ÐКÐТИСТ Ñветој блаженој КСЕÐИЈИ ПЕТÐ*ОГÐ*ÐДСКРЈ
празнује Ñе 24. јануара (06. фебруара) и 11. (24.) Ñептембра
Кондак 1.
Изабрана угоднице и ХриÑта ради јуродива, Ñвета блажена мати КÑенија, која Ñи изабрала подвиг трпљења и злопаћења, похвалну пеÑму приноÑимо ти штујући Ñвети Ñпомен твој. Ти пак, заштити Ð½Ð°Ñ Ð¾Ð´ видљивих и невидљивих непријатеља, да ти кличемо:
Ð*адуј Ñе, блажена КÑенија, молитвенице за душе наше!
Ð˜ÐºÐ¾Ñ 1.
Ð*авноангеоÑкР¸ живот иÑкала Ñи, блажена мати, по Ñмрти мужа Ñвог одбацила Ñи лепоту овога Ñвета и Ñвег што је у њему, жеље очију, жеље тела и гордоÑÑ‚ Ñвагдашњу, и јуродÑтвом ум ХриÑтов Ñтекла Ñи. Стога уÑлиши од Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñ…Ð²Ð°Ð»Ñƒ коју ти узноÑимо: Ð*адуј Ñе, ти која Ñи животом Ñвојим једнака Ðндреју, Јуродивом ХриÑта ради!
Ð*адуј Ñе, ти која Ñи Ñе имена Ñвог одрекла и Ñебе мртвом назвала!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи у јуродÑтву име твога мужа Ðндреја примила!
Ð*адуј Ñе, јер назвавши Ñе именом мушким, ÑлабоÑти женÑке одрекла Ñи Ñе!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи имање Ñвоје добрим и убогим људима раздала!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи добровољно, ХриÑта ради, Ñиромаштво прихватила!
Ð*адуј Ñе, ти која Ñи Ð½Ð°Ñ Ñ˜ÑƒÑ€Ð¾Ð´Ñтвом Ñвојим научила да Ñе oд Ñујетне мудроÑти овога Ñвета отргнемо!
Ð*адуј Ñе, блага утешитељице Ñвих који ти Ñе молитвено обраћају!
Ð*адуј Ñе, Блажена КÑенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 2.
Гледајући твој необични живот, јер Ñи презрела дом Ñвој и Ñвако земно богатÑтво, родбина по телу безумном те Ñматраше, а људи из Петрова града, гледајући Ñмирење твоје, патње и добровољно Ñиромаштво, појаху Богу: Ðлилуја!
Ð˜ÐºÐ¾Ñ 2.
Ð*азум од Бога дат у привидном безумљу Ñакрила Ñи; у Ñујети великога града као пуÑтињакиња живела Ñи, Ñвоје молитве Богу непреÑтано узноÑећи. Ми, који Ñе дивимо таквом животу твоме, кличемо ти похвално:
Ð*адуј Ñе, ти која Ñи тешки крÑÑ‚ јуродÑтва, од Бога теби дат, на леђима Ñвојим понела!
Ð*адуј Ñе, ти која Ñи привидним безумљем Ñјај благодати Ñакривала!
Ð*адуј Ñе, ти која Ñи дар прозорљивоÑÑ Ð¸ крајњим Ñмирењем и молитвеним подвигом Ñтекла!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи дар Ñвој на кориÑÑ‚ и ÑпаÑење Ñтрадајућих показала!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Ñтрадања људÑка прозорљиво, у даљини непрегледној гледала!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи жени доброј рођење Ñина прорекла!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи жени тој од Бога чедо иÑпроÑила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Ñваког научила да Ñе Богу молитвено обраћа!
Ð*адуј Ñе, Блажена КÑенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 3.
Силом одозго, од Бога ти дарованој, врелину и љуту Ñтуден храбро Ñи подноÑила, раÑпињући тело Ñвоје против ÑтраÑти и похоте. Зато проÑветљена Духом Светим кличеш непреÑтано Богу: Ðлилуја!
Ð˜ÐºÐ¾Ñ 3.
Имајући, блажена, небо за покров Ñвој и земљу за поÑтељу Ñвоју, ЦарÑтва Божјег ради одрекла Ñи Ñе Ñваког угађања телу. Гледајући такав живот твој, Ñа умилењем те призивамо:
Ð*адуј Ñе, јер Ñи земаљÑки дом Ñвој људима уÑтупила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи небеÑко уточиште иÑкала и примила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Ñе, немајући земаљÑка блага, у Ñвем духовном богатила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Ð½Ð°Ñ Ð¶Ð¸Ð²Ð¾Ñ‚Ð¾Ð¼ Ñвојим трпљењу научила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи љубав Божју људима показала!
Ð*адуј Ñе, украшена плодовима благочеÑтиво Ñти!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи трпљење и незлобивоÑÑ‚ Ñвету показала!
Ð*адуј Ñе, љубазна заштитнице наша пред ПреÑтолом Свевишњњега!
Ð*адуј Ñе, Блажена КÑенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 4.
Буру животну у граду Петровом уÑковитлану, кротошћу и незлобивошћу надјачала Ñи, Блажена мати, и беÑтрашће према трулежном Ñвету Ñтекла Ñи. Зато и појемо Богу: Ðлилуја!
Ð˜ÐºÐ¾Ñ 4.
Чувши о теби како Ñтрадаш ХриÑта ради, жалоÑне тешећи, немоћне крепећи, заблуделе на прави пут изводећи, народ Ñтрадални помоћи твојој прибеже Ñлавећи те:
Ð*адуј Ñе, ти која Ñи пут ХриÑтов Ñвим Ñрцем заволела!
Ð*адуј Ñе, ти која Ñи крÑÑ‚ ХриÑтов радоÑно понела!
Ð*адуј Ñе, ти која Ñи Ñваку Ñрамоту Ñвета, тела и ђавола претрпела!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи даровима Божјим иÑпуњена!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи љубав ка ближњима показала!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Ñтрадалнима утеху пружила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Ñузе уплаканих обриÑала!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи благодаћу Духа Светога чудеÑно огрејана!
Ð*адуј Ñе, Блажена КÑенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 5.
Боговођеном звездом показала Ñе ÑветоÑÑ‚ твоја, КÑенија Блажена, која је обаÑјавала хоризонт Петровога града. Јер Ñи људима који Ñу у безумљу греха гинули јавила пут ÑпаÑења и Ñве их пока јању призвала, да би клицали Богу: Ðлилуја!
Ð˜ÐºÐ¾Ñ 5.
Видевши подвиге твоје у молитви, трпљењу Ñтудени и врелине, благочеÑтиви људи хтедоше да умање патње твоје, одећу и храну доноÑећи ти. Ти Ñи пак Ñве то убогима раздавала, желећи да подвиг Ñвој Ñачуваш. Ми пак, дивећи Ñе добровољном Ñиротовању твоме, кличемо ти овако:
Ð*адуј Ñе, јер Ñи жегу и Ñтуден ХриÑта ради добровољно подноÑила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи у молитви непреÑтано пребивала!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Петров град Ñвеноћним бдењем од неÑрећа ограђивала!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи гнев Божји много пута од њега одвратила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Ñе Ñваког дана у години ноћима у пољу молила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи ÑладоÑÑ‚ рајÑку у Ñиромаштву духа окуÑила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи у ÑладоÑти тој Ñве земаљÑко оÑтавила!
Ð*адуј Ñе, јер Ñва у Богу пребиваш!
Ð*адуј Ñе, Блажена КÑенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 6.
Проповедају ÑветоÑÑ‚ живота твога, Богоблажена, Ñви излечени тобом од многих болеÑти, беда и жалоÑти: богати и убоги, Ñтари и млади. Зато и ми, Ñлавећи те, кличемо Богу: Ðлилуја!
Ð˜ÐºÐ¾Ñ 6.
ЗаÑијала је Ñлава подвига твојих, Блажена мати, када Ñи ноћу градитељима цркве СмоленÑке камен тајно доноÑила, олакшавајући напор зидарима црквеним. Тобом вођени, и ми грешни кличемо ти овако:
Ð*адуј Ñе, јер Ñи Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°ÑƒÑ‡Ð¸Ð»Ð° да тајно добра чинимо!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи подвигу благочеÑтиво Ñти Ñве призивала!
Ð*адуј Ñе, помоћнице градитеља храмова Божјих!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи ÑветоÑÑ‚ црквену заволела!
Ð*адуј Ñе, јер труд наш на путу ÑпаÑења олакшаваш!
Ð*адуј Ñе, брза помоћнице оних који к теби прибегавају!
Ð*адуј Ñе, блага утешитељ ко Ñвих жалоÑних~
Ð*адуј Ñе, Петровог града небеÑка заÑтупнице!
Ð*адуј Ñе, Блажена КÑенија, молитвенице за душе наше!
Кондак 7.
Желећи да избавиш од жалоÑти уплаканог лекара који је жену Ñахранио, заповедила Ñи некој девојци на Охту да побегне и тамо Ñеби мужа нађе и утеши. И учињено је онако како Ñи ти прорекла. Они пак у радоÑти клицаху Богу: Ðлилуја!
Ð˜ÐºÐ¾Ñ 7.
Ðово чудо молитве Ñвоје показала Ñи, Блажена мати, када Ñи благочеÑтиво ј жени рекла: "Узми копејку, угаÑитејку". Тиме Ñи јој прорекла пожар у дому њеном. И по молитви твојој пламен огња угаÑи Ñе. Рми, вођени тобом, кличемо ти похвално:
Ð*адуј Ñе, ублажитељко жалоÑти људÑких!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи ÑмелоÑÑ‚ пред Богом за Ñтрадајуће показала!
Ð*адуј Ñе, Ñвећо неугаÑива која у молитвама Богу јарко гориш!
Ð*адуј Ñе, заÑтупнице у бедама и неÑрећама нашим!
Ð*адуј Ñе, ÑпаÑитељко од погибељи ÑтраÑтима обузетих!
Ð*адуј Ñе, јер Ñи благочеÑтиву девојку од брака неверног одвратила!
Ð*адуј Ñе, јер оклеветане од очајања избављаш!
Ð*адуј Ñе, брза заштитнице на Ñуду неправедних!
Ð*адуј Ñе, Блажена КÑенија, молитвенице за душе наше!





Odgovori sa citatom