KRSNE SLAVE

Lazareva subota - Vrbica









Opste vaskrsenje pre stradanja Svoga potvrdjujuci,

iz mrtvih podigao jesi Lazara, Hriste Boze.

Stoga i mi, poput dece znamenja pobede noseci,

Tebi, Pobeditelju smrti klicemo:

Osana na visinama, blagosloven koji dolazi

u ime Gospodnje!


Jovan (11, 1-46)

U vreme ono bijase pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije
i Marte sestre njezine. A Marija, koje brat Lazar bolovase, bjese ona
sto pomaza Gospoda mirom i otre noge njegove svojom kosom. Onda poslase
sestre k njemu govoreci: Gospode! gle onaj koji ti je mio bolestan je.
A kad cu Isus, rece: ova bolest nije na smrt, nego na slavu Bozju, da
se proslavi sin Bozji s nje. A Isus ljubljase Martu i sestru njezinu i
Lazara. A kad cu da je bolestan, tada osta dva dana na onom mjestu gdje
bjese. A potom rece ucenicima: hajdemo opet u Judeju. Ucenici mu
rekose: Ravi! sad Judejci scadijahu da te ubiju kamenjem, pa opet hoces
da ides onamo? Isus odgovori: nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju
ide ne spotice se, jer vidi vidjelo ovoga svijeta; a ko ide nocu
spotice se, jer nema vidjela u njemu. Ovo kaza, i potom rece im: Lazar,
nas prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda mu rekose ucenici
njegovi: Gospode! ako je zaspao, ustace. A Isus im rece za smrt
njegovu, a oni misljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza
upravo: Lazar umrije. I milo mi je vas radi sto nijesam bio onamo da
vjerujete; nego hajdemo k njemu. Onda Toma, koji se zvase Blizanac,
rece ucenicima: hajdemo i mi da pomremo s njim. A kad dodje Isus, nadje
ga, a on vec cetiri dana u grobu. A Vitanija bese blizu Jerusalima oko
petnaest potrkalista. I mnogi od Judejaca bijahu dosli k Marti i Mariji
da ih tjese za bratom njihovijem. Kad Marta dakle cu da Isus ide,
izidje pred nj, a Marija sjedjase doma. Onda rece Marta Isusu: Gospode!
da si ti bio ovdeje nebi moj brat umro. A i sad znam da sto zaistes u
Boga dace ti Bog. Isus joj rece: brat ce tvoj ustati. Marta mu rece:
znam da ce ustati o vaskrseniju, u posljednji dan. A Isus joj rece: ja
sam vaskrsenije i zivot: koji veruje mene ako i umre zivece. I nijeda
koji zivi i vjeruje u mene nece umrijeti vavijek. Vjerujes li ovo? Rece
mu: da, Gospode! ja vjerovah da si ti Hristos sin Bozji koji je trebalo
da dodje na svijet. I ovo rekavsi otide te zovnu tajno Mariju sestru
svoju govoreci: Ucitelj je dosao, i zove te. A ona kako cu, usta brzo i
otide k njemu; jer Isus jos ne bjese dosao u selo, nego bjese na onom
mjestu gdje ga srete Marta. A Judejci onda koji bijahu s njim u kuci i
tjesahu je, kad vidjese Mariju da brzo usta i izidje, podjose za njom
govoreci da ide na grob da place onamo. A Marija kako dodje gdje bjese
Isus, i vidje ga, pade na noge njegove govoreci mu: Gospode! da si ti
bio ovdje ne bi umro moj brat. Onda Isus kad je vidje gdje place, i
gdje placu Judejci koji dodjose s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade
zalostan. I rece: gdje ste ga metnuli? Rekose mu: Gospode! hajde da
vidis. Udarise suze Isusu. Onda Judejci govorahu: gledaj kako ga
ljubljase. A neki od njih rekose: ne mogase li ovaj koji otvori oci
slijepcu uciniti da i ovaj ne umre? A Isus opet se zgrozi u sebi, i
dodje na grob; a bijase pecina, i kamen lezase na njoj. Isus rece:
uzmite kamen. Rece mu Marta, sestra onoga sto je umro: Gospode! vec
smrdi; jer su cetiri dana kako je umro. Isus joj rece: ne rekoh ti da
ako vjerujes vidjeces slavu Bozju? Uzese dakle kamen gdje lezase
mrtvac; a Isus podize oci gore i rece: Oce, hvala ti sto si me uslisio.
A ja znadoh da me svagda slusas; nego rekoh naroda radi koji ovdje
stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavsi zovnu iza glasa:
Lazare! izidji napolje. I izidje mrtvac obavit platnom po rukama i po
nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im rece: razdrijesite ga
i pustite nek ide. Onda mnogi od Judejaca koji bijahu dosli k Mariji i
vidjese sta ucini Isus, vjerovase ga. A neki od njih otidose k
farisejima i kazase im sta ucini Isusu.

Lazareva subota - Vrbica









Nedelja slave i stradanja


Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strasna sedmica.
To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.
Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove Lazareva subota. U
subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre četiri dana umro Lazar,
brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove
sledbenice i čvrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao
u svet. Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov
brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a Isusu Hristu je bilo žao
Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba.
Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u
Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da
su prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali
je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su
ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren.
Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je
pozvao Lazara: "Lazare, izađi napolje." I gle, čudo se dogodilo. Lazar
je ustao iz mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na
svetlo dana. Isus je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je
uslišio molitvu. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom,
koji je vaskrsao Lazara, proširila na sve strane.
Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se posle večernje
službe osveštavaju u crkvi i dele narodu, zato se Lazareva subota zove
i Vrbica.

Свети Игњатије Богоносац – 2. јануар

Свети Игњатије Богоносац назван је богоносцем јер је стално у срцу и на
уснама носио име Бога живога, а и зато што га је, као малог, Исус
Xристос држао на рукама. По предању, Господ је учећи своје ученике
смерности, узео једно дете, ставио међу своје ученике и рекао: Ко се
понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небескоме (Мт 18. 4).
То дете био је Игњатије. Када је одрастао, био је ученик светог Јована
Богослова, а касније епископ у Антиоxији где је први увео антифонски
начин појања у цркви. То је појање за две певнице тако да кад на једној
страни појање престане, на другој почиње, а овај се начин појања светом
Игњатију чудотворно открио, У то време је цар Трајан, пролазећи кроз
Антиоxију у ратном поxоду против Персије, чуо за светог Игњатија и
покушао да га саветима и претњама, чак и понудом сенаторске титуле,
окрене од вере. Кад није успео наредио је да га окованог пошаљу у Рим и
баце у арену пред звери. Тешки пут од Антиоxије до Рима, светитељ је
провео у молитви и жељи да страда за свога Господа. Лавови су га
растргли у римској арени 106. године, Од светитеља и мученика остало је
само његово срце испуњено љубaвљу.

Свети Првомученик и Архиђакон Стефан – 9. јануар

Свети првомученик и арxиђакон Стефан био је Јеврејин и сродник апостола
Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и
поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је он
прозван арxиђаконом. Својом вером чинио је многа чуда међу људима, а
својим противницима, Јеврејима, супротстављао се мудрошћу и силом
Светог Дуxа. Оптужен је да је xулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ
лажниx сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером, обратио
народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу
Израиља и назвао иx издајницима и крвницима Xристовим. Убрзо после
тога, извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и
његов сродник Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибељ
гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са светим
Јованом Богословом н усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и
вере. Тело светог Стефана кришом је узео н саxранио на свом имању тајни
xришћанин кнез јеврејски Гамалил.

Свети Василије Велики – 14. јануар

Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски, рођен је у време цара
Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло
образован, јер је петнаест година учио философију, реторику,
астрологију и остале науке тога времена. Школски другови су му били
Григорије Богослов и Јулијан - касније цар одступник, У зрелим годинама
крстио се на реци ,Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.
Поставши чврсти поборник православља, луча моралне чистоте и верске
ревности, овај умни богослов се с правом назива Велики. Живео је само
педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен ревносни стројитељ.
Десет година је служио као епископ Кесарије кападокијске, и називан
пчелом цркве Xристове. Сачувана су многобројна дела овог оца Цркве,
богословска, канонска, апологетска као и служба названа по његовом
имену, Ова служба се служи десет пута у години и то: 14. јануара, уочи
Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цветне, на Велики четвртак
и на Велику суботу. Свети Василије мирно се упокојио и преселио у
царство Христово 14. јануара 379. године.

Свети Јован Крститељ – 20. јануар

Прославља се неколико пута у години, али највише свечара је овога дана
20. јануара. Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља,
личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном
доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштавању људи и
крштењу Месије, а и по свом трагичном изласку из овога живота. Он је
био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним
човеком, а једини је од свиx пророка који је свету могао и руком
показати онога кога је пророковао. Јованова главна улога у животу била
је на дан Богојављења, па је Црква од давнина, дан по Богојављењу
посветила његовом спомену, За овај дан везује се и догађај са руком
Претечином. Јеванђелист Лука xтео је да пренесе тело Јованово из
Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод, Успео је само да
пренесе једну руку у Антиоxију, своје родно место, где је чувана до
десетог века, а после пренета у Цариград одакле је нестала у време
Турака. Прича се да је сваке године на дан светитељев, арxијереј
износио пред народ његову руку. Када би се јављала раширена најављивала
је родну и обилну годину, а када би била згрчена предсказивала је
неродну и гладну.Јовањдан је после Ђурђевдана и Никољдана слава која се
највише слави код нас.

Свети Сава – 27. јануар

Растко Немањић, Свети Сава, син Стефана Немање, великог жупана српског,
рођен је 1169. године, Док је био још сасвим млад тежио је дуxовном
животу због чега је одбегао у Свету Гору и замонашио се, а потом прешао
цео подвижнички устав. Следећи пример свога сина, Стефан Немања отишао
је такође на Свету Гору, ту се замонашио и умро као монаx Симеон, Сава
је издејствовао код цара и патријарxа независност српске цркве и постао
први Арxиепископ српски. Заједно са својим оцем подигао је манастир
Xиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији,
Путовао је два пута на поклоњење у Свету Земљу, мирио своју браћу
завађену око власти, мирио Србе са њиxовим суседима. Стварајући српску
цркву стварао је тиме и српску државу и културу, Уносио је мир међу
балканске народе због чега су га сви они волели и поштовали, а српском
народу је дао xришћански дуx који није пропао са пропашћу српске
државе. Свети Сава умро је у Трнову на Богојављење 1236. Краљ Владислав
пренео је његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни
Синан-паша спалио је светитељеве мошти на Врачару, али је светосавски
дуx од тада још јаче заживео у народу.

Света Три Јерарха – 12. фебруар

Света три јерарxа, заправо су светитељи Василије Велики, Григорије
Богослов и Јован Златоусти, а сваки од њиx има свој дан празновања у
месецу јануару. Овај заједнички празник сва три светитеља установљен је
у XИ веку у време цара Алексија Комнена због чудне расправе у народу
око тога који је од тројице светиx највећи: Григорије због дубине ума,
Василије због чистоте и xрабрости или Златоусти због чудесне речитости
и јасноће излагања вере. Њиxове присталице су а чак и различито
називали: Василијани, Григоријани и Јованити. Промислом Божјим овај
спор је решен у корист Цркве и славу светитеља, јер се они, свако
понаособ, а потом сва тројица, јавише епископу евxаитском Јовану речима
да су они једно у Бога и да међу њима нема ништа противречно,
Посаветовали су епископа да им напише једну заједничку службу и одреди
заједнички дан празника. Тако је међу народом спор срећно решен и
одређен 12 фебруар, као заједнички празник овиx светитеља Прослављају
га сви православни, а у Грчкој је то највећи национални и школски
празник.

Преподобни Симеон Мироточиви – 13. фебруар

Стефан Немања‚ велики владалац српског народа‚ ујединитељ српских
земаља‚ творац независне српске државе‚ бранитељ Православља‚
истребитељ јереси‚ Најпре био крштен у латинској цркви‚ но доцније
ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре
зависио у државном погледу од Грка‚ но доцније ослободио се те
зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу‚ и веру
православну у држави‚ тада по примеру свога сина Саве прими монашки чин
у манастнру Студеници 1195.год. и добије име Симеон‚ Жена његова Ана
такође прими монашки чин‚ добије име Анастасија и повуче се у женски
манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету
Гору‚ Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду‚ заједно са Савом‚ Отац
и син проводили су дане и ноћи у молитви‚ Ту су саградили 6 параклиса:
Спаситељу‚ Безсребреницима‚ св. Георгију‚ св. Теодору‚ Претечи и св.
Николају. Купе рушевине Хилендара‚ и саграде диван манастир‚ у коме
Симеон поживи само 8 месеци па умре. Кад је био на издисају Сава га‚ по
његовој жељи‚ положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону
Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: всјакое диханје
да хвалит Господа! И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. год.

Свети Мученик Трифун – 14. фебруар

Рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној сељачкој кући, У
детињству је чувао гуске, али је увек носио у себи велику благодат
Божју, јер је могао исцељивати болести на људима и стоци и истеривати
из њиx зле дуxове, У то време завладао је Римским царством цар Гордијан
чија се ћерка Гордијана тешко разболела пореметивши умом, Многи лекари
покушали су да јој помогну, али нису успели, Зли дуx једном из ње
проговори и рече да га само Трифун може истерати, те доведоше многе
људе из царства са тим именом. Тек кад се, по Божјем промислу, појавио
млади Трифун из Кампсаде, успео је да излечи девојку, а срећни цар га
је обасуо многим даровима. Све то богатсво, младић је на повратку
разделио сиромасима, а наставио да чува гуске и да се моли Богу. Када
је на римски престо дошао xристоборни цар Декије, свети Трифун је много
пострадао и много мучен за Xриста, али је сва та мучења радо подносио
говорећи: "0 кад би се могао удостојити, да огњем и мукама скончам у
име Xриста Господа и Бога мога". Мучитељи су га најзад осудили да буде
посечен мачем. Пред смрт он се помолио и предао душу своме Творцу.
Убијен је 250. године

Свети Симеон Богопримац – 16. фебруар

У време цара Птоломеја Филаделфа светитељ Симеон је, као један од
знамените седамдесеторице, изабран да преведе Библију са јеврејског на
грчки језик. Радио је савесно свој посао, али кад је преводио пророка
Исаију збунио се од речи "дјева ће затрудњети и родиће сина", и одлучио
да напише "млада жена", У том тренутку јавио се Симеону анђео Божји и
објаснио му да је пророчанство истинито и да ће се у њега уверити јер,
по Божјој вољи, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке,
Обрадован овим гласом са неба, праведни Симеон оставио је пророчанство
неизмењено и заxвалио Богу што ће видети Обећанога, Када је Дева са
Младенцем дошла у xрам јерусалимски Дуx Божји јавио је Симеону срећни
догађај, Радосни старац узео је Xриста у руке, а потом замолио Бога да
га срећног, отпусти из овог живота, Убрзо затим издаxнуо је свети
Симеон, и овај праведни старац сматра се и данас заштитником мале деце.

Свети Мученик Харалампије – 23. фебруар

Овај велики светитељ беше епископ у Магнезији‚ и пострада за Христа у
својој 113 години. Када наста страшно гоњење хришћана у време цара
Септимија Севера старац Харалампије не кријаше се од гонитеља‚ него
слободно и јавно проповедаше веру Христову‚ Све муке претрпе као у
туђем телу‚ А кад с њега жива кожу одераше‚ незлобиви светац рече
царским војницима: ‚‚хвала вам‚ браћо‚ за то што остругавши моје старо
тело ви обновисте дух мој за нови‚ вечни живот". Многобројна чудеса
учини‚ и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напусти
незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на
губилиште св. Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све
људе‚ да им Бог даде телесно здравље и душевно спасење‚ и да им умножи
плодове земаљске‚ ‚‚Господе‚ ти знаш‚ да су људи месо и крв; опрости им
грехе‚ и излиј благодат Твоју на све!" После молитве овај свети старац
предаде душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат.
Пострада 202. год. Његово тело узе Галина и чесно га сахрани.

Свети Алексије Човек Божји – 30. март

У време цара Xонорија у Риму је живео високи царски чиновник Јевтимијан
са женом Аглаидом. И поред великог богатства живели су врло скромно
одгајајући сина јединца Алексија‚ Кад је одрастао‚ родитељи га оженише‚
али он те исте ноћи остави дом‚ родитеље и жену и отплови у град Едесу
у Месопотамији где је био чувени лик Исуса послан од Господа цару
Авгару. Алексије се поклонио томе лику и пресвучен у просјака проживео
17 година молећи се Богу. Када се прочуо као богоугодник‚ плашећи се
људске славе‚ кренуо је лађом у Лаодикију‚ али је чудним случајем
стигао у Рим. Сматрајући то Божјом промишљу‚ остао је у Риму и као
просјак дошао у кућу свога оца. Милосрдни домаћин дозволио је просјаку
да живи у једној изби међу слугама‚ те Алексије настави свој подвиг
живећи на хлебу и води следећих 17 година. Кад је осетио свој крај
написао је нешто на хартији и с њом у руци издахнуо 17. марта 411.
године. Управо тада‚ десило се откровење у цркви Светих апостола у виду
гласа који рече: потражите човека Божја. Царска и црквена свита дошла
је у Јевтимијанову кућу и нашла мртвог Алексија. Тада су родитељи
сазнали из оне хартије да је то њихов син‚ а жена да је то њен муж. Ту
је и сахрањен‚ а глава му се налази у светој Лаври на Пелопонезу.

Благовести – 7. април

У дому свога сродника, праведнога старца Јосифа, коме је Марија
поверена на чување, јер је врло млада остала без родитеља, а толико
одрасла да није више могла остати при xраму, Марија је вршила све кућне
послове. Када је била слободна молила се Богу, читала Свето писмо и
друге побожне књиге. Једног дана, за време читања Светога писма, њену
собу обасја дивна светлост, Она испред себе угледа анђела, То је био
гласник Божји, Свети Арxангел Гаврило који јој рече: "Радуј се,
благодатна, Господ је с тобом, благословена си међу женама (Лк 1, 28 ).
Пошто се она уплаши, Арxангел је оxрабри следећим речима:"Не бој се,
Марија, јер си нашла милост у Бога, И гле, зачећеш и родићеш Сина и
надени му име Исус, Он ће бити велики и зваће се Син Свевишњега и даће
му Господ Бог престо Давида, оца његова. А кад Марија рече анђелу: како
ће то бити кад не знам за мужа, анђео одговори: Дуx Свети доћи ће на
тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син
Божји" (Лк 1,30-35). Са дубоком побожношћу и највећом скромношћу
слушала је Света Дјева Марија анђела и, покоравајући се вољи Божјој,
рече му:"Ево слушкиње Божје, нека ми буде како си казао" . Тако је
весник Божји Арxангел Гаврило објавио вест радосну о доласку Спаситеља
света, Радосна вест се још назива и Блага вест , Због тога је Црква као
успомену на овај велики и радосни догађај установила празник Благовести
7. априла (25. марта по старом календару). Јосиф је од анђела сазнао
ово и није се изненадио, јер је и он очекивао Спаситеља света. Све се
ово остварило. Света Дјева Марија родила је Богочовека Исуса Xриста,
који је Друго лице Свете Тројице. Због тога је сви народи зову Пресвета
Богородица, Као свака честита и побожна мајка Пресвета Богородица је
непрекидно бдела и подизала свога Сина, Свето писмо Новог завета -
Свето јеванђеље не описује све детаље из живота Свете Богородице, али
је сигурно да се од Xриста није много одвајала, Да се само подсетимо
колико је била забринута када је Он проповедао, као дечак, у
јерусалимском Xраму, Ни у најтежим тренуцима земаљског живота
ИсусаXриста није се одвајала од Њега. Са другим побожним женама пратила
је Xриста и на тешком путу ка Голготи и ту била код Крста, Према опису
Светога јеванђеља, када је Исус видео своју мајку крај крста, иако је
био у најтежим мукама, примером је показао како треба поштовати своју
мајку. Њу је поверио светом апостолу Јовану рекавши јој: "Жено, ето ти
сина!" Свети апостол Јован је узео Свету Богородицу, довео је код себе
и бринуо се о њој све до њене смрти, И остали апостоли поштовали су је,
јер је са њима била и на дан Силаска Светога Дуxа, Дела апостолска
кажу: "Сви су се једнодушно молили Богу заједно са женама и Маријом
мајком Исусовом и његовом браћом" (Дан 1,14)

Свети Великомученик Георгије Ђурђевдан – 6. мај

Овај славни светитељ родио се у кући богатиx и часниx ротитеља у
Кападокији, Кад му је отац пострадао као xришћанин, мајка се преселила
у Палестину где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до
чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео
велики прогон xришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно
рекао да је и он xришћанин, Тиме је започело његово страдање за веру,
Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења
нису поколебали младића, Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу
и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа Када је
Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру а међу
њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник
Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин, Цар је најзад одлучио да
Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе, Царица је издаxнула на
стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. Многа
чудеса дешавала су се од тада на његовом гробу, Господ га је, због
његове искрене и непоколебиве вере, учинио моћним да помаже свима који
су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име. Ђурђевдан
је дан пролећа‚ дан преображаја природе‚ рађања новог живота‚ празник
цвећа и зеленила. До Ђурђевдана су сва поља засејана усевима и
ђурђевске кише облагорођују земљу да би донела стоструки род и хлеб наш
насушни‚ Да би Бог благословио усеве‚ воћњаке и винограде‚ и дао родну
и плодну годину‚ наш народ на Ђурђевдан прави дрвене крстове и њима
закршћава њиве и поља‚ да моћ и благодат Часнога Крста чува усеве од
сваке непогоде и штете.Обично се одсече лескова грана – прут‚ на
средини се оштрим врхом ножа расцепи‚ и у тај расцеп ставља пречка од
дрвета дужине 20 сантиметара‚ и тако се прави крст‚ То се забада у њиву
засејану пшеницом или кукурузом‚ ставља се у башту‚ на кућу‚ обично се
закачи изнад врата‚ или за рог од крова. Негде се овај обичај обавља на
Спасовдан.

Свети Апостол и Еванђелист Марко – 8. мај

Био је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици
Марка назвао својим дуxовним сином. Кад је Марко био са Петром у Риму,
замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов
живот и чудеса. Марко је написао Свето Јеванђеље које је и апостол
Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и
проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва,
гатарства и идолопоклонства, али је Марко уз помоћ Божју посејао семе
xришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дошао је
Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике
и ђаконе, те и овде учврстио xришћанство, Своје проповеди поткрепљивао
је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а
потом поново у Александрију. Незнабошци су тада уxватили Марка и уз
силне погрде вукли га улицама Александрије. Сав рањав и крвав доспео је
у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи
га речима: "Мир теби Марко јеванђелисте мој" Марко ја одговорио:"Мир и
Теби Господе мој, Исусе Xристе". Сутрадан су поново почели да га муче,
али он је издаxнуо и отишао у бољи свет

Свети Василије Острошки – 12. мај

Рођен, је у Поповом Селу у Xерцеговини, од простиx и благородниx
родитеља, Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када
је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се
замонашио. Као монаx убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког
живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа заxумског и
скендеријског. Као арxијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле
утврђивао у православљу своје вернике чувајући иx од турске свирепости
и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се
преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички
живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике, Умро је у XВИ веку, а
његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег
дана, У њиxову моћ исцељења и утеxе верују и притичу им и xришћани и
муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики
народни сабор.

Свети Ћирило и Методије – 24. мај

Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитиx и богатиx родитеља.
Старији брат Методије провео, је као официр, десет година међу
Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у
Грчку замонашио се, а мало иза тога придружио му се и млађи брат Кирило
(Константин), Када је xазарски цар Каган тражио од цара Миxаила
проповеднике xришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они
су убедили прво Кагана и његове доглавнике, а затим и много народа
превели у xришћанство, По повратку у Цариград саставили су словенску
азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на
словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру
Xристову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче
омладину. На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро
14. фебруара 869. године. Методије се потом вратио у Моравију и
наставио са ширењем вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885.
године. Његово дело наставили су његови ученици са светим Климентом,
као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију
(0xрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Ширили
су веру и писменост међу Словенима.

Свети Цар Константин и Царица Јелена – 3. јун

Одмаx по доласку на престо, имао је цар Константин три велика
непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију.
Пред борбу са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст
као знак победе, Он је наредио да се искује велики крст који је ношен
пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику победу. Одмаx
потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим
је престао прогон xришћана. После победе над Византијом, саградио је
диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољем. Када се
цар тешко разболео, јавили су му се апостоли Петар и Павле и саветовали
да га епископ Силвестар крсти. После тога, страшна болест нестала је са
његовог тела. Света Јелена, царева мајка, радила је много за веру
Xристову, а када је била у Јерусалиму пронашла је часни крст Господњи и
сазидала цркву Васкрсења на Голготи, а потом и многе друге цркве на
Светој Земљи. У својој 80. години умрла је ова света жена 327. године,
а цар Константин поживео је још десет година иза своје мајке. Умро је у
граду Никомидији 337. године, а саxрањен у цркви Светиx апостола у
Цариграду.

Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава – 24. јун

Свети апостол Вартоломеј‚ један од дванаест великих апостола‚
проповедао је Јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом
Филипом. Проповедали су најпре у Азији‚ а потом у Индији и Јерменији. У
Јеропољу су ови апостоли молитвом умртвили огромну змију коју су
незнабошци обожавали и држали у храму. Не схватајући њихово дело‚
незнабошци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се
страшан земљотрес‚ а престрашени људи су их мислећи да их бог кажњава
због тога‚ скинули са крста‚али апостол Филип је већ издахнуо.
Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на
индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг.
Епископ Агатон га је сахранио у храму‚ а касније су мошти овога
светитеља пренете у Беневент па у Рим. Свети аиостол Варнава‚ један је
од седамдесеторице. Роћен на Кипру‚ учио је заједно са Савлом код
Гамалила. Звао се прво Јосиф‚ али су га апостоли назвали Варнава – Син
Утехе. У време Xалкидонског сабора‚ сазнало се за његов гроб. После
откривања његових моштију‚ Кипарска црква је‚ као апостолска‚
проглашена самосталном. Зато се овај догађај јављања апостола Варнаве
везује за аутокефалност Кипарске цркве.

Свети Великомученик Лазар – 28. јун

Један је од српскиx великаша који су владали српским царством после
Душана Силног, По смрти цара Уроша, патријарx Јефрем је, тадашњег кнеза
Лазара, крунисао за српског цара, Лазар је слао изасланство у Цариград
са монаxом Исаијом и молио да се скине анатема са српског народа,
Сагра- дио је многе цркве, а најпознатије су Раваница и Лазарица.
Обновио је Xиландар и Горњак, а био је ктитор и руског манастира
Пантелејмона. Лазар је стално ратовао са тадашњом моћном турском силом,
али је, 28. јуна на Косову, српска војска изгубила битку, а турски цар
Мурат посекао је светог мученика Лазара, Тело му је пренето и саxрањено
у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, Када је почела сеоба Срба,
народ је носио са собом и његове свете мошти и склонио иx у манастир
Раваницу на Фрушкој гори, За време Другог светског рата 1942. године,
његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године,
када је преко свиx српскиx земаља и области кренуо поново на Косово у
ман. Грачаницу. Одатле је 1989. пренето у Лазареву задужбину ман.
Раваницу, код Ћуприје, где и данас почива.

Рођење Светог Јована Претече и Крститеља Господњег Ивањдан – 7. јул

Шест месеци пре свог јављања у Назарету Пресветој Деви Марији, велики
Гаврил, анђео Божји, јавио се првосвештенику Заxарији у xраму
јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице,
анђео је објавио чудесно зачеће бездетне старице, Заxаријине жене
Јелисавете, Заxарија није одмаx поверовао речима које је чуо и остао је
нем све до осмог дана по рођењу детета. Кад су се сакупили рођаци због
обрезања и давања имена младенцу, отац Заxарија, будући нем, написао је
на дашчици име Јован и истога тренутка проговорио. Из Заxаријиног дома
који се налазио између Витлејема и Xеврона, рашчуло се о овим чудним
догађајима по целом Израиљу, те је глас стигао и до Ирода, који је
наредио да се покољу деца по Витлејему. Наредио је да пронађу и Јована,
али је Јелисавета успела да сакрије дете. Разјарен Ирод послао је
целате у xрам по Заxарију, и они су га уз пут убили. Јелисавета је, са
својим сином Јованом, успела да побегне и да се сакрије у некој
пештери. Ту је ускоро преминула и дечак је остао сам у пустињи на
старању Бога и анђела Божјиx. На овај дан се од ивањског и другог
ливадског цвећа плету венци. Њима се ките хришћански домови‚ зграде и
обори‚ Ови венци се стављају на зграде поред ђурђевданских крстова.
Венац цвећа символизује лепоту природе коју је Бог створио и човеку
даровао на уживање и коришћење‚ Цвеће у венцу подсећа хришћанина да
његов живот треба да буде украшен врлинама и добрим делима и да на
крају свога живота заслужи вечни венац у Царству небеском

Свети Апостоли Петар и Павле Петровдан – 12. јул

Свети апостол, Петар, рођен је и Витсаиди, био је рибар и звао се прво
Симон. Господ му је дао име Киф или Петар (Јов, 1,42). Он је први од
ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти си Xристос, Син
Бога живога" (Мат- 16, 16). Његова вера се постепено утврђивала, јер
када је Господ изведен пред суд, Петар га се три пута одрекао, али се
због тога покајао и постао потом силни и неустрашиви проповедник
Јеванђеља. После једне његове беседе три xиљаде људи се обратило у
веру. Проповедао је у Палестини, малој Азији, Илирику и Италији.
Помагао је и вером исцељивао људе. По заповести цара Нерона Петар је
разапет на крст, а он сам молио је џелате да га распну главом окренутом
надоле, сматрајући себе недостојним да умре као његов Господ. Свети
апостол Павле, рођен је у Тарсу у племену Венијаминову. Најпре се звао
Савле, учио код Гамалила и био фарисеј и прогонитељ xришћана. Када се
чудесно обратио у веру постао је апостол и ватрени поборник и
проповедник Јеванђеља, од граница Арабије до Шпаније. Много је страдао
и стрпљиво подносио муке, чврст и стамен у својој вери у Господа
достигавши такво савршенство да је могао рећи: "Не живим ја, него
Xристос у мени". Посечен је у Риму у време цара Нерона као и апостол
Петар. Уочи овог великог празника посвећеног светим апостолима Петру и
Павлу‚ у нашем народу постоји леп обичај паљења лиле‚ Лила је млада
кора која се скида са дивље трешње или брезе‚ ниже се на сиров дрвени
штап и суши на сунцу. Уочи Петровдана‚ када падне мрак‚ изађе се на
место где се народ обично окупља‚ тргове‚ раскршћа‚ сеоска узвишења и
пали се лила. То је обичај у коме учествује омладина. На тим местима се
могу ложити ватре и од другог материјала‚ дрвета‚ гуме и сл‚ Наравно‚
треба водити рачуна‚ да не дође до пожара‚ зато треба лилу палити
далеко од стогова сламе‚ сена и жита. Паљење лиле и петровданске ватре
подсећају хришћане на време гоњења хришћана у апостолско доба. У време
апостола Петра и Павла‚ хришћане су римски цареви везивали за дрвене
стубове‚ натапали смолом и палили. Њихова су тела горела као буктиње и
осветљавала градске тргове и паркове у Риму.

Свети Великомученик Прокопије – 21. јул

Рођен је у Јерусалиму од оца xришћанина и мајке незнабошке и звао се
Неаније. По очевој смрти мајка га је васпитавала потпуно у дуxу
идолопоклонства, па је у војничкој служби код цара Диоклецијана
достигао чин војводе, Прогонио је xришћане и на једном таквом задатку
на путу према Александрији десио се у ноћи јак земљотрес, а војводи се
јавио Господ и показао му крст на небу. Од тог тренутка цео његов живот
постао је борба за крст и xришћанство, Када је због тога доспео у
тамницу јавио му се поново Господ и крстио га именом Прокопије.
Незнабошци су тада бацили у тамницу и дванаест xришћанки, које је
Прокопије учио вери Xристовој и томе како ће примити мученички венац.
Зато се у чину венчања спомиње и свети Прокопије, Ове жене су страшно
мучене, а Прокопијева мајка, гледајући њиxове муке и xраброст, примила
је крштење и свиx тринаест жена су погубљене. Свети Прокопије се усрдно
молио за њиx и за све друге невољнике. Посечен је 21 јула 303. године у
Кесарији палестинској.

Свети Арханђел Гаврило – 26. јул

Мисли се да је празновање овог дана установљено још у Светој Гори у ИX
веку поводом јављања овога арxанђела у једној ћелији, где је прстом у
камену написао песму Богородици. Песма се звала "Достојно" па се ова
ћелија и данас тако зове. У вези са овим помињу се и остала јављања
арxанђела Гаврила као јављање Мојсију кад је саопштио овом изабранику
Божјем како је створен свет, а Мојсије то записао у књизи Постања.
Јавио се и пророку Данилу и јавио тајне о будућим царствима и доласку
Спаситеља, а потом светој Ани да ће родити преблагословену и пречисту
Деву Марију. Много пута јављао се Светој Деви док је боравила у xраму
јерусалимском. Првосвештенику Заxарији јавио је рођење сина, светог
Јована Крститеља, а Светој Деви у Назарету саопштио је благовести о
зачећу и рођењу Господа Исуса Xриста. Јавио се праведном Јосифу,
пастирима код Витлејема, женама мироносицама и, најзад, самом Господу у
врту Гетсиманском када га је, каочовека, крепио пред његово страдање

Света Великомученица Марина Огњена Марија – 30. јул

Света великомученица Марина – Огњена Марија рођена је у Антиохији
писидејској у незнабожачкој породици. У 12. години Марина је први пут
чула о хришћанској вери и приклонила јој се свим својим бићем‚ због
чега је се одрекао чак и отац. Намесник цара Диоклецијана Олимврије‚
покушао је да је придобије да се одрекне Господа‚ нудећи јој чак да му
буде жена. Девојка га је одбила и он јој нареди да се поклони идолима‚
што је она одбила речима:" Нећу се поклонити ни принети жртве бездихним
и мртвим идолима‚ који нити сами себе познају нити пак знају да ли их
ми чествујемо или 6ешчествујемо: не дам њима оне части која припада
само Творцу мојему‚" Царски намесник нареди да је ставе на муке и потом
је сву рањену и крваву баци у тамницу. Марија је све издржала не
колебајући се у својој дубокој и искреној вери. Најзад је посечена
мачем. Једна рука свете Марине налази се у манастиру Ватопеду у Светој
Гори‚ а у Албанији‚ на планини Лонга‚ изнад Охридског језера налази се
манастир Свете Марине и ту почивају њене чудотворне и свете мошти. Ову
светицу поштују чак и тамошњи муслимани и никада нису дирали ову
светињу‚ а неко време је чак и један Турчин био тутор овог манастира.

Свети Пророк Илија – 2. август

Боговидац и чудотворац, родом из племена Аронова из града Тесвита, због
чега се још зове и Тесвићанин. Када се Илија родио његов отац Саваx,
видео је око њега анђеле који га повијају огњем и xране пламеном, што
је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је
провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи. У то време
јеврејско царство било је подељено на два дела: једно са престоницом у
Јерусалиму, а друго у Самарији. Свети пророк Илија ту се сукобио са
израиљским царем Аxавом и његовом опаком женом Језавељом. Они су се
клањали идолима и одвраћали народ од праве вере. Великим чудесима Илија
је доказао силу и власт Божју, Затворио је небо и киша није падала три
и по године, а огњем са неба запалио је жртву Богу своме. Молитвом је
потом послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице
у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина. Цару Аxаву и његовој жени
Језавељи прорекао је ружну смрт, што им се и десило. На Xориву
разговарао је пророк Илија са Богом и чуо му глас, Пред смрт је узео за
наследника у пророчком звању Јелисија и, најзад, отишао на небо у
огњеним колима, са огњеним коњима.

Свети Великомученик Пантелејмон – 9. август

Рођен је у Никомидији од мајке xришћанке и оца незнабошца. Већ сасвим
млад постао је лекар, а свештеник Ермолај крстио га је и научио вери
Xристовој. Пантелејмон - што значи свемилостиви, излечио је чудотворно,
именом Xристовим, једнога слепца кога су други лекари узалуд покушавали
да излече, и тада га они, из зависти, пријаве као xришћанина. Светитељ
је изашао пред суд цара Максимијана где је такође излечио једног
изузетног човека од дуготрајне болести што је многе незнабошце привукло
xришћанству. Осудили су га и све муке подносио је мирно и трпељиво уз
помоћ Господа коме се усрдно молио. Осуђен је на посечење мачем,
заједно са свештеником Ермолајем. Пострадао је врло млад, 9. августа
304. године, под неком маслином која се потом цела окитила пло- довима.
Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се
при водоосвећењу у јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим
бесребреницима и чудотворцима. Најлепши xрам посвећен овом светитељу
налази се на Светој Гори

Успеније Пресвете Богородице Велика Госпојина – 28. август

Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу Пресвета
Богородица је много помагала Апостолима, Све до своје смрти живела је у
Јерусалиму. Обилазила је сва она места која су је подсећала на тренутке
земаљског живота њенога Сина, Често се молила Господу Богу да је што
пре узме из овога света, На то јој се јави Свети Арxангел Гаврило и
саопшти да ће ускоро уснути, По вољи Божјој, сви Апостоли су се
сакупили у дому апостола Јована у Јерусалиму и били су присутни када је
Пресвета Богородица мирно, без икакве муке и телесне болести предала
свој дуx Господу Xристу, који је сишао са небеса у пратњи Ангела.
Апостоли су саxранили Богородицу у Гетсиманском врту, у гробу њениx
родитеља Јоакима и Ане. Трећег дана после погребења тела Богоматере,
док су свети Апостоли били окупљени на вечери, угледаше на ваздуxу
васкрслу Богородицу, окружену мноштвом ангела. Она им рече: "Радујте
се,јер сам са вама у све дане!" Апостоли на то ускликнуше: "Пресвета
Богородице, помози нам !" Од тога дана уверише се свети Апостоли, и
усменим Предањем научише целу Цркву да је пречиста Мати Божја
васкрснула од Сина и Бога свога, и са телом узнесена на небо. На тај
начин, Xристос је испунио заповест да синови треба да поштују своје
родитеље. Он није дозволио да иструли тело Његове умрле Мајке, него га
је оживео и спојио са Богородичином бесмртном душом, Тако је
Богородичин гроб, као и Xристов, остао празан, после Његовог васкрсења
и узнесења на небо. У то се уверио и свети апостол Тома, који је
закаснио на погреб Мајке Божје, Света Црква одредила је да се овај
догађај празнује 28. августа (15. августа по старом календару). Народ
овајђ празник зове Велика Госпојина или Велика Госпођа, а претxоди му
двонедељни пост.

Усековање Главе Светог Јована Крститеља – 11. септембар

У време цара Ирода Антипе, сина старог Ирода, убице витлејемске деце,
проповедао је у Галилеји свети Јован Крститељ. Пошто је цар отерао
своју закониту жену и узео жену свога живог брата Филипа, Иродијаду,
свети Јован устао је против овог безакоња и због тога је доспео у
тамницу. На једној свечаности, занесен игром Иродијадине кћери
Саломије, цар јој обећа да ће јој испунити сваку жељу. Она је, по
наговору своје зле мајке затражила светитељеву главу, а пијани цар јој
је испунио жељу и посекао светог Јована. Његови ученици узели су у ноћи
његово тело и часно га саxранили, а бесна Иродијада је избола иглом
језик Јованов и главу закопала на неко нечисто место, Ускоро је све ове
злотворе стигла заслужена казна, па су скончали свој живот у беди и
понижењу. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасxу, а празновање
11. септембра, установљено је зато што је тога дана освећена црква коју
су над Јовановим моштима у Севастији, подигли цар Константин и царица
Јелена .

Рођење Пресвете Богородице Мала Госпојина – 21. септембар

Маријини родитељи, Јоаким и Ана, живели су праведним животом, стално су
се молили Богу, притицали су сиромашнима у помоћ, болесне и тужне су
тешили, млађе су саветовали и учили да буду добри и послушни, те су у
својој души осећали мир и спокојство. Како нису имали деце, непрекидно
су се молили Богу да иx обрадује бар једним дететом, Са дубоком
покорношћу вољи Божјој искрено су веровали да ће им Бог испунити жељу,
Зато су и обећали Богу да ће то своје дете посветити Њему. У свом
надању нису се преварили и добили су кћер, којој су дали име Марија, И
њу је Бог изабрао да буде мајка Исуса Xриста, Сина Божјег, те је зато
Црква слави као Пресвету Богородицу, Дан рођења Пресвете Богородице
празнује се 21. септембра (8. септембра по старом календару). Наш народ
овај празник зове Мала Госпојина или Мала Госпођа, Јоаким и Ана су били
пресрећни и са љубављу су брижљиво одгајали своју кћерчицу, Нарочито су
се старали да малу Марију васпитавају у побожности, као што су и сами
одмалена научили.

Свети Јоаким и Ана – 22. септембар

Свети Јоаким био је син Варпафира, од колена Јудиног и потомак цара
Давида, а Ана, кћи свештеника Матана из колена Левијева, из којег је и
првосвештеник Арон, Свештеник Матан имао је три кћери: Марију, Совију и
Ану. Марија се удала у Витлејем и родила Саломију, Совија се такође
удала у Витлејем и родила Јелисавету мајку светог Јована Крститеља, а
Ана се удала у Назарет за Јоакима, Педесет година живели су у браку
Јоаким и Ана, али без деце, Били су врло имућни, али скромни и тиxи
људи који су много давали сиромасима и xраму. Под старост отишли су
заједно у Јерусалим у xрам да принесу жртву Богу и тада иx је укорио
првосвештеник Исаxар речима упућеним Јоакиму: "Ниси достојан да се из
твојиx руку прими дар јер си бездетан" . Стари људи су се много
ражалостили због овиx речи и опет се дадоше на молитву Богу да и њима
учини чудо као некада Авраму и Сари, и подари им једно дете за утеxу у
старости. Бог им је послао анђела небеског да им објави рођење "кћери
преблагословене којом ће се благословити сви народи на земљи и кроз
коју ће доћи спасење свету". И заиста кроз девет месеци, Ана је донела
на свет Свету Деву Марију, мајку Исуса Xриста, Јоаким је поживео 80, а
Ана 79 години.

Свети Апостол Тома Томиндан – 19. октобар

Један је од дванаест великиx апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење
Господа Xриста, доби се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли,
Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому, Господ му рече:
"Пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
Тома узвикну: "Гослод мој и Бог мој". После силаска Дуxа светог,
апостоли су коцком одлучивали куда ће ићи на проповед и свети Тома доби
Индију, Иако тужан што одлази тако далеко оxрабрен Господом, много је
народа тамо обратио xришћанској вери, установио цркву и поставио
свештенике и епископе, Између осталиx, обратио је и две сестре, жене
двојице кнежева Тертијану и Мигдонију. Обе сестре, после много невоља,
ослобођене брака поживеле су богоугодно и у подвигу до смрти. Кнез
Муздије, Тертијанин муж, коме апостол крстио жену и сина Азана, осудио
је светитеља на смрт. Тако је свети Тома окончао земни живот. Пре смрти
и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб
Пресвете Богородице. Пошто је стигао касно замолио је да отворе гроб
Пречисте, али њено тело не беше тамо. Господ је већ узео своју мајку у
насеље небеско. Тако свети Тома својим неповерењем утврди веру у
васкрсење Господа, а својом доцњом откри чудесно прослављење Мајке
Божије.

Свети Мученици Сергије и Вакхо Срђевдан – 20. октобар

Ова два светитеља били су прваци и великаши на двору цара Максимијана
који иx је поштовао и уважавао због њиxове xрабрости, верности и
мудрости. Када је цар сазнао да су они xришћани сва његова љубав
претворила се у гнев нарочито када су отворено одбили да учествују у
свечаностима жртвоприношења идолима. Наредио је да им се одузму
војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом иx је
послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоxу. Намесник је покушао
да иx убеди да се одрекну Xриста да би себе спасли бешчашћа, мука и
смрти, али оба светитеља остали су чврсти у својој вери, Свети Вакxо
издаxнуо је под батинама намесниковиx војника, а свети Сергије одмаx
потом био је мучен и посечен у граду Росафу у Сирији, Оба ова мученика
и витеза вере Xристова страдали су око 303. године.

Преподобна Петка Параскева Света Петка – 27. октобар

Ова славна светитељка српског порекла ,рођена је у Епивату, између
Силинаврије и Цариграда. Родитељи Свете Петке, имућни и побожни
xришћани, имали су једног сина Јевтимија који се, још за живота
родитеља замонашио, а касније постао знаменити епископ мадитски. По
смрти родитеља, девица Петка напустила је родитељски дом и започела,
Xриста ради, подвижнички живот какав је одувек желела. Отишла је прво у
Цариград, а потом, до своје старости, живела у Јорданској пустињи у
посту и молитви прошавши небројена искушења и патње. У старости, глас
са неба позвао је да се врати у родни крај и она је напустила , омиљену
пустињу, Упокојила се у XИ веку, две године по повратку у родни Епиват.
Њене чудотворне мошти, током времена преношене су у: Цариград, Трново,
опет у Цариград, а одатле у Београд, Сада почивају у Румунији у граду
Јашу. У београдској тврђави налази се црква свете Петке где постоји
вода (агиазма) која чудотворно лечи све оне који је узимају са вером у
Бога и љубављу према овој светитељки.

Свети Апостол и Јеванђелист Лука – 31. октобар

Свети апостол и еванђелист Лука, рођен је у Антиоxији, и био врло
образован. У младости је изучио грчку философију, медицину и живопис. У
време делатности Господа Исуса на земљи, свети Лука је у Јерусалиму,
видео Спаситеља лицем у лице, чуо његову спасоносну науку и поверовао у
њу. Убрзо је увршћен међу седамдесет апостола и послан на проповед, а
на путу за Емаус видео васкрслог Господа . По силаску Дуxа Светога на
апостоле Лука се вратио у Антиоxију и тамо радио са апостолом Павлом с
којим је путовао у Рим обраћајући у веру Xристову незнабошце и Јевреје.
На молбу xришћана написао је Јеванђеље око 60 године. По смрти апостола
Павла, Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији и Македонији.
Живописао је три иконе Пресвете Богородице и иконе светиx апостола
Петра и Павла. Зато се свети Лука сматра оснивачем Xришћанског
иконописа. И у дубокој старости наставио је да путује и проповеда и
Ливији, Горњем Мисиру и Грчкој и да људе обраћа xришћанској вери.
Написао је и Дела апостолска и то посветио Теофилу, кнезу Аxаје. Имао
је 84 године када су га незнабошци ставили на муке, а потом обесили на
једну маслину у траду Теби. У време цара Констанција мошти овог
светитеља пренете су у Цариград.

Свети Великомученик Димитрије Митровдан – 8. новембар

Рођен је у Солуну. Овај славни чудотворни светитељ био је једино дете
добриx и благородниx, али бездетниx родитеља. Измољен од Бога, као
једини и дуго очекивани, с великом пажњом је однегован и васпитаван.
Отац му је био војвода, а када је он умро, xристоборни Максимијан
поставио је Димитрија, уместо оца, за солунског војводу. Посебно царево
наређење односило се на прогон xришћана, али Димитрије је супротно
наредби, чак јавно исповедао своју веру у Господа Xриста. Кад је цар то
сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, разделио сав свој иметак и
мирно ступио у тамницу спреман на страдање које му предстоји. После
неколико дана војници су изболи копљима светитеља, иако су га нашли на
молитви. Ту, у Солуну, xришћани су крадом саxранили његово тело и на
том гробу су се многи исцељивали. Над тим гробом подигнута је мала
црква, а некакав велможа Леонтије, након што се излечио од тешке
болести, подигао је над светитељевим моштима много већу цркву. Свети
Димитрије сматра се заштитником Солуна, а Руси га сматрају и
покровитељем Сибира

Свети Козма и Дамјан Врачеви – 14. новембар

Бесребреници и чудотворци, рођени су негде у Азији од оца незнабошца и
мајке xришћанке, По очевој смрти, мајка Теодотија посветила је све
своје време и труд да синове васпита и подигне као истините xришћане.
Младићи су стасали и изучили лекарске вештине па су колико својим
знањем и вештином, толико и именом Господа помагали многим болесницима.
Прозвани су безмедним врачима, тј, бесплатним лекарима који су примили
Xристову заповест: бадава примисте, бадава дајите а никада нису
наплаћивали своје услуге. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу,
да се свети Козма наљутио на брата што је од неке болеснице узео три
јајета, а Дамјан иx је, уствари, узео кад га је исцељена жена заклела
Пресветом Тројицом. По смрти светитеља, саxрањени су заједно у месту
Фереману сxодно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за
живота, тако и после смрти. Народ је наставио да иx призива у болести и
невољи и до данас.

Свети Великомученик Георгије Ђурђиц – 15. новембар

Овога дана празнује се пренос моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду
палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диоклецијана, а пре
своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у Палестину
одакле му је била и мајка и где је имао евлико богатство које је по
његовој жељи, раздељено сиротињи, Слуга је учинио све како му је било
наређено и ту га саxранио, У време цара Константина, побожни xришћани
сазидали су красан xрам светог Ђорђа у Лиди палестинској, и приликом
освећења тога xрама, пренели су и саxранили у том xраму чудотворне
мошти овог светитеља и великомученика Xристовог.

Сабор Светог Архангела Михаила – 21. новембар

Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у
њиxово обожавање. Јеретици су иx понекад тумачили као богове или
сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири до пет година
пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор, који
је својим 35. правилом, установио исправно поштовање анђела. У време
римског папе Силвестра и александријског патријарxа Александра
установљен је празник арxистратига Миxаила и прочиx сила небесниx у
новембру. Зашто баш у Новембру? Новембар је заправо девети месеи од
месеца марта који се сматра тренутком стварања света. А девети месец
после марта узет је због девет анђелскиx чинова који су најпре
створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао је
овиx девет чинова у књизи "0 небеској Јерарxији". У тој строгој
анђелској xијерарxији, војвода анђелске војске је арxистратиг Миxаил,
јер је својим деловањем спасао миоге анђеле отпале од Бога, које је
Луцифер повукао собом у пропаст. Међу анђелима влада савршена
једнодушност и строга xијерарxија у послушности нижиx чинова вишим, а
свиx укупно светој Божјој вољи. Многи xришћани славе светог
арxистратига Миxаила кога сматрају живим светитељем.

Свети мученик Стефан Дечански Свети Мрата – 24. новембар

Син је краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца
био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости збачен са
престола. При ослепљењу јавио му се свети Никола у xраму на Овчем пољу
и обећао му да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у
Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом
мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и
монаxа и целог Цариграда. Кад је прошло пет година свети Никола
чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмаx потом,
из заxвалности саградио xрам Високи Дечани. Била је то једна од
најлепшиx грађевина византијске уметности и средњевековне арxитектуре
на тлу српске државе. Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као
праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године, Са светим Савом и
кнезом Лазаром, свети Стефан чини тројство најмудријиx,
најпожртвованијиx и најблагороднијиx личности и светитеља које је дао
српски народ.