.
ПÐ*КОСÐРПЕСМÐ
Ја
раб Божји
Србин
Ñа проÑедом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред Ñведоцима
Силом, Муком и Ðеправдом
да Ñам крив и да признајем кривицу!
Крив Ñам што Ñам неко
а не нико и нетко
Крив Ñам што у доба општег ÑрбобрÑта
идем у правоÑлавну цркву
додуше поретко
и што Ñе крÑтим овако
Ñ Ñ‚Ñ€Ð¸ прÑта!
Крив Ñам што јеÑам
а треба да ниÑам
Крив Ñам одавно
што Ñтојим уÑправно
и гледам у небо, умеÑто у траву
Крив Ñам што Ñе дрзнух против кривде
крив Ñам
што опет Ñлавим Ñвоју крÑну Ñлаву!
Крив Ñам што пишем и читам ћирилицом
Крив Ñам што певам, Ñмејем Ñе и пÑујем
а понекад и лајем
Крив Ñам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам
Крив Ñам, и да завршим
Ñ Ð½Ð°Ñ˜Ð²ÐµÑ›Ð¾Ð¼ кривицом
(пре него што Ñе заценем од Ñмеха),
крив Ñам тврдоглавац
што Ñам ПравоÑлавац
и СветоÑавац и што не верујем
у Ñвети злочин и опроштај греха!
Крив Ñам и грешан
дакле
што поÑтојим
и кад већ поÑтојим и још дрÑко Ñтојим
што бар не признам да не поÑтојим!
Ðко то признам
да Ñачувам главу
изгубићу чаÑни крÑÑ‚ и крÑну Ñлаву
Ðко не признам
црно ми Ñе пише
цео Ñвет ће на моју Земљу да кидише
Ð*уље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монÑтрума
кидиÑаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево
признајем и то
за ÑÐ¿Ð°Ñ Ñ€Ð¾Ð´Ð°
Ја више не поÑтојим
Ñкините ме Ñ Ð»Ð¸Ñте
Ја Ñам од Ñад Ñамо
ваздух, ÑветлоÑÑ‚ и вода
три елемента која вам кориÑте
Рово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене ÑтвориÑте!
Моја ружна Ñлика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је Ñлика ваше ÑвеÑти и подÑвеÑти
то ниÑам ја, Ñпоља
то Ñте ви - изнутра!
Мој душманине Ñа хиљаду руку
Ñ Ñ…Ð¸Ñ™Ð°Ð´Ñƒ Ñлугу и Ñлушкиња лажи
убрао Ñи ми Ñунце ко јабуку
и радоÑÑ‚ чиÑту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш чемер
раÑпродајућРмоју дедовину
УÑуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће Ñе мало разданити
или ће планета од Ñрамоте пући
и Ñве Ð½Ð°Ñ Ñƒ иÑти Ð°Ð¼Ð±Ð¸Ñ Ñахранити!
Много Ñте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје ÑеÑтре
ИÑтина и Правда
чим Ñе на Ð²Ð°Ñ Ð´Ð¸Ð³Ð»Ð° оволика Ñила
чим Ñу на Ð²Ð°Ñ Ð·Ð¸Ð½ÑƒÐ»Ðµ
кривда и неправда.
Ð*уље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монÑтрума
палацају на твоје воцњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије
крÑташи, фармери
који Ти череце Ñинове и кћери
Мора да Ñу чуле белоÑветÑке банде
да имају златна Ñрца
па их ваде
да их преÑаде у ÑопÑтвене груди
не би ли и они тако били људи.
ГоÑподо тужиоци
Ñуци и џелати
иÑпиÑали Ñте ми Ñвоје заповеÑти
по зеницама
најфинијем Ñтаклу
што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли Ñте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгоÑтољуби вији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер ЉудÑко Срце
чудо над чудима
неће да Ñе прими у вашим грудима!
Ми Ñе не плашимо Ñмрти
црне вуге
већ ропÑког живота и болеÑти дуге
Смрт је чеÑта појава мед нама Србима
као што Ñу пролеће, лето, јеÑен, зима
И није Ñтрашнија
поготову дању
од Ñуше, поплаве, земљотреÑа, мраза
кад је цовек Ñретне на Ñвоме имању
окадене душе и Ñветла образа.
ЗлонамерницÐ
Ñити и манити
Ñве ми забраниÑте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да Ñе Ñмејем умирући
а то Ñе вама више не догада
ни кад Ñвадбујете
ни кад вам Ñе рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што Ñу мог Праоца
ИÑуÑа ХриÑта Ðазарећанина .
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам Ñе очи раÑпрÑнути
од Ñјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу ваÑкрÑнути!
Ko nije probao urmaš¡icu taj ne zna šta je slatko
.
Ko nije probao urmaš¡icu taj ne zna šta je slatko
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0