Да ли се понекад, макар испотиха, радујете туђој несрећи?
И да ли се неко радује вашој несрећи?
Колико то има утицаја на вас?
Да ли због тога кријете неку своју несрећу?
Да се други не би смејали или исмевали вас...
Мислим о овоме неко време...
Имам колегиницу која све крије да јој се други не би смејали...
Који други?
Не уме да објасни. Каже – људи су такви.
Ја нешто немам утисак да су људи такви, али можда ја само не обраћам пажњу.
Чак волим у таквим ситуацијама да видим какав је ко.
Бар знам на чему сам...