Pitanja o Bibliji

[Пркос]

Da li je Biblija zaista Božija Reč?


--------------------------------------------------------------------------------


Pitanje: Da li je Biblija zaista Božija Reč?

Odgovor: Naš odgovor na ovo pitanje neće samo odrediti kako gledamo na Bibliju i njenu važnost za naše živote, već će u krajnjoj liniji imati večni uticaj na nas. Ako je Biblija zaista Božija Reč, onda treba da je negujemo, proučavamo, da joj budemo poslušni i na kraju da verujemo u nju. Ako je Biblija Božija Reč, njenim odricanjem odričemo se i Boga samog.

Činjenica da nam je Bog dao Bibliju je dokaz i slika Njegove ljubavi za nas. Termin "otkrivenje" jednostavno znači da je Bog komunicirao čovečanstvu ko je On i kako možemo da imamo ispravan odnos sa Njim. Ovo su stvari koje ne bismo mogli da znamo da nam ih Bog nije otkrio kroz Bibliju. Iako je Božije otkrivenje o Njemu samom u Bibliji davano progresivno u periodu od otprilike 1500 godina, uvek je sadržalo sve što je potrebno da čovek zna o Bogu, da bi imao ispravan odnos sa Njim. Ako je Biblija zaista Reč Božija, onda je ona krajnji autoritet za sva pitanja vere, religioznih običaja i morala.

Pitanje koje moramo sebi da postavimo je kako možemo da znamo da je Biblija Božija Reč a ne samo dobra knjiga. Šta je toliko jedistveno u vezi Biblije da je odvaja od svih drugih religioznih knjiga ikada napisanih? Da li postoji dokaz da je Biblija zaista Božija Reč? Ovo su vrste pitanja koja se moraju razmotriti ako ozbiljno želimo da ispitamo biblijsku tvrdnju da je Biblija istinska Reč Božija, bogonadahnuta, i u potpunosti dovoljna da objasni sva pitanja vere i njene prakse.

Nema sumnje da Biblija zaista tvrdi da je istinska Reč Božija. To se jasno vidi u stihovima kao što su 2 Timoteju 3:15-17, koji kažu, “… i što iz malena znaš Sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje verom u Hrista Isusa. Sve pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo.”

Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo prvo da razmotrimo i unutrašnje i spoljašnje dokaze da je Biblija zaista Božija Reč. Unutrašnji dokazi su oni koji se nalaze unutar same Biblije i govore da je Biblija božanske prirode. Jedan od prvih unutrašnjih dokaza da je Biblija zaista Božija Reč, se vidi u njenoj jedinstvenosti. Iako se sastoji od šezdeset šest individualnih knjiga, pisana na tri kontinenta, na tri različita jezika u periodu od preko 1500 godina, od strane 40 autora (koji su došli iz različitih društvenih slojeva), Biblija ostaje jedna jedinstvena celina od početka do kraja bez kontradiktornosti. Ova jedinstvenost je karakteriše u odnosu na sve druge knjige i dokaz je božanskog porekla reči, pošto je Bog pokrenuo ljude na takav način da su zapisali same Njegove reči.

Drugi unutrašnji dokaz koji pokazuje da je Biblija zaista Božija Reč se vidi u detaljnim proročanstvima koja se nalaze na njenim stanama. U Bibliji se nalazi stotine detaljnih proročanstava koja govore o budućnosti pojedinih nacija uključujući Izrael, o budućnosti određenih gradova, budućnosti čovečanstva kao i o dolasku onog koji će biti Mesija, Spasitelj ne samo Izraela, već svih koji bi poverovali u Njega. Za razliku od proročanstava koja su nađena u drugim religioznim knjigama ili onih koje je pisao Nostradamus, biblijska proročanstva su izuzetno detaljna i nikada se nije desilo da se nisu obistinila. Postoji preko trista proročanstava u vezi sa Isusom Hristom samo u Starom Zavetu. Ne samo da je bilo prorečeno gde će se roditi i u kojoj porodici, već i kako će umreti i da će ustati posle tri dana. Jednostavno nema logičnog objašnjenja kako su se ispunila proročanstva osim božanskim proviđenjem. Ne postoji ni jedna druga religiozna knjiga koja ima toliki obim ili tip proroštva kao što ih Biblija ima.

Treći unutrašnji dokaz božanskog porekla Biblije se vidi u njenoj jedinsvenosti autoriteta i moći.Dok je ovaj dokaz više subjektivan nego prva dva, nije ništa manje moćno svedočanstvo o božanskom poreklu Biblije. Biblija ima jedinstven autoritet, koji ne postoji ni u jednoj drugoj knjizi ikada napisanoj. Ovaj autoritet i moć se najbolje vide u bezbrojnom mnoštvu života koji su se promenili dok su čitali Bibliju. Narkomani su bili isceljeni, homoseksualci su bili oslobođeni kroz nju, odbačeni i premoreni su bili transformisani, okoreli kriminalci su se popravljali, grešnici su bili prekoreni a mržnja se pretvarala u ljubav njenim čitanjem. Biblija poseduje dinamiku trasformirajuće moći koja je jedino moguća zato što je zaista Božija Reč.

Pored unutrašnjih dokaza da je Biblija zaista Božija Reč, takođe postoje i spoljašnji dokazi koji to pokazuju. Jedan od tih dokaza je istoričnost Biblije. Zato što Biblija detaljno daje istorijske događaje, njihova istinitost i tačnost su podložne proveri kao i svaki drugi istorijski dokument. Kroz arheološke dokaze kao i pisana dokumenta, istorijski događaji opisani u Bibliji su bili potvrđeni da su istiniti i tačni iznova i iznova kroz vreme. U stvari, sva arheološka otkrića kao i biblijski manuskripti čine Bibliju jednom od najbolje dokumentovanih knjiga prošlih vremena. Činjenica da Biblija tačno i istinito beleži istorijski ispitane događaje je veliki pokazatelj njene istinitosti kada se radi o religijskim pitanjima i doktrinama što potkrepljuje njenu tvrdnju da je istinska Reč Božija.

Drugi spoljašnji dokaz da je Biblija istinska Božija Reč je integritet ljudi koji su je pisali. Kao što je ranije pomenuto, Bog je koristio ljude iz različitih društvenih slojeva da zapišu Bibliju za nas. Proučavajući živote ovih ljudi, nema razloga da se veruje da nisu bili iskreni i pošteni ljudi. Proučavajući njihove živote i činjenicu da su bili voljni da umru (često mučeničkom smrću) za ono u šta su verovali, vrlo brzo postaje jasno da su ovi jednostavni ali iskreni ljudi zaista verovali da im je Bog govorio. Ljudi koji su pisali Novi Zavet i nekoliko stotina drugih vernika (1 Korinćanima 15:6) su znali istinu svoje poruke zato što su videli i provodili vreme sa Isusom pošto je vaskrsnut iz mrtvih. Promena koja se desila zato što su videli Vaskrslog Isusa je imala ogroman uticaj na ove ljude. Od ljudi koji su se sakrili u strahu, do toga da budu u stanju da umru za poruku koju im je Bog otkrio. Njihovi životi i njihove smrti svedoče o činjenici da je Biblija zaista Božija Reč.

I poslednji spoljašnji dokaz da je Biblija zaista Božija Reč je njena neuništivost. Zbog svoje važnosti i svoje tvrdnje da je Božija Reč, Biblija je pretrpela više ogorčenih napada i pokušaja uništenja nego bilo koja druga knjiga u istoriji. Od ranih Rimskih imperatora kao što je Diklecian, do komunističkih diktatora i ateista i agnostika modernog doba, Biblija je izdržala i nadživela sve svoje napadače i još uvek je najizdavanija knjiga na svetu.

Tokom vremena, skeptici su Bibliju smatrali mitološkom, dok su je arheolozi ustanovili kao istorijsku knjigu. Protivnici su napadali njeno učenje kao primitivno i prevaziđeno, ali njen moral i legalni koncepti i učenja su imali pozitivan uticaj na društva i kulture u celum svetu. Nauka, psihologija i politički pokreti nastavljaju da je napadaju ali ona ipak ostaje istinita i relevantna kao što je bila kada je prvi put pisana. To je knjiga koja je promenila živote bezbroj ljudi i kultura tokom prethodnih 2000 godina. Bez obzira kako su njeni protivnici pokušavali da je napadnu, unište ili diskredituju, Biblija ostaje podjednako jaka, istinita, i relevantna kao i pre napada. Tačnost koja je očuvana uprkos svakom pokušaju da se ona iskvari, napadne ili uništi, je jasno svedočanstvo u korist činjenice da je Biblija zaista Božija Reč. Ne treba da nas iznenađuje da bez obzira kako je Biblija napadana, ona je uvek na kraju izlazila nepromenjena. Na kraju krajeva, Isus je rekao, “Nebo i zemlja će proći, ali moje reči neće proći.” (Marko 13:31). Posle razmatranja ovih dokaza osoba bez sumnje može da kaže “Da, Biblija je zaista Božija Reč.”

[Пркос]

Pitanje: Zašto treba da čitamo / proučavamo Bibliju?

Odgovor: Jednostavno rečeno, trebalo bi da čitamo i proučavamo Božiju reč zato što je to Božija reč upućena nama. Druga Timoteju 3:16 tvrdi da je Biblija "bogonadahnuta." Drugim rečima, ona je Božija reč upućena nama. Postoji toliko mnogo pitanja koja su filozofi i ljudi postavili, a na koja je Bog odgovorio u Pismu: Šta je smisao života? Odakle dolazimo? Postoji li život posle smrti? Šta se dešava posle smrti? Kako mogu da odem na nebo? Zašto je svet pun zla? Zašto mi je teško da činim dobro? Pored ovih "velikih" pitanja, ona daje gomilu praktičnih saveta u oblastima kao što su: šta je to što treba da tražim u supružniku? Kako mogu da imam uspešan brak? Kako mogu da budem dobar prijatelj? Kako mogu da budem dobar roditelj? Šta je to uspeh i kako mogu da ga postignem? Kako mogu da se promenim? Šta je zaista bitno u životu? Kako treba da živim da ne bih gledao na prošlost sa žaljenjem? Kako mogu da ugodim Bogu? Kako mogu da dobijem oproštenje? Kako mogu pobednički da se nosim sa nepravednim situacijama i lošim događajima u životu?

Treba da čitamo i proučavamo Bibliju zato što je u potpunosti pouzdana i bez greške. Biblija je jedinstvena među takozvanim "svetim" knjigama na taj način što ne daje samo moralnu pouku i kaže, "veruj mi." Radije, daje nam mogućnost da je testiramo, tako što ćemo proveriti stotine detaljnih proroštava koja je čine, istorijske izveštaje koje je zabeležila i naučnih činjenica o kojima govori. Oni koji kažu da u Bibliji ima greški su zatvorili svoje uši za istinu. Isus je jednom pitao šta je lakše reći: "Tvoji gresi su ti oprošteni," ili "Ustani, uzmi svoj krevet i hodaj." On je zatim dokazao da ima moć da oprašta grehe (nešto što ne možemo da vidimo svojim očima) tako što je izlečio paralizovanog čoveka (nešto što su oni oko njega mogli da vide svojim očima). Slično, nama je data sigurnost da je Božija reč istinita onda kada govori o duhovnim stvarima koje nije moguće da proverimo svojim čulima, tako što se pokazuje istinitom u onim oblastima koje možemo da proverimo (istorijska tačnost, naučna tačnost, i proroška tačnost).

Traba da čitamo i proučavamo Bibliju zato što se Bog ne menja i zato što se ljudska priroda ne menja – ona je relavantna za nas kao što je bila onda kada je napisana. Dok se tehnologija oko nas menja, ljudske želje i priroda se ne menjaju. Dok čitamo stranice biblijske istorije, nalazimo da bilo da se govori o ličnim odnosima ili društvu, "nema ništa novo pod suncem." I dok ljudski rod nastavlja da traži ljubav i zadovoljstvo na svim mogućim pogrešnim mestima, Bog, naš dobar i blagodatan Stvoritelj, nam kaže šta će nam doneti TRAJNU radost. Njegova otkrivena Reč, Pismo, je toliko bitna da je Isus rekao za nju, "Neće čovek živeti o samom hlebu, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih" (Matej 4:4). Drugim rečima, ako želite da živite svoj život u punoj punini onako kako je to Bog nameravao, slušajte i poslušajte Božiju pisanu reč...bitnija je čak i od hrane!

Treba da čitamo i proučavamo Božiju reč jer postoji toliko mnogo lažnog učenja. Biblija nam daje merilo po kome možemo da odredimo šta je istina a šta ne. Kaže nam kakav je Bog. Ako imamo pogrešnu sliku o Bogu znači da slavimo "idola" ili "lažnog boga." Slavimo nešto što On nije! Biblija nam kaže kako neko istinski stiže na nebo...i to nije po tome da li je dobar ili kršten ili po bilo čemu drugom što RADIMO (Jovan 14:6; Efescima 2:1-10; Isaija 53:6; Rimljanima 3:10f., 5:8; 6:23; 10:9-13). U prilog ovome, Božija reč nam pokazuje koliko nas Bog voli (Rimljanima 5:6-8; Isaija 53:1f.). I kad naučavamo sve ovo, privučeni smo da ga zavolimo zauzvrat (Prva Jovanova 4:19).

Biblija će te opremiti da služiš Bogu (Druga Timoteju 3:17; Efescima 6:17; Jevrejima 4:12). Pomoći će ti da znaš kako da budeš spašen od svojih greha i njihovih krajnjih posledica (Druga Timoteju 3:15). Razmišljanje nad njom i slušanje njenog učenja će doneti uspeh u životu (Isus Navin 1:8; Jakov 1:25). Božija reč će ti pomoći da vidiš greh u svom životu i da ga se rešiš (Psalam 119:9,11). Daće ti vođstvo u životu, čineći te mudrijim od svojih učitelja (Psalam 32:8; 119:99; Priče 1:6). Biblija će te sačuvati da ne protraćiš godine svog života na ono što ne traje i što nije bitno (Matej 7:24-27).

Čitanje i proučavanje Biblije će ti pomoći da umesto privlačnog "mamca" vidiš bolnu "klopku" grešnog iskušenja, tako da možeš radije da naučiš nešto iz tuđih greški nego da ih praviš sam. Iskustvo je sjajan učitelj, ali kada se radi o učenju o grehu, užasno težak je učitelj. Mnogo je bolje učiti iz tuđih greški. Postoji toliko biblijskih ličnosti od kojih se može učiti, i pozitivnih i negativnih primera, kada jedno i drugo dolazi iz života jedne osobe ali u različitim vremenima. Na primer, David, kada pobeđuje giganta Golijata, nas uči da je Bog veći od bilo čega sa čim traži da se suočimo (Prva Samuilova 17). David kad pada u iskušenje i čini preljubu sa Vicavejom, otkriva koliko dugotrajne i užasne posledice "trenutnog zadovoljstva" mogu da budu (Druga Samuilova 11f.). Poznavanje Biblije nam daje pravu nadu i mir kada nam se čini da sve oko nas raspada (Rimljanima 15:4; Psalam 112:7; Avakum 3:17-19).

Biblija nije knjiga samo za čitanje. To je knjiga za proučavanje da bi se mogla primeniti. U suprotnom, to je kao da gutate hranu bez da je sažvaćete a onda da je povratite...ne dobija se hranljiva vrednost. Biblija je Božija reč. Kao takva, ona nas vezuje kao zakon prirode. Možete da je ignorišete, ali ako to činite sebe povređujete, isto kao kad biste pokušali da ignorišete zakon gravitacije. Ne može se dovoljno naglasiti koliko je bitna Biblija za naše živote. Proučavanje Biblije može se uporediti ka kopanjem zlata. Ako se potrudite malo i samo "ispirate kamenje u potoku," naći ćete samo zlatan prah. Ali, ako se potrudite i zaista "zakopate," vaša nagrada će biti veća.

[Пркос]

Pitanje: Da li u Bibliji ima greški, protivurečnosti ili nesuglasica?

Odgovor: Ako čitate Bibliju, kao celinu, bez sklonosti da tražite greške – naći ćete da je ona koherentna, dosledna i relatvno laka knjiga za razumevanje. Da, postoje teški odeljci. Da, postoje stihovi koji izgledaju kao da su kontradiktorni. Treba da upamtimo da je Biblija pisana od strane 40 različitih autora u periodu od oko 1500 godina. Svaki autor je pisao različitim stilom, iz različite perspektive, različitom auditorijumu, iz različitih razloga. Mi treba da očekujemo neke razlike! Međutim, razlika nije i protivurečnost. Radi se samo o jednoj greški ako kojim slučajem ne postoji apsolutno niti jedan način na koji stihovi ili odeljci mogu biti usaglašeni. Čak i ako ogdovor nije na raspolaganju upravo sada, to ne znači da odgovor ne postoji. Mnogi su nalazili navodne greške u Bibliji u oblasti istorije ili geografije samo da bi kasnije otkrili da je Biblija tačna, onda kada su dalji arheološki nalazi otkriveni.

Na našoj Engleskoj internet stranici, vrlo često dobijamo pitanja tipa: “Objasnite kako ovi stihovi nisu protivurečni!” Ili: “Gle, evo jedne greške u Bibliji!” Moramo da priznamo da neke od stvari koje ljudi ponekad iznose kao pitanje, su teške za odgovor. Međutim, naš argument je da postoje životni i intelektualno objašnjivi odgovori na svaku navodnu grešku ili protivurečnost u Bibliji. Postoje knjige i internet stanice koje imaju spiskove “svih greški u Bibliji.” Većina ljudi jednostavno dobija svoju “municiju” sa ovakvih mesta – oni sami ne nalaze navodne greške. Postoje isto tako knjige i internet stranice koje pobijaju sve navodne greške. Najtužnija stvar je da većina ljudi koja napada Bibliju, nije istinski zainteresovana za odgovor – sve što oni žele je napad. Mnogi "napdači Biblije" su čak svesni odgovora, ali nastavljaju da koriste iste plitke argumente iznova i iznova.

I onda, šta da uradite ako vam neko priđe sa navodnom Biblijskom greškom? (1) Molite se i potražite u Pismu da li postoji jednostavno rešenje. (2) Napravite neko istraživanje koristeći neke od dobrih biblijskih komentara, knjige za "Odbranu Biblije," i biblijske internet stranice za pretraživanje koje su dostupne. (3) Pitajte svog pastira /vođe u crkvi da vidita da li oni mogu da nađu neko rešenje. (4) Ako i posle preduzetih koraka (1), (2), i (3) nema jasnog odgovora – pouzdajte se u Boga da je Njegova reč istinita i da postoji rešenje koje jednostavno još nije otkriveno (Druga Timoteju 2:15; 3:16-17).

[Пркос]

Pitanje: Da li je Biblija relevantna danas?

Odgovor: Jevrejima 4:12 kaže: “Jer je reč Božija živa, i delotvorna i oštrija od svakog mača s dve oštrice, te doseže do rastavljanja duše i duha, zglavaka i moždine, pa sudi mislima i smeranjima crca.” Dok je Bibliju pisalo više od 40 autora u periodu od više od 1500 godina, njena tačnost i relevantnost ostaju nepromenjeni. Biblija je jedinstveni objektivni izvor svakog otkrovenja koje nam je Bog dao o sebi i o svom planu za ljudski rod.

Biblija sadrži veliki broj informacija o prirodnom svetu koje su potvrđene naučnim posmatranjem i istraživanjem. Neki od ovih odeljaka uključuju Treću Mojsijevu 17:11, Knjigu Propovednika 1:6-7, Jova 36:27-29, Psalam 102:25-27 i Kološanima 1:16-17. Kako se biblijska priča o Božijem planu otkupljenja za ljudski rod razvija, mnogi različiti karakteri su opisani na živopisan način. Na takav način, Biblija pruža veliki broj informacija o ljudskom ponašanju i njegovim tendencijama. Naše svakodnevno iskustvo nam pokazuje da su ove informacije tačnije i da bolje opisuju ljudsko stanje nego bilo koja psihološka knjiga. Mnoge istorijske činjenice zapisane u Bibliji su potvrđene i iz ne biblijskih izvora. Često, istorijska istraživanja pokazuju ogromno slaganje između biblijskih i i ne biblijskih izvora za jedan isti događaj. U mnogim slučajevima, Biblija se smatra istorijski tačnijom.

Međutim, Biblija niti je istorijska knjiga, niti pslihološki tekst, niti naučni dnevnik. Biblija je prikaz koji nam je Bog dao o samom sebi i o tome šta su Njegove želje i planovi za ljudski rod. Najznačajniji deo ovog otkrivenja je priča o našoj odvojenosti od Boga zbog greha, i o načinu na koji je Bog obezbedio obnovljenje našeg zajedništva kroz žrtvu svoga Sina, Isusa Hrista, na krstu. Naša potreba za otkupljenjem se ne menja. Niti Božija želja da nas pomiri sa Sobom.

Biblija sadrži veliki broj tačnih i relevantnih informacija. Najvažnija poruka u Bibliji – otkupljenje – je univerzalna i neprekidno primenjiva za ljudski rod. Božija reč nikada neće biti prevaziđena, potisnuta ili usavršavana. Kultura se menja, zakon se menja, generacije dolaze i odlaze – ali Božija reč je relevantna danas kao i kada je prvi put napisana. Celo Pismo ne mora obavezno da je direktno primenjivo na nas danas, ali celo Pismo sadrži istinu koju mi možemo, i koju treba da primenimo u našim životima danas.

[Пркос]

Pitanje: Kako i kada je sastavljen kanon Biblije?

Odgovor: Izraz "kanon" se koristi da se opišu knjige koje su božanski nadahnute i samim tim pripadaju Bibliji. Ono što je teško u određivanju biblijskog kanona je to da Biblija ne daje listu knjiga koje pripadaju Bibliji. Određivanje kanona je bio proces, vođen od strane Jevrejskih učitelja i rabina a kasnije od ranih Hrišćana. U krajnjoj liniji, Bog je bio taj koji je odlučio koje knjige pripadaju biblijskom kanonu. Jedna kniga Svetog Pisma pripada kanonu od momenta kada je Bog nadahnuo njeno pisanje. Bilo je samo pitanje da Bog ubedi svoje ljudske sledbenike koje knjige treba da se uključe u Bibliju.

U poređenju sa Novim zavetom, bilo je mnogo manje polemike oko kanona Starog zaveta. Jevrejski vernici su prepoznali Božije glasnike, i prihvatili su njihove spise kao nadahnute od Boga. Postojale su neke neporecive debate u pogledu Starozavetnog kanona. Međutim, do 250 god. posle nove ere dolazi do skoro univerzalnog slaganja po pitanju kanona Jevrejskih Spisa. Jedino pitanje ostaju Apokrifi…sa nekim raspravama i diskusijam koje traju i do danas. Većina jevrejskih skolastika smatra Apokrife dobrim istorijskim izvorima i religijskim dokumentima, ali da nisu na istom nivou sa Jevrejskim Spisima.

Za Novi zavet, proces prepoznavanja i sakupljanja počinje u prvim vekovima hrišćanske crkve. Vrlo rano, neke od Novozavetnih knjiga bivaju prepoznate. Pavle prepoznaje Lukine spise da imaju isti autoritetet kao Stari zavet (Prva Timoteju 5:18; vidi takođe Petu Mojsijevu 25:4 i Luka 10:7). Petar prepoznaje Pavlovo pisanje kao Sveto Pismo (Druga Petrova 3:15-16). Neke od knjiga Novog zaveta su kružile među crkvama (Kološanima 4:16; Prva Solunjanima 5:27). Kliment Rimski pominje bar osam knjiga Novog zaveta ( 95. nove ere). Ignacio Antioški priznaje oko sedam knjiga (115. nove ere). Polikarp, učenik Apostola Jovana, priznaje 15 knjiga ( 108. nove ere). Kasnije, Irinej pominje 21 knjigu ( 185. nove ere). Hipolit priznaje 22 knjige ( 170-235. nove ere). Novozavetne knjige koje su izazvale najviše polemike su bile Jevrejima, Jakovljeva, Druga Petrova, Druga Jovanova i Treća Jovanova. Prvi “kanon” je bio Muratorijev Kanon, koji je sastavljen 170. nove ere. Muratorijev Kanon je uključivao sve knjige Novog zaveta osim Jevrejima, Jakovljeve poslanice i Treće Jovanove. Loadikejski sabor 363. nove ere, nalaže da se jedino Stari Novi zavet (sa Apokrifima) i 27 knjiga Novog zaveta mogu čitati u crkvama. Sabor u Hipu (393. nove ere) i Kartaginski sabor (397. nove ere) takođe potvrđuju istih 27 knjiga kao autoritet.

Sabori slede nešto kao dole izlistane principe da bi odredili da li je knjiga Novog zaveta zaista nadahnuta od Duha Svetog: 1) Da li je autor bio apostol ili njegov blizak saradnik? 2) Da li je knjiga prihvaćena od većine Hristovog Tela? 3) Da li knjiga sadrži doslednost doktrine i ortodoksnog učenja? 4) Da li knjiga nosi dokaze o visokom moralu i duhovnim vrednostima koje odslikavaju delo Duha Svetog? Iznova, suštinski je bitno da se upamti da crkva nije ta koja je odredila kanon. Ni jedan sabor rane crkve nije odlučio šta je kanon. Jedino Bog, i samo Bog je bio taj koji je odredio koje knjige pripadaju Bibliji. Radilo se samo o tome da Bog ubedi svoje sledbenike u ono što je On već odlučio. Ljudski proces prikuplanja knjiga nije bio savršen, ali je Bog, u svojoj suverenosti, uprkos našem neznanju ili tvrdoglavosti, doveo ranu crkvu do toga da prepozna knjige koje je On nadahnuo.

[Пркос]

Pitanje: Koji je ispravan način da se proučava Biblija?

Odgovor: Najvažnji zadatak koji jedan vernik ima u ovom životu je da odredi značenje Svetog Pisma. Bog nam ne kaže da jednostavno samo treba da čitamo Bibliju. Treba da je proučavamo, na ispravan način. Proučavanje Pisma je težak posao. Površno ili brzo čitanje Pisma ponekad može da da vrlo pogrešne zaključke o tome šta Bog misli. Zbog toga, od suštinske važnosti je da razumemo nekoliko principa o tome kako možemo da odredimo ispravno značenje Pisma.

1. Moli se i traži od Svetog Duha da ti da razumevanje. Jovan 16:13 kaže, " Ali kad On dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što sluša, i najaviće vam ono što će doći." Isus u Jovanu 16 govori o Svetom Duhu i kaže da kada On dođe (Duh Sveti je došao na Pentekost, Dela 2), On će vas uvesti u svu istinu. Baš kao što je Sveti Duh vodio apostole kada su pisali Novi zavet, isto tako vodi i nas u razumevanju Pisma. Upamtite, Biblija je Božija knjiga i treba Njega d pitamo šta znači. Ako si Hrišćanin, autor Pisma, Sveti Duh, prebiva u tebi…i On želi da ti shvatiš ono što je napisao.

2. Nemoj da izvlačiš Pismo iz stihova koji ga okružuju sa pretpostavkom da značenje stiha nije povezano sa okolnim stihovima. Treba uvek da čitaš okolne stihove i poglavlja i da budeš upoznat sa svrhom same knjige. Iako celo Pismo dolazi od Boga (Druga Timoteju 3:16; Druga Petrova 1:21), Bog je koristio ljude da ga napišu. Ovi ljudi su imali neku temu u glavi, cilj sa kojim su pisali, neko specifično pitanje na koje su odgovarali. Pročitaj pozadinu biblijske knjige koju proučavaš da bi saznao ko je pisao knjigu, kome je pisana, kada je napisana i zašto je napisana. Tada pročitaj poglavlja koja su ispred stiha ili stihova koje proučavaš da bi dobio osećaj šta je zaista tema o kojoj ljudski autor piše. Isto, dozvoli da ti sam tekst govori. Ponekad ljudi pripisuju njihovo značenje rečima da bi dobili tumačenje koje sami žele.

3. Ne pokušavaj da budeš potpuno nezavisan u proučavanju Biblije. Arogantno je da misliš da nije moguće da dobiješ razumevanje od drugih koji su proučavali Pismo ceo svoj život. Neki ljudi, greškom, prilaze Bibliji sa idejom da se oslone samo na Svetog Duha i da će tako otkriti sve skrivene istine Pisma. Hrist, kada je davao Svetog Duha, je dao nadarene ljude i duhovne darove telu Hristovom. Jedan od ovih duhovnih darova je podučavanje (Efescima 4:11-12; Prva Korinćanima 12:28). Ove učitelje je dao Gospod da nam pomognu da ispravno razumemo i poslušamo Pismo. Mudro je da se Biblija proučava sa drugim vernicima, pomažući jedan drugom u razumevanju i primeni istine Božije reči.

[Пркос]

Pitanje: Šta to znači da je Biblija nadahnuta?

Odgovor: Kada ljudi kažu da je Biblija nadahnuta, pod tim podrazumevaju činjenicu da je Bog natprirodno uticao na ljude, autore Pisma, na takav način, da ono što su napisali je bila sama Božija reč. U kontekstu Pisma, reč nadahnuće jednostavno znači “Bog-Udahnuo.” Nadahnuće nam komunicira da je Biblija zaista Božija reč, i čini Bibliju jedinstvenom među svim drugim knjigama.

Dok postoje različita mišljenja do koje mere je Biblija nadahnuta, nema sumnje da Biblija sama po sebi tvrdi da je svaka reč, u svakom delu Biblije, nadahnuta od Boga (Prva Korinćanima 2:12-13; Druga Timoteju 3:16-17). Ovaj pogled na Pismo se obično zove “potpuno doslovno” nadahnuće. To znači da se nadahnuće odnosi na same reči (doslovno nadahnuće), a ne samo na koncept ili ideje; i da se nadahnuće odnosi na sve delove Pisma i na sve teme Pisma (potpuno nadahnuće). Postoje ljudi koji veruju da su samo neki delovi Biblije nadhnuti, ili samo misli ili koncept koji se odnosi na religiju da su nadahnuti, ali ovakav pogled na nadahnuće propušta ono što Biblija tvrdi sama po sebi. Potpuno doslovno nadahnuće je osnovna karakteristika Božije reči.

Do koje mere se proteže nadahnuće jasno se može videti u Drugoj Timoteju 3:16-17: “Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo.” Ovaj stih nam kaže da je Bog nadahnuo celo Pismo i da je to korisno za nas. Nisu nadahnuti samo neki delovi Biblije koji se odnose na religijske doktrine, već je svaki deo, od Prve Mojsijeve do Otkrivenja, Božija reč. Zato što je nadahnuto od Boga, Pismo je samim tim autoritet kada se radi o uspostavljanju doktrine i potpuno je dovoljno da nauči čoveka kako može da ima ispravan odnos sa Bogom, “odgajanje u pravednosti.” Biblija ne samo da tvrdi da je nadahnuta od Boga, več da ima sposobnost da nas promeni i da nas učini “savršenim,” potuno pripremljenim za dobro delo.

Drugi stih koji se odnosi na nadahnuće Pisma je Druga Petrova 1:21. Ovaj stih nam kaže da “nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga.” Ovaj stih nam pomaže da shvatimo da iako su ljudi napisali Pismo, reči koje su pisali su bile same Božije reči. Iako je Bog koristio ljude i njihove različite ličnosti i stilove pisanja, Bog je bogonadahnuo svaku reč koju su napisali. Sam Isus je potvrdio potpuno doslovno nadahnuće Pisma kada je rekao: "Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim nego da ispunim. Jer zaista vam kažem, dok ne prođe nebo i zemlja, neće ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude (Matej 5:17-18). U ovim stihovima, Isus podvlači tačnost Pisma do najmanjeg detalja i do najsitnijg znaka interpunkcije – zato što je to reč Božija.

Zato što je celo Pismo nadahnuta Božija reč, možemo isto tako da zaključimo i da je nepogrešiva i autoritativna. Ispravan pogled na Boga vodi jednu osobu ka ispravnom pogledu ka Njegovoj reči. Zato što je Bog svemoćan, sveznajući i potpuno savršen, Njegova reč će po svojoj prirodi imati iste karakteristike. Isti stihovi koji uspostavljaju osnovu za nadahnuće Pisma su isti stihovi koji uspostavljaju osnovu za nepogrešivost i autoritet. Bez sumnje, Biblija je ono što i tvrdi da jeste – neporeciva, autoritativna Božija reč čovečanstvu.

[Kovač]

Čemu onda ovakav naziv teme... nemoj pogrešno da me shvatiš... ali, ako su sva pitanja sa odgovorima, nema mesta diskusiji... ovo više liči na blog.
Osim toga, ja imam milion pitanja... što se tiče boga... i ništa mi nije još uvek jasno... nevezano za temu.

Pitanje: Da li je Biblija zaista Božija Reč?
Odgovor:Nije.
Eto Jeco i pitanje i odgovor.

[причалица]

ja ne znam ništa o bibliji, osim da volim da je čitam...ali ne uvek...a to - kad mi se ne čita - je uvek neko moje grozno stanje.

[Kovač]

ja ne znam ništa o bibliji, osim da volim da je čitam...ali ne uvek...a to - kad mi se ne čita - je uvek neko moje grozno stanje.

Uf,ja sam je izgleda puno čitao.Nije dobra da se razmišlja.U stvari,zavisi sa kakvim stavom kreneš.Ako počneš da je čitaš već unapred smatrajući da je sve onako kako piše i staviš mozak na stand by onda može lagano da se čita...

[Zazijavalo]

Biblija je božja reč. Sveti duh u svojstvu... božjeg organa diktirao ga je nekim Jevrejima.
Problem je da je sveti duh bio nepismen. (Ovo znamo jer nije sam seo i napisao).
I onda mu je ostalo da piscima veruje na reč da su sve napisali od reči do reči.
A ovde dolazimo u problem da su ti pisci bili Jevreji, pa su dodavali kako se njima činilo da je lepše.

[причалица]

e, što se mene tiče i mog odnosa prema bibliji, mogu samo da kažem da neke stvari prihvatam ''zdravo za gotovo''....sada ću da jeretišem, ali moram da kažem da ono što mi nije logično - verovatno je skroz bezveze (oprosti, Bože)....ipak, to prihvatam, jer mislim da je moj mozak isuviše malog kapaciteta da shvati neke stvari našeg Tvorca.
dakle, kad neko sumnja u Tvorca, onda je logično da sumnja i u bibliju....pošto ne sumnjam da Tvorac postoji, onda neke neusaglašenosti u bibliji su - ili moja neobaveštenost (ne mogu, bre, sve da znam!) ili nešto sasvim deseto (što će Zazi da mi pojasni).

[Kovač]

Ono što sam shvatio za sve ove godine čitanja Biblije...
Ne smemo se osloniti na razum.

[причалица]

Ono što sam shvatio za sve ove godine čitanja Biblije...
Ne smemo se osloniti na razum.

ispravno. samo na veru, tj. razum srca. i ljubav je neobjašnjiva, pa je tu - ona vrti svet.

[Kovač]

ispravno. samo na veru, tj. razum srca. i ljubav je neobjašnjiva, pa je tu - ona vrti svet.

Da,vera...
"Vera je pak pouzdana izvesnost onoga čemu se nadamo,i uverenje o stvarima koje ne vidimo.Verom poznajemo da je svet rečju Božjom stvoren,tako da je ono čto je vidljivo postalo iz nevidljivoga." Poslanica Jevrejima 11;1,3

[причалица]

pa jeste tako...sve što je vidljivo postoji i postalo je iz nevidljivoga.....to ti je kao da ne veruješ da se supstanca sadrži od atoma, jer ih ne vidiš... pa eto - sastoji se.....ljudi su uspeli i da dokažu odavno njihovo postojanje....ali za Božje postojanje, izgleda da su potrebni mnogo čvršći dokazi...
za mene je vera bespredmetna za priču. ili veruješ ili ne veruješ - niti ću ja nevernika ubediti da veruje i obratno....traženje logike, naše ljudske i svakodnevne i neverničke u biblijskim rečima, je kao traženje dlake u jajetu.

[Kovač]

Mada treba imati jaku veru,da se prihvati kao istinito ono što piše u Bibliji.Meni npr.nikad nije bilo jasno da li je Isus bio obrezan osmog dana po rodjenju,što je judejski običaj,ili nije?Možda nebitna stvar za verovanje u Isusa...mada meni nije nebitna...

[Kovač]

GOSPOD me napasa, i ničega me neće lišiti.
Na mestu zelenom, tamo me nastani,
na vodama odmora othrani me,
dušu moju oporavi.
Odvede me na staze pravde,
radi Imena Svoga.
Jer ako i pođem posred senke smrti,
neću se bojati zla, jer si Ti sa mnom.
Štap Tvoj i palica Tvoja, oni me utešiše.
Pripremio si preda mnom trpezu, nasuprot tlačitelja mojih.
Namazao si uljem glavu moju,
i čaša Tvoja napajajuća je kao najjača.
I milost Tvoja pratiće me u sve dane života moga,
i nastaniću se u domu Gospodnjem za duge dane.

[ЖениМиСе]

pa jeste tako...sve što je vidljivo postoji i postalo je iz nevidljivoga.....to ti je kao da ne veruješ da se supstanca sadrži od atoma, jer ih ne vidiš... pa eto - sastoji se.....ljudi su uspeli i da dokažu odavno njihovo postojanje....ali za Božje postojanje, izgleda da su potrebni mnogo čvršći dokazi...
za mene je vera bespredmetna za priču. ili veruješ ili ne veruješ - niti ću ja nevernika ubediti da veruje i obratno....traženje logike, naše ljudske i svakodnevne i neverničke u biblijskim rečima, je kao traženje dlake u jajetu.

mislim da cu pre uspeti da pronadjem dlaku u jajetu nego neku logiku u biblijskim recima. Nije da nisam nisam pokusao ali nisam uspeo, tako da mislim ili da te logike nema ili sam ja slep pa je nigde ne vidim!?

[Kovač]

Psalam Davidov.

1 Gospod je svjetlost moja i spasenje moje: "koga da se bojim? Gospod je zaštitnik života mojega: od koga da predam?

2 Ako mi se približe zlikovci, da me unište - tlačitelji i neprijatelji moji: oni će posrnuti i pasti.

3 Neka se skupi tabor proti meni, srce moje ne zna za strah; neka plane boj proti meni, ja ostajem utješen.

4 Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem: da stanujem u kući Gospodnjoj sve dane života svojega, da iskusim dobrotu Gospodnju, da gledam hram njegov,

5 Jer u dan nevolje krije me Bog u potkrovlju svojem, zaklanja me u skrovištu šatora svojega, diže me visoko gore na hridinu.

6 Zato će se glava moja uzdići usprkos mojim neprijateljima oko mene; prinosit ću u šatoru njegovu žrtve pune radosti; pjevat ću i igrat ću Gospodu.

7 Gospode, čuj, glasno vičem: smiluj mi se i usliši me!

8 Srce moje viče k tebi; tražim te; Gospode, tražim lice tvoje!

9 Ne skrivaj lica svojega od mene; ne odbacuj u gnjevu sluge svojega, jer ti si pomoćnik moj: ne odbijaj me, ne ostavljaj me, pomoćniče Bože moj!

10 Kad bi me odbacili otac i mati, primio bi me Gospod.

11 Pokaži mi put svoj, Gospode, vodi me ravnom stazom usprkos neprijateljima mojim!

12 Nemoj me predati bijesu tlačitelja mojih: jer svjedoci lažni ustaju proti meni; hoće im se zločina.

13 Tvrdo vjerujem, da ću gledati dobrotu Gospodnju zemlji živih.

14 Čekaj Gospoda, budi utješen i hrabra srca: čekaj Gospoda!