Za dušu...

[причалица]

[Man]

[DaDole]

[salel]

[bakterijasmarsa]

[Padalica]

[причалица]

[Nežnicah]

[Rosa]

[Man]

 

Уралска рјабинушка
(Руска народна романса)


Вечерња тиха песма плови над реком,
фабрика светли искром далеком.
Негде воз покреће точкове пламене,
негде под оскорушом, њих двојца чекају мене.

Ех, оскорушо коврџава, цветова белих.
Ех, оскорушо, оскорушице, зашто тужна си?

Изнад воде тихо звижде меки тонови,
Оскоруши мене воде стрми путеви.
Непрестано под увојцима ветар трепери,
десно увојци стругара, лево ковачеви.

Ех, оскорушо коврџава, цветова белих.
Ех, оскорушо, оскорушице, зашто тужна си?

Кад се дању сретнемо, ватром горимо,
а увече кад се нађемо, само ћутимо.
Летње звезде тихо, над њима чувају стражу,
који им је од њих двојце дражи, неће да ми кажу.

Ко од њих коме, жели руку дати,
узнемирено срце, не може да схвати,
Само по доброти слични су њих двоје,
Мила оскорушо, спаси срце моје.

О, оскорушо коврџава,
оба добра су,
О, оскорушо, оскорушице,
помози мом срцу.

[LonČe]

[LonČe]

[Keti]

[sudjenik]

[Ciciban]

[LonČe]

[LonČe]

[Man]

[bakterijasmarsa]

[Rosa]