Književnost i jezik - JEZIK I PRAVOPIS

[Cruz]

U svesti korisnika internet je prestao da znači ime kompanije i zato je ispravno pisanje malim početnim slovom.

[Cruz]

evo sta sam pronasla vezano za doskolovavanje...

"... Koga će doškolovati ljudi koji ne znaju da ne postoji doškolovavanje, već doškolovanje. Pošto ne postoji glagolska imenica školovavanje, ne postoji ni izvedenica sa prefiksom do, doškolovavanje, već samo i jedino doškolovanje."

da se nadovezem na vec napisano...

Pravilo je da:

- ne postoji glagolska imenica "ziđivanje", ali itekako postoji doziđivanje;
- ne postoji glagolska imenica "rađivanje", ali postoji dorađivanje;
- ne postoji glagolska imenica "građivanje", ali postoji dograđivanje;
- ne postoji glagolska imenica "plaćivanje", ali postoji doplaćivanje;
- ne postoji glagolska imenica "mišljavanje", ali postoji domišljavanje;
- ne postoji glagolska imenica "kupljivanje", ali postoji dokupljivanje, itd.

Možda je trebalo reći da glagolska imenica doškolovanje potiče od doškolovati se, kao što su gore navedene glagolske imenice potekle od: doziđivati, dorađivati, dograđivati, doplaćivati, domišljavati se, dokupljivati...

Ovo pravilo navode neki od naših vruhnskih lingvista polazeći od vrsta reči po tvorbi, kod nas (osnovne, izvedene i složene).
Dakle - školovavanje ne postoji. To znamo. Postoji školovanje, a onaj ko bi hteo da dopuni svoje znanje iz perioda školovanja, taj treba da se doškoluje. Odakle greška doškolovavanje? Iz podsvesne želje da se svršni glagol doškolovati pretvori u nešto trajno, pa čak i učestalo (!) - doškolovavati.
O ovome pitanju se može videti vrlo kratko u Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna, ali i u tekstovima Egona Feketea.

[Cruz]

Evo rešenja nekih nedoumica koje se javljaju u našem jeziku.

1. Da li se piše dobrodošao/lo/la ili dobro došao/lo/la?

Rešenje je:

• Ako kažemo: "Oni su dobro došli.", misli se na to, da im se na putu nije desila nikakva nezgoda. (dobro je prilog uz glagol došli).
• Ako kažemo: "Oni su dobrodošli.", misli se na to da ćemo ih rado primiti, odnosno da su nam dragi gosti.

2. Gledalac ili gledaoc?

Rešenje je: Ispravno je gledalac, a mnozina glasi gledaoci. (Glasovna promena pri prelasku L u O, kad se iz jednine menja u množinu).

3. Srećno ili sretno?

Rešenje je: Jezički stručnjaci se slažu da su oblici srećan (srećno, nesrećan, nesrećno) ispravni, a ispravno je i sretan (sretno, nesretan, nesretno). Oni prvi su izvedeni iz imenice sreća, drugi iz osnove glagola sresti, sret-(n)em (od koga potiče i sreća). Danas, ipak, u Srbiji su znatno običniji oblici sa ć, dok se oni sa t najčešće osećaju kao delimično zastareli ili kao hrvatski.
A u pravopisu pise ovako:
srećan, -ćna, -ćno, srećno (prilog), srećnik, srećnica – i (ob. u zap. krajevima) sretan, sretno, sretnik, sretnica.
Disimilativni procesi (razjednačavanje suglasnika) uticali su i na stvaranje priznatog dubleta srećan, srećni (ist.) – sretan, sretni (zap.), ali je neknjiževna varijanta „sretnji” (i „božitnji” itd.).

[Cruz]

JE L' ili JEL'

Izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa (2010) donelo je razgranicavanje u pisanju izmedju je l' (skracenog oblika glagola jesam) i jel' (oblika koji sluzi za gradjenje pitanja u razgovornome jeziku).

Kada je posredi pomocni (ili kopulativni) glagol jesam i upitna recca li kao obelezje upitne recenice pise se odvojeno, kao sto je i dosad bilo:

• Je li (ili je l')Pera dosao? Odgovor: Pera jeste (je) dosao.
• Je li (ili je l') veran? Odgovor: Jeste (je) veran.
• Jesi li (ili jesi l') dobro? Odgovor: Jesam dobro./ Dobro sam.

Medjutim, u razgovornom jeziku rasirila se upotreba jel' kao zasebne upitne recce, ekvivalentne da li. Treba uociti da u ovim primerima nema pomocnog glagola jesam. Takva upotreba je vrlo uobicajena, ali supstandardna (neknjizevna). Dakle, ona je dozvoljena u razgovornome jeziku, ali razgovorni jezik nije standardni jezik. U razgovornome jeziku, moze se reci, sve je dozvoljeno:

• Jel' Pera dolazi?
• Jel' imas vremena?
• Jel' vazi?

Pravilno:

• Dolazi li Pera? Da li Pera dolazi?
• Imas li vremena? Da li imas vremena?

izvor : www.opismenise.com

[Cruz]

PADEŽI
Padeži su različiti oblici jedne promenjive reči. U srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija.
Padeži u srpskom jeziku su:

• nominativ,
• genitiv,
• dativ,
• akuzativ,
• vokativ,
• instrumental i
• lokativ.

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.
Primeri:
Marko je došao svojoj kući.
Drvena kapija je otvorena.
On je bio učitelj u našoj školi.
Zovem se Bond, Džejms Bond.
Odjeknulo je kao bomba.
Mišin tata je dobar kao hleb.

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji?. Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. U rečenici u gnitiv je atribut, objekt, imenični deo predikata, priloške odredbe (mero, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.
Osnovna značenja genitiva su:

• posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada).
• partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto...)
• ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, preko, bez, osim, umest, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...
Primeri:
Iz kuće su izašle dve žene.
Lopta je pala pored linije.
Nisam bio u školi zbog bolesti.
Maja peva od sreće.
Svakog dana idem u grad.
Otac mog druga je advokat.
Popila sam šolju mleka.
Miš se sakrio u korenu hrasta.
U dvorištu škole nije bilo đaka.
Bilo me je strah u šumi.

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome? čemu?. Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost). U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat.
Predlozi za dativ: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv
Primeri:
Moja sestra sutra ide frizeru.
Kupio sam mami čokoladu.
Dajte mi malo šećera.
Juče sam ti dao pismo.
Marku je sestra bolesna.
Petar je pošao prema školi.
Ja sam krenuo ka svojoj kući.
Slična je zvezdama na nebu.
Okenuo se Ani i osmehnuo se.
Uzeo joj je obe knjige.

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: koga? šta?. Upotrbljava se sa predlozima (pravac, mesto) i bez njih (objekat, vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.
Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo
Primeri:
Kupio sam mali skejt.
Svako jutro ustajem rano.
Pročitao sam celu knjigu.
Popeli su se uz planinu.
Moj rođendan je u sredu.
Ispričao je priču kroz suze.
Sreo sam našeg učitelja juče.
Kuća je ličila na dvorac.
Oči su mi osetljive na svetlost.
Uz ovo jelo ne treba mi salata.

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.
Primeri:
Ana, hoćemo li u grad?
Pravi si heroj, druže!
Hej, Ivane, dođi brzo!
Dobar dan, nastavniče.
Uroše, skolni noge sa stola.
Nemoj, sine, trčati tako brzo.

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime?. Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).
Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za.
Primeri:
Putovali smo vozom.
Idem sa prijateljima u bioskop.
Subotom uvek imam trening.
Hodala je brzim koracima.
Moj tata se bavi trgovinom.
Lopta je pod stolom.
Bio je u Americi godinama.
Otišla je sa osmehom za njim.

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. Uvek se upotrebljava sa predlozima.
Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u.
Primeri:
Knjiga iz istorije leži na stolu.
Deca se igraju u dvorištu.
Pokazao mi je dokaze o krađi.
Prepoznao sam ga po koraku.
Farmacija je pri medicini.
Avion je nestao je u oblaku.

Izvor: www.boske.rs

[Cruz]

PADEŽNA SINONIMIJA

Padeži su s jedne strane morfološka jezička jedinica jer čine sistem oblika u promeni imenskih reči. S druge strane oni su sintaksička jedinica jer se njima reguliše sintaksička funkcija reči u rečenici. Zahvaljujući padežima znamo da je reč ne samo u odgovarajućem gramatičkom obliku, već i da ostvaruje određenu sintaksičku funkciju.
Zavisni padeži se najčešće javljaju kao predloško - padežne konstrukcije. Pomoću predloga precizno se definišu značenju zavisnih padeža.
Pojava kada dva padeža, odnosno dve predloško-padežne konstrukcije, imaju isto ili slično značenje naziva se padežna sinonimija. Ako se zamenom padeža u rečenici ne menja sadržaj rečenice onda kažemo da su ti padeži sinonimni.

Sinonimni predlozi:
ispred kuće.........pred kućom
ispod mosta.........pod mostom
posle škole..........nakon škole,
pored, kraj kapije..uz kapiju
kao majmun..........poput majmuna
za sat.................kroz sat

Primeri:
Autobus je stao ispred škole.(genitiv)
Autobus je stao pred školom. (instrumental)
Reket mu je ispod kreveta. (genitiv)
Reket mu je pod krevetom. (instrumental)
Košulja dugih rukava. (genitiv)
Košulja sa dugim rukavima. (instrumental)
Posle završenog posla idemo na izlet. (genitiv)
Po završenom poslu idemo na izlet. (lokativ)
Stajala sam pored kapije. (genitiv)
Stajala sam uz kapiju. (akuzativ)
Ovde svakog dana pada sneg. (genitiv)
Ovde svaki dan pada sneg. (akuzativ)
Dao mi je čokolade. (genitiv)
Dao mi je čokoladu. (akuzativ)
Jede spanać na silu. (akuzativ)
Jede spanać silom. (instrumental)
Proglasili su Mišu za pobednika. (akuzativ)
Proglasili su Mišu pobednikom. (instrumental)
On je poput mene. (genitiv)
On je kao ja. (nominativ)

Među padežnim sinonimima mogu postojati određene razlike. Neke razlike se tiču rasprostranjenosti upotrebe, a neke značenja. Zavisno od toga u kojoj varijanti se koriste, uz određene glagole se mogu upotrebiti različiti padeži. Na primer, uz glagol postati upotrbljavaju se instrumental i nominativ, (postati loš / lošim), a uz glagol smetati dativ i akuzativ (smetati nekome / nekoga). Kao primer možemo navesti i odrične prelazne glagole uz koje se mogu upotrebiti i slovenski genitiv i akuzativ, iako se u poslednje vreme slovenski genitiv sve viže zamenjuje akuzativom.

Primer:
Nisi ti video mora! (slov. genitiv)
Nisi ti video more! (akuzativ)

Kod razlika koje se tiču značenja pojedini predlozi mogu imati slična, ali ne i potpuno ista značenja. Na primer, predlozi pre + genitiv i pred + akuzativ imaju slično vremensko značenje, prethode nečemu, ali predlog pred podrazumeva i značenje neposrednosti (nešto se desilo neposredno pre).

Primer:
Bio je oficir pre rata. (genitiv)
Bio je oficir pred rat. (akuzativ)

Predlozi pored + genitiv i uz + akuzativ imaju isto opšte značenje (blizina), ali predlog uz ima još i značenje pribijenosti.

Primer:
Milan stoji pored zida. (genitiv)
Milan stoji uz zid. (akuzativ)

Izvor: www.boske.rs

[Sarmica]

pridevi koji se završavaju -ski, -ški i -čki pišu se malim početnim slovom: srpski, karlovački

[Sarmica]

Izviniti je glagol koji označava opravdati se pred nekim / zamoliti za oproštenje:

Hoću da ti se izvinim (izviniš, izvini; izvinimo, izvinite, izvine).
Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:

Oni su hteli da se izvine. (To jest, oni su hteli da zamole za oproštaj).
Česta je greška izvinuo sam se. U značenju traženja oproštaja treba:
Izvinio sam se.


Izvinuti je glagol koji znači saviti / iščašiti / izvrnuti prema gore:

Kad sedim, uvek se izvinem (izvineš, izvine; izvinemo, izvinete, izvinu).

Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:

Oni su morali da se izvinu da bi bolje videli. (To jest, oni su morali da se saviju/izvrnu/).

[Sarmica]

moreee

Tuga-Tuzi
Liga-Ligi

zašto u prvom slučaju važi glasovna promena, tj sibilarizacija, a u drugom ne važi

[paculjkica]

"Sumljam da će me Đžemper ugrejati": 8 urnebesnih jezičkih grešaka u Srba

Iskreno sumljamo da postoji osoba koja povremeno ne napravi pravopisnu ili gramatičku grešku, jel koliko god srbski jezik imao prednosti u svom bogactvu, nekada je teško savladati sva pravila.

Ako niste primetili probleme u uvodnoj rečenici, trebalo bi da razmislite o kupovini pravopisnog rečnika. U međuvremenu smo za vas napravili listu osam najsmešnijih pravopisnih i gramatičkih grešaka u*Srba.

Ivan Klajn, naš poznati lingvista, kaže za "Blic" da se pravopis srpskog jezika iskvario jer nastava jezika ne postoji u srednjim školama već godinama.

- Država dozvoljava da se jezik divlje razvija jer ne obraća pažnju na mišljenja lektorskih službi i zanemaruje obrazovanje dece u najosetljivijem dobu. Internet i društvene mreže su greške u pravopisu učinile uočljivijima, jer njihovi korisnici znaju da nigde neće ostati zabeleženo sve što su napisali. Jedan klik na tastaturi obriše sve. Ljudi žele da saopšte svetu nešto i ne obraćaju pažnju na to da li će to učiniti na valjan način - kaže Klajn.

Top 8 urnebesnih jezičkih grešaka u Srba


8. Šangarepa u mangarinu

Mnogo ljudi ne zna da je šaRgarepa reč mađarskog porekla - sárgarépa, odnosnu "žuta repa". To, međutim, nije nikakav izgovor da se govori pogrešno šangarepa.

Što se maRgarina tiče, hrana je u Srbiji uvek dobra tema za razgovor, ali se često jezik zaveže, a neki oblici se ustale uprkos tome što su pogrešni. MaRgarin je reč francuskog porekla - margarine. A Mangarin je zaliv u Filipinima.


7. Đžemper
I dok skoro niko ne bi pogrešio pri izgovoru reči "džemper", često nailazimo na primere kada ljudi pri pisanju - valjda iz predostrožnosti, ne znajući da li je "đemper" ili*"džemper" - solomonski kombinuju Đ i Ž, pri čemu nastaje zbrka glasova koju nije nimalo lako izgovoriti.


6. Paradajiz, kompijuter, kajiš

Zanimljivo je da u Rečniku Matice srpske paradajz i paradaiz nisu književne reči, nego varvarizmi iz nemačkog. Književne reči su crveni patlidžan i - rajčica! Pravopis daje samo paradajz.


5. Sumljam



U ovom slučaju nema mesta "sumlji": postoji samo jedan pravilan oblik, a u njemu ne postoji slovo lj. Isto važi i za ostale izvedenice: sumnjati, sumnjiv, sumnjičiti, sumnjičav, osumnjičiti, sumnjivac... Nema lj!

Skup "mnj" koji se nalazi u reči "sumnjiv" redak je u srpskom jeziku (mnjenje, na primer) i teži za izgovor, pa ga verovatno zato menjaju u češće i lakše izgovorljivo "mlj".


4. Srbski



Uprkos jasnom pravilu jednačenja po zvučnosti, prema kom zvučno b ispred bezvučnog s prelazi u svoj bezvučni parnjak p, ova nepravilna verzija se i dalje održava obično kod grupa koje se zalažu za "tradicionalne vrednosti".


3. Hvali



Faliti znači nedostajati. Na primer, nekome "fali daska u glavi". Hvaliti, s druge strane, znači isticati vrline.

U primeru "ništa mi ne hvali" prava je misterija šta je govornik hteo da kaže, ali ako je hteo da se pohvali kako nema mane, to mu nije uspelo. Greška verovatno nastaje zbog toga što je u značenju "nemoj da ističeš svoje vrline", pogrešno reći "ne fali se", umesto "ne hvali se". Pa tako reč "fali" biva ukinuta i tamo gde ju je pravilno koristiti.

2. Mi bi, a šta bi vi?


Ovo pravilo je toliko ponavljano da su ga čak i estradne zvezde naučile - skoro. Ovde još jednom podsećamo na pravilne oblike:

Ja bih * * * ** Mi bismo

Ti bi*********** Vi biste

On bi********** Oni bi

1. Jer i jel



Borba između jer i jel traje i nema naznaka da će ovaj "konflikt" ikada biti rešen. Je l' smo se previše opustili i nikada nećemo naučiti razliku? Verovatno, jer smo previše lenji.

[zoezoe]

moreee

Tuga-Tuzi
Liga-Ligi

zašto u prvom slučaju važi glasovna promena, tj sibilarizacija, a u drugom ne važi

У другом примеру (лига—лиги) нема сибиларизације јер би услед гласовне промене
дошло до удаљавања од основног лика речи.