OSKAROVCI - moji omiljeni

[Bisernica]

Zvanični naziv nagrade - Nagrada Akademije za zasluge - malo kome nešto znači. Njen odomaćeni, popularni naziv, medjutim, izaziva jasne asocijacije na slavu, glamur, novac i sjaj u glavama ljudi širom sveta, i to ne samo medju poklonicima filmske umetnosti. Najpoželjniji holivudski muškarac je svetlucavi vitez Oskar. Mada visok samo 34 centimetara, opet su svi ludi za njim, žene i muškarci podjednako. On je predmet skrivenih snova i želja svih koji su u Holivud došli po filmsku slavu. A onaj ko ga osvoji može da tvrdi da je san i ostvario.

Nagradu Akademije za zasluge dodeljuje Akademija filmskih umetnosti i nauka, neprofitna, profesionalna, počasna organizacija posvećena razvoju filmske umetnosti i nauke, osnovana u Kaliforniji 11. maja 1927. godine. Godine 2003. Akademija je imala 5 816 članova, među kojima su glumci, sa 1 311 članova, činili ubedljivo najveći glasački blok. Članstvo u Akademiji stiče se tako što ime potencijalnog novog člana podnosi na razmatranje neko ko je već član Akademije. Ukoliko se predlog usvoji kandidatu se upućuje zvaničan poziv za pridruživanje. Akademija ne objavljuje imena svojih članova, mada se u poslednje vreme otkrivaju imena onih koji su pozvani da joj se pridruže. Ako je neka osoba nominovana za više od jedne kategorije u toku jedne godine, ona mora sama da odluči kojoj će se grani Akademije pridružiti ukoliko prihvati članstvo.
Članovi različitih ogranaka Akademije nominuju kandidate za Oskara iz svojih oblasti (glumce nominuju glumci itd.), dok svi članovi Akademije mogu nominovati kandidate za kategoriju najboljeg filma. Pobednici se onda određuju u drugom krugu glasanja u kome je svim članovima dozvoljeno da glasaju u svim kategorijama.
Prema pravilima broj 2 i 3 iz zvaničnog pravilnika Akademije, kandidovani film morao je da ima losanđelesku premijeru u toku prethodne kalendarske godine (od ponoći 1. januara do ponoći 31. decembra) i dužina trajanja mora mu biti najmanje 40 minuta (osim u slučaju kategorije kratkometražnog filma).

Umetnički direktor Metro Goldwyn Mayer-a, Cedric Gibbons, jedan od prvih članova Akademije, zaslužan je za dizajn Oskara. Gibbonsov nacrt u glini je potom modelovao skultor George Stanley. Današnji Oskar se od prvobitnog razlikuje samo u neznatnim poboljšanjima na postamentu (1945. godine mermerni postament zamenjen je metalnim). Oskar je visok 34cm i težak 3.85kg a predstavlja viteza koji stoji na rolni filma držeći krstaški mač. Pet malih parožaka na rolni filma simbolizuju pet prvobitnih ogranaka Akademije: glumce, scenariste, reditelje, producente i tehničare.
Do 1949. statuete nisu nosile serijske brojeve. Od te godine, počevši od proizvoljno uzetog broja 501, svaka statueta nosi svoj serijski broj ugraviran sa zadnje strane. Prvih 15 statueta podeljenih na prvobitnim svečanostima dodele bile su od pozlaćene bronze, ali je bronza ubrzo napuštena u korist legure britanium (92.5% kalaja i 7.5% bakra) plus 24karatna pozlata. U znak podrške ratnim naporima SAD za vreme Drugog Svetskog rata, Oskari su pravljeni od gipsa, ali su i oni, po završetku rata, zamenjeni onim pozlaćenim.
Od 1950. godine na snazi je pravna regulativa kojom se pobednicima i njihovim naslednicima ne dozvoljava da prodaju statuete a da ih prethodno ne ponude na otkup Akademiji po ceni od jednog dolara. Ukoliko dobitnik odbije da prihvati ovo pravilo njegovog Oskara u tom slučaju zadržava Akademija. Oskar koji je Marlon Brando 1954. godine dobio za najbolju mušku ulogu u filmu On The Waterfront nekako je izmakao ovoj regulativi i prodat je na jednoj aukciji 1988. godine za 13 500 dolara. Pre nekoliko godina je Oskar koji je Vivien Leigh dobila za ulogu u legendarnom Gone With the Wind prodat za 563 000 dolara. (Ostalo je nerazjašnjeno da li je ovaj Oskar izbegavao regulativu na osnovu toga što je dodeljen pre engo što je ona stupila na snagu). Izrada jednog Oskara inače Akademiju košta oko 200 dolara.
Godišnje se uradi oko 50 Oskara u čikaškoj radionici R.S. Owens. Ukoliko Oskari ne zadovolje vrlo stroge kriterijume izrade bivaju odmah isečeni na dva dela i istopljeni. Akademija ne zna koliko će tačno statueta dodeliti na godišnjoj ceremoniji pobede sve dok se na samoj svečanosti ne otvore koverte s imenima pobednika. Mada je broj kategorija i posebnih nagrada poznat i pre same svečanosti, postoji mogućnost i da u pojedinim kategorijama više osoba deli nagradu, zbog čega je nemoguće predvideti tačan broj statueta. Višak Oskara pohranjuje se u akademijinom trezoru do sledeće godine.
U pojedenim prilikama Oskar je menjao svoj izgled. Od tridesetih do pedesetih godina maloletni dobitnici dobijali su minijaturne replike statuete. Trbuhozborac Edgar Bergen dobio je drvenu statuetu koja je mogla da otvara usta. A Walt Disney je nagrađen s jednim Oskarom normalne veličine i sedam minijaturnih statueta za svoj animirani film Snežana i sedam patuljaka.
Prema rečima predstavnika R. S. Owens kompanije, izrada Oskara je njihov prvi godišnji posao sa kojim započinju svaku Novu godinu a svakako i najprestižniji. Mada bi se statuete dale uraditi za kraće vreme, izrada oko 50 statueta traje tri do četiri nedelje. U izradi jedne statuete učestvuje 12 osoba a zaposleni u kompaniji tvrde da su u toku rada na statuetama dužni da nose bele rukavice! R.S. Owens je saopštio da je od 1995. godine na popravku dobio više od 160 statueta. Kako je iz kompanije saopšteno najverovatniji uzrok oštećenja je upotreba hemikalija koje oštete lak na statueti prilikom poliranja ili neadekvatno mesto čuvanja usled čega su neke statuete korodirale. Dobitnike Oskara kompanija savetuje da ih održava tako što će samo povremeno brisati prašinu mekom suvom krpom.

Poreklo imena Oskar je sporno. U jednoj biografiji Bette Davis tvrdi se da je ona akademijinu filmsku nagradu nazvala Oskar po svom mužu Harmonu Oscaru Nelsonu. Međutim, najprihvaćenija teorija o poreklu imena nagrade kaže da je izvesna Margaret Herrick, koja je svojevremeno bila izvršna sekretarica Akademije, prokomentarisala kako statueta liči na njenog ujaka Oskara kada ju je prvi put videla 1931. godine. Novinar Sidney Skolsky je u jednom članku napisao kako zaposleni u Akademiji nagradu među sobom zovu Oskar. On je ovaj naziv upotrebio i nakon šeste po redu dodele Oskara, komentarišući nagradu za najbolju žensku ulogu dodeljenu Katharine Hepburn. Sama Akademija ovaj nadimak zvanično je usvojila tek 1939. godine.

[Bisernica]

Prva svečanost dodele Oskara održana je 1929. godine za vreme večere priređene u Hollywood Roosevelt hotelu - baš preko puta mesta gde se ceremonija danas održava. Bilo je prisutno samo 270 gostiju a cena karte iznosila je pet dolara.
Prvi film koji je proglašen za najbolji bio je Wings u kome je glavnu ulogu odigrala Clara Bow. To je ujedno i jedini nemi film koji je osvojio Oskara.
Nekih desetak godina spisak pobednika prosleđivao se novinama kako bi ga one mogle objaviti u jedanaest sati uveče, ali je 1940. godine spisak pobednika u Los Angeles Times-u objavljen u 20:45 tako da su gosti koji su došli na ceremoniju već znali ko je sve osvojio nagradu. Zbog toga je uveden sistem sa kovertama u kojima se nalaze imena pobednika, što je dovelo do danas toliko poznate neizvesnosti, nagađanja i tajanstvenosti oko same ceremonije.
Tradicija održavanja svečanosti dodele na banketima nastavila se do 1942. godine ali je uporedo sa interesovanjem javnosti rastao i spisak gostiju tako da je svečana večera postala vrlo nepraktična. Ceremonije su onda prebačene u pozorišta a čuveni Grauman's Chinese Theatre bio je prvi domaćin ovom događaju. Među ostalim dvoranama u kojima se ceremonija održavala su i Dorothy Chandler Pavilion i Shrine Auditorium. Današnje svečanosti dodele održavaju se u Kodak Theatre-u, počev od 2001. godine, koji može da primi 3 300 zvanica.
Interesovanje za dodelu Oskara oduvek je bilo veliko, mada ne tako epskih razmera kao danas. Samo je prva svečanost dodele protekla bez radio prenosa. Već narednu, jednočasovnu ceremoniju, prenosila je jedna losanđeleska radio stanica. Od tada se svaka ceremonija pokriva najpre radio a počev od 1953. godine i direktnim televizijskim prenosom. Prvi prenos u boji bio je 1966. godine. Od 1971. pa do 1975. NBC je bio taj koji je direktno prenosio svečanost dodele Oskara. Od 1976. godine svečanost prenosi ABC televizijska mreža, koja ugovor za ovaj posao ima sve do 2014. godine.

Čak ni ratovi nisu sprečavali održavanje svečanosti. Nakon američkog napada na Irak 2003. godine bilo je glasova koji su pozivali na otkazivanje svečanosti dodele, ali kako su se one održavale i za vreme Drugog Svetskog rata i Vijetnamskog rata, ceremonija je održana i taj put. Svećanost je bila nešto manje glamurozna nego obično, ženske zvezde su se većinom odlučile za tamnije toalete klasičnijih krojeva a Michael Moore, dobitnik Oskara u kategoriji dokumentarnog filma, u svom govoru kritikovao je američku invaziju na Irak.
Samo je u tri navrata došlo do pomeranja već zakazanog održavanja ceremonije. Prvi put 1938. godine kada je usled poplava u Los Anđelesu došlo do jednonedeljnog odlaganja. Godine 1968. ceremonija je odložena na dva dana u znak poštovanja prema ubijenom Martinu Lutheru Kingu čija se sahrana održavala 8. aprila za kada je bila zakazana i svečanost dodele Oskara. Treći put ceremonja dodele Oskara odložena je za 24 sata 1981. godine zbog pokušaja atentata na tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Reagana, koji je i sam, pre nego što je postao političar, bio glumac.
Danas samo zvanice sa pozivnicom mogu da prisustvuju svečanosti dodele Oskara. U prodaju se ne puštaju nikakve karte.

[Bisernica]

Prve godine Janet Gaynor je bila jedina žena među 15 dobitnika Oskara. Druge godine dodeljeno je samo sedam Oskara - dva za najbolju glumu i po jedan za najbolji film, režiju, scenario, kinematografiju i umetničku režiju. Od tada se broj kategorija za koje se Oskar dodeljivao postepeno povećavao.
Potreba za specijalnom nagradom koja se ne uklapa ni u jednu od već postojećih kategorija, pojavila se na samom početku. Dve specijalne nagrade dodeljene su za 1927/28 godinu: jedna Warner Bros-u za prvi zvučni film The Jazz Singer a druga Charlie Chaplinu za produkciju, režiju, scenario i glumu u filmu The Circus.
Godine 1934. pridodate su tri nove kategorije: montaža, filmska muzika i najbolja pesma. Godine 1936. dodeljeni su prvi Oskari za najbolje sporedne uloge i to Walteru Brennanu za Come and Gei It i Gale Sondergaard za Anthony Adverse. Kategorija specijalnih efekata uvedena je 1939. godine i prvi film koji je dobio Oskara u ovoj kategoriji bio je The Rains Came.
Oskar za najbolji dokumentarni film prvi put dodeljen je 1941. godine a kategorija najboljeg stranog filma uvedena je 1947. godine. Prvi strani film koji je dobio Oskara bio je italijansko ostvarenje Shoe-Shine. Naredne godine uveden je i Oskar za kostimografiju a 1963. godine kategorija specijalnih efekata podeljena je na dve kategorije - najbolji zvuk i najbolje vizuelne efekte.
Oskar za najbolju šminku uveden je 1981. godine a prvi Oskar za animirani film dodeljen je 2001.
Među sada penzionisanim kategorijama nalaze se i kategorije za najbolju komediju i počasni maloletnički Oskar koji se sporadično dodeljivao u periodu od 1934. pa do 1960. godine. Za maloletnički Oskar nisu postojale nominacije. Sam Oskar bio je minijaturna verzija pravog što je naišlo na kritike pa je barem Shirley Temple, koja je bila i prva dobitnica Oskara u ovoj kategoriji 1934., kasnije dobila Oskara u punoj veličini. Judy Garland je maloletničkog Oskara dobila 1939. godine. Ova kategorija na kraju je ukinuta. Deca sada mogu biti nominovana za Oskara ravnopravno sa odraslim glumcima.
Oskar se danas dodeljuje za 24 različite kategorije.

[Bisernica]

Mada Oskar predstavlja ostvarenje sna svakog ambicioznog glumca on po glumačke karijere može da ima i sasvim neočekivane posledice. Neki oskarovci su se u daljoj karijeri suočavali s poteškoćama oko dobijanja dobrih uloga, posebno oni čija spoljašnost predstavlja pomalo ograničavajući faktor u filmskom svetu (F. Murray Abraham, Louise Fletcher, George Burns, Art Carney, Marlee Matlin). Po dobijanju Oskara neki glumci eksploatišu svoju popularnost dosledno birajući uloge u filmovima slabijeg kvaliteta (Rod Steiger, Louis Gossett, Sophia Loren, Faye Dunaway, Cliff Robertson). Prokletstvo Oskara se kod pojedinih glumaca ispoljava tako što im se u daljoj karijeri nude samo onaj tip uloga za koji su Oskara i osvojili (Julie Andrews, Marsha Mason, Bruce Dern). Nekim oskarovcima teško je da dobiju zadovoljavajuće uloge jer producenti predpostavljaju da su njihovi honorari, sada kada su oskarovci, previsoki (Maureen Stapleton, Linda Hunt). Za neke je oskarovska slava toliki teret da im je teško da nastave sa normalnim životom (Meryl Streep, Jessica Lange). A ima onih kojima slava toliko udari u glavu da postaju potpuno disfunkcionalni, kao Richard Dreyfuss recimo.

[Bisernica]

Do sada je troje njih odbilo da prime Oskara. Najpre je pisac Dudley Nichols odbio Oskara za najbolji scenario za film The Insider 1935. godine, jer je u to vreme Udruženje pisaca bilo u štrajku. Glumac George C Scott odbio je da primi Oskara za glumu u filmu Patton 1970. godine. Izjavio je da je čitava ta stvar sa Oskarom "ponižavajuća" i da "uopšte ne želi da se takmiči sa ostalim glumcima". Tri godine kasnije Marlon Brando u znak protesta zbog diskriminacije američkih Indijanaca odbija da primi Oskara za najbolju mušku ulogu u filmu Godfather. Kada je Roger Moore pročitao Brandovo ime na scenu se popela indijanska princeza Malo Pero koja je održala govor o ugroženim pravima američkih Indijanaca i odbila da preuzme Oskara u Brandovo ime. Kasnije se ispostavilo da je indijanska princeza bila glumica Maria Cruz.

[Ciciban]

valjda je na mestu , mozda i zaista dobije oscar za dokumenttarni film veceras .