YASI - Internet Bonton
JUGOSLOVENSKA ANTISPAM INICIJATIVA
INTERNET BONTON
Kodeks ponašanja na Internetu
Ljudska psiha Internet prihvata i tretira kao i svaki drugi javni medij. Za razliku od novina, radija i TV, gde bi smo svi mi priznali to ili ne želeli da se pojavimo, ali je to teško izvodljivo, Internet je medij koji nam upravo to i omogućava. Kako to deluje na ljude? Mogućnost da ono što radite vidi ogroman auditorijum različito deluje na svakog čoveka. Neko se zbuni ili uplaši, neko se malo uozbilji, neko tremu razbija šalom, neko to prihvata normalno, kao i razgovaranje telefonom, a neko i opsuje. Takvi smo mi ljudi. Različiti.
Ipak, baš zbog toga što smo tako različiti moramo da povedemo računa jedni o drugima. Ono što neko smatra normalnim ponašanjem nekom drugom se možda ne dopada. Imamo samo jedan Internet i moramo da naučimo da ga zajedno i koristimo. To znači da moramo biti spremni na maksimalnu međusobnu toleranciju i obzire ali i odgovornost za ono što radimo. Upravo zbog toga postoje određene norme koje treba svi da poštujemo.
Uopšte za sve oblike aktivnosti na Internetu važi da ne smete raditi ništa što je protivzakonito ili se kosi sa osnovnim moralnim normama. Ostala pravila zavise od pojedinih internet servisa.
Lična komunikacija
Ovo je najčešći vid komunikacije dve osobe putem Interneta i odnosi se prvenstveno na e-mail. Iako se email često naziva privatnom poštom on u stvari ima status lične pošte, jer retko ko će vam na Internetu garantovati privatnost. Za punu privatnost možete koristiti neki metod šifrovanja svojih poruka.
Email shvatite kao mogućnost slanja poruke namenjene jednom primaocu, neku vrstu dijaloga. Koristite ga kada treba da prenesete informacije koje nisu od značaja za širi audiotorijum, odnosno bitne su samo za vas i vašeg sagovornika.
Objavljivanje sadržaja maila trećim licima nije dozvoljeno osim ako se oba sagovornika oko toga ne saglase. Vlasništvo nad svakom mail porukom je ravnopravno podeljeno između pošiljaoca i primaoca. Sadržajem se može raspolagati samo uz obostranu saglasnost. Iako se podrazumeva da vaš sagovornik ne sme objaviti vašu poruku bez vašeg dopuštenja, preporučljivo je da u svojoj poruci naglasite ako određene informacije smatrate naročito privatnim te ni u kom slučaju ne želite da budu objavljene. Ovo ne važi za žalbe. Dakle ako imate osnovan razlog da se požalite administratoru na sadržaj mail poruke, slobodni ste to i da uradite i pokažete sadržaj poruke administratoru i bez saglasnosti pošiljaoca.
Ako ste dobili dozvolu da mail prosledite trećim ljudima, povedite računa da ne menjate sadržaj. Prema dogovoru, poruku možete skraćivati, to jest izbacivati nepotrebne delove, ali tako da ne narušite značenje teksta koji prenosite. Takođe uvek uz takvu poruku priložite i osnovne podatke iz kojih se vidi čiju poruku prenosite.
Ne šaljite mail ljudima za svaku sitnicu, pogotovo ne ako vas ti ljudi ne poznaju. To je stvar učtivosti. Mnogi internet mail koriste za veoma ozbiljne stvari, često i za posao, te im previše nepotrebnih poruka samo smeta. Nije važno da li vi smatrate da treba da pošajete neku poruku, nego da li će i primalac te poruke to smatrati kad je dobije. Netražene poruke (unsolicited email) su nepoželjne i zabranjene. U suštini, smatra se nepoželjnim da bilo kome šaljete mail osim ako vam on to nije direktno ili indirektno odobrio. Direktno vam odobrava tako što vam da svoju adresu i pozove vas da ga kontaktirate preko maila, ili indirektno, kada se njegova mail adresa pojavi na nekom javnom mestu (konferencija, WEB strana, štampani časopis, programski paket ili slično) sa očiglednom namerom da bude upotrebljen radi kontakta povodom određene teme. To znači da, ako upotrebite takvu javno objavljenu adresu, upotrebite je samo iz razloga zbog kog je i objavljena, a ne za druge svrhe. Takođe, nečiju email adresu možete dobiti i od prijatelja. Možete je upotrebiti ali ako imate stvarno dobar razlog (recimo očajnički tražite rešenje nekog svog problema a očekujete da ta osoba može da vam pomogne) a tada obavezno navedite i način kako ste došli do email adrese. Kada se prvi put obraćate ljudima koji vas ne poznaju obavezno se na početku predstavite i jasno navedite razlog zašto im se obraćate.
Ne šaljite lančana pisma (znate ona pisma u kojima se od primaoca traži da ga umnoži u određen broj primeraka i pošalje drugim korisnicima). Tako nešto je zabranjeno jer direktno utiče na opterećenje Interneta i njegovo zagušenje. Za takve stvari administratori odmah zabranjuju pristup. Ne nasedajte na lančana pisma koja dobijete od drugih, čak ni na ona koja naizgled deluju kao stvarna (recimo razni pozivi na humanitarnu pomoć ili slično). Lančana pisma nisu način na koji se informacije distribuiraju Internetom. Ako dobijete takvu poruku, odmah o tome obavestite svog administratora.
Potpišite se na kraju poruke. Često internet maileri primaocu ne prikazuju sve podatke iz zaglavlja poruka, tako da on ne mora da zna od koga je dobio poruku. Ako se potpišete, komunikacija biva mnogo lakša.
Odgovarajte na mail poruke. To je takođe stvar učtivosti. Ako podrazumevate da vam se ljudi javljaju mailom zato što imaju dobar razlog, red je da im na poruku odgovorite pa makar i samo da im saopštite da niste u situaciji da im pomognete. Ako ne možete odmah da odgovorite na poruku a smatrate je važnom, učtivo je kratko odgovoriti radi potvrde da je poruka stigla, izvinuti se zbog zauzetosti i obećati da ćete odgovor poslati što pre. Naravno, ne uzimajte ovo zdravo za gotovo, odgovor na poruku je stvar učtivosti jer time dajete do znanja da ste poruku primili. Ako je poruka koju dobijete sama po sebi neučtiva ili iz nekog drugog razloga ne želite da odovorite, ne morate.
Budite tolerantni. Ne uzimajte zdravo za gotovo sve što pročitate u poruci, a pogotovo ne reagujte na provokacije. Upravo najbolja reakcija na provokaciju je kada uopšte ne reagujete. Najčešće teškim rečima napisanim u afektu stvari možete samo da pogoršate, izazovete lančano povećavanje broja razmenjenih poruka koje neće dovesti ni do kakvih rezultata osim lošeg raspoloženja na obe strane. Bolje je da u startu ignorišete takve poruke ili da sačekate sat dva, pa i ceo dan pre nego što odgovorite da vas prođe ljutina.
Pre nego što počnete da odgovarate na poruku, proverite da li ste od iste osobe dobili još neku poruku. Često se dešava da posle jedne dođe i druga poruka sa naknadnim objašnjenjima ili možda čak informacijom da je rešenje u međuvremenu pronađeno. Tako ćete i sebi i sagovorniku prištedeti i trud i vreme.
Ne tražite od svojih sagovornika da vam pojašnjavaju banalnosti ili teme za koje postoji obilje raspoložive dokumentacije ili literature na Internetu. Rizikujete da dobijete prilično oštar odgovor da takve informacije upravo i potražite na Internetu.
Ako dobijete mail od nekoga u kome vam on traži informacije a poznato vam je da su te informacije dostupne na Internetu, ne morate trošiti vreme na objašnjenja. Jednostavno ga uputite na dostupne informacije. Ako niste sigurni da su vašem sagovorniku te informacije dostupne ponudite mu da mu ih pošaljete kao datoteke kroz mail i pošaljite ih tek kada se on sa tim saglasi.
Ne šaljite nikome dugačke poruke (dugačkim porukama se smatraju sve poruke koje imaju preko 100 linija teksta) ili poruke sa zakačenim datotekama bez izričitog odobrenja primaoca. Ma kako nekome očajnički trebao neki podatak to ne znači da je spreman da ga preuzime preko mail-a. Razloga može imati mnogo, počev od toga da mu je neekonomično da datoteke preuzima na taj način pa do toga da njegov mail server ne dozvoljava prijem dugačkih poruka ili jednostavno nije sposoban da ispravno prosleđuje dugačke poruke. Zato, ako nameravate da nekome pošaljete dugačku poruku ili datoteku, obavezno ga prvo pitajte da li se on s tim slaže. Često se dešava da korisnik odobri slanje ali da vam da neku drugu e-mail adresu na koju to možete da mu pošaljete. U svakom slučaju, kad god možete izbegavajte slanje dugačkih poruka ili datoteka kroz mail. Nije zabranjeno, ali ovu mogućnost treba koristiti veoma obazrivo. Računajte s tim da vaš sagovornik plaća korišćenje Interneta. Vi možda nemate tu obavezu (recimo koristite Intenret preko svog fakulteta, što je besplatno). Zato svaku poruku prilagodite ne prema svojim troškovima nego prema mogućim troškovima primaoca. Najbolje je da za slanje dugačkih datoteka (preko 50Kb) koristite pogodnije (ekonomičnije) metode, FTP, WEB ili ICQ.
Proveravajte adrese na koje ste uputili poruke pre nego što ih pošaljete. Desi se da adresu pogrešno otkucate pa vam se poruka vrati s naznakom da korisnik ili sistem ne postoji. Ovo ume da bude veoma nezgodno ako šaljete neku dugačku poruku jer većina servera će vam nazad vratiti kompletnu poruku. Ovim ćete prvenstveno sebi napraviti nepotreban trošak, ali ćete i nepotrebno opteretiti servere koji su tu poruku morali da prenesu. Takođe, lako se može desiti da se iza adrese na koju šaljete poruku krije mail lista a ne jedan korisnik (mail lista je poseban sistem kada se na jednu adresu pošalje poruka a poseban serer tu poruku umnoži i pošalje svim korisnicima koji se nalaze na listi). Zamislite neprijatnost koju možete da izazovete ako na takvu listu pošaljete poruku privatne sadržine.
Prilikom repliciranja na poruku proverite sadržaj CC: (Carbon Copy) polja. Ako je poruka koju ste primili poslata kao Carbon Copy, odnosno niste jedini primalac, nego je ona istvoremeno poslata i drugima, lista ostalih primalaca se nalazi u CC: polju poruke. Vas odgovor na takvu poruku će takođe otići svim tim ljudima a ne samo onome na čiju poruku odgovarate. Pre slanja pogledajte sadržaj ovog polja i ako želite da odgovor ode samo osobi od koje ste poruku dobili obrišite sadžaj CC: polja. Neki maileri imaju posebne opcije koje se zovu Reply To Sender i Reply To All Recipients ili slično a namenjene su upravo za kontrolu kome će odgovor otići.