Ovdje ćemo da kačimo životne priče glumaca i glumica koji nam se dopadaju ili koje su nam interesantne.
Nešto iz njihove biografije ili neke članke koji su nam privukli pažnju.
Printable View
Ovdje ćemo da kačimo životne priče glumaca i glumica koji nam se dopadaju ili koje su nam interesantne.
Nešto iz njihove biografije ili neke članke koji su nam privukli pažnju.
http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...aron-Stone.jpgŽena niskih strasti i najinteligentnija glumica na svetu Šeron Stoun, tri puta se udavala, dva puta verila, bila u vezi sa mnogim uticajnim muškarcima, usvojila tri sina, izgubila starateljstvo nad jednim, preživela dva pobačaja i moždani udar, a sajentologiju je zamenila budizmom.
Sirova strast pustinjskog cvijeta
Život glumice Šeron Stoun je uzburkano more neprestano izloženo olujama koje je nemilosrdno šibaju.
Sve što ju je tokom pedeset i četiri godine snašlo neko ne bi preživeo ni da na Zemlji obitava četiri veka. Uprkos svim borbama iz kojih je neretko izlazila kao gubitnik, zgažena i ostavljena, nije dozvoljavala da odustane i iznova je kretala u unapred izgubljene bitke.
Nakon što je snimila film Niske strasti u bukvalnom smislu imala je čitav svet pod nogama, ali joj ni to nije donelo spokoj, već nova iskušenja s kojim se hrabro sukobljavala. Šeron i danas, bez obzira na to što je zašla u šestu deceniju, pažnju publike u velikoj meri privlači svojim zavodljivim izgledom.
Priznanja njenoj lepoti su na neki način ozvaničena i time što ju je magazin People uvrstio među 50 najlepših žena na svetu, a Empire u 100 najseksepilnijih glumica u istoriji kinematografije.
Šeron Stoun rođena je 10. marta 1958. godine u malom industrijskom gradu Midvilu, u američkoj saveznoj državi Pensilvanija kao drugo od četvoro dece fabričkog radnika Džozefa Stouna i opštinskog knjigovođe Doroti. Odgajana je u liberalnom duhu, ali slobode koje su joj bile dostupne nije upražnjavala.
Bila je izuzetno vezana za oca koji ju je nekonvencionalnim vaspitanjem odmalena učio da bude svesna svoje posebnosti ukoliko želi da napravi nešto više u životu.
Zapravo, ona ni po čemu nije bila prosečno dete. Progovorila je i prohodala veoma rano, u predškolskom periodu sama je naučila da čita i piše i odmalena je pokazivala zanimanje za različite stvari.
U odnosu na današnjicu kada uživa u status zvezde, dok je bila devojčica imala je dosta poteškoća da stekne prijatelje i nađe društvo za igru
Ona je članica Mense, udruženja najinteligentnijih ljudi sveta sa IQ-om 154, tako da je i zvanično najpametnija glumica na svetu.
Šeron je bila najbolji đak u školi, daleko ispred svoje generacije zbog čega je već sa petnaest godina prebačena na Univerzitet Edinboro, gde je studirala književnost i umetnost. Međutim, nikada nije diplomirala, ali joj je 2007. kada je posetila fakultet dodeljen počasni doktorat.
Razlog za odustajanje od studija verovatno je bio san o kojem je maštala još u detinjstvu, da ostvari glumačku karijeru. Želela je da postane nova Merilin Monro. Put ka slavi potražila je na lokalnom takmičenja za mis, gde je svega nekoliko meseci pre punoletstva ponela lentu najlepše.
Tokom ceremonije proglašenja devojke večeri primetili su je skauti modne agencije Ford koji su joj ubrzo obezbedili i prvi manekenski angažman.
Zahvaljujući reditelju Vudi Alenu 1980. modnu pistu je zamenila filmskim setom. Vudi joj je dao prvu ulogu, u ostvarenjem Stardust memories.
Za nju je to bila ponuda koja se ne odbija iako pred kamerama nije izgovorila nijednu reč. Posle završenog angažmana otišla je u Evropu kako bi stekla filmsko obrazovanje i tamo okušala sreću. Ali nije dobila pravu šansu i uglavnom je igrala u filmovima B produkcije.
Bio je to moj izbor jer nisam sklona kompromisima. S godinama sam naučila da to ipak moram da radim, ali najčešće se pokaže da nisam u pravu kada odustanem od svojih principa - rekla je glumica.
Po povratku u Ameriku njena karijera je krenula uzlaznom putanjom, a tada je dobila i prvu ozbiljniju rolu u hororu Vesa Krejvena Deadly blessing. Uspeh na poslu odrazio se i na njen privatni život, pa se 1984. obavezala na vernost producentu Majklu Grinburnu, ali ovo nije bio njen jedini brak.
Prvi put se udala takođe za producenta Džordža Engulunda Juniora, mada detalji o njihovoj romansi nikada nisu obelodanjeni u javnosti.
S druge strane, Majkla nije skrivala iako o njihovoj ljubavi nema mnogo podataka. Upoznali su se na snimanju filma The Vegas Strip War, važili za izuzetno zaljubljene partnere, ali je njihova strast ubrzo sagorela.
Rastali su se posle tri godine, a brakorazvodna parnica okončana je tek 1990. Holivud je brujao kako se par gotovo tukao pred advokatima i sudijama, tako da su svi odahnuli kada su potpisali papire o rastavi.
Devedesete godine proteklog veka, koje je Šeron obeležila kao glumica, ali ponajviše kao fatalna žena, započela je naslovnom stranom magazine Playboy, što joj je otvorilo vrata nekih filmskih studija.
To joj je donelo i skeptičnost filmskih kritičara kojima je često bila meta. Nisu je štedeli, a rečenice kojima su opisivali njen rad verovatno bi neku njenu koleginicu naveli i da odustane od karijere.
Međutim, ovde je reč o Šeron Stoun. Ona se nije osvrtala na mišljenja onih čiji IQ ne može da joj parira. Vera u sebe učinila je da dođe do preokreta. Pošto su glumice Mišel Fajfer i Džulija Roberts odbile ponudu reditelja Pola Verhovena, Šeron je upala kašika u med. Zaigrala je pored slavnog Majkla Daglasa u psihološkom trileru Niske strasti, a uloga Ketrin Tarmel donela joj je svetsku slavu.
Ovo je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih filmova devedesetih. Scena ispitivanja u policijskoj stanici kada Šeron Stoun sedi prekrštenih nogu u kratkoj haljini ispod koje ne nosi donji veš, svrstava se u kultne. U mnogim zemljama film je prikazan u cenzurisanoj verziji, ali je bio rodonačelnik novog tretmana seksa na velikom platnu, a Šeron fatalna žena koju su svi želeli pored sebe.
Uprkos tome, ona je ubrzo obelodanila da se verila sa producentom Vilijamom J. MekDonadom koji je zbog nje ostavio ženu, ali su se već sledeće godine rastali i to zbog njene afere sa producentom Bobom Vagnerom.
Nekoliko meseci kasnije njih dvoje, koje je žuta štampa nazvala preljubnicima, takođe su objavili veridbu, ali je raskid usledio posle nekoliko nedelja.
http://www.6yka.com/upload/images/Sharon-Stone-18.JPGSvaki muškarac Holivuda može da me ima ukoliko ja to poželim. Ne, prepravite to, u svaki muškarac ovoga sveta - izjavila je svojevremeno, a ovo je njena najčešće citirana izjava. I bila je u pravu, svakog koga je poželela imala je, ali u njima nije nalazila ono što je tražila. Na listi njenih ljubavnih partnera našli su se i princ Albert II od Monaka, bivši američki predsednik Bil Klinton, kao i glumci Džered Leto, Rasel Krou, Dejvid Duhovni i Kristijan Slejter.
Status zvezde, poželjne žene i svega onog što su joj Niske strasti donele palo je u senu nakon uloge u filmu Kazino Martina Skorsezea u kojem je igrala suprugu mafijaša čiji lik je dočarao Robert de Niro.
Tada se dokazala kao veoma kvalitetna glumica.
Za ulogu je dobila Zlatni globus i bila je nominovana za Oskara, a u svojoj bogatoj karijeri ubeležila je i tri Zlatne maline, poslednju za rolu u neuspelom nastavku Niskih strasti.
Treći izlazak pred matičara činio se kao krajnje ispravno rešenje jer je njena veza sa urednikom lista San Francisco cronicle Filom Bronštajnom delovala kao konačni kraj njene mukotrpne potrage za idealnim muškarcem. Zavetovali su se na ljubav 14. februara 1998, a samo dve godine kasnije usvojili su i sina Roana Džozefa. Idila je potrajala pet godina, ali Šeron nije žena u čijem se životu sreća podrazumeva
. Svi usponi i padovi koje je ostavila iza sebe vratili su se sa podsmehom da je dokrajče. Svi su voleli mit o njoj, ali niko od silnih muškaraca kojima je davala delić srca nije želeo pravu nju, već filmsku heroinu.
Bila je odličan primer za hvaljene među drugarima, ali nikako ona s kojom bi neko od njih poželeo da proživi ostatak život.
Valjda zbog toga što je bila jak partner-protivnik. Lepa, natprosečno inteligentna, bogata i slavna nije se uklapala u klasičan stereotip o supruzi.
Dve godine posle razvoda od kojeg se jedva oporavila usledio je novi šok.
Usvajanje njenog prvog dečaka bilo je ostvarenje svih želja i nadoknada za spontane pobačaje kroz koje je prošla u želji da se realizuje kao majka.
Naime, nedavno je šokirala svetsku javnost priznanjem kako je jako želela decu, međutim dva puta je imala pobačaj, oba puta krajem petog meseca.
Nije otkrila ko su bili očevi, ali je podelila ličnu tragediju izjavivši kako su njena deca umrla, a ona je morala na operaciju kako i sama ne bi nastradala.
Nedostatak biološke dece nadoknadila je usvajanjem tako da je, kada je izgubila potpuno starateljstvo nad sinom kojeg je sa bivšim suprugom usvojila još kao bebu, to doživela kao boravak u devetom krugu pakla.
Mislila sam da se nikad neću oporaviti.
Ali, nakon nekog vremena ponovo sam bila dobro. Na humanitarnim događanjima pela sam se na pozornicu, ljudi su gledali u mene, a ja sam gledala u pod i molila se u sebi da mi Bog da snage - rekla je Šeron koja je nedavno dobila sudsku dozvolu da posećuje sina.
Ipak sunce ju je ponovo obasjalo 2005. kada je završena procedura za usvajanje njenog drugog sina Lairda Vonea Stouna, a nekoliko meseci kasnije i trećeg Kvina Kelija Stouna sa kojima danas živi u vili na Beverli Hilsu.
Poslednjih godina je sve više prisutna i na polju humanitarnog rada, i često se može videti na aukcijama na kojima se prikuplja novac za siromašne, nerazvijene zemlje, ili za naučna istraživanja u farmaciji za pronalaženje leka protiv side. U američkoj javnosti istakla se i svojim delimičnim političkim angažmanom, odnosno smelim kritikama na račun američke administracije i njenog odnosa prema zemljama arapskog sveta.
Playboy ju je uvrstio među 25 najseksi glumica dvadesetog veka, to je učinio i magazin Empire, dobila je nagradu National Center for Lesbian Rights Spirit za aktivizam u borbi za prava Lesbian, gay and HIV/AIDS community. Naravno, njen seksepil je bio predmet želje svih, pa se svojevremeno zbog njenih neuspelih brakova i veza vođena rasprava među homo i heteroseksualcima da li je ona gej ili ne.
Svako je biseksualac u određenoj meri. Sada se i dame ponašaju kao muškarci, a ja volim ljude na starinski način. Volim muževnost, a danas su žene te koje su muževne. Ja sam strejt, ali to baš ništa ne znači - rekla je.
Za razliku od većine holivudskih koleginica, pedesetčetvorogodišnja seks bomba, kako je često oslovljavaju, dobro podnosi godine i dostojanstveno stari, bez botoksa, face liftinga i silikona.
http://www.6yka.com/upload/images/Sharon%20Stone8.jpg
Često se pitamo: Koliko sam nepoželjna?
Jesam li previsoka, preniska, previše mršava, plava ili smeđa.
Kada sam jedini put u životu dobila injekciju u usne, izgledala sam kao pastrmka i tada sam se zaklela da neću imati nikakve plastične operacije.
Još nosim bikini, a nosiću kožne pantalone i kad budem imala 70. To moj stil i tako se dobro osećam.
Neću to da menjam - objasnila je holivudska zvezda koja je zbog stereotipa kako pamet i lepota ne idu zajedno često bila u teškim psihičkim krizama jer nije željela da je doživljavaju samo kao lepoticu.
Zbog činjenice da koristi sopstveni mozak oduvijek je imala neprilike, a često svojim izjavama ume da uzdrma javnost. To je učinila i 2008. godine na filmskom festivalu u Kanu kada je rekla kako je Kina ugnjetavanjem Tibeta na sebe navukla zlu kob zbog čega je tu zemlju pogodio katastrofalni zemljotres u kojem je život izgubilo preko 70 hiljada ljudi. Nakon njene izjave reakcija kineskih vlasti bila je zabrana njenih filmova, a modna kuća Christian Dior, čije je bila zaštitno lice otkazala joj je angažman pošto im je Azija ogromno tržište. Na njen odnos prema životu sudbonosni uticaj imao je i zdravstveni problem 2001. godine. Tada je doživjela blagi izliv krvi u mozak koji je preživela bez posledica. Navodno ju je to podstaklo da se okrene duhovnom životu.
Raskrstila je s kontroverznom sajentološkom crkvom čiji je bila poklonik i prešla u budizam. U nedavnom intervjuu koji je dala objasnila je da joj je to donelo mir, ali da joj i dalje nedostaje spokoj kraj onog pravog.
Ljubav i život su kao okean. Ponekad je plima, ponekad oseka, a nekad deluje kao prokleta pustinja Mohave. Srećom ja sam pustinjski cvet, pa mi ne smeta mnogo. Non-stop me spopadaju dvadesetogodišnjaci. To je verovatno zato što znaju da u mom frižideru ima hrane i zato što misle da sam neko ko bi ih saslušao i pitao kako su proveli dan - rekla je žena koja je na ovaj ili onaj način uticala na milione ljudi, ali u putešestviju zvanom život još nije uspela da pronađe traženi mir.
Tekst je preuzet sa Story.rs
http://www.b92.net/news/pics/2014/03...92_640x427.jpgRene Zelveger je svoju savršenu figuru "kaznila" zbog uloge u romantičnoj komediji "Bridžit Džons" za koju se ugojila 10 kilograma. Višak sala je potom brzopotezno izgubila kako bi mogla da zaigra u mjuziklu "Čikago" da bi ga ponovo vratila nekoliko mjeseci kasnije za nastavak priče o simpatičnoj bucmastoj usjedelici.
Šokantni detalji iz privatnog života Marlen Ditrih
Marlena Ditrih je bila holivudska ikona, biseksualna ljepotica čiji su stil i neodoljivi seksepil ostavili dubok trag. Ali, prema riječima njenog unuka Dejvida Rive, ona je bila i okrutna žena, koja nije učinila ništa da zaštiti ćerku od seksualnih napada dadilje lezbijke
http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...202014/mer.jpg
“Bila je hladna i bezosjećajna. Nije bila baka kako je obično zamišljamo”, rekao je Riva (52) za “Mejl on sandej” povodom organizovanja aukcije privatnih stvari poznate glumice i pjevačice.
On otkriva da je zvijezda filmova “Plavi anđeo” i “Nirnberški proces” bila je alkoholičarka koja je patila od bulimije i koja je tokom 52 godine braka varala supruga Rudija Zibera i sa muškarcima i sa ženama
Među njenim ljubavnicima su bili Džon Vejn, Kirk Daglas, Frenk Sinatra, ali i Greta Garbo i Edit Pjaf.
“Spavala je sa svakim ko bi joj se učinio privlačnim. Ali nije joj bila važna fizička strana seksa. Za nju je intimnost značila moć”, kaže Riva.
]Jedne noći baka je sva van sebe pozvala ćerku, koja je odjurila do nje. Marlena ju je uvela u spavaću sobu. Krevet je bio rasturen i umazan šminkom.
“Provela je noć je sa Julom Brinerom, koji je igrao u filmu ‘Kralj i ja’. Morala je da se pohvali svojim najnovijim trofejom", sjeća se unuk slavne Marlene.
Dejvidova majka Marija, koja danas ima 89 godina, bila je jedino dijete Marlene Ditrih. Napisala je njenu biografiju u kojoj je otkrila da ju je majka oslovljavala sa “Dijete” i da prema njoj nikada nije pokazivala majčinsku ljubav.
]Ditrihova je unajmila dadilju lezbijku koja je silovala Mariju kada je imala 13 godina. Kada ju je ćerka kasnije suočila sa tom činjenicom, zlurado joj je odgovorila
“Pa dobro, valjda si to prevazišla u međuvremenu? Nisi umrla. Suoči se s tim.”
Osim toga, bila je opsjednuta čistoćom.
“Prvo što bi uradila ušavši u hotelsku sobu, makar to bio i ‘Ric’, bilo je da klekne na koljena i izriba kupatilo”, kaže Dejvid, koji joj je bio menadžer.
Posljednje godine života provela je u Parizu, opijajući se alkoholom i gutajući pilule.
http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1394990981
Osvojila je najviše američko priznanje za civile, “Medalju mira” i odrekla se rođene sestre nakon što je saznala da je samo nekoliko stotina metara od ozloglašenog logora Bergen-Belzen, vodila kantinu za čuvare.
Marlena Ditrih je umrla 1992. u 90. godini života i u dugovima (živjela je raskošno, a godinama ništa nije zarađivala). Njemačka vlada je otkupila najveći dio njene imovine, koja je izložena u muzeju u Berlinu, a porodica je odlučila da rasproda ostatak.
http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...%202014/dz.jpg
Nije volio antilop cipele
Vejn, koji je snimio 162 filma uključujući "Mirnog čovjeka", "Rio Bravo", "Nosila je žutu traku", "Čovjek koji je ubio Liberti Valasa", bio je jedna od najvećih holivudskih zvijezda 20. vijeka. Ono što se ne zna jeste da je Djuk (Vojvoda), kako su ga zvali, bio sujeveran, da je varao kada je igrao šah, da je imao "ženskasto" ime i da nije volio da nosi antilop cipele.
Sjajno varao u šahu
Kako u novoj knjizi piše Ajman, Vejn je bio dobar šahista i na svom brodu je imao uvijek spremljenu tablu. O kolegi Roku Hadsonu, za koga se znalo da je homoseksualac, jednom prilikom je rekao: "Koga briga što je peško. Čovjek sjajno igra šah".
Medjutim, Vejn je, navodno, varao kada je igrao sa Robertom Mičamom. Imao je velike šake i pomjerao je figure a da se to ne primjeti. Mičam je na kraju skupio hrabrost da mu kaže da vara, na šta je Vejn odgovorio: "Baš sam se pitao kada ćeš nešto da kažeš. Poređaj ih pa ćemo ponovo igrati".
Volio knjige Agate Kristi
Vejn je bio veliki ljubitelj književnosti, naročito romana Agate Kristi, Čarlsa Dikensa i Artura Konana Dojla. Zanimljivo je da su mu omiljeni romani bili Dojlovi istorijski "Ser Najdžel" i "Bijela četa", oba smještena u Stogodišnji rat.
Zvjezda filmova "Tragači", "Poštanska kočija", "Čovjek zvani hrabrost" rođen je 26. maja 1907. kao Marion Robert Morison a nadimak Djuk dobio je po porodičnom psu Big Djuku (Velikom vojvodi), erdel terijeru koji je volio da trči za vatrogasnim kolima.
"Momak koga vidite na platnu nisam zapravo ja. Ja sam Djuk Morison i nikada nisam bio niti ću biti filmska ličnost poput Džona Vejna. Dobro ga poznajem. Jedan sam od njegovih najboljih učenika. Moram to da budem. Zarađujem na njemu", rekao je Vejn jednom prilikom.
Reditelj kinjio glumca i govorio da je nespretan kao nilski konj
Veliki režiser Džon Ford četiri puta je dobio Oskara za režiju (1935, 1940, 1941 i 1952) ali ne i za "Poštansku kočiju" iz 1939. Njegovo ponašanje na setu razbjesnelo je Vejna do te mjere da je prijetio da će ga ubiti. Ford je tokom snimanja kinjio Vejna vičući na njega da ne umije da hoda i da je nespretan poput nilskog konja.
"Prekini da mumlaš svoj tekst i daj neki izraz lica. Izgledaš kao poširano jaje", vikao mu je Ford. Privatno, navodi se u biografiji, Ford je za Vejna rekao: "Biće jedna od najvećih zvijezda ikada".
Radio kao sportski novinar
Vejn je rođen u Ajovi ali je srednju školu pohađao u Kaliforniji gdje je igrao za jedan ragbi tim. Iako su ga smatrali sportskim tipom, bio je i dobar u školi. Bio je član debatnog tima u srednjoj školi i predsjednik Latinskog društva. Diplomirao je sa prosječnom ocjenom 94 od 100 a bio je i član školskog lista gdje je pisao o sportu kao "M.M.M."
Izluđivale su ga žene i šeširi
Džon Vejn je bio poznat i po svojim desničarskim pogledima i bio je vatreni pristalica Ričarda Niksona rekavši 1971. da je "Nikson previše veliki čovjek da bi bio umješan u nešto poput Votergejta". Vejn je takođe volio da debatuje o politici sa Polom Njumenom koji mu je slao političke eseje progresivnih liberala.
Jedna od mnogih stvari koje su izluđivale Vejna, pored žena, je kada bi neko ostavio šešir na krevetu. Takođe, niko od članova njegove porodice nije smio da doda so direktno Vejnu, već je slanik morao da bude ostavljen na stolu tako da on može da ga dohvati.
Pušio je pet pakli cigareta dnevno
Vejn, međutim, nije bio sujeveran kada je riječ o pušenju iako je duvanio pet paklica cigareta dnevno, zahvaljujući čemu je razvio hronični kašalj i kasnije rak pluća, piše Ajman.
Kada je prvi put upoznao Majkla Kejna, Vejn ga je prijateljski posavjetovao: "Pričaj tiho, pričaj polako i nemoj da kažeš previše". Potom ga je zbunio dodavši: "i nikada nemoj da nosiš antilop cipele". Kada ga je Kejn pitao zašto, Vejn mu je odgovorio: "Zato što me je jednog dana neki tip koji je bio u pisoaru do mene prepoznao, okrenuo se ka meni i rekao "Vi ste moj omiljeni glumac!" i tada mi je popišao antilop cipele. Tako momče, kada postaneš poznat, nemoj da ih nosiš".
Još jedna od zanimljivosti o Džojnu Vejnu je i ta da je glumac izuzetno cijenio Vinstona Čerčila i da je imao u svojoj biblioteci sva njegova prozna djela.
Pijančio sa Bartonom
Kada je dobio Oskara za ulogu Rustera Kogburna u filmu "Čovjek zvani hrabrost", Vejn je Barbri Strejsend koja mu je uručila Oskara prošaputao na uvo "početnička sreća". Vejn je potom proveo noć pijući sa Ričardom Bartonom koji je bio među nominovanima te 1969. godine za ulogu Henrija osmog u "Ani od hiljadu dana". Vejn mu je navodno upao u sobu, gurnuo Oskara u ruke i povikao: "Ovo si ti trebao da dobiješ, a ne ja".
http://www.6yka.com/img/s/656x350/up.../de%20niro.jpg
Čuveni holivudski glumac Robert De Niro otvorio je dušu i za “Out” magazine govorio o svom pokojnom ocu o kom je snimio i dokumentarni film.
Robert De Niro: Moj život sa gej ocem
Iako je najpoznatiji po ulogama gangstera, policajaca, boksera i šefova mafijaša, Robert de Niro rijetko govori o svom porodičnom životu. Ipak, pred premiejru dokumentarca o svom ocu "Remembering The Artist Robert De Niro Sr." koja je zakazana za jun na HBO televiziji, Oskarovac je dao i jedan izuzetno iskren intervju za “Out” magazin, koji je prenio Holivud Riporter.
Glumac je oca, koji je preminuo od raka pluća prije 20 godina, opisao kao velikog umjetnika zbunjenog povodom svoje seksualne orijentacije. Naime, Robert stariji je njega i njegovu majku napustio jer nije više mogao da živi u laži, i kada je priznao sebi da voli muškarce.
“Da, vjerovatno je bio u konfliktu sam sa sobom, posebno kada uzmemo u obzir koja je to generacija bila. Kao mali nisam bio previše svjestan toga. Volio bih da smo o tome pričali mnogo više. Moja majka generalno nije mnogo pričala, a mene u tim godinama to nije ni zanimalo”, kaže on.
Priznajući da ga ta tema čini vrlo emotivnim, sedamdesetogodišnji glumac je rekao: “Nismo bili otac i sin koji su igrali zajedno košarku. Ali, imali smo neku specijalnu vezu. Nisam mnogo vremena provodio s njim, jer se moja majka razvela. Ipak, kao što kažem u dokumentarcu, uvijek sam se brinuo o njemu. Obožavao me je, kao što i ja obožavam svoju djecu”
Robert De Niro je priču o svom pokojnom ocu ispričao zahvaljujući čitanju njegovih dnevnika, koje još uvijek nije stigao sve da pročita. Kada su ga upitali da li je ovim filmom odao priznanje ocu, on je rekao da mu je to bila obaveza.
“Želim da moja djeca zastanu na trenutak i shvate da neke stvari moraš uraditi sada umjesto kasnije, jer kasnije može biti 20 godina od danas – a onda je mnogo kasno”, zaključio je legendarni glumac.
http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...ter%20bata.jpg
Velimir Bata Živojinović - Veći od filma
Svrstavanje na Miloševićevu stranu zamerili su mu i mnogi prijatelji i poštovaoci širom Jugoslavije. Početkom ratova u SFRJ, zbog politike je puklo i njegovo prijateljstvo sa hrvatskim glumcem Borisom Dvornikom, uz obostrano mučno prepucavanje po novinama. Nije to bila svađa običnih prijatelja, njih dvojica su decenijama zajedničkim ulogama i ličnim odnosom bili simbol bratstva i jedinstva, deo kolektivnog sećanja Jugoslovena, pa su i razlaz i kasnije pomirenje mnogi pratili kao sopstvenu, ličnu dramu.
Precizne podatke o tom mitu nije lako utvrditi. Različiti izvori kažu da je Bata Živojinović u 57 godina filmske karijere imao od 250 do 347 uloga na filmu i televiziji. Koji god da je podatak tačan, sigurno je da je odigrao više filmskih uloga od bilo kog drugog glumca u istoriji jugoslovenske kinematografije. Sam kaže da je dosta toga jedva i vredno pomena, da polovinu filmova u kojima je glumio nije ni gledao, ali da uloge nije odbijao jer je gluma bila njegov posao, od koga je živeo. U onoj vrednijoj polovini ostvarenja ostalo je dovoljno antologijskih uloga, i glavnih i sporednih, za nekoliko bogatih glumačkih karijera.
Transformisao se iz ratnog heroja Neretve, Sutjeske, Mosta u maestralnu epizodu četničkog poručnika u Povratku otpisanih, iz đavolovog sluge u Majstoru i Margariti u pijanog zagorskog lugara u Brezi, iz beskrupuloznog trgovca perjem u Skupljačima perja u propalog boksera u televizijskoj drami Rekvijem za teškaša, za koju kaže da mu je intimno nešto najlepše što je u životu odigrao.
SVETSKA KARIJERA: U partizanskim superspektaklima glumio je sa Ričardom Bartonom, Julom Brinerom, Orsonom Velsom. Posle filma Bitka na Neretvi Vels mu je ponudio ulogu u svom filmu, ali pošto nije govorio engleski jezik, mogućnost da postane svetski slavno glumačko ime mu je propala. Na Zapadu.
Film Valter brani Sarajevo su od 1976. godine, kada je prvi put prikazan u Kini, do danas videle milijarde gledalaca, a Bata Živojinović, Valter u tom filmu, u ovoj zemlji uživa kultni status. Da bi se taj fenomen razumeo, potrebno je vratiti se u 1976. godinu, kada je Kina tek izašla iz "kulturne revolucije" koja je iza sebe ostavila stravične materijalne i duhovne ruševine. Valter je bio prvi strani film koji se posle te revolucije prikazivao u Kini, za stotine miliona ljudi tada pogled ne samo u drugačiji svet, već prvi pogled u bilo kakav svet drugačiji od onog u kome su decenijama živeli.
U vozu od Moskve do Pekinga 1990. godine potpisnik ovih redova je kupe delio sa čovekom po imenu Jason. Sporazumevanje je išlo teško, Jason je bio pripadnik muslimanskog naroda koji je živeo u nekom selu na dalekom severozapadu Kine, na obodu pustinje Taklamakan, i nije govorio nijedan jezik osim maternjeg, ujgurskog. Rukama, nogama, pokazivanjem geografskih karata, saputnici su objasnili jedan drugom odakle je ko i zašto putuju. Jason je prvi put putovao vozom, išao je da vidi brata koji je živeo u Kazahstanu. Mada ih je delilo 500 kilometara vazdušnom linijom, morao je da putuje preko Pekinga i Moskve, prelazeći skoro 15.000 kilometara u jednom pravcu, jer je kinesko-sovjetska granica na toj strani bila decenijama zatvorena. Kada je shvatio da mu je saputnik iz Jugoslavije, Jason je skočio i zagrlio ga. "Valtel blani Salalevo!!! Valtel blani Salalevo!!!" Neopisivo uzbuđen, nekako je objasnio da je Valtera gledao četiri puta kao mladić, da je iz sela putovao satima do grada u kome je postojao bioskop, i da je Valter najlepša uspomena iz njegove mladosti. Batinu popularnost u Kini dodatno je pogurao film Most koji je takođe režirao Šiba Krvavac, epski špageti-vestern "partizanskog filma", koji je u kineske bioskope stigao posle Valtera. Zbog tog filma Kinezi su godinama, kada bi upoznali Jugoslovene, počinjali da pevaju pesmu O bela chiao, za koju su mislili da je jugoslovenska jer se kao muzička tema pojavljuje u Mostu.
Bata ni danas nije zaboravljen u Kini. Prilikom posete ovoj zemlji nuđeno mu je državljanstvo Kine, pregovarao je sa kineskim producentima o realizaciji serije o Valteru koja bi se bazirala na filmu, u kojoj bi bio konsultant i narator. U januaru 2012. godine stotinak kineskih građevinara koji grade most Zemun–Borča je poželelo da početak kineske Nove godine provede u društvu Valtera. Bata Živojinović došao im je u posetu, doneo na poklon 100 litara domaćeg vina i 25 litara rakije, a svečani doček za goste su u upravnoj zgradi priredili kineski ambasador Džang Vanšue i predstavnici kompanije "Čajna roud end bridž korporejšn", koja gradi most.
SIMBOL: Za predratne i ratne generacije u Jugoslaviji Bata je simbolizovao herojstvo u ratu, uspon iz siromaštva posle razaranja, bratstvo i jedinstvo, sjaj koji su donosile svetske zvezde sa kojima je glumio. Generacije rođene pedesetih i šezdesetih upoznavale su ga prvo kroz "partizanske" filmove koje su u bioskopu gledali organizovano, vođeni iz škole, navijajući dok on tamani Nemce i domaće izdajnike. Međutim, on je preživeo i kraj mitologizacije rata i herojskih vremena, i ostao neka vrsta pop simbola i legende.
U doba poznog socijalizma, pomenute mlađe generacije pričale su uz podsmeh da je Hitlerova poslednja želja bila: "Ubijte Batu Živojinovića", ali su ga s poštovanjem gledali kao kauboja u Psu koji je voleo vozove (1977), ili kao Dadaru u Doroteju (1981), kao i u "ozbiljnim" ulogama u ranim filmovima crnog talasa, koje su sa zakašnjenjem otkrivali. Još kasnije, njegova rečenica: "Sad ću da šetam, pa ću da te karam…" iz filma U raljama života (1984) ušla je u žargon, a uloga snagatora i razmetljivca Trokrilnog dobacila je do današnjih dana, uvodeći Batu u viceve o Čaku Norisu (Kada Bata vidi Čaka kako divlja na ulici, uhvati ga za uvo i izdere se: "Jel sam te tako vaspitao, a?!").
Još jednom se vratio ratnom filmu, kao Gvozden, oficir JNA, u filmu Lepa sela lepo gore (1996), koji je zaustavio smeh u grlu svih generacija. U Gvozdenovom liku nije bilo slave i ponosa, već samo gorčine zbog izgubljenih snova kojima su se smejali novi ratnici. Mnogi su imali utisak da je uloga pisana baš za Živojinovića, zbog svega što se desilo od početka novih jugoslovenskih ratova.
Za razliku od glume, ulazak u politiku nije ga proslavio. Mnogi opoziciono nastrojeni obožavaoci zamerili su mu što se, početkom višestranačja u Srbiji, pridružio Socijalističkoj partiji Srbije Slobodana Miloševića. Mnogo puta pitan zašto je ušao u SPS, nije uvek davao iste odgovore. Tvrdio je da je "bila reč o velikom naboju i želji da se pomogne prava stvar", da misli da je imao dobru procenu i da i danas "iza te odluke stoji čvršće nego tada kada je ušao zbog emocija"; u intervjuu sarajevskom nedeljniku "Dani" 2010. rekao je da je pristupnicu SPS-u potpisao gotovo slučajno, zato što je u selo gde je tada bio prvo došao njihov predstavnik, da se ranije politikom bavio kao svaki Jugosloven, "na nivou seljačkog, kafanskog filozofiranja", da je u početku podlegao utisku da su "politički oponenti zapravo naši ljuti neprijatelji".
GLUMAC U POLITICI: U to vreme Bata Živojinović je u retkim političkim debatama na televiziji u kojima je učestvovao, u razgovorima sa neistomišljenicima delovao pre kao Trokrilac iz filma U raljama života nego kao Tigar iz Mosta. Izabran je za poslanika Narodne skupštine na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, i bio je predsednik Komisije za predstavke i žalbe Narodne skupštine. Kaže da je bio jedini poslanik SPS-a koji je u Skupštini bio u dobrim odnosima sa poslanicima svih partija. Njegov politički profil uvek je bio mnogo bleđi od glumačkog. Čak i pošto je bio kandidat SPS-a na predsedničkim izborima 2002. godine, Slobodan Milošević je iz Haga kao kandidata podržao Vojislava Šešelja, a Živojinović je na tim izborima osvojio 120.000 glasova.
Svrstavanje na Miloševićevu stranu zamerili su mu i mnogi prijatelji i poštovaoci širom Jugoslavije. Početkom ratova u SFRJ, zbog politike je puklo i njegovo prijateljstvo sa hrvatskim glumcem Borisom Dvornikom, uz obostrano mučno prepucavanje po novinama. Nije to bila svađa običnih prijatelja, njih dvojica su decenijama zajedničkim ulogama i ličnim odnosom bili simbol bratstva i jedinstva, deo kolektivnog sećanja Jugoslovena, pa su i razlaz i kasnije pomirenje mnogi pratili kao sopstvenu, ličnu dramu. Kada su se strasti smirile i godine prošle, Bata i Boris čuli su se telefonom 2004. godine, uz mnogo emocija zaključili da nisu političari već filmski ljudi, koji su pokušali da se bave politikom ali im to nije išlo, da poslednjih godina nije bilo mržnje između njih i da je u pitanju bio samo nesporazum.
Kada se 2006. Bata Živojinović pripremao za operaciju srca, poželeo je da Dvornik bude pored njega, ovaj je potvrdio svoj dolazak, ali do ponovnog susreta prijatelja ipak nije došlo. Zvanično javno pomirenje desilo se preko video-linka, uživo u dnevniku zagrebačke TV Nove. Živojinović se javio iz bolnice u Beogradu, Dvornik iz studija splitskog dopisništva, uz dogovor da se uskoro vide, ali je Boris Dvornik preminuo 2008. godine.
Veljko Bulajić, prijatelj sa kojim se početkom rata takođe razišao zbog političkog angažmana, da bi se kasnije pomirili, rekao je da je saznao da je Bata pomagao ljudima, svima izlazio u susret, što ga nije iznenadilo jer je "uvek bio dobar čovek".
Kao i sa Dvornikom, Batin odnos prema Titu prošao je uspone i padove. Godinama Titov omiljeni glumac koga je Josip Broz često pozivao u goste, jedini glumac koji je sa Titom bio na "ti", onih godina kada su veliki Jugosloveni preko noći postajali još veći Srbi, govorio je sa visine da je to "ti" značilo da Tita nije cenio, ali je nacionalni zanos brzo prošao Živojinovića. "Bili smo ozbiljna država… Tito je bio harizmatičan, šarmantan, prirodan, normalan čovek. Jako sam ga poštovao. Nosio sam mu sanduk kada je umro", rekao je u jednom skorašnjem intervjuu.
Politički putevi i stranputice ostali su ipak u senci monumentalnog Batinog dela. On sam, doduše, kaže za sebe da je običan, normalan čovek koji je radio svoj posao, "izvodio glumačke radove, ništa drugo", ali čini se da je glumac Velimir Živojinović prešao u mit koji je nekako nadrastao i njega samog. Taj mit se prepleo sa sudbinom zemlje, u njemu su slava i razočarenje, bes i kajanje, trajanje i pad, i iznad svega ponovno podizanje.
Na premijeru Valtera Živojinović nije mogao da dođe. Krajem oktobra je sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu pušten na kućno lečenje, pošto je pre nekoliko meseci imao teži moždani udar. U to vreme su mnogi mediji javili da je u kritičnom stanju, gotovo na samrti. Deo filma snimljen je na Kubi, gde se 2009. lečio od gangrene. U poslednjoj rečenici kojom se film završava, sa osmehom kaže: "Ja se neću povući." Pre mesec dana premijeru je imao film mlade rediteljke Jelene Bajić Jočić Led, u kome glumi i Bata.
Ako ste se upitali odakle Kluniju istančan osjećaj za stil, sada imamo odgovor. Prije holivudske karijere, radio je kao prodavac cipela. Možete li da zamislite da uđete u prodavnicu i upitate Džordža Klunija za savjet?
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1401829054
Šarmantan i harizmatičan glumac, prije planetarno populanre karijere, dresirao je divlje životinje. Moguće je da mu ovaj neobičan i uzbudljiv posao pomogne u karijeri bar za neke uloge u divljini.
Kristofer Voken krotio je lavove
http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1401829116
Metju je prije holivudskog glamura iskusio mnogo teži život. Naime, dok je bio mlad student, trebao mu je novac pa je radio posao koji god je mogao. Jedan od njih, bio je čišćenje kokošinjca. Dobro je što je to bio samo privremeni posao, te bi brojne romanitočne komedije ostale bez glavnog junaka
http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1401829022
Vupi Goldberg radila je kao šminkerka u mrtvačnici:
]http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1401828959
Bred Pit bio je maskota obučena u kostim pileta
http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1401828941
Čejnin Tejtum bio je striper:
http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1401828986
http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...allery%209.jpg
Greta Garbo: Misteriozna strankinja
Ova Evropljanka, koja je očarala Holivud, rodila se 18. septembra 1905. godine u švedskom glavnom gradu Stokholmu, a umrla je 16. aprila 1990. godine. Garbo je dobila počasnog "Oscara" za "nezaboravan nastup na velikom platnu", a njeno ime prema izboru Američkog filmskog instituta nalazi se na petom mjestu najvećih glumica.
Prije glumačke karijere bila je prodavačica, a kao statista u igranom filmu "Lutajući vitez" pojavljuje se 1921. godine. To ju je podstaklo da se počne baviti glumom, te se odlučuje na studije ove umjetnosti. U rodnom gradu snimila je nekoliko kratkometražnih nijemih filmova, a nakon zapaženih uloga u filmovima "Priča Geste Berlinga" i "Ulica bez radosti" Greta 1926. godine odlazi u Holivud, koji je u to vrijeme već postao centar filmske industrije, te tumači uloge fatalnih žena u filmovima "Put i đavo", "Ljubav", "Božanstvena žena" i "Tajanstvena dama".
S uspješnim ulogama u spomenutim filmovima Greta dokazuje svoj glumački talenat, te tridesetih godina prošlog vijeka postaje jedna od prvih evropskih glumica koje su dobile zvjezdani status u Holivudu.
Ona je bila jako lijepa, visoka i vitka, a njeno lice odavalo bogat unutrašnji život i odsutnost svake površnosti. Uz te adute bila je predodređena za romantične uloge tajanstvenih i nedostižnih fatalnih žena u koje se glumica savršeno uklopila.
Status vrhunske zvijezde potvrđuje nizom uloga u prestižnim melodramama kao što su "Grand hotel", "Kraljica Kristina", "Ana Karenjina", "Dama s kamelijama" i "Marija Valevska".
U tim filmovima ogleda se fotogeničnost holivudske dive, te je glumica majstorski razradila prepoznatljiv glumački stil kojim je dočarala bogat, složen i kontradiktoran emocionalni život likova privlačnih, ali muškarcima nedostižnih žena.
http://www.6yka.com/upload/images/Se...ta-Garbo_1.jpg
Širinu glumačkog talenta i osjećaj za filmski ritam pokazala je parodično-romantičnom ulogom u filmu "Ninočka" koji je krajem tridesetih godinama reklamiran sloganom "Garbo se smije". Uloga u tom filmu donijela joj je svjetsku slavu i nominaciju za tri "Oscara".
Privatni život Grete Garbo bio je u skladu s njenim glumačkim ulogama jer je, prema holivudskim mjerilima, bila nekomunikativna i tajanstvena, što joj je donijelo nadimke "švedska sfinga" i "misteriozna strankinja", a njene ljubavne veze su uglavnom bile predmet nagađanja.
Specijalnim "Oscarom" za doprinos filmskoj umjetnosti nagrađena je 1954. godine, međutim, tu nagradu nije lično primila, jer se 1941. godine, nakon neuspjeha sa filmom "Žena sa dva lica", zauvijek povukla iz svijeta filma.
Dosljedno je izbjegavala pojavljivanja u javnosti, te je time doprinijela stvaranju svojevrsnog mita o sebi kao jednoj od najistaknutijih i najtrajnijih ženskih filmskih ikona. Greta Garbo umrla je u Njujorku 16. aprila 1990. godine.
Renée Zellweger
Podsjetimo da je prve korake kao glumica Renee napravila je u teksaškoj reklami za pivo, a sa zarađenim novcem zaputila se prema Los Angelesu ni ne sanjajući o karijeri uspješne svjetske glumice. Obožavatelje širom svijeta stekla je uvjerljivom ulogom neudane žene, šašave novinarke Bridget Jones za koju se u kratkom periodu udebljala 10 kilograma.
Baš tada krenuli su, rezultirani velikim oscilacijama u kilaži, prvi znakovi promjena na licu poznate glumice. Plastične operacije i botox čarolije tada su joj poslužile da umanji natečenost lica izazvano naglim debljanjem i drastičnom mršavošću.
Deset godina nakon što je u ruke primila i svog prvog Oscara cijenjena glumica više ne liči na Renée Zellweger kakvu pamtimo.
Na posljednjem crvenom tepihu Renee je šokirala brojne nevjerojatnom transformacijom u 'novo' neprirodno lice.
Slavna se glumica pojavila na 21. dodjeli nagrada Women In Hollywood u pratnji dečka Doylea Bramhalla II, ali svi su pogledi bili prikovani za njezino neprepoznatljivo lice.
Iako napominje da nikad, ali baš nikad, nije otišla 'pod nož', sada su krenula nagađanja da je pretjerala s botoksom.
Američki mediji pišu da joj se obrve nisu micale. Koliko god se trudila nasmijati, lice joj je izgledalo poput kamena.
Prosudite sami kako izgleda
http://i.kinja-img.com/gawker-media/...gjvebdypgj.jpg
http://i.kinja-img.com/gawker-media/...okniz6tt8r.jpg
ostao je sjaj u očima i lep osmeh, naročito na donjoj slici ... sve njene filmove volim
da,samo sjaj u očima...a sve ostalo je pojeo botox..volim i ja njene filmove,ali to više nije onaj njen lik :(Citiraj:
Prvobitno napisano od salel
A plastika je uzela danak i kod ovih dama
http://www.b92.net/news/pics/2014/10...86591_w640.jpg
http://www.b92.net/news/pics/2014/10...91142_w640.jpghttp://www.b92.net/news/pics/2014/10...33680_w640.jpg
a kakva je bila
http://www.b92.net/news/pics/2013/10...04966_w640.jpg
pa zar sa 43 onako da izglada, to su bwe najlepše godine za ženu