Omiljene rase pasa-kucnih mezimaca-podaci o njima

Labrador retriver

http://razbibriga.net/imported/2009/12/117-1.jpg

Labrador retriver (skraćeno samo "Labrador"), jedna je od nekoliko vrsta retrivera.

Izgled

Labrador
retriveri su snažni psi, srednje atletske građe, posebno jakog repa.
Ženke teže oko 23 - 32 kg, a mužjaci oko 27 - 36 kg. Dlaka im je kratka
i glatka, može biti u crnoj, žutoj ili smeđoj boji.

Postoje
dvije vrste Labradora, Engleski i Američki, no male su razlike.
Engleski su manji, kraći psi, sa većim glavama. Dok su Američki veći.
Postoji još i Australijska vrsta, koja je manje poznata.

Osobine

Labradori
su privrženi i mirni psi. Jako su inteligentni, odani i živahni.
Obožavaju se igrati, osobito u vodi (plivanje). Odlično se slažu sa
djecom. Žude za pažnjom i potreban im je osjećaj pripadnosti u obitelji.
Ovi
se psi često koriste za lov, policijske potrebe (droga), služe kao
vodiči slijepim osobama itd.Obožavaju se igrati i bacati po snijegu.
Brzo uče što im je jedan vekiki plus. Dlaka im je kraća, zavisi o vrsti
labradora. Imaju specifične uši koje se preklapaju prema dolje i
najčešće su tamnije boje od same dlake(posebno kod ženka). Vrlo su
zaigrani, nisu za čuvare jedino njihova veličina može malo zastrašiti
ljude. Iako izvana izgledaju snažno i opasno, jako su željni igre.

Zlatni retriver

http://razbibriga.net/imported/2009/12/116-1.jpg

Porijeklo i povijest

Lord
Tweedmouth je 1865. pario žutog labrador retrivera kovrčave dlake s
danas izumrlim tweed water španijelom. U razdoblju od 1865. do 1890.
lord Tweedmouth je pažljivo dalje uzgajao tu liniju. Križao je još
jednog tweed water španijela, dva crna retrivera, jednog irskog setera
i jednog bloodhounda boje pijeska. Prvo uvođenje ove pasmine u knjigu
uzgoja Kennel Club of England provedeno je 1903. uz naziv "Flat-coated
Retriever".

Britanski Kennel Club 1913. priznaje zlatnog
retrivera kao zasebnu pasminu i time postaje udruženje koje vodi knjigu
uzgoja te pasmine. Nakon toga, pasmina u Engleskoj i SADu brzo postaje
vrlo popularna. Početkom 1980-ih pasmina dolazi pojačano na kontinent,
da bi 1990-ih doživjela pravi boom (uz sve negativne usputne pojave).

Danas
se zlatni retriver ubraja u najomiljenije pasmine, a prema statistici
uzgoja koju vode nadležni uzgojni savezi, i u najbrojniju rasu u
anglosaksonskog i njemačkog govornog područja. Uz to, široko je
rasprostranjen u zemljama Beneluksa i Skandinavije. No, mogu se sresti
i u Francuskoj, a u zadnje vrijeme u ograničenom broju i u zemljama
južne i istočne Europe.

U zadnje vrijeme se opaža, slično kao
kod labrador retrivera, podjela pasmine na dva tipa: "show type",
najčešće teže građe i punije dlake, nasuprot lakšem i atletskije
građenom "radnom" ili "field trial" tipu. S ovim zadnjim, na kontinentu
(još?) rijetkim tipom, u Velikoj Britaniji se organiziraju velika
takmičenja u donošenju predmeta ( aportiranje), tako zvano field-trials.

Veće
razlike u vanjskom izgledu pasa pokazuju se i između američkog i
europskog tipa, iako su standardi AKCa (American Kennel Club) i
britanskog KCa (Kennel Club) dijelom doslovno podudarni.

Opis

Zlatni
retriver spada u grupu srednje velikih pasa (do 61 cm, 34 kg). Tijelo
je harmonično građeno pri čemu je dužina tijela od prsiju do korijena
repa u odnosu prema visini u plećima oko 10:8. Muskulatura mu je snažna
i ima dobro razvijene kosti što se odražava u snažnim pokretima. Rebra
i prsni koš su duboki i ispupčeni, a trbuh vidno uvučen. Leđa su mu
ravna i u području bokova kratka.

Dlaka zlatnog retrivera može
biti glatka ili valovita ali ne kovrčava, zlatne ili boje svijetle
bijele kave duža na unutrašnjoj strani prednjih nogu, donjem dijelu
repa kao i na području grudi i trbuha. Krzno ima gust zaštitni podrast.
Lični dio glave izražajno je oblikovan i ima izražen stop. Uši odnosno
uške su srednje velike i smještene u visini očiju, a spuštaju se do oko
kuta ustiju. Očni kapci, iris, usne i vršni dio nosa su uvijek dobro
pigmentirani, a zimi je kod velikog broja pasa nos nešto bljeđi. Zlatni
retriver ima snažno razvijenu, potpunu čeljust oblika škara, što znači
da kod zatvorenih čeljusti red gornjih zubi prelazi s vanjske strane
preko donjih.

Namjena

Zlatni retriver prvobitno je
uzgojen za lov. Koristilo ga se za donošenje ubijenih ptica (i iz vode)
(engleski: to retrieve = vratiti, donijeti natrag).

Ova pasmina
danas je poznata prije svega po svom uravnoteženom karakteru, dobrom
podnošenju stranih ljudi kao i naročito djece. Sve retrivere odlikuje
urođeno svojstvo izražene fiksiranosti na ljude tako da se uz pravilan
trening može odgojiti do tako dobre poslušnosti koju mnoge druge
pasmine gotovo da ne mogu doseći. Njegova takozvana "želja da ugodi"
može kod promatrača izazvati utisak da vlasniku čita želje iz očiju.

Lakoća
kojom ga se može voditi povezana s velikom inteligencijom i sposobnošću
prilagođavanja doveli su do toga, da je zlatni retriver, uz svoju
prvobitnu namjenu za lov, danas natprosječno često postao vodič
slijepih i invalidnih osoba, tragač za drogom i eksplozivima kao i -
ipak najviše, obiteljski pas. U slučaju kada je obiteljski pas, vrlo je
važno da životinja dobije neku obavezu, zadatak koji će ga, u idealnom
slučaju, zaposliti i tjelesno i intelektualno. Primjereni su sportovi
za pse koji su povezani s radom nosa i aportiranjem.

Ako se
zadovolji njegova potreba za aktivnošću, zlatni retriver će biti
neproblematični kućni pas. Potpuno je neprimjeren za trajno držanje u
tijesnom prostoru. Potreban mu je neposredni kontakt s ljudima, i nije
primjeren kao pas čuvar i slično. Gotovo da nije moguće naći pasminu
(čak niti patuljastim pasminama) koja bi za ove zadatke bila manje
primjerena od zlatnog retrivera. Jako odgovaraju kao kućni psi jer su
povjerljivi, privrženi i vole djecu.

Bulterijer

http://razbibriga.net/imported/2009/12/121-1.jpg

James
Hinks iz Birminghama u Engleskoj stvorio je Bulterijera želeći dobiti
najboljeg psa za borbu. Najviše je volio bijele Bullter*riere i oni su
postali, a i danas su, moderni pratioci. Hinks je nehotice uzrokovao
poja*vljivanje mnogih zdravstvenih problema, koji se kod drugih
Bulterijera mnogo rjeđe javljaju.

Bulterijer je bio uzgajan
zadnjih 100 godina da bi se dobila životinja kakvu danas pozna*jemo
dobrog temperamenta, na glasu po svojoj Ijubaznosti prema Ijudima i
blagosti sa djecom. Često zvan i Engleski bullterrier, po zemlji svoga
porijekla, on poput pravog Bri*tanca predstavlja lik gentlemana među
ostalim psima -ponosan, strpljiv, odan i sa sja*jem u oku. Njegov
karakter jednostavno ga ne svrstava u pse pogodne za borilački *ring,
bez obzira na izuzetne facijalne karakteristike koje ga čine pogodnim
za takva za*strašujuća djelovanja.
Temperament bullterriera je takav
da će on trpjeti znatne količine provokacija prije ne*goli uzvrati milo
za drago - suviše spora za borilačku družinu. On po svom prirodnom
oblikovanju jednostavno nije napadačka životinja. Bulterijer je
najsretniji kada potpuno sudjeluje u obiteljskim aktivnostima i uživa u
dječjem društvu. Bulterijer potječe od više pasa. U selekciji su se
koristili staroengleski bijeli terrier, fox terrier kratke dlake,
buldog, pa čak ima i kontroverzije o učešću dalmatinskih pasa u tim
križanjima radi do*bivanja pigmentacije. Bulterijer je mirna pasmina
koja voli ljude. Također je manje od prosjeka sklon napadanju, no kada
ugrize, nastaje znatna ozljeda, jer teško otpušta vili*cu.

Aljaški malamut

http://razbibriga.net/imported/2009/12/120-1.jpg

Aljaški
malamut je jedna od najstarijih vučnih pasmina pasa, ime je dobio po
urođeničkom plemenu Innuita zvano Malemute koji su nastanjivali
visinske dijelove zapadne Aljaske.

Izgled

Malamut ima
gustu grubu vanjsku dlaku s masnom i vunastom podlakom. Dozvoljene boje
su vučja ili crno-bijela uvijek sa svjetlijim trbuhom i svijetlom
maskom. Ravnopravne su i potpuno bijela ili potpuno crna boja, te
kombinacija crvenkasto smeđe ili bež boje s bijelom. Narav i temperament

Malamut
je privržen, inteligentan, umiljat i vjeran, bistar, malo tvrdoglav i
dominantan pas. Uči brzo i vrlo je izdržljiv. Dobro se slaže s djecom i
lako sklapa prijateljstva, umiljat je. U većini slučajeva se ne slaže s
drugim muškim psima. Voli zavijati, pogotovo kada ostane sam.

Obuka i briga

Ne
zahtijeva često četkanje, učestalije češljanje grubim češljem je nužno
prilikom linjanja. Zahtijeva strožiji pristup prilikom dresure, ali i
puno fizičke aktivnosti (barem jedan sat naporne vježbe dnevno).

Maltezer

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1206-1.jpg

Maltezeri
(malteški psići), pasmina pasa, imaju meku, dugu, bijelu i svilenkastu
dlaku, crnu njuškicu i duboke smeđe oči, koje se kriju ispod šiški.
Iako izgleda ljupko kao plišana igračkica, on je mnogo više od kućnog
ljubimca koji se drži na krilu i obasipa maženjem. Maltezer je vrlo
hrabar, odan je zaštitnik svoga gospodara i s njegovom se djecom
najradije igra.



Ovaj majušni pas nije teži od tri
kilograma, a ako se ugoji i ulijeni, za to je isključivo kriv njegov
vlasnik, koji ga previše hrani ili mu čak daje slatkiše.



Održavanje

Najveći
posao, međutim, zadaje češljanje njegove dugačke dlake. Ako se to ne
radi redovito,dlaka može postati čupava i zapetljana,što će i vlasniku
i njemu zadati velike muke. Inače,maltezeri se mogu držati u stanu i
neće stvarati probleme ako se redovito izvode van da se dobro istrče i
obave nuždu.

Duljina života

Očekivana životna dob oko 14-15 godina

Povijest pasmine

Maltezer
se smatra jednom od najljepših pasmina u FCI grupi IX odnosno grupi
pasa za pratnju, a također je poznat kao jedna od najstarijih pasmina
na svijetu. Charles Darwin ga smješta u razdoblje 6000 godina p.K. Prva
slika maltezera potječe iz Egipta, točnije grada Fayum, a povjesničari
je smještaju u razdobje između 600 i 300 godina p.K.

Postoje
razne kinološke špekulacije o tome od kojih pasmina je nastao pa
postoje dvije teorije o njegovom nastanku : Jedna je da je nastao od
psa sličnom špicu koji se u to vrijeme koristio kao lovna pasmina u
šumskim područjima južne Europe. Navodno je pasmina tada putem
nomadskih plemena prenesena do Mediterana, a kasnije i na Daleki Istok.

Jorkširski terijer

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1210-1.jpg

Jorkširski terijer (Yorkshire terrier) je mala pasmina pasa.
Patuljasti
Yorkshire dosiže visinu od 15 - 17 cm, težinu do 3,2 kg, živi preko 15
godina, dok Yorkie normalne veličine zna doseći visinu do 21 cm te
težinu do 7 kg. Uzgajaju se već preko 100 godina.

Povijest
Uzgajani su u početku da budu mali lovci. Danas to više nisu, ali je ta
osobina malog lovca i ratnika ostala zabilježena u njihovim genima.
Yorkshire vuče podrijetlo iz Engleske. Na početku 19. stoljeća
koristili su ga za lov zbog njegove hrabrosti i veličine.

Engleska
je tada bila vrlo siromašna. Kako ne bi ubijali životinje za lov po
šumama, svi psi veći od 21 cm bili su zabranjeni. Kraljevski sluge
hodali su naokolo s obručem promjera 21 cm, a pas koji nije mogao proći
kroz obruč, odmah bi bio ubijen.




Karakter

Vrlo
su znatiželjni, hrabri i uvijek spremni na svaku avanturu, što ih
nerijetko dovodi u velike nevolje i nezgode. Vlasnici ih moraju zato
neprestano imati pod kontrolom, uza sebe i na povodniku (vodilici).
Jorkširski terijer vrlo je lojalan svojem vlasniku, a sumnjičav prema
strancima i gostima u kući. Agresivan je prema drugim psima, posebno
manjim od sebe, bolje se slažu s odraslijom djecom.

Ipak, to je
jedna od najljubaznijih, najneagresivnijih te najzaigranijih pasmina.
Lako uče i treniraju, tvrdoglavi su i zahtijevaju punu pažnju svojih
vlasnika te energično brane svoj teritorij (stan). Ne smije im se
popuštati u odgoju jer postaju neurotični i tada neumjerno laju, te ih
je nužno odučiti od toga. Uza sve to oni su jedna od najobožavanijih
malih pasmina, jer osvajaju svojom umiljatošću, slatkoćom i energijom
"malog ratnika". Lako se prilagode životu u stanu i vrlo su aktivni
unutar njega. Osjetljivi su na hladnoću i preferiraju boravak u toplom
okolišu.

Mali su psi i lako ih je voditi na putovanja u tzv.
transporterima koji se mogu nabaviti u Pet centru, a vole boraviti u
njima i kad nisu na putu, gdje spavaju i preko noći jer im je nužan
osjećaj sigurnosti i zaštićenosti.

Izgled

Zlatno smeđe su
boje s crnim paležom, duge, sjajne i fine dlake poput svile koja se
proteže od kičme i pada s obje strane do poda. Ako se ne izlažu (na
psećim izložbama), vlasnici ih obično šišaju na kraću dužinu. Vrlo su
živahnih pokreta, crnog malog nosića i očiju, normalnog škarastog
zubala, ušiju u obliku slova "V", vrlo obilne i duge dlake na području
glave koju je nužno vezivati u repić da se ne bi prljala pri hranjenju
te da mu vidno polje bude što preglednije. Zato većina vlasnika trima
dlaku na glavi svojih ljubimaca.

Potrebna je dnevna briga o
njegovoj dlaci, jer za izložbe ona mora biti besprijekorne boje,
izgleda i sjaja što se postiže brižnim i ispravnim češljanjem (ne
čupanjem) dlake, vezivanjem u repić na glavi i vezivanjem ostale dlake
na tijelu pomoću svilenih papirića da bi se očuvala duljina i
kvaliteta, te kupanjem sa specijalnim šamponima namijenjenim za tu
vrstu dlake. Na žalost pravu tajnu o njezi dlake terijera znaju samo
stari i iskusni uzgajivači i "groomeri".

Bolesti

Uglavnom
pate od bronhitisa i problema zubnog propadanja te od paraliza
ekstrermiteta uzrokovanim hernijom diska leđnih kralježaka. Skokovi i
padovi dovode do lomova ionako već malih i fragilnih kostiju. Peporuka
je hraniti ih isključivo premium suhom hranom zbog zdravlja usne
šupljine i koštanog sistema (prethodno navedeni problemi).

Chihuahua

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1209-1.jpg

Chihuahua je pasmina pasa. Postoje dugodlake i kratkodlake chihuaue.

Chihuahua
je malena,ali ima goleme oči i uši i iznimno je živahna. Osjeća se kao
gospodar svoga svijeta i ničega se ne plaši-tako barem djeluje po svom
okretnom,samouvjerenom držanju.Vrlo je inteligentna,umiljata i
privržena vlasniku. U nekim enciklopedijama je opisuju kao gracioznog,
okretnog psića prkosna pogleda, čije osobine podsjećaju na
temperamentnog terijera. Kada chihuahue pretjeraju s prkosom i
terijerskim osobinama,onda mogu postati pravi mali zlikovci.

Odlični
su čuvari jer imaju prodoran lavež kojim se rado koriste i zbog
najmanjeg povoda.Zato ih radije drže stariji vlasnici i ljudi koji
dosta vremena borave u stanu.Ovi psi su najpodobniji za stan u kojem
ima male djece jer su prgavi i sumnjičavi prema svima,osim prema
vlasniku,i ne trpe druge životinje.Međutim,savršeni su ljubimci u domu
starijih ljudi,koji imaju mogućnost da im stalno udovoljavaju.
Također,savršeni su za one koji se ne vole odvajati od svojih ljubimaca
jer mogu lako stati u džep ili torbicu.Za pravu osobu mogu biti idealni
ljubimci.

Chihuahua može bit visoka od 16 do 20 centimetara,a teška od 0,9 do 3,5 kilograma.

Ovi
majušni psi ne podnose hladnoću pa je preporučljivo da im navučete
džemper kada ih izvodite u šetnju za hladnih dana jer u protivnom lako
gube tjelesnu toplinu i dršću.

Ovo minijaturno stvorenje potječe
od psa techichija iz Južne Amerike. U davna vremena chihuahue su bile
svete životinje uglednih Asteka,naroda koji je nestao prije 500 godina.

Haski

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1208-1.jpg

Haskiji
su psi posebno uzgojeni za preživljavanje u polarnim uvjetima.
Zahvaljujući dvostrukom gustom krznu, najbolje se osjećaju na - 20
Celzijeva stupnja, no bez problema izdrže i -50°C. Nervozni su samo kad
im je dosadno, kad se ne kreću dovoljno. Iznimno su inteligentni,
samostalni, ali i samovoljni. Haskiji obožavaju snijeg i trčanje u
zaprezi.

Postoje dvije vrste haskija - krupniji sibirski i malo
manji, aljaski. I jedni i drugi imaju plave ili smeđe oči, a 20 posto
ih ima jedno plavo, a drugo smeđe oko. Neki pretpostavljaju da je ta
pasmina vučje krvi.

Farma haskija u mjestu Kapalamaki, nedaleko od Rovaniemija u Finskoj, ima cca 160 sibirskih i aljaskih haskija.

Pekinezer

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1207-1.jpg

Pekinezeri
su pripadnici najstarije rase pasa, a nastali su u Kini. Njihovo ime
dolazi od grada Pekinga. Maleni su, ali znaju biti iznenađujuće teški
kad se podignu jer imaju teške kosti.

Povijest

Prema
legendi, pekinezer je nastao od lava i majmunice koji su se jako
voljeli. Pekinezer je stoljećima živio isključivo na carevu dvoru.
Veoma su ga pazili, njegovali i duboko poštovali. Smatrali su da on
štiti svoga gospodara na onom svijetu.

U 19. stoljeću odnose ih
u Englesku, gdje i dalje zahtijevaju udobnost i obavezne šetnje. Pomalo
su suzdržani prema ljudima. Samo vlasniku otvoreno pokazuju ljubav.

Karakter

Pekinezeri
imaju jak karakter i pravi su zaštitnici jer se znaju dobro braniti.
Iako su maleni, toliko su hrabri da to može prijeći u tvrdoglavost.
Osjećajni su i neovisni. Povremeno ih je teško nahraniti jer žele
pokazati da su dominantniji od vlasnika pa odbijaju hranu. Opet, ako
previše jedu mogu postati gojazni. Katkad toliko vole vlasnika da
postanu ljubomorni. Znaju dugo i bučno lajati. Nisu agresivni, ali
lajanjem dokazuju svoju neizmjernu vjernost. Dobri su za život u stanu
i nije im nužno dvorište. Ipak, kako bi očuvali zdravlje, potrebno ih
je redovito šetati i igrati se s njima.

Bolesti

Njihov prosječan životni vijek je između 10 i 15 godina. Skloni su bolestima srca, dišnim problemima i lako se prehlade.

Obavezno
ih treba svakodnevno češljati jer im se dlaka lako zapetlja. Treba im
čistiti lice i oči te provjeravati što im se krije u dlakavim šapama.

Bernardinac

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1202-1.jpg

Bernardinac
je pasmina pasa koja se prvi puta spominje u 17. stoljeću. Bernardinac
se još javlja pod imenima Saint Bernard dog, Sveti psi, Alpski mastiff
pas, Bernhardinerand i pas Barry (najpoznatiji Bernardinac, poznat po
spašavanju 400 ljudskih života). Možda svoju najveću slavu, postigao je
prikazivanjem u seriji filmova 'Beethoven' 1, 2, 3 i 4.

Veličina

Ženke
su sitnije i visina im iznosi najmanje 65 cm. Mužjaci su krupniji,
imaju veću glavu i njihova visina bi trebala minimalno iznositi 75 cm.
Težina je ovisna o veličini i građi tijela; minimalno je 60 kg, no može
iznositi i preko 90 kg.

Dlaka

Po dlaci razlikuju se dva
tipa bernandinca: kratkodlaki i dugodlaki. Bijele su boje sa "plaštom"
boje hrđe preko leđa. Bernardinci imaju bijele šape, bijela prsa i vrh
repa koji je izrazito kitnjast.

Održavanje dlake

Dlaku
je potrebno svakodnevno četkati jakom metalnom četkom dužih zubaca,
kako bi se odstranile otpale dlake. Kod kupanja, šamponiranje se
preporučuje sa šamponom za izbjeljivanje dlake. Treba čistiti uši
redovito alkoholom jer im se jako prljaju i može doći do oštećenja
sluha ukoliko se ne čiste redovito. Kod primjeraka sa spuštenim kapcima
treba redovito kontrolirati vid i oči.

Dalmatinski pas - dalmatiner

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1201-1.jpg

Dalmatinski
pas (dalmatinac, dalmatiner) pasmina je psa lako prepoznatljiva po
bijeloj dlaci s karakterističnim crnim mrljama ili mrljama boje jetre.
Poznati točkasti sloj dlake jedinstven je za dalmatinske pse; nijedna
druga čistokrvna pasmina nema ovakve jedinstvene točkaste oznake.
Pasmina je dobila ime po hrvatskoj pokrajini, Dalmaciji, za koju se
vjeruje da je izvorno mjesto dalmatinskog psa.

Povijest pasmine

Nađene
su slike točkastih pasa nalik dalmatinskim psima stare više od 4000
godina. Postoji nekoliko naziva za ovoga psa, ali najčešće ga zovu
jednostavno dalmatiner. Danas je isključivo kućni ljubimac, a prije se
koristio kao lovac u čoporima, aporter divljači i lovac za ptice,
katkad i za čuvanje stada i lovac štetočina. Bio je i pratnja
vatrogasnim kolima. Instinkt goniča i danas je zadržao. Obilježja

Dalmatiner
je veseo i razigrani pas; odan je svojoj obitelji i treba mu društvo.
Pun je energije i otvoren, ali može biti agresivan prema drugim
mužjacima. Traži mnogo kretanja i obilno se linja, te mu zimi može biti
hladno. Oči su okrugle i sjajne. Tijelo je snažno i mišićavo. Uši su
priljubljene uz glavu i mogu biti u raznim kombinacijama crne i bijele.
Rep je snažan i sužava se prema vrhu i lagano je zakrivljen prema gore.
Dlaka je kratka, gusta i sjajna, a mrlje se u pravilu ne bi smjele
dodirivati i preklapati. Naraste oko 50-60 cm, a težina mu može biti
oko 25-30 kg. Dalmatineri mogu puno pojesti, te će većinom u potpunosti
počistiti zdjelicu. Ženke mogu biti veoma plodne. Imaju dubok glas.
Imaju sklonost da se okote gluhi, te je potrebno dobro provjeriti štene
prije uzimanja.

Nemačka doga

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1200-1.jpg

Nemačka
doga je bila poznata i pod drugim imenima kao što su: Bizmarkova doga,
tigrasta doga, engleska doga, danska doga i ulmska doga. Preci današnje
doge su stari bulenbeiseri, te psi koji su služili za hajku i lov na
visoku divljac. Tadasnji uzgajivaci težili su pronaći sredinu između
jakog mastifa i brzog i pokretljivog hrta.

Pod imenom "DOGA"
podrazumjevao se velik i snazan pas koji nije pripadao ni jednoj
postojecoj vrsti. Postojali su razni tipovi ovih pasa po boji i
veličini, sve do 1878.g kada se u Berlinu sastaje sedmerčlana skupina
pod pokroviteljstvom dr.BODINUSA te donosi i prvi sluzbeni dokument u
kojem se navodi da se svi varieteti tadašnje doge objedinjuju u nazivu
"NJEMACKA DOGA". U okviru izložbe u Berlinu 1880.g po prvi put je
službeno predstavljen standard njemačke doge.

Jack Russell terijer

http://razbibriga.net/imported/2009/12/1199-1.jpg

Jack
Russel terijer je nastao u Engleskoj tokom 19 stoljeća zahvaljujući
naporima velečasnog Johna Russella. On je razvio vrstu foksterijera
koja će odgovarati njegovim potrebama, odnosno psa koji će trčati sa
njegovim lisičarima i prikradati se kako bi istjerao lisice i drugu
divljač iz njihovih jazbina.
Razvile su se dvije varijante sa
sličnim standardima osim razlika koje se uglavnom odnose na visinu i
proporcije. Viši pas, zdepastije građe poznat je kao Parson Russell
terijer dok je niži, nešto izduženiji pas poznat kao Jack Russell
terijer. Snažan, aktivan, okretan radni terijer snažnog karaktera,
elastičnog tjela srednje dužine. Njegovi žustri pokreti su u skladu sa
njegovim oštroumnim izrazom.

Zapadnoškotski beli terijer - Westie

http://razbibriga.net/imported/2009/12/113-1.jpg

Zapadnoškotski
bijeli terijer , poznat i kao Westie, je vrsta psa poznatog po svojoj
živahnosti, odvažnosti i potpuno bijeloj dlaci. Izuzetno je
prijateljskog ponašanja, pogotovo prema starijoj djeci, ali zahtijeva i
puno pažnje. U svijetu je poznat kao maskota škotskog whiskyja Black
& White. Nastao je križanjem Škotskog terriera i Cairn-a.

Izgled

Westie
ima tamne, sjajne oči koje imaju prodorni pogled. Uši su mu male i
uzdignute dajući psu izgled spremnosti za svaku situaciju.

Težina
odraslog psa je od 7,5 do 10 kg, a naraste do 28 cm. Rep mu je uvijek
uspravan. Unutrašnjost dlake mu je gusta i meka, a prema vani postaje
gruba i zahtjeva redovito češljanje. Dlaka mu je srednje duljine i
umjereno kudrava, čupava i treba ju redovito šišati. Mnogi vlasnici
dlaku oko lica ostavljaju dugu tako da izgleda kao lavlja griva.

Ponašanje

Ova
je pasmina puna energije, upornosti, ali i agresivnosti prema njihovoj
"lovini". Prirodni neprijatelji su mu zečevi i vjeverice. Radi svog
temperamenta Westieja opisuju i kao "velikog psa u malom tijelu".
Uvijek je na oprezu i može se smatrati psom-čuvarom, iako radi svoje
veličine ne djeluje zastrašujuće. Ako ga se draži i provocira, reagira
režanjem pa čak i ugrizom. Kada su mu rep i uši spušteni, Westie je
zadovoljan, odnosno prilično sretan zbog nečega. To bi moglo biti
dolazak vlasnika, žvakanje omiljene igračke ili jedenje. Izuzetno je
društven s ostalim životinjama iako se "upoznavanje" s domaćim
ljubimcima, uključujući i mačku, mora izvesti s dodatnim oprezom. Kako
Westie spada među lovačke pse, potreban mu je veći prostor za trčanje i
igru, ali unatoč tome, vrlo se brzo privikavaju i na male prostore, na
stanove. I u putovanjima je dobar suputnik jer se lako prilagodi na
nove situacije i ljude. Radi svoje energije brzo se umori te više puta
na dan drijema. Kao i ostali psi, puno bolje reagira na ljubav i pažnju
nego na okrutnost. Vrlo su tvrdoglavi i učiniti će sve što je u
njihovoj moći da nametnu svoju volju.

Njega i zdravlje

Westie
je skloniji suhoj dlaci pa često kupanje može iritirati kožu. Kupanje
jednom mjesečno ili rjeđe neće izazvati probleme. Potrebno je češće
češljanje kako bi se dlaka održala prirodna i čista. Češću higijenu
zahtijevaju unutrašnjost ušiju te oči kako bi se izbjegla infekcija.
Kao i ostalim psima, Westieju je potrebno oko 13 sati spavanja na dan.
Lako će se prilagoditi ritmu spavanja svojih vlasnika. Kada postanu
neovisniji, Westieji mogu provesti jedno vrijeme sami.

Rotvajler

http://razbibriga.net/imported/2010/...weiler02-1.jpg

Standard br. 147 - Nemacka + +

Početak uzgajanja rase i nastanak je vezan za Nemački grad Rottweil tako da otuda i naziv rase,u početku je korišćen kao ovčarski pas.Ovakva forma psa im je bila potrebna zbog pregona stada iz Francuske preko Alpa.Kratka dlaka sa jakom podlakom je omogućavala to , a nije ih sputavala pri kretanju kroz sneg, tako da su bili i veoma korisni za zaštitu stada od vukova i medveda.Inače izvorni naziv je Rotvajlski mesarski pas.
Kao bivši odgajivač imam sve reči pohvale.

OPŠTI IZGLED: Rotvajler je srednje veliki do veliki, snažan pas, ni zdepast ni lak, ni visokih nogu, ni hrtast. Njegova, u pravilnim odnosima, stoježa, zbijena i snažna figura pokazuje veliku snagu, okretnost i izdržljivost.
PROPORCIJE: Dužina tela, mereno od grudne kosti do sedne kvrge, treba najvise do 15% da prevazilazi visinu grebena.
KARAKTER:Od prijateljske i mirne osnove, ljubitelj dece, on je veoma veran, poslušan, vodljiv i radostan pri radu. Njegova pojava odaje samopostojanost, njegovo drzanje je samouvereno, čvrstih nerava i neustrašivo. Reaguje sa visokom pažnjom prema okoloini.
GLAVA
LOBANJA: Srednje dužine, široka izmedju ušiju, u čeonoj liniji, gledano sa svih strana, umereno zasvodjena.Potiljačna kost dobro razvijena bez jakog isticanja.
STOP: Izražen
NOS: Nosnik prav sa širokim korenom. Nosna pečurka dobro oformljena, više široka nego okrugla, sa srazmerno velikim otvorima, uvek crne boje.
USNE: Crne, čvrsto priležuce, zatvoren ugao usana, zubno meso po mogucnosti tamno.
VILICE: Snažne, široka gornja i donja vilica.
OBRAZI: Jagodična kost izražena.
http://razbibriga.net/imported/2010/01/headcj6-1.jpg
ZUBALO: Jako i potpuno (42 zuba). Gornji sekutici makazasto prelaze preko onih iz donje vilice.
http://razbibriga.net/imported/2010/01/fvilicavy5-1.gif
http://razbibriga.net/imported/2010/...ubaloap8-1.gif
OČI: Srednje velicine, bademaste, tamno smedje do crne boje sa dobro prilezucim kapcima.
UŠI: Srednje velicine, visece, trouglaste,daleko jedno od drugog postavljene, visoko usadjene prosirujući prividno gornji deo glave prema napred. Usi dobro priležu uz glavu.
VRAT: Snazan, umereno dug, dobro mišićav sa lako zaobljenom gornjom linijom, suv, bez fanona ili opustene koze.

TELO
http://razbibriga.net/imported/2010/01/fstavrr8-1.jpg
LEDJA: Prava, snažna, kršna. Krsta kratka, snažna i duboka.
SAPI: Široke, srednje dužine, blago zaobljene, ni prave, a ipak ni jako strme.
GRUDNI KOŠ: Prostran,sirok i dubok (oko 50% visine grebena), sa dobro razvijenim predprsjem i dobro zaobljenim rebrima. Na trbuhu slabine nisu podignute.
REP: Visoko usadjen, slobodno nosen, nikada podvijen izmedju nogu.
EKSTREMITETI
http://razbibriga.net/imported/2010/01/figjb4-1.jpg
PREDJE NOGE: Gledano od napred prave i nisu usko postavljene. Podlaktica je, gledano sa strane, ravna. Ugao lopatice prema horizontali je oko 45 stepeni.
LOPATICA: Dobro postavljena.
NADLAKTICA: Dobro prileze uz telo.
PODLAKTICA: Snazna i misicava.
DOŠAPLJE: Lako opruženo, snažno, ne strmo.
ŠAPE: Okrugle, dobro zatvorene i zaobljene. Tabani tvrdi, nokti katki, crni i jaki.
ZADNJE NOGE: Gledano od pozadi zadnje noge su prave, nisu usko postavljene. U slobodnom stavu butna kost sa karlicom, butna kost sa potkolenicom i potkolenica sa dosapljem grade tup ugao.
BUTINA: Umereno duga i široka, snažna, mišićava.
POTKOLENICA: Duga, snažna i široka, mišicava. Snažan prelaz u čvrst skočni zglob koji je dobro uglovan, nije strm.
ŠAPE: Nešto duže od prednjih, isto tako dobro zatvorene, zaobljene sa snaznim prstima, bez zaperaka.
KRETANJE: Rotvajler je kasac. Ledja ostaju čvrsta i relativno mirna. Kretanje je harmonicno, sigurno, puno snage islobodno uz dobar korak.
http://razbibriga.net/imported/2010/01/fig5kl9-1.jpg
KOŽA: Svuda je napeta. Kod visoke pažnje koža može na čelu praviti lake nabore.
DLAKA: Sastoji se od pokrovne dlake i podlake. Pokrovna dlaka je oštra, srednje duzine, gruba,gusta i čvrsto priležuća. Podlaka ne sme da izlazi kroz pokrovnu dlaku. Na zadnjim nogama dlaka je nesto duza.
BOJA: Crna sa dobro ogranicenim oznakama (boje plamena), crveno braon obojeni obrazi, njuska, donja strana vrata, prsa, noge kao i iznad ociju i ispod repa.
VELICINA
http://razbibriga.net/imported/2010/01/figirt7-1.jpg
VISINA GREBENA MUŽJAKA: 61 - 68 cm
61 - 62 cm - mali
63 - 64 cm - srednje veliki
65 - 66 cm - poželjna visina
67 - 68 cm - veliki
MASA: 50 kg.
VISINA GREBENA ZENKE: 56 - 63 cm
56 - 57 cm - mala
58 - 59 cm - srednje velika
60 - 61 cm - poželjna visina
62 - 63 cm - vrlo velika
MASA: 42 kg.

Nemam tako podatke kao vi.
Uglavnom, mnogo sam se bojala staforda, ali bas :lol:
i to ovih

http://nd01.blog.cz/879/909/1617aa5c39_8213212_o2.jpg [img height=480 width=640]http://img82.imageshack.us/img82/3299/dsc00283fh1.jpg[/img]

http://razbibriga.net/imported/2010/...96681443-1.jpg

tih braon staforda. I onda sam se raspitivala kod gazdi koji su mi zajedno sa tim psima delovali kao sss ovci :lol:
i pitam jednog mladica za psa, a on se sav raspilavi pa kako su dobri pa kako ovaki onaki
a imala sam priliku malo da ih bolje pogledam i vidim da imaju tako pitome divne oci
I, pitaj ovog gazdu, pitaj onog, i svaki put mi delovali jos bolji
I sad, da imam kucu, odmah bih nabavila staforda.
A pre toga mi je najmiliji pas bo francuski buldog, crni

[img width=360 height=480]http://img169.imageshack.us/img169/5486/t4qq1.jpg[/img] [img width=360 height=480]http://cooldog.pl/files/pol/dog_profiles/images/big/ricco.1.jpg[/img]

ima neverovatne manire :lol:
stalno nesto riska trazi...

Shih-Tzu (Tibetanski lavlji pas)

http://razbibriga.net/imported/2010/02/ShihTzuJPG-1.jpg

Istorija

Prava postojbina ovih minijaturnih pasa nije Kina. Njihova prapostojbina je Tibet. Zbog vrlo oštre klime na Tibetu, sve tamnošnje životinje imaju dugu gustu dlaku, a za preteču Šhi Cu-a smatra se Tibetanski ovčarski pas (danas najsličniji Tibetanskom Terijeru). dvoslojne duge dlake i zavrnutog repa. Od njih su ukrštanjem nastali današnji Tibetanski Terijeri, kratkonogi Lasa Apso i veseli mali Shih Tzu.

U starim tibetanskim zapisima, spominju se mali kućni psi, koji su imali mnogo bolji sluh od velikih pasa. Njihov zadatak je bio da glasnim lavežom uzbune velike pse kada se opasnost približava.

Prema tibetanskoj legendi Buda Manjušri, bog spoznaje, prošao je sve četiri strane sveta, a na tom putovanju, jedini pratilac mu je bio mali tibetanski lavlji pas Axa-Pax. Međutim, taj mali pas imao je sposobnost da se u trenutku opsnosti pretvori u ogromnog lava, koji je na svojim leđima odnosio Budu na sigurno. Ova legenda je doprinela da Shih Tzu bude veoma poštovani kućni ljubimac na Tibetu.

Osam godina pre nego što su Mandžurci zauzeli Tibet 1653 godine, tadašnji Dalaj Lama je krenuo u posetu kineskom caru. U znak poštovanja i poniznosti, između ostalih poklona, našao se i par ovih malih psića, koji su vrlo brzo zadobili carsku ljubav i naklonost. Iz nekih starih kineskih zapisa saznajemo, da je ovaj mali psić uvek išao ispre cara i svojim glasnim lavežom, najavljivao njegov dolazak i tako opominjao sluge, da okrenu lice u stranu, kada je kineski car prolazio.

Vekovima su na kineskom dvoru živele tri rase minijaturni pasa, Shi tzu, Pekinezer, i Mops, a sa dvora je mogao biti poklonjen ili prodat samo onaj pas koji je zadovoljavao stroge kriterijume, nastale ukrštanjem generacija carskih evnuha, koji su bili zaduženi za brigu i odgajanje ovih pasa. Tako je bilo do 1912, dok na presto nije došao car Pi-Ju koji nije voleo pse. Tada je poklonjeno, prodato i postradalo mnogo ovih pasa i to je otprilike vreme, kada su prvi primerci ovih pasa preneti u Evropu.

Godine 1934 osnovan je prvi klub ljubitelja ovih pasa koji je propisao sledeće STANDARDE:

"Lavlji pas ima lavlju glavu, medveđe telo, šape kao u kamile, rep u obliku peruške, uvo kao palmin list, zube kao pirinač, ružičastu laticu umesto jezika, a kreće se kao zlatna ribica.

Bubi za Novu godinu e;_vala02
Posted Image

A za odgajivače je propisan sledeći RECEPT:

"Uzme se delić lava, par kašičica zeca, nekoliko grama mačke, jedan delić dvorske lude, par kapi primabalerine, na vrh noža drevne Kine, kašičica majmuna, par kapi medvedića i sve to pomešaš sa kineskim i tibetanskim psima. Krajnji rezultat je pravi pravcati Shih Tzu - Tibetanski lavlji psić sa početka ove priče..."

a ovako izgleda ošišan shih-tzu

http://razbibriga.net/attachment.php...0&d=1265480990

Napuljski mastif

Napuljski mastif je izrazito težak pas sa snažnom glavom na kojoj je koža jako naborana. Uši su kupirane kratko a ukoliko nisu obešene su i moraju tesno prijanjati uz glavu. Nosna kost je ravna, vilica velika i jaka a klještast ugriz snažan. Tipičan je veliki dvostruki podvoljak pokriven mekanom dlakom. Pas deluje ozbiljno, veličanstveno i preteće. Dlaka je kratka, svilenkasta i svetleća. Boja: siva u svim nijansama, sa pegama. Retko je potpuno crn ili peščane boje. Snažan rep je kupiran na trećinu.Visina do 75 cm, težina između 50 Kg i 80 Kg. Doživi starost do 10 godina. Rasa je ponovno otkrivena 1949 godine kada ju je priznao i Međunarodni kinološki savez. Te pse uzgajaju prvenstveno u njihovoj domovini Italiji i u Nemačkoj. Mastino je miran, samouveren pas svestan svoje snage. Ne laje puno i ne napada druge pse. Nije mu potrebno puno kretanja samo redovite šetnje kako mu mišići ne bi oslabili. Njegove glavne osobine su pouzdanost, hrabrost i dobar odnos sa članovima porodice. Prema deci je dobroćudan i pažljiv. Veoma je smrtno opasno čistokrvnog napuljskog mastifa odgajati da postane oštar borac kako za okolinu, pse, ljude tako i za gazdu jer postaje zver. Mastinu nije mesto na vežbalištu gde se školuju odbrambeni psi. Za statusni simbol je malo pretežak. Potreban mu je dosledan odgoj i vlasnik koji razume pseće ponašanje. Sa pravilnim odgojem biće dobar i prijatan partner. Kupovina i održavanje napuljskog mastifa je skupo. Paziti moramo na displaziju.

http://razbibriga.net/imported/2010/...no100102-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2010/...poletano-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2010/04/lola-1.jpg

http://www.annuncissimi.it/adpics/img_1778953.jpg

http://razbibriga.net/imported/2010/...letano_6-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2010/04/pes020-1.jpg

Za dame :lol:

The Saluki is a slim, greyhound-like dog. The head is long and narrow, moderately wide between the ears, tapering gradually toward the nose with a slight stop. The nose is black or liver in color. The teeth meet in a level bite. The large oval eyes are dark to hazel in color. The long, mobile ears are hanging down close to the head. The neck is long and the chest is deep and narrow. The front legs are straight. The feet are thickly haired between the toes for protection from rough terrain. The long tail is carried low, well feathered with hair. The coat is short with long silky feathering on the ears and tail. A rarer, coarser, smooth variety with no feathering also occurs. Coat colors include white, cream, fawn, golden, red, grizzle and tan, black and tan tricolor of white, black and tan. They have an unusual gait when they are at top speed: all four of their legs are in the air at the same time.

Temperament
The Saluki are gentle, friendly, even-tempered and extremely devoted. Can be somewhat aloof, even with their family. This loyal dog may become attached to one person. Good with children who do not try and roughhouse with them. Sensitive, this breed does not take kindly to harsh discipline. They must be trained with calm, gentle, but firm, consistency. They are fairly submissive by nature to people and dogs and are easily distracted. Be sure you remain the dog's pack leader so the dog feels secure with his surroundings. Dogs want nothing more than to know what is expected of them and the Saluki is no exception. The Saluki do well with other Salukis. They are a pleasant and calm companion and make a good watchdog. Though not aggressive with people, the Saluki's natural instinct is to chase and kill non-canine animals. They may need obedience training to keep their deep-rooted hunting instincts under control, but you can never train the instinct out of the dog. Take great caution around pets such as birds, guinea pigs, hamsters and rabbits. They can get along with family cats if the cat is allowed to assert its dominance over the dog, but may chase strange cats.

Height, Weight
Height: 23-28 inches (58-71cm.)
Weight: 29-66 pounds (13-30kg.)

Health Problems The Saluki is prone to some genetic eye diseases and cancer. They can get sunburn especially on the nose.

Living Conditions The Saluki is not recommended for apartment life. They are relatively inactive indoors and will do best with acreage. This breed should sleep indoors. They prefer warm temperatures over cold ones.

Exercise The Saluki is a natural athlete that needs a lot of exercise, including a daily, long, brisk walk or run. They are happiest when running, however many are lost or killed when they are allowed to get free and they spot a small animal to chase. This very independent dog can never be off its lead except in an isolated, scouted area. These dogs hunt on sight. They will pay no attention to their handler's calls if they are chasing something. In some countries they are not permitted to be left off of their lead at all. Saluki run at top speeds of 40 mph (55km./h) or more with their feet barely touching the ground. These top speeds are reached in short spurts, but they also have exceptional endurance. An excellent way to exercise them is to trot them alongside your bike.

Life Expectancy About 10-12 years.

Grooming This odor-free dog's coat is easy to groom. Just occasionally brush and comb, especially on the longer-haired parts of the dog. The ears should be checked regularly to make sure they are clean. The Saluki is an average shedder.

Origin
The Saluki, also called the Gazelle Hound, Arabian Hound, or Persian Greyhound, is native to the area from eastern Turkestan to Turkey. They are believed to be closely related to the Afghan Hound, which is another ancient breed. The Saluki is the royal dog of Egypt, and perhaps one of the oldest domesticated dogs known to man. They were named after the Arabian city "Saluki" in the Middle East, which no longer exists today. Their bodies were often found mummified along side the bodies of the Pharaohs themselves, and their pictures appear in ancient Egyptian tombs dating from 2100 BC. The Muslims considered them a sacred gift of Allah, and they were never sold but only offered as gifts of friendship or honor. Salukis with a patch of white in the middle of the forehead are thought by Bedouin tribes to have "the kiss of Allah" and are regarded as special. Incredibly fast even over rough terrain, this desert sight hunter was used by the Arabs to hunt gazelle, the fastest of the antelopes, along with fox, jackal, and hare. They have also been successful as racing dogs. The Saluki was recognized by the AKC in 1929.

http://dogbreedswiki.com/images/dogst/Saluki2.jpg

http://www.pets911.com/breeds/dogs/i...eds/saluki.jpg

http://pavementsofsilver.files.wordp.../10/saluki.jpg

Chow Chow


http://razbibriga.net/imported/2011/01/chow_rough-1.jpghttp://blejac.com/wp-content/uploads...chow-chow3.jpghttp://razbibriga.net/imported/2011/01/chowchow-1.jpg

Čau-čau je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi držali su ga kao čuvara, lovačkog psa ali, pre svega, da bi veličali svoju moć i bogatstvo. Negovale su ga sluge specijalno obučene samo za njih. Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od kože pravila odela. Nažalost, čau-čau se nalazio često i na dvorskoj trpezi, pa je služio i za jelo. Sumrak kineskih careva povlači sa sobom i smanjenje broja ovih pasa, pa su se mnogi od njih našli kod bogatih trgovaca i plemstva. Međutim, za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili uništeni. Zahvaljujući budističkim kaluđerima, kao i onim primercima koji su se našli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da opstane.


Čau-čau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izražajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tući jer ćete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu se ipak stavi do znanja da ste vi vođa, a on podređeni. Odgovora mirnim osobama jer ne zahteva duge šetnje niti sportska takmičenja, a nije uvek ni spreman za igru. Normalne pseće igre kao što su bacanje loptice, `aport`, preskakanje prepona itd, ne spadaju u igre čau-čaua, a takođe i igranje sa drugim psima. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada nećete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo mašući repom i pokazujući znake privrženosti. On će se, dakle, prema nepoznatima ponašati veoma rezervisano. Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu `braka` sa uzajamnom vernošću za ceo život. Čau-čau je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru i, ako ga izgubi, nikome više neće biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje može biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost.

Čau-čau je pas vrlo čist i bez mirisa. Vrlo retko laje i to obično u slučaju potrebe.

Čau čau ne voli vodu,kupa se dva do tri puta godišnje mada ni to nije neophodno jer se ćau-čau sam liže i pere kao mačka.

Navodno, kada je nastajao svet i kada su zvezde usađivane u nebo, padali su mnogi komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je čau-čau. Zato on i danas, po drevnom predanju, ima plav jezik.

Sibirski samojed


http://t1.gstatic.com/images?q=tbn:2...ed%205.jpg&t=1http://razbibriga.net/imported/2011/...216932t1-1.jpghttp://www.fotooglasi.org/oglasi/ima...2010111550.jpg


Sibirski Samojed potiče iz hladne Rusije, iz Sibira. U Sibiru živi narod "Samojedi" po kojima je dobio ime. Njima je služio za vuču i grejao im noge svojim krznom.

Za mene bile i ostale PUDLE

Atačment 2723

http://www.prodajakucnihljubimaca.in...1080737220.jpg

Shar pei

http://razbibriga.net/imported/2011/...pr6jpgt1-1.jpg
http://www.my-pet-medicine.com/wp-co...i%20puppy2.jpg

http://razbibriga.net/

Епањел бретон

http://razbibriga.net/imported/2011/03/zyexqh-1.jpg http://razbibriga.net/imported/2011/03/kdrc49-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/03/2ylkx6w-1.jpg http://razbibriga.net/imported/2011/03/wh0312-1.jpg

Порекло француско, тачније центар Бретање. Сада бројчано прва раса птичара у Француској. Вероватно једна од најстаријих раса типа Епањел, побољшана до краја 20-тог века различитим укрштањима и селекцијама. Први пројекат о стандарду расе израђен је у Нанту 1907. год, представљен је и прихваћен за време прве пленарне скупштине клуба у Лудеаку (бивша Северна обала) 7. јуна 1908. год. То је био први стандард “клуба епањел бретона са природно кратким репом”.
Најмањи од свих птичара епањел бретон је ловачки пас са кратким репом или без репа. Складно грађен са чврстим али не сувише крупним скелетом. У цјелини јак и плећат али не и здепаст, довољно елегантан. То је снажан пас живахног и интелигентног погледа. Изгледа као мали “цоб бревилигне-кратка грађа”, пун енергије коју чува још из своје еволуције, модел “бревилигне” је жељен и устаљен од стране реформатора расе.


Пас који се уклапа у сваку социјалну средину, интелигентан, опрезан, ментално уравнотежен. Поливалентан (вишенаменски) пас птичар намењен за сву дивљач и на свим теренима. Значајан је по тражењу, начину хода, чулу вида, претраживању, спонтаности и начину држања, подесности у дресури.


различити начини хода, лагани али снажни, правилни(уједначени) и живахни. Удови се помјерају у једну линију без вертикалних осцилација тијела и без њихања, леђа остају чврста. Галоп је најважнији начин хода на терену. Кораци су брзи амплитуда осредња. Задње ноге се при галопу не избацују уназад.


Длака је оранж-бијела, црно бијела, браон бијела, са шарама које заузимају неравномјерне области. Могу бити чистих боја или пјегави на носнику уснама и удовима. Са једнаким ватреним шарама оранж или тамно оранж на предњем дијелу главе, на уснама, око очију, на удовима, по грудима, изнад врха репа код тробојних паса. Мала шара на челу је прихватљива код свих боја. Једнобојна длака није прихватљива.



Мужјаци су висине од 48 до 52 цантиметра, а женке од 47 до 51

Извор: Википедија


Имала сам епањел бретона, женку. Волим причаре, увек су весели, у покрету, радознали, неуморни. :)
Била је најбржи пас у крају, доброћудна али опет помало својеглава.
Док су сви пси окупљени у круку од 50 метара, она је само једна тачкица у даљини.
Нашла је опет нешто да њушка, копа, грицка. Нерадо је ишла кући.
И још једна занимљивост, није хтела да једе нешто што нисмо јели и ми.
Ако јој дам у чинију чисто месо, она седне и чека да седнемо и ми да једемо.
Ако ми једемо клот пасуљ, она оно месо неће ни да погледа. :lol:
Парила се једном и окотила три "девојчице". :)

Škotski ovčar

http://img695.imageshack.us/img695/364/lesib.jpg http://img141.imageshack.us/img141/1150/lesi1.jpg

http://img402.imageshack.us/img402/1560/lesi3.jpg http://img690.imageshack.us/img690/6006/lesi4.jpg




Vrsta Collie se javlja u četiri osnovne boje: sable i bijela, bijela, trikolor i srebrnoplava. Svi imaju bijele boje oko vrata, donjem dijelu noga i eventualno na vrhu repa. Neki mogu imati bijele mrlje po glavi, ili bijelu crtu po sredini glave do nosa. Na glavi su prepoznatljive bademaste oči, nos u obliku tupasto zaobljenog klina i uši s 2/3 gore i 1/3 poklopljene. Dlaka je gusta, ravna i dugačka, podlaka je mekana i čupava; na stražnjoj strani prednjih noga dlaka je malo duža nego kod zadnjih. Takođe kod prednjih nogu bijela boja seže do koljena, kod zadnjih do razine zgloba "šake". Držanje repa je uglavnom spušteno, moguće horizontalno ali ne i uvis.
U standardu piše: Mora već na prvi pogled delovati kao pas izuzetne lepote. Kada stoji potpuno mirno mora svaki deo tela u celosti delovati skladno. Oblik glave je pri ocenjivanju od posebne važnosti. Glava ne sme biti tupa već kao lepo izrezan klin. Oči su bademastog oblika i daju psu ljupki izgled. Uši nosi uspravno, osim gornje trećine koja je povinuta napred. Rep je dug i bogato odlakan. Dlaka je duga, gusta i tvrda. Boja je žuto-bela, trobojna (crna sa smeđim mrljama) i srebrno plava (blue-merle). Visina do 61 cm, težina oko 30 kg. Sve opisano vredi i za kratkodlakog škotskog ovčara (smooth collie) samo je dlaka kratka i gusta. Živi do 15 godina. Dugodlaki škotski ovčar je prvi puta postao moderan pas na kraju preprošlog veka. Za toga prvaka u lepoti tada je trebalo izbrojati 20 000 maraka u zlatu. Nakon velikog zanimanja počeo je masovan uzgoj, a istovremeno sa tim nekontrolisana i nesistematična ukrštanja. Koli nije zahtjevna rasa. Psi lako uče, istrajni su, prirodno im je utisnut odbrambeni nagon i imaju potrebu za kretanjem. Nije pas za solitere i velike gradove. Najbolje se oseća dok kasom trči pored bicikla. Svom gospodaru rado služi. Odgajamo ga tako da se njime što više bavimo. Potrebno mu je puno ljubavi. Mora živeti u porodici, a ne u psetarnici! Ne podnosi silu. Može biti pas za početnika. Dobar je sa decom ali ne kao Lassie koji je pedesetih godina škotske ovčare ponovo učinio modernim psima. Potrebno je često čišćenje krzna. Vrlo rado laje iako to lako obuzdamo.
Pas je vrlo inteligentan i druželjubljiv, zahtijeva puno pažnje i pozitivnih emocija. Inače su smireni, ali se znaju dobro razigrati. Instinkt ovčara još uvijek je (neki put i snažno) prisutan. Škotski ovčar je vrlo odan vlasniku i ponaša se zaštitnički, s djecom je posebno pažljiv. Ne podnosi kazne i glasno vikanje, sklon je biti tvrdoglav, ali odgovara na pozitivnu namjeru i emociju.

Tibetanski Mastif
http://www.dodaj.rs/f/Q/Qh/tdzH58s/mastif.jpg

Crveni tibetski mastif postao je najskuplji pas na svetu nakon što je jedno štene ove rase prodato za 1,6 miliona dolara, piše londonski Telegraf
Tibetski mastifi su veliki, srčani psi koji su vekovima bili čuvari nomadskih logora i manastira na Tibetanskoj visoravni.
Smatraju se jednom od najstarijih pasmina na svetu, a legenda kaže da su ih posedovali i Džingis Kan i Buda. Danas, oni predstavljaju statusni simbol nove klase bogatih Kineza.
Stručnjaci veruju da je tibetanski mastif čista "kineska" rasa koja se veoma retko sreće van Tibeta, što ih čini ekskluzivnim psima.
Njihova cena, koja se pre samo pet godina kretala oko 700 dolara, danas dostiže nekoliko stotina hiljada, pa čak i više od milion dolara.
Štene "Hong Dong" (Šljapko), staro 11 meseci, visoko je 90 centimetara i teži preko 80 kilograma, kaže njegov vlasnik Lu Lijang, dodajući da je ono "savršeni primerak svoje vrste".
Lu, koji upravlja uzgajalištem ovih pasa u Laošanu, na istoku Kine, nije želeo da otkriva detalje prodaje, ali je rekao da je kupac multimilioner sa severa Kine.
"Cena je opravdana. Portošili smo puno novca da bi ga odgajili", objašnjava ovaj kineski uzgajivač, navodeći da se Hong Dong hrani isključivo pilećim i goveđim mesom, uz povremeni dodatak "poslastica" iz mora kao što su morski krastavci i meso pojedinih školjki.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od neko und nešto

Shar pei

http://razbibriga.net/imported/2011/...pr6jpgt1-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/...20puppy2-1.jpg

---

mala dopuna:)

Tipovi shar pei pasa

Kineski

http://razbibriga.net/clear.gifhttp://razbibriga.net/clear.gif

Američki

http://razbibriga.net/clear.gifhttp://razbibriga.net/clear.gif

Cvetni tip

http://razbibriga.net/clear.gifhttp://razbibriga.net/clear.gif

Minijaturni tip

http://razbibriga.net/clear.gifhttp://razbibriga.net/clear.gif


Shar Pei je povuc(en, rezervisan, ponosan i u suštini veoma nezavisan pas, što ponekad odbija potencijalne vlasnike. No, uprkos tome, Shar Pei voli sve i svakoga . Teško je generalno govoriti o temperamentu, jer on za svakog psa ovisi od mnogo uslova, okoline, nac(ina života, vlasnika...
Za ovu rasu se kaže da je veoma mila i posvec'ena svojoj familiji. Shar Pei c(esto se opisuju kao "ljudi psi", jer c'e radije biti u ljudskom društvu nego u društvu drugih pasa. Njihova visoka inteligencija moguc'e da doprinosi ovome, te su u stanju oceniti da smo im u moguc'nosti pružiti više kreativne igre.
No, sasvim je moguc'e da oni jednostavno preferiraju ljubav i pažnju svog vlasnika. Vec'ina Shar Pei-a c'e biti uz svog gospodara kad god je to moguc'e. Oni za vlasnika imaju neverovatno razumevanje, tako da se c(ini da ponekad c(itaju misli. Naravno, ovo koriste kad je moguc'e i za male manipulacije vlasnikom, te bi vlasnik trebao biti bar nešto inteligentniji od svog c'ukice da ih prozre .
Uz ranu socijalizaciju i uspostavljanje pravilne hijerarhije, ovakav pas je fantastic(an drugar svom vlasniku. Me?usobno razumevanje izrasta u pravu ljubav u kojoj verbalna komunikacija izgleda nepotrebna.
Prirodno su veoma c(isti i veoma ih je lako nauc(iti gde je mesto za vršenje nužde. C(ak i ako imaju svoje dvorište, više vole kakicu ostaviti negde napolju, a svoj teren održati c(istim.
Izuzetno su dominantni i zaštitnici po prirodi, te c'e se veoma teško slagati sa psima kod kojih otkriju imalo želje za dominacijom. Ženke su c(ak i dominantnije od mužjaka i idealna kombinacija bi bila imati par. Više pasa c'e svakako stvarati nevolje vlasniku. Kao i kod nekih drugih rasa koje su uzgajane za borbe, njihova vilica se prilikom ugriza prosto zakljuc(a i teško ih je rastaviti kada/ako se posva?aju.
Izbegavajte mešance Shar Pei-a i drugih pasmina, jer bi mogli imati izuzetno težak karakter. Oni su pogodni samo za vlasnike koji imaju dobro znanje o dominaciji, ponašanju, socijalizaciji i kako pse držati pod kontrolom.
Rana socijalizacija je od izuzetne važnosti za Shar Pei-a, kako sa ljudima, tako i sa psima drugih rasa. Ukoliko se ona zanemari, Shar Pei moze postati ekstremno/preterano zaštitnic(ki raspoložen prema svojim vlasnicima i imanju.
Shar Pei kroz istoriju
Ova rasa postoji u Kini vec stolec'ima. Pre više od 2000 godina Shar Pei-e su držali farmeri u selima južnijih provincija koje su se granic(ile sa Južnim Kineskim Morem. Iako je Shar Pei uglavnom služio kao c(uvar kuc'e i imanja svoga vlasnika, oni su tako?e korišteni kao c(uvari stoke od kradljivaca i kao lovci na divljac( poput veprova. Selektivno uzgajani radi svoje inteligencije, snage i ratnic(ki mrkog pogleda (vec'ini je taj pogled sladak i blag), Shar Peieva pojava pomagala je i u proterivanju lopova sa kojima su farmeri bili u vec(itom ratu.
Selo Dai Lek, u južnoj kineskoj Kwantung provinciji bilo je nekada poznato kao kockarski raj. Kla?enje u borbama pasa bilo je popularni nac(in trac'enja vremena, a Shar Pei postao je favorit u kladionicama. Iako su imali snagu, izdržljivost, otpornost i odluc(nost, davan im je alkohol i drugi stimulansi pre borbi. Na srec'u po ovu rasu, neke pristalice borbi pasa doneli su sa zapada mastiffe, bulldoge i druge slic(ne rase. Ovi psi korišteni su zbog izopac(enog temperamenta i da bi ukrštanjem kao produkt dobili vec'e, jac(e i agresivnije pse. Prirodni Shar Pei više nije bio interesantan u borbama. Kako više nije bilo potražnje za njim, ova rasa je zanemarena što je rezultiralo da je broj Shar Pei-a bio u naglom opadanju.
Komunistic(ki režim u Kini zadao je gotovo poslednji udarac ovoj rasi kada je nametnuo ogromne poreze na pse 1940. godine. Samo ekstremno bogati ljudi mogli su sebi priuštiti psec'e društvo. Psi su bili deklarisani kao dekadentni, buržoazijski luksuz, a uzgoj pasa postao je zabranjen.
Kao rezultat ovih pritisaka, desilo se da je u 1950-tim ostalo samo nekoliko primeraka Shar Peia dinastije Han. Odgajivac(i i ljubitelji životinja u Makau i Hong Kongu bili su u stanju spasiti i zaštititi tek nekoliko sluc(ajnih primeraka, no rasa je bila na rubu izumiranja.
Koliko blizu su bili ovi psi da izgube borbu za opstanak, objavljeno je u c(asopisu "Dogs" maja 1971. godine. Ovaj broj imao je c(lanak o retkim rasama ukljuc(ujuc'i i sliku Shar Pei-a opisanog sa: "verovatno poslednji primerak rase". C(lanak je bio vrlo blizo istini i da ovaj list nije sluc(ajno pao u ruke gospodina Matgo Law-a u Hong Kongu, Shar Pei bi bio zauvek izgubljen.
Matgo Law, mladi, energic(ni Hongkongški uzgajivac( pasa posedovao je nekoliko Shar Pei-a. On i gospodin Chung Ching, drugi uzgajivac(, vec' su gajili u sebi ideju o operaciji spašavanja ove rase. Oni su se plasili da bi Hong Kong jednog dana mogao postati deo Narodne Republike Kine, te da bi operacija uništenja pasa mogla biti ponovljena u Hong Kongu. Sve je izgledalo beznadežno, dok gospodinu Law-u, c(itajuci c(lanak iz casopisa "Dogs" nije sinula ideja.
Sa tipic(nim Hongkongškim smislom za inteligentno planiranje i još bolju izvedbu, Matgo Law napisao je pismo i poslao ga Margaret Fansworth, editorki c(asopisa "Dogs". U svom pismu Law je opisao njihove planove i dodao slike nekoliko Shar Pei-a koje su oni bili u moguc'nosti spasiti. Završio je pismo vapajem za pomoc' i saradnju od strane americ(kih zainteresovanih uzgajivac(a.
Publikacija ovog pisma u aprilu 1973. lansirala je Shar Pei-a daleko od izumiranja i moguc'eg pomilovanja, ka zvezdama . Više od 200 pisama nestrpljivih buduc'ih vlasnika pristiglo je na adresu c(asopisa, no samo mali broj srec'nika dobio je štene par meseci posle objavljivanja c(lanka.
Matgo Law je uspeo da prona?e još nekoliko pasa u Makau i Tajvanu, te su Americ(ki entuzijasti poc(eli dobijati štenad od njega. U roku od nekoliko godina Shar Pei je mogao zaboraviti na samrtni oproštaj. Uzgajivac(nice su postojale širom Amerike, a danas je ta rasa voljena i uzgajana širom sveta.
Kada su ga veterinari videli po prvi put, ocenjivali su ga kao divlje, egzotic(no stvorenje. Ako ni zbog c(ega drugog, a ono zbog interesa c(itatelja, veterinarski c(asopisi objavljivali su nešto o njima u gotovo svakom broju, odajuc'i utisak na taj nac(in da je ovo rasa sa mnogo problema sa zdravljem i ponašanjem. Bilo je interesantno pisati o nec(emu novom, a ne ponavljati pric(e o istim rasama, kao godinama unazad .
I na kraju još jedna zanimljivost, 1978. godine, Shar Pei je u Ginisovoj Knjizi Rekorda imao neslavno prvo mesto kao najre?a rasa pasa.

ISTORIJAT: Šar-pej, kineski lovni pas i pas c(uvar,poznat je u Kini poslednjih 200 godina. Rasa vodi poreklo iz regiona blizu Guangzhou kantona zvanog Dialack. U prvoj polovini 1960-tih postojao je zadovoljavajuc'i broj tradicijonalnog tipa Šar-peja u Hong Kongu. Njih je uglavnom uzgajala radnic(ka klasa Kineza i koristila ih za borbu. U kasnijem periodu organizatori borbi su se složili da se odreknu njihovih borbenih aktivnosti i poc(eli da izlažu pse na izložbama.
Sedamdesetih godina pojedini trgovci psima su zapoc(eli ukrštanja i prirodnu produkciju "teško naboranog",
a posebno odgajivac(i iz Amerike. Hong Kong je prvo i jedino mesto odakle je Šar-peji poc(eo da se vodenim putem prevozi u ostale delove sveta a naroc(ito u Severnu Ameriku, zato Hong Konški Kinološki Savez želi da zaštiti i promoviše ovu rasu.

OPŠTI IZGLEG: Jak, kompaktan, ženke nešto nežnije gra?e.
Šar-pej podrazumeva "pešc(anu kožu".
Koža mora biti tvrda i rapava dok dlaka mora biti kratka i c(etinjasta. Zbijen je i naboran svuda po telu u stadijumu šteneta. Kod zrelog psa jasni nabori su dopusteni samo oko c(ela i grebena.

PROPORCIJE: Dužina tela od grudne kosti do sednih kvrga približno je jednaka visini grebena. Ženke mogu imati neznatno duže telo. Dužina njuške je priblizno jednaka dužini lobanje.

TEMPERAMENT: Energic(an i okretan. Smiren, nezavistan, odan i srdac(an prema ljudima.

GLAVA-LOBANJA: Velika je i okrugla u osnovi ali širokog i ravnog c(ela. Ženke mogu imati manju glavu.

STOP: Umeren.

NABORI: Nabori na c(elu moraju biti oc(igledni ali ne smeju zaklanjati oc(i. Kinezi opisuju glavu kao "Vu Lo Tau" mislec'i na "tikvast" izgled glave. Nabori na c(elu imaju oblik oznaka koje lic(e na neke Kineske simbole dugovec(nosti. To je bitno za rasu jer simboli dugovec(nosti pojavljuju se samo u familiji mac(aka kakve su tigrovi i lavovi. Kod pasa, samo kod rase Šar-peji i mastifa.

LICNI DEO-NOS: Velik i širok. Poželjno crn, svetlije boje dozvoljene su kod svetlije obojenih pasa.

NJUŠKA: Srednje duga, široka u korenu, neznatno se sužava ka nosu.

USTA: Plavic(asto crni jezik i desni su u prednosti. Ružicast i prošaran ljubic(astim pegama tako?e dozvoljen.

JAKE VILICE: Oblik usta gledano sa vrha trebao bi biti kao okruglast crep, poznat kao "Roof Tile Mouth"-crepolika usta, ili sa širokim vilicama u obliku žabljih usta, poznat kao "Toad Mouth" - žablja usta. Kod oba tipa treba da postoji jak zagriz.

ZUBALO: Perfektan, pravilan i kompletan makazast zagriz, pri c(emu gornji zubi bez razmaka preklapaju one u donjoj vilici i usa?eni su vertikalno.

OCI: Srednje velic'ine. Bademastog oblika. Po moguc'nosti tamne. Svetla boja oc(iju je nepozeljna. Funkcija oc(ne jabuc(ice ili oc(nog kapka, ni u kom sluc(aju ih ne smeju remetiti nabori kože ili dlaka. Bilo koji znak iritiranja oc(ne jabuc(ice, konjuktive ili oc(nog kapka krajnje je nepoželjan.

UŠI: Male, debele, oblika jednako stranic(nog trougla blago zaobljene na vrhu. Dobro su napred ka oc(ima usmerene, priležuc'i uz lobanju. Široko postavljene i zatvorene uz lobanju. Uspravne i stojec'e uši su dozvoljene ali nisu poželjne.

VRAT: Jak, mišic'av, sa malo slobodne kože na guši. Višak kože ne treba da bude preteran.

TELO: Višak kože na telu je kod zrelijih pasa krajnje nepoželjan.

GREBEN: Blagi nabori kože na grebenu.

LEDJA: Vrlo snažna i ravna, sa veoma jakom kic(mom.

GRUDNI KOŠ: Širok i dubok.

REP: Razlic(iti su nac(ini nošenja repa. Najc'ešc'e je uvijen, duplo zarolan, u vec'em ili manjem prstenu.
Rep mora biti jak i c(vrsto nošen iznad bedra.

PREDNJI DEO: Plec'ke mišic'ave dobro položene i iskošene. Prednje noge umereno duge, malo duže od dubine tela. Dobar kostur. Dosaplje malo iskošeno, jako i elastic(no.

ZADNJI DEO: Snažan i mišic'av. Umereno uglovan. Skoc(ni zglob dobro spušten.

ŠAPE: Srednje velic(ine, kompaktne, dobrih jastuc(ic'a, prsti dobro uzglobljeni.

KRETANJE: Slobodno i harmonic(no, snažno.

DLAKA: Kratka, tvrda, c(ekinjasta i ravna po moguc'nosti. Bez podlake. Ne sme biti duža od 2,5cm.
Nikad se ne trimuje.

BOJA: Sve boje crne, plavo crne, crne sa nagoveštajem r?avo-braon, crvena, jelenja.
Krem boja je dozvoljena ali nije poželjna.

VISINA: 47,5 - 57,5 cm

TEŽINA: 20 - 32,5 kg
Ako pas ne dostiže ovu velic(inu i težinu ne treba biti teško kažnjen. Mora se razumeti da je tradicijonalni Šar-pej propustio ovu velic(inu još c(etrdesetih godina dvadesetog veka. Kantoni su preferirali vec'eg psa koga su nazivali "High Head Big Horse" - jaka glava - veliki konj. Zato velic(ina treba dosezati 57,5 cm ili manje,
a ženke nešto niže.
Preko 57,5 cm nije poželjno u strahu od mešanja rasa u uzgoju.

GREŠKE: Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom c(ije ocenjivanje stoji u tac(noj razmeri sa stepenom izraženosti.

GLAVA: Suviše teška glava i vilice.
USTA: Suviše velika usta ili ispunjene usne, koje mogu smetati psima pri zagrizu.
OCI: Ektropijum, entropijum.
UŠI: Velike uši, nisko usa?ene, koje nisu usmerene ka oc(ima.
TELO: Ulegla ili ispupc(ena le?a. Previše nabora na telu na prednjem i zadnjem delu kod zrelih pasa.
REP: Padajuc'i rep - opušten.
ŠAPE: Izvrnute šape.
DLAKA: Dlaka duža od 2,5 cm.
BOJA: Mešavina boja black and tan, mrlje po telu. Tigravost nije prihvatljiva. Ova obojenost c'e ukazati na mešanje rasa u uzgoju.
N.B: Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

Kane Korso:srce:

http://razbibriga.net/imported/2012/...orsouran-1.jpg

Cane Corso je tipičan predstavnik molosa, poreklom sa juga Italije i Sicilije.

On je srednje veliki-veliki kompaktni, krupni i mišićavi pas. Trup ima 11% duži nego leđna visina. Leđa su ravna, široka i veoma mišićava. Ima razvijeni grudni deo. Rep je postavljen prilično visoko. U zemljama gde je to dozvoljeno, kupira se ali ne prekratko (četvrti pršljen).

Pri mirovanju rep nosi nisko, u hodu je u ravni leđa ili malko iznad. Cane corso ima "mačije šape". Vrat je jak sa vrlo malo "opuštene kože", skoro uopšte je nema (u odnosu na Napuljskog mastifa koji mu je najbliži rođak).

Glava je široka, brazda (udubljenje) među očima je izražena. Njuška je široka i ravna. Cane corso ima izrazito bistri pogled, kojim sve oko sebe posmatra i prati. Uši su proporcionalno velike u odnosu na glavu, imaju trouglasti oblik i prebačene su unapred.

Mužjaci dostizu visinu 64-68cm, ženke 60-64cm.
Težina: mužjaci-45-50kg, ženke-40-45kg.

Dlaka je kratka upadljivo sjajna i gusta. Na dodir ne sme da bude mekana! Dozvoljena je široka skala boja (crna, bež, siva, riđa, tigraste varijante itd.), mali beli znaci su dozvoljeni na grudima, oko nosa i na šapama. Oči moraju da budu tamne!

Cane corso je hrabri, staloženi, inteligentni, aktivni i verni pas. Jako je povezan za "svoje" ljude i želi uvek da bude uz njih. Boravak odvojeno od porodice smatra za kaznu tako da nije dobro držati ga u kavezu!!!
http://razbibriga.net/imported/2012/...eCorsogt-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2012/...bNis2007-1.jpg
[B]Laje samo kada se stvarno nešto dešava. Nije potrebno da ga učite odbranu-napad, ima to u sebi dovoljno izraženo. Odlično podnosi decu. Strane ljude prvo odmerava, kad vlasnik kaže da je sve u redu onda je led probijen. Prema drugim psima može da se postavi borbeno.

Uči brzo i lako. Potrebno je dogledno vaspitanje od strane staloženih ljudi. Jos odmalena se preporučuje upoznavanje psa sa raznim situacijama, psima i ljudima. Što više ljudi i pasa upozna u najranijem dobu, to će kasnije biti druželjubljiviji. Ne mislite da će zbog toga biti slabiji čuvar! Rado trči pored bicikla, ide na duže šetnje, aportuje i velika je mazulja! Skoro nikad se pri šetnji suviše ne udaljava od vlasnika.

Cane corso, prema zvaničnoj klasifikaciji Internacionalne Kinološke Federacije pripada drugoj grupi, a tu spadaju psi za odbranu i korisni psi. Što se tiče njegovog karaktera, standard ga definiše kao: inteligentnog, energičnog i uravnoteženog, neuporedivog psa čuvara i psa za odbranu. Krotak i privržen gospodaru, ljubitelj dece i porodice, postaje, ako je potrebno, stravičan i hrabar branilac ljudi, kuće i dvorišta.

AMBIJENT I AKTIVNOST

Cane corso je očigledno jedan aktivan pas, koji ima potrebu da se kreće. Sigurno nije pas za salon, i ne može se od njega očekivati da ostane miran i da spava po ceo dan.
To je mišićav pas. Njegove oštre i jasne linije ističu snagu njegovih mišića. Neki klub za vaspitanje ili za dresuru, bio bi za njega odličan način da istroši svoju energiju, a to bi, takođe, bilo i dobro rešenje za vaspitanje psa, naročito za one koji su početnici sa ovom rasom.

NEGA

To nije tip psa za lickanje. Kod njega nema potrebe da se plašimo da ćemo morati da posvetimo puno vremena estetici. Njegova dlaka je kratka i dovoljno joj je povremeno četkanje, malo češće u periodu linjanja. U ovu svrhu možete da koristite i rukavicu od kaučuka.
Mala slabost: obožava da ga češkaju po leđima (kao, uostalom, i mnogi drugi psi).

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

ZDRAVLJE

Cane corso je još uvek veoma malo rasprostranjen pas da bi mogle da se naprave zaista verodostojne statistike vezane za specifične probleme ove rase. U svakom slučaju, ovo je robustan pas, koji, po pravilu, ne zahteva velike veterinarske troškove od vlasnika. Klub za zaštitu ovih pasa zahteva od uzgajivača da budu posebno pažljivi po pitanju displazije, iako kontrole nisu obavezne.

RASPROSTRANJENOST

Sa 2.528 upisanih u LOI 1998. godine, Cane corso je dostigao veoma zavidnu rasprostranjenost u Italiji, koja ima sve izglede da se još više poveća. To je zaista iznenađujući rezultat za jednu rasu koja je zvanično priznata od F.C.I.-a tek 1997. godine.
Ova rasa, u vremenu iznenadne popularnosti svih molosoida, postiže zavidan uspeh čak i u inostranstvu.

VASPITANJE I PONAŠANJE

Rasi Cane corso ne nedostaje temperament. Iako po prirodi nije agresivan, treba se dobro pobrinuti za njegovo vaspitanje. Bolje je utvrditi hijerarhiju još dok je štene, tako da ne dozvolite da on dominira nad vama, i da pas uvek ima na umu da je vođa čopora vlasnik, a ne on.
Mužjak dostiže kompletnu zrelost tek po navršetku dve godine. Ženka je obično popustljivija i lakše je njome upravljati zbog njene manje veličine.
Cane corso je odličan branilac porodice i kuće. S ove tačke gledišta zaslužuje kompletno poverenje. Odbrana vlasnika i njegovih dobara zapisana je u njihovom genetskom nasleđu.

ISHRANA

Nije proždrljiviji od ostalih pasa, Čak se, obično, i sam trudi da se obuzda. A nije ni neki tip koji ima posebne želje.
Kao i kod svih pasa velike razmere, ne treba mu davati previše hrane odjednom, a naročito ne u vreme koje prethodi velikim fizičkim naporima, kako bi se izbegla torzija stomaka. Dobra navika je davati mu dva obroka dnevno.

Patuljasti šnaucer

Zemlja porekla:
http://njuskica.files.wordpress.com/...pg?w=280&h=279 Nemačka
Težina: 4.5kg – 8.5
Visina: 30 – 35 cm
Boja: Crna, ˝biber i so˝, crno-siva, bela
Životni vek: 12-15 godina
Najstariji zapisi koji se tiču stvaranja Patuljastog šnaucera potiču iz 19. veka. Uzgajani su da bi radili na farmama – ubijali pacove i druge štetočine koje su se šunjale oko ambara i uništavale letinu. Na samom početku, korišćeno je nekoliko malih rasa u ukrštanju sa standardnim Šnaucerom, sa ciljem da se napravi identična minijaturna verzija tog visoko cenjenog psa. Mali psi su mogli da se zavuku gotovo svugde i imali su veće šanse da uhvate brze glodare. Međutim, uvođenjem Pinča, Pudle i sličnih pasa u uzgojni program dovelo je do promene boje krzna, tako da su odgajivači bili primorani da isključuju mnoge štence koji su se rađali beli ili sa nepravilnom šarom. Prvi patuljasti šnaucer zaveden je 1898. godine, a naredne godine pojavio se na izložbama. Neustrašivi i nepokolebljivi maleni psi koristili su se ne samo kao lovci na štetočine, već i kao čuvari stada, manjih farmi i porodica.
Patuljasti šnauceri su poznati po svom živahnom temperamentu. Energični su, razigrani i veseli, poput male dece. Jako su privrženi ljudima sa kojima žive. Oni zahtevaju pažnju svojih vlasnika, traže igru i u tome umeju da budu drski i tvrdoglavi. Vole da pokazuju svoju superiornost, posebno pred drugim psima, što može da bude opasno za malenog šnaucera koji izaziva čak i zastrašujuće krupnijeg psa i donosi sebi više nevolje nego što je zaista tražio. Zato je važno da se štene socijalizuje među drugim psima, ali čak ni tada nije garantovano da će uvek i bezuslovno prihvatiti i voleti svakog psa kojeg sretne. Prema ljudima je obično prijateljski nastrojen, iako ume da bude pomalo rezervisan prema strancima.Patuljasti šnaucer je divan prijatelj, sjajan kućni ljubimac i prijatelj deci. Ima tendenciju da preterano laje, ali uz pravilno vaspitanje, to ne mora da bude toliko iritirajuće kao što je slučaj sa nekim drugim malim psima. Pored toga, lavež nije u toliko visokim tonovima. Odličan je čuvar i mišolovac. Spada među najinteligentnije pse, brzo uč
http://njuskica.files.wordpress.com/...pg?w=305&h=256i i lako se trenira. Potrebno mu je mnogo mentalne stimulacije i, ako mu je dosadno, lako pada u depresiju ili postaje mrzovoljan. To ga čini psom koji zahteva predanog vlasnika koji ima vremena da se bavi svojim ljubimcem. Svu pažnju koju dobija, maleni pas vraća svojoj porodici lojalnošću i beskrajnom ljubavlju.Patuljasti šnaucer može da živi u stanu, kao i u kući sa dvorištem. Energičan je i zahteva mnogo igre, kretanja i pažnje. Dlaka se lako održava, povremeno trimuje i šiša, ali malo linja. Dovoljno je četkati ga dva puta nedeljno. Nema karakterističan miris i nema razloga da se kupa često. Zgodan je za porodice sa malom decom jer ume da razvije visok stepen tolerancije za sve pripadnike svoje porodice. Jede malu količinu hrane, tako da mu se bez mnogo problema
http://njuskica.files.wordpress.com/...pg?w=350&h=232 može priuštiti najkvalitetnija hrana. S obzirom na njegovu veličinu, može da prati svog vlasnika svugde.
Što se zdravlja tiče, kod Patuljastog šnaucera postoje predispozicije za dijabetes, oboljenja bubrega i jetre, Fon Vilebrandovu bolest, zatim nasledna oboljenja očiju, a predispozicije za dijabetes, oboljenja bubrega i jetre, Fon Vilebrandovu bolest, zatim nasledna oboljenja očiju, a česte su i alergije koje se manifestuju promenama na koži. Živi oko 15 godina i ne pokazuje znake starosti do kasnih godina. Treba voditi računa da se psu ne daje više hrane nego što mu je neophodno, jer se lako goji.

:bisa:

Atačment 8406

O rasi


Francuski buldog, sa svojim ušima kao kod šišmiša i zavijenim repom, bio je ljubimac mnogih velikih istorijskih ličnosti: od kralja Edvarda VII pa do francuske književnice Kolet. To je potomak malog buldoga za kojeg se ne zna da li je engleski pas koga su u Francusku preneli notingemski čipkari u 19. veku, ili je uvezen u Francusku iz Španije. Smatra se da je predak malog engleskog buldoga, iako je pronađena vrlo stara bronzana ploča na kojoj pas veoma liči na francuskog buldoga. Na ploči piše: ˝Dogue de Burgos, Espana 1625˝. Klub francuskog buldoga osnovan je u Britaniji 1902. godine, a deset godina kasnije rasu je priznao Britanski kinološki klub. Već do 1913. godine više od 100 predstavnika vrste obišlo je Vestminstersku izožbu pasa u Njujorku.


Karakter i nega


Francuski buldog je nežan i miroljubiv. Ima osetljive uši koje liče na uši šišmiša, i prirodno okrugli mali rep za koji mnogi misle da je odsečen. Ovo je popularna rasa, vrlo dobra za takmičenje i odličan za pratnju. Buldog je dobrog karaktera, osećajan i hrabar. Uglavnom je dobar sa decom i ostalim ljubimcima. Vlasnici moraju da se naviknu na njegovo roptanje pri disanju, a treba računati i na činjenice da će, kada je ostavljen na nemilost, buldog odlutati i naduriti se. Francuski buldog ne zahteva mnogo nege, četkanje samo jednom dnevno i masažu svilenom maracimom ili nekom sličnom tkaninom kako bi mu se dlaka sijala. Bore na njušci trebalo bi mazati da se ne upale.Upozorenje: Vrsta sa pljosnatim nosem ne sme se naprezati kada je jako toplo

Glavne karakteristike

• Klasa: pas za pratnju i razonodu
• Priznaju ga: AKC, ANKC, CKC, FCI, KC, KUSA
• Dlaka: kratka, glatka, gusta i vrlo kvalitetna
• Ostale karakteristike: Glava četvrtasta, velika i jaka, oči tamne i odvojene, uši stoje visoko šire u korenu, zakrivljene pri vrhu. Kratko telo, vrlo mišićavo i jako, rep veoma kratak