Pečurke - hranljiv lek protiv gojaznosti

[Пркос]

Jestive pečurke razlikuju se od mnogih artikala ishrane po tome što sadrže hranljive i lekovite sastojke, ali imaju veoma malu energetsku vrednost (malo kalorija).

Pečurke se kao hrana i lek koriste već hiljadama godina. U početku su brane divlje pečurke, a kasnije se počelo i sa njihovim uzgajanjem. U današnje vreme se uzgajane (domaće) pečurke dosta koriste u ishrani.

Broj kalorija

U zavisnosti od sorte, 100 grama pečuraka u proseku sadrži energetsku vrednost od 18 do 26 kilokalorija, što pečurke čini veoma korisnim u borbi protiv gojaznosti u raznim dijetama.

Pečurke preporučujemo svima koji hoće da održe telesnu težinu ili se bore sa suvišnim kilogramima.

Iznosimo neka upoređenja kako biste mogli da birate između jela i pečuraka:

Pečurke imaju 10-20 puta manje kalorija nego neki slatkiši ili čaša alkoholnog pića.

Pečurke sadrže u proseku dva do tri puta manje kalorija nego povrće i voće koje najčešće koristimo u ishrani.

Pečurke (gljive) imaju i do trideset puta manju energetsku vrednost nego koštunjavo voće.

Što se tiče mlečnih proizvoda, mleko ima dva puta više kalorija od pečuraka, a jogurt oko četiri puta. Mlečni proizvodi su desetak puta bogatiji kalorijama od pečuraka.

Riblje meso sadrži nekoliko puta više kalorija od pečuraka, a ostale vrste mesa i do desetak puta.

U dijetalnoj ishrani treba više jesti pečurke ili ih treba pomešati sa ostalom hranom, kako bismo uneli u organizam više korisnih sastojaka, a manje kalorija.

Vrste pečuraka

U ishrani se najčešće koriste sledeće vrste pečuraka: šampinjoni, bukovače, enokitake, šitake, vrganj, lisičarke i smrčak. Samih šampinjona ima više vrsta, a razlikuju se po obliku i po boji.

Sastav

Gljive sadrže malo kalorija, ali dosta korisnih sastojaka potrebnih organizmu:


bakar
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljna ulja
vitamin A
vitamine B-kompleksa
vitamin K
glukain
gvožđe
enzime
etrična ulja
kalijum
kalcijum
magnezijum
mangan
natrijum
oksalnu kiselinu
pektin
proteine
selen
ugljene hidrate
fosfornu kiselinu
fosfor
hlor
cink

Lekovita svojstva

Pečurke deluju kao antioksidant i u sebi sadrže lekovite sastojke koji povoljno deluju kod sledećih bolesti i tegoba:

Alchajmerova bolest
akne
alergije
anemija
astma
depresija
dijabetes
za normalan rast
za poboljšanje koncentracije i pamćenja
za zaceljivanje rana
impotencija
jačanje nervnog sistema
kod poremećenog metabolizma
makularna degeneracija
neke vrste raka
neplodnost
nervoza
održavaju krvne sudove
osteoporoza
PMS
prevencija kod organa za varenje
problemi sa štitastom žlezdom
problemi sa lošim holesterolom
problemi sa krvnim pritiskom i krvnim sudovima
problemi sa kosom i kožom
problemi sa živcima
problemi sa kostima i zubima
protiv gojaznosti
protiv stresa
problemi sa prostatom
problemi u trudnoći
problemi sa apetitom
srčane bolesti
pospešuju rad želuca i creva
uganuća i istegnuća
hipertiroza
Pečurke se pored ishrane koriste i za spravljanje lekova a interesantno je da se u farmaciji i iz otrovnih pečurki mogu ekstrahovati korisni sastojci za proizvodnju lekova.

Korišćenje

Neke pečurke se mogu koristiti u ishrani sveže i termički neobrađene, dok se većina priprema za jelo: kuvanjem, prženjem, pečenjem ili mariniranjem.

Pečurke se koriste kao osnovni sastojak mnogih jela, ali i kao dodatak supama, čorbama ili uz povrće i meso.

Zbog lakšeg čuvanja, neke pečurke se suše pa se sušene koriste za spravljanje jela, supe i čorbe.

U savremenoj ishrani pečurke su dostupne za ishranu tokom cele godine.

Način delovanja i upozorenje

Pečurke su bogate korisnim i lekovitim sastojcima, a ne povećavaju telesnu težinu, pa ih treba često koristiti u ishrani.

Prilikom korišćenja pečuraka koje smo mi ili naši bližnji brali, treba biti veoma oprezan i izbor prepustiti stručnjacima, jer otrovne pečurke mogu biti slične jestivim pečurkama, a svaka greška može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme (trovanja).

[причалица]

evo nešto o bukovačI:

Gljiva bukovača je jedinstvena gljiva, ona po svom hemijskom sastavu sadrži sve esencijalne amniokiseline, sa izuzekom triptofana, zatim vitamine: B1, B2, B5, B6, B7, vitamin P i mnoge minerale. Proteini iz bukovače su po svom sastavu vrlo slični životinjskim. Pored toga sadrži i veliki procenat ugljenih hidrata i samo oko 4% masti. Glavni nosioci lekovitosti kod pečuraka su složeni šećeri - polisaharidi. Među njima, najvažniji je Beta 1,3/1-6-glukan, koji se nalazi u bukovači. On pomaže snižavanju nivoa holesterola i triglicerida u serumu. Ako se osušena bukovača dodaje u količini 4% ukupnoj dnevnoj ishrani, nivo holesterola će za dva meseca opasti za 65-80%. Antitumorna aktivnost ovog Beta-glukana je izuzetno snažna. Ona se ispoljava na zaustavljanju rasta tumora, bilo da se gljiva kao takva konzumira ili da se koristi ekstrakt, tj. preparat u kome je sadržan ovaj polisaharid. Doze od 0,1 mg/kg do 0,2mg/kg Beta-glukana pokazuju izuzetno značajan efekat inhibicije tumora.

Kako se u proizvodnom ciklusu gljive bukovače ni u jednom momentu, ne koriste hemikalije i sredstva koja imaju štetne posledice po zdravlje ljudi, bukovača ima zaštitni znak zelene jabuke, te kao takva ima svoje mesto u ishrani savremenog čoveka.

[причалица]

Šitake protiv holesterola i virusa

Tokom jednog ispitivanja obavljenog 1974, 40 starijih osoba i 420 mladih žena konzumirale su 9 grama sušenih šitake gljiva ili odgovarajuću količinu svežih šitake gljiva (90g) svakog dana tokom jedne nedelje. Nakon samo jedne nedelje, ukupni holesterol je opao od 7 do 15% u starijoj grupi, a od 6 do 12% kod mlađih žena.
Nekoliko istraživanja obavljenih još 70-tih godina 20. veka pokazala su da šitake gljive doprinose sniženju holesterola. Pomenuto istraživanje objavljeno je u časopisu Herbs for Health, jan-feb 1997. Neka Druga istraživanja sprovedena u Japanu identifikivale su jednu specifičnu aminokiselinu u šitake gljivama koja ubrzava proces prerade holesterola u jetri.

Antitumorsko i antivirusno dejstvo
Kao i maitake, i šitake su moćan borac protiv raka. Naučnici Tokijskog nacionalnog instituta za istraživanje raka izolovali su jedno polisaharidno jedinjenje iz ovih gljiva po imenu lentinan. U laboratorijskim eksperimentima, lentinan je doveo da se tumor kod miševa povuče ili nestane u 80% jedinki. Izgleda da lentinan stimuliše ćelije imunog sistema tela da očiste telo od ćelija raka.
Istraživanja ukazuju i da šitake deluje efikasno protiv nekih ozbiljnih virusa sa kojima se danas suočavamo: virusa SIDE i hepatitisa B. Test-proučavanja obavljena u Japanu pokazala su da je ekstrakt šitake gljiva letalniji po ćelije inficirane HIV-om nego dobro poznati lek AZT koji se danas koristi da uspori napredovanje HIV-a. druge studije su pokazale da ekstakt šitake gljiva sprečava da se ćelije HIV-a razmnože i oštete korisne T-ćelija. Ovi ekstrakti takođe sprečavaju oštećenje ćelije od virusa Herpes simplex I I II, što je često problem kod inficiranih HIV-om.
Hepatitis B je oboljenje jetre koje se prenosi transfuzijama krvi, upotrebom zaraženih igala i u ostalim situacijama u kojima se dolazi u direktan kontakt sa krvlju. Osamdesetih godina prošlog veka je u 16 klinika u Japanu ispitivan uticaj ekstrakta šitake gljiva na hepatitis B. Ove studije su pokazala da ekstrakt šitake podstiče organizam da proizvodi antitela. Četrdeset pojedinaca koji su patili od hroničnog hepatitisa B uzimalo je 6 grama ekstrakta šitake svakog dana tokom 6 meseci. Kod svih pacijenata su simptomi hepatitisa B popustili, a kod 15 od njih virus hepatitisa se deaktivirao.

Šitake kao namirnica
Šitake spada u delikatesne namirnice. Za bogata i ukusna jela koristi se obično sveža šitake pečurka, ali i sušena, koja se dobro slaže sa skoro svim jelima. Iako su veoma ukusne, ako se koriste u ishranu, šitake se mogu koristiti samo povremeno i to u malim količinama. Suve šitake se pre upotrebe obavezno moraju nakvasiti 15-20 minuta, kada omekšaju, skinuti im peteljke (drške, koje se ne koriste za jelo, ali se mogu sačuvati za pripremanje temeljca za supe, variva, gulaša i drugo), koristiti samo “šešir” i vodu od natapanja pečurki. Šitake se mogu pripremati sa povrćem (na nišime način kuvanja), u supama, gulašima, u jelima od žitarica, mahunarki ili za prženje u susamovom ulju.

Imajte u vidu...
Šitake se tradicionalno se uzgaja na hrastovim stablima, o čemu svedoči i sam naziv: “shii” znači “hrast”, a “take” “pečurka”. U našim prodavnicama zdrave hrane mogu se nabaviti veooma kvalitetne šitake pečurke, ali bi trebalo znati da se šitake danas i industrijski uzgajaju na bukvi, čime slabe medicinska, tj. lekovita svojstva ove izuzetne namirnice. Zato bi se prilikom kupovine svakako trebalo obavestiti iz kog izvora stiže šitake, posebno ako se koristi u svrhu lečenja.