akatist Sv. Velikomučenici Marini - Ognjenoj Mariji

[причалица]

АКАТИСТ светој великомучени� �†Ð¸ МАÐ*ИНИ - ОГЊЕНОЈ МАÐ*ИЈИ
празнује се 17 . (30.) јула


Кондак 1.

Теби, храброј невести Христовој, која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш својим величанствен им страдањем, усрдну молитву узносимо и зовемо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се од греха очистимо, да душе врлинама оброжимо и у Царство Небеско уђемо, како би могли да ти кличемо: Ð*адуј се, света великомучени� �†Ðµ Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Икос 1.

Ти не беше рођена као Хришћанка, али када си чула тихи глас Господа Исуса Христа, твоје срце се разгоре неизмерном Божанском љубављу, и ти си, света великомучени� �†Ðµ Марина, све своје биће Њему предала. Страдања која си поднела, не одрекавши Га се пред мучитељима, задивила су и Анђеле, и не могу људским речима да се искажу. А ти си све муке неустрашиво издржала и удостојила се да примиш величанствен и венац славе Небеске. Зато те ми, удивљени твојом неисказаном храброшћу, од свег срца овако величамо:

Ð*адуј се, јер си огањ Христове љубави у свом срцу запалила!

Ð*адуј се, јер си младост своју Христу Богу предала!

Ð*адуј се јер си се мучеништвом за сву вечност прославила!

Ð*адуј се, јер си светли храм Духа Светога постала!

Ð*адуј се, јер си се чистотом душе Анђелима уподобила!

Ð*адуј се, јер си неувенљиви венац мучеништва од Господа Христа задобила!

Ð*адуј се, јер си Цркву Божију величанствен о мучеништвом украсила!

Ð*адуј се, огњу Христове неугасиве љубави!

Ð*адуј се, света великомучени� �†Ðµ Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 2.

Твоји родитељи, света Марина, беху високородни и узвишени славом овога света, али су били помрачени многобожачки� �¼ веровањем и нису знали за истинитог Бога. Зато ти ниси као остала хришћанска деца слушала умилне речи о Ономе Који највише воли децу, о Господу Исусу Христу, и теби крај колевке није имао ко да пева анђелску песму: Алилуја!

Икос 2.

А би нешто и горе од тога, света Марина, јер твој отац Едесије беше идолски жрец у Антиохији. Али пошто ти остаде без мајке као дете, он те предаде једној дојиљи на село, и која иако не беше Хришћанка, ипак је у твоју нежну душу улила доброту и љубав, тако да ти израсте лепа телом, али још више душом, чекајући женика коме ћеш поклонити своје срце. Зато ти кличемо овако:

Ð*адуј се, јер те је Бог избавио из таме многобожачке!

Ð*адуј се, јер си приљежно васпитана у доброти и љубави!

Ð*адуј се, јер кроз тебе Господ Христос пројави Своју бескрајну славу!

Ð*адуј се, светла и чедна девице Христова!

Ð*адуј се, нежни цвете Ð*аја Христовог!

Ð*адуј се, Анђеле у људском телу!

Ð*адуј се, Христова светла голубице!

Ð*адуј се, огњена птицо Небеска!

Ð*адуј се, света великомучени� �†Ðµ Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 3.

У то време се подиже страшно гоњење на благоверне Хришћане, који се кријаху од мучитеља по пустињама, горама и пећинама, а неки и по селима. Имајући велику рервност за Господа Христа, они су и даље поучавали неверне о светој Вери Хришћанској, појући радосно: Алилуја!

Икос 3.

И тада, по премудром промислу Божијем, и до тебе, дванаестогод� �¸ÑˆÑšÐµ девојчице, света Марина, дође глас о Цару Небеском, Господу Исусу Христу, Који је дошао у свет, и кроз Пресвету Богородицу постао Човек, не престајући да буде Бог, да би спасао од вечне греховне смрти све оне који са љубављу пођу за Њим, испуњавајући Еванђеље Његово. И као небеска муња, у твом срцу бљесну неописана љубав према том Царевићу, да ти свим бићен пожеле да будеш само Његова невеста. Због те љубави према Сину Божијем, и ми те с љубављу овако величамо:

Ð*адуј се, јер те је Господ Христос љубављу Небеском у срце ранио!

Ð*адуј се, јер си Га жарко заволела!

Ð*адуј се, јер ти је Тајна Неба откривена!

Ð*адуј се, јер си чувши за Господа Христа све земаљско одбацила!

Ð*адуј се, јер си благодаћу испунила срце своје!

Ð*адуј се, јер си постала слушкиња Господња!

Ð*адуј се, јер си Вечни Живот задобила!

Ð*адуј се, јер твоје житије умиљењем надахњује Хришћане кроз векове!

Ð*адуј се, огњена Христова девственице!

Ð*адуј се, света великомучени� �†Ðµ Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 4.

И та Небеска љубав, љубав Божија, љубав неисказана, тако силно затрепери тобом, невесто Христова, Марина свеславна, да ти ништа друго не размишљаше, нити говораше, него само о Богочовеку, Господу Исусу Христу, Чије си Еванђеље срцем и душом заволела, и Коме си радосно појала: Алилуја!

Икос 4.

И мада још ниси била крштена, јер не беше свештеника да те крсти, ти си, света Марина, храбро и без стида почела пред свима да исповедаш Веру Хришћанску. Слушајући да су многи мученици примили свето крштење кроз своју проливену крв, ти си пожелела, да као и они, пролијеш своју крв за Господа, и будеш убројана у мученице Његове. Удивљени твојом пламеном вером, ми ти кличемо:

Ð*адуј се, јер ти је Господ Христос био почетак и крај!

Ð*адуј се, јер си Еванђеље Његово свим срцем заволела!

Ð*адуј се, јер си и живот била спремна да положиш за свога Господа!

Ð*адуј се, огњени сасуде девствености и чистоте!

Ð*адуј се, јер твоје иконе украшавају храмове Божје!

Ð*адуј се, јер си од Бога изабрана за величанствен и подвиг мучеништва!

Ð*адуј се, јер си безброј Небеских дарова примила!

Ð*адуј се јер си без страха исповедала Господа Христа!

Ð*адуј се, огњена зрако Божанског огња!

Ð*адуј се, света великомучени� �†Ðµ Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 5.

На крају и твој отац, жрец многобожачки, дознаде да слободно исповедаш Веру Хришћанску, и да презиреш његове богове, па те тако силно омрзну, да те и није више сматрао за своју ћерку. А ти, голубице светла, Марина света, сва окренута Богу, непрестано појаше: Алилуја!

Икос 5.

Када ти би петнаест година, света Марина, ти изађе у поље да видиш стадо свога оца, и тада те срете епарх Олимврије, љути мучитељ Хришћана. Видећи те тако лепу и чедну, он се толико занесе, да помисли да те узме за жену, па стаде да те испитује којег си рода, нудећи ти све сласти земаљске, али ти то све сматраше за ништа, не желећи ни да чујеш за његове понуде. Величајући твоју љубав према Небеском, ми величамо и тебе овако:

Ð*адуј се, јер си због Господа Христа и родитељску љубав презрела!

Ð*адуј се, јер си се гнушала лажних богова свога оца!

Ð*адуј се, јер иако беше нежна као срна, ниси се уплашила мучитеља!

Ð*адуј се, јер те ништа није могло одвојити од љубави Христове!

Ð*адуј се, јер си се уподобила мудрим девојкама!

Ð*адуј се, јер си светлошћу Божијом испуњена!

Ð*адуј се, јер си неизмерно волела Онога Који воли цео свет!

Ð*адуј се, јер си се Господу Христу свим бићем предала!

Ð*адуј се, огњена Небеска заштитнице Хришћана!

Ð*адуј се, света великомучени� �†Ðµ Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 6.

Тада ти, целомудрена девице Марина, храбро пред епархом исповеди да си Хришћанка, и да си већ обручена другом Женику, Господу Исусу Христу, Који ти је обећао небројено лепша блага, која никада пропасти неће, и да те у Његовим брачним ложницама чека таква сладост и лепота, која се не може упоредити са свим лепотама овога света, па умилно запева: Алилуја!

Икос 6.

Чувши да си Хришћанка, епарх одмах нареди војницима да те воде у град, али да се односе према теби са чашћу, света Марина, јер си га задивила својом лепотом и мудрошћу, па је мислио да ће те, претећи ти мукама, лако заплашити, и узети себи за жену. А ти, чедна слушкињо Господња, мољаше Бога у себи да ти да снаге да све претње и предстојеће муке храбро издржиш, како би примила неувенљиви венац мучеништва. Зато ти овакве песме узносимо:

Ð*адуј се, јер си умом била у Вишњем свету!

Ð*адуј се, јер си као робиња Христова окове радосно примила!

Ð*адуј се јер си победоносно ишла ка своме страдању!

Ð*адуј се, јер си жртву непорочну Господу Христу принела!

Ð*адуј се, светла грлице Небеска!

Ð*адуј се, славна девице Христова!

Ð*адуј се, чисти изворе бестрашћа!

Ð*адуј се, невино јагње Господње!

Ð*адуј се, огњу који сажиже демоне!

Ð*адуј се, света великомучени� �†Ðµ Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 7.

Дошавши у град, сурови епарх најпре принесе жртву својим поганим боговима, па похвата још многе Хришћане и баци их заједно да тобом у тамницу, света мученице Марина. А ви, пламеном љубављу благодаристе Богу, Који вас је избавио из многобожачке таме и довео пред врата мучеништва, радосно појући до зоре: Алилуја!

Икос 7.

Следећег дана епарх устроји свечано суђење пред народом и најпре нареди да доведу тебе, света великомучени� �†Ðµ Марина, јер откако те виде, беше страсно обузет твојом лепотом и мудрошћу. И онда те стаде наговарати да се одрекнеш Господа Христа и принесеш жртву његовим боговима, јер ће му бити веома жао да мучењем упропасти твоје младо тело. А ти, девице Христова, храбро стајаше пред њим, молећи Господа да ти помогне у ономе што те чека. Зато ти кличемо овако:

Ð*адуј се, јер си неустрашиво стала на судилиште пред мучитеља!

Ð*адуј се, јер си храброшћу посрамила ђавола!

Ð*адуј се, јер си се подвигом уподобила Господу Христу!

Ð*адуј се, јер си желела само Ð*ајске красоте!

Ð*адуј се јер си украшена многим врлинама!

Ð*адуј се, јер си Богоблажена невесто Господња!

Ð*адуј се, свеславна мученице Христова!

Ð*адуј се, јер и неправославн� �¸Ð¼Ð° чудесно помажеш!

Ð*адуј се, огњена молитвенице за грехе наше!

Ð*адуј се, света великомучени� �†Ðµ Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

[причалица]

nastavak:

Кондак 8.

Тада ти, света Марина, гласно, да сав народ чује, поче да говориш епарху: „Ја сам се научила исповедати Небеског Оца и Јединородног Сина Његовог и Пресветог Духа, Јединог Истинитог и Живог Бога, и Њему се клањати и приносити жртву хвале, а твојим боговима, злим дусима, никада нећу принети жртву, нити им се поклонити“ – па гласно ускликну: Алилуја!

Икос 8.

Епарх поново покуша да те претњама одврати од Господа Христа, али како ти остаде непоколебљива у својој одлуци, испуни се јарошћу, па нареди да те скину голу и бију прућем. И ти би дуго мучена, о великострадалнице Марина, да су потоци крви истицали из твога тела. Неки од народа те наговараше да принесеш жртву идолима, да би сачувала своју младост, а многи плакаше за тобом, а ти си се тихо молила Богу Који ти је давао благодатну снагу да издржиш оно што је обичном човеку неиздрживо. Зато ти благодаримо овако:

Радуј се, јер си се из љубави жртвовала за Господа Христа!

Радуј се, јер се ниси поклонила многобожачким идолима!

Радуј се, јер си се једино Господу Христу клањала!

Радуј се, јер тело твоје прими тешке ране за Господа Христа!

Радуј се, јер си се уподобила највећим мученицима Његовим!

Радуј се, јер си идолску обману разобличила!

Радуј се, јер си се мученичком крвљу као хаљином обукла!

Радуј се, јер си за Христа умрла, да би с Њим вечно живела!

Радуј се, огњезрачни храме Духа Светога!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 9.

Када слуге на трен прекинуше са мучењем, епарх ти рече: „Ово је почетак твога страдања, Марина, и ако останеш упорна у непокорности, доживећеш још веће муке“. А ти му, великомученице Христова, храбро одговори: „Чини што год хоћеш. Ја не обраћам пажњу на муке и мени помаже Господ Исус Христос, јер је једино Он Бог, и само Њему треба узносити хвалу и појати: Алилуја!

Икос 9.

Има ли на свету беседника који би умео да искаже твоје свето страдање, о великомученице Марина, јер као и твога Господа некада за Крст, и тебе тада приковаше клинцима за мучилишну даску, и гвозденим трозупцима почеше да кидају твоје пречисто девојачко тело, са кога отпадаше комади меса. Тада ти мучитељ поново рече да принесеш жртву његовим боговима а ти му храбро одговори: „Ако поштедим своје тело, како ће се онда душа моја овенчати славом у Царству Небеском“. Стојећи неми пред твојим неисказаним страдањем, чујемо како Анђели уместо нас тихо поју: Алилуја!

Радуј се, јер се ни у највећим мукама ниси одрекла Господа Христа!

Радуј се, јер мучитељи као најљуће звери кидаше твоје тело!

Радуј се, јер си храбро издржала мужествени подвиг!

Радуј се јер се тобом хвали сабор девственица!

Радуј се, јер си својом крвљу Небеске одежде истакла!

Радуј се, јер си страдањем обложила своју душу!

Радуј се, јер си славом неизрецивом узвишена!

Радуј се, дјево, Небеском добротом испуњена!

Радуј се, огњена заштито од злих духова!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 10.

Једва живу, затворише те у дубоку и мрачну тамницу, где бацају осуђенике на смрт, и ти, о света мученице Марина, из дубине срца завапи ка Господу: „Вишњи Боже, Теби са страхом све Силе Небесне предстоје, погледај и на мене смирену, непотребну и недостојну слушкињу Твоју, и дај ми снаге да савладам непријатеље моје, и да се у мени прослави Свето Име Твоје, јер само Теби доликује да се поје анђелска песма: Алилуја!

Икос 10.

Када наступи ноћ, сва тамница се затресе, и у некој тамној светлости појави се ђаво у виду огромне страшне змије. Ужасно шиштећи она се окоми на тебе и као да те својим огромним чељустима прогута, а ти, о великомученице Марина, савладавши страх, осени се крсним знаком и змија се распаде, тада се отвори кров тамнице и обасја те неописана Небеска светлост, и ти угледа велики Крст и на њему белу голубицу која ти рече: „Радуј се, Марина, јер си победила врага и дошао је дан твоје радости да се уселиш у Небеске дворе Христове“. И чудесном силом Божјом ти за трен постаде исцељена и здрава као и пре мучења. А ми, задивљени твојим подвигом, овако те песмама величамо:

Радуј се, јер си страшног демона крсним знаком одагнала!

Радуј се, јер је неприступна светлост просветлила твоју душу!

Радуј се, јер ти је Господ чудесно све тешке ране исцелио!

Радуј се, јер се тада испуни неописаном радошћу!

Радуј се, јер си потоке крви за Господа Христа пролила!

Радуј се, јер си њима демонске замке уништила!

Радуј се, јер си се крвљу за Господа Христа увенчала!

Радуј се, јер си благодаћу и врлинама била испуњена!

Радуј се, огњена исповеднице Господа Христа!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 11.

Другог дана те изведоше поново на судилиште, и када те угледа исцељену, о света Марина, епарх се страшно зачуди, па будући да беше помраченог ума, рече како су се његови богови смиловали на тебе, исцеливши те, и како и ти треба да будеш многобожачки жрец као и твој отац. А ти му, светла голубице Христова, рече да је безуман, јер је једино Свемоћни Лекар, Господ Христос, имао силу да те чудесно исцели, иако беше сва у ранама, па радосно запева: Алилуја!

Икос 11.

Окорели епарх нареди да те поново муче, света Марина, па те слуге његове палише огњем по грудима и бедрима, да ти тело постаде црно као угаљ. Тада ти повика: „Господе, удостојио си ме да прођем кроз огањ, удостој ме и да прођем кроз воду светог крштења“. Побеснели мучитељи те тако изгорелу бацише у велико буре да те удаве. Али тада се затресе земља и конопци којим беше везана се разрешише, а слуге од страха побегоше, и опет над тобом синуше зраци неисказане Небеске светлости. Саосећајући се са тобом у страдању, ми ти појемо:

Радуј се, непобедива великомученице Христова!

Радуј се, јер чудесним исцељењем избезуми мучитеља!

Радуј се, јер се огња ниси уплашила!

Радуј се, јер си Божијом силом у мучеништву крепљена!

Радуј се, дивна дјево међу мученицама!

Радуј се, јер си демоне учинила својим слугама!

Радуј се, јер си за мало временог мучења вечна блага наследила!

Радуј се, јер си мученички сабор благољепно украсила!

Радуј се, огњена зрако љубави Божије!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 12.

Тада се опет појави она светла голубица носећи златан венац у кљуну, и над тобом сину огњени стуб, света Марина, на чијем врху беше предиван Крст, и сви чуше глас: „Мир теби, Невесто Христова Марина! Сада ћеш примити венац Небески од твога Господа“. И ти опет, чудом Божијим, изађе из воде потпуно здрава. Видећи то, многи и многи повероваше у Господа Христа, па их мучитељи одмах посекоше, и они душама отидоше у Царство Небеско, појући: Алилуја!

Икос 12.

Избезумљени епарх видећи да ти не може ништа, нареди да ти мачем одсеку главу. Пошавши на место погубљења, ти позва присутни народ да позна Јединог Истинитог Бога, Господа Исуса Христа, и да одбаци веровање у мртве идоле. Тада се поново затресе земља, и јави ти се Сам Господ, великомученице Марина, а ти се испуни неисказане радости, говорећи џелату да брзо изврши што му је наређено. И када те мучитељи посекоше, Твој вољени Женик, Господ Исус Христос, узе твоју свету душу, и однесе је у светла Небеска насеља, да се вечно радујеш у њима. А нас свегрешне, твој свети и светли подвиг надахњује да те овако величамо:

Радуј се, јер ти се Господ Христос пред смрт величанствено јавио!

Радуј се, јер је душу твоју на Своје руке радосно примио!

Радуј се, јер си златан венац мучеништва на своју главу примила!

Радуј се, јер си својим подвигом подстакла многе да исповеде име Христово!

Радуј се, јер си се у Небеске обитељи уселила!

Радуј се, јер твоје свете мошти реке исцељења точе!

Радуј се, јер имаш силу да изгониш демоне из поседнутих људи!

Радуј се, украсу Цркве Христове!

Радуј се, огњена осветнице хулитеља светиње!

Радуј се, света велокомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 13.

О, света Марина, величанствена страдалнице Христова, принеси ову молитву твоме и нашем Господу, просећи од њега свеблаге милости и за нас убоге и јадне, и замоли Га да нам све грехе опрости, душу очисти и приведе бестрасном животу, како би до краја земног живота, и кроз сву вечност, радосно појали: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ

О, света мученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа, и због те вере си радосно и без страха пострадала, и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самога Господа. Твојим светим подвигом ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења – тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама.

Због тога, ми свегрешни и немоћни, приступамо ти, света Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара, и коме у сваком захтеву попуштамо, грешећи непрестано. Својим молитвама Господу, учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистота кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.

Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби коју водимо са духовима злобе, и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да ми тога често нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичмост, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље, и све друге страсти, које су се у нама одомаћиле, и постале као нека наша друга природа. Зато својом огњеном молитвом, мученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас, и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом, кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се и у нама распали неугасиви огањ љубави Божје, којим си ти тако силно горела, па да са трепетом будимо над сваким својим делом и мишљу, и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би, твојим светим молитвама, тако проживели до краја земног живота, стално стремећи ка Вишњем свету.

А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободно прођемо крај злих војски сатанских, и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела, и свих Светих, међу којима и ти лучезарно светлиш, света Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.

ТРОПАР светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ, глас 4.

Агница Твоја Исусе, Марина, зовет велијим гласом:
Тебе Женише мој љубљу и Тебе ишчушчи страдалчествују,
и сраспињајусја, и спогребајусја крешченију Твојему,
и стражду Тебе ради, јако да царствују в Тебје.
И умирају за Тја да и живу с Тобоју,
но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја Тебје:
Тоја молитвами јако Милостив спаси души нашја.

Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом:
„Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам
и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме.
И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом,
и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом.
Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе“.
Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

КОНДАК светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ, глас 3.

Дјевства добротами преиспешчрена дјево,
нетљеними вјенци вјенчаласја јеси Марино:
Кровми же мученичества обагрена, чудеси просвјетившисја исцјељениј,
благочестно мученице пријала јеси
почест побједи твојего страданија.

Добротом дјевства украшена дјево,
нетрулежним венцима си се венчала, света Марина:
Крвљу мучеништва си била обливена,
просветивши се чудесним исцељењем,
и побожно си примила почаст победе због твога страдања.

Молитва свете Марине пред мучеништво за Христа - Свети владика Николај

Господе Исусе, Боже мој и Спасе,
Ти сваком помажеш ко у Те узда се:
Буди близу мене, близу моје душе,
Кад неверни стану тело да ми руше.
Буди близу мене, Снаго мученика,
Да поднесем муке без страха и крика.
Држи ме, молим се – Теби Вишњем Богу,
Да ми врази моји одолет не могу,
Да ме не упрља њихов поглед скверни,
Да ме не занесе говор им неверни,
И да претња срце не уплаши моје –
Господе, услиши реч слушкиње Твоје!

Благодат ми пошљи Духа Твог Светога,
И њоме осветли цркву тела мога,
Напуни ми уста Твоје премудрости,
Да се могу бранит од вражје пакости,
И одговор дати на питање свако,
Безбожничка уста затворити лако.
Да се не подсмехну вражји ученици,
И не наругају Твојој мученици.

Бљеском Твога Крста и мој Крст украси,
Недај свећу душе мука да угаси.
Име ми је Твоје драже од свег света –
Удостој ме, Спасе, Твог милог сусрета!

Као овца стојим пред гладним вуцима.
К`о самотна птица пред многим ловцима.
Као риба бедна мрежом ухваћена –
Но ја у Те гледам, Господе спасења.
Нек растржу тело к`о јефтину врећу,
Ја се Тебе, Христе, отказати нећу.
Волим муку с Тобом, но све труле сласти.
Ја се клањам, Спасе, само Твојој власти.
Победниче смрти, ђавола и ада
Кроза ме понови ту победу сада!
На свему Ти хвала, Господе и Спасе,
Што сваком помажеш ко у Те узда се!