Turisticki vodic foruma" Razbibriga"-Seoski turizam

[причалица]

Zavisi dali te zanima soba ili apartmanski smeštaj

sobe su 5 - 10 eur, a apartmani od 15 pa naviše.

pa nije skupo bwe...ovo za apartmane

[ЖениМиСе]

Једна од најважнијих година за Врдник и врдничку Раваницу је 1697. година, када у овај опустели и порушени манастир долази кир Димитрије са својим калуĂ°ерима из Сент Андреје и са собом доноси мошти кнеза Лазара, заједно са покровом на коме је прва српска песникиња Јефимија извезла Похвалу кнезу Лазару. Од тада па све до данас Врдник слави Видовдан као своју славу, у знак сећања на Божијег угодника светог великомученика кнеза Лазара.

Желећи да сачува традицију, споји прошлос са будућношћу Друштво Врдничана ,,Видовдан'' и Савет Месне заједнице Врдник организовали су Видовдански сабор, настојећи да на тај начин у складу са Правилима и циљевима Друштва Врдничана окупе све они који воле Врдник и осећају се Врдничанима. Први Видовдански сабор у Врднику одржан је 28. јуна 2003. године.

Туристичко-културна манифестација Видовдански сабор у Врднику има за циљ да допринесе очувању традиције, те материјалних и духовних вредности Врдника. У току манифестације посебна пажња посвећује се неговању традиције народних обичаја и веровања, као и презентовању народног посног кулинарства, народних ношњи, рукотворина, сувенира, старина и домаћих народних производа. У току Видовданског сабора значајна пажња посвећује се аутентичној производњи, која представља симбол Бање „Врдник“.

ТакоĂ°е значајно место у програму манифестације посвећено је културно-уметничком стваралаштву Врдничана, који кроз најразличитије форме доприносе богатству саме манифестације. Главни циљ ове манифестације је развој и унапреĂ°ење туризма и стварање услова за развој комерцијалног туризма.

[kojica]

Terzića avlija

[kojica]

Etno park

Etno park Terzića avlija u Zlakusi je otvoren nedaleko od centra sela, na jednom
brežuljku, ispod same bukove šumice. Reč je o tipičnom seoskom domaćinstvu, koje čine
dve stare srpske kuće od kojih je jedna stara sto godina, građena od nepečene cigle, sa
krovom na četiri vode i pokrivena starim biber crepom. U jednoj se svakodnevno
boravilo, a druga je služila za prijem i smeštaj gostiju. Istu namenu je zadržala i danas, a
druga kuća je pretvorena u muzej u kome je prikupljeno sve ono što se nekada koristilo
u svakodnevnom životu – od alata do dokumenata, rukopisa, starih novčanica, delova
nameštaja i mnogo toga drugog.

[kojica]

[kojica]

[kojica]

U dvorištu su i danas očuvane ekonomske zgrade bez kojih se nekada nije moglo –
mlekar, šupa, salaš i bunar dubok 12 metara. Izgrađeni su i letnjikovci gde se možete
odmoriti, a čućete i zanimljivu istoriju ovog domaćinstva. U kući je živeo solunac
Gvozden Terzić, seljak koji je preživeo albansku golgotu, ali je dočekao da ga isti
neprijatelj dočeka na kućnog pragu. Zajedno sa sinovcem Milisavom i grupom seljana su
u znak odmazde, avgusta 1941. godine, najpre streljani, a zatim i obešeni na ulasku u
selo. Tu se i danas može videti spomenik u obliku drvenih vešala, koji nemo svedoči o
nekadašnjem stradanju. Do Zlakuse se, inače, stiže Ibarskom magistralom, a smeštena
je ispred Potpećke pećine, 14 kilometara od Užica

[kojica]

Izabrana najspremnija sela za turističku promociju



BEOGRAD - Dunavski turistički klaster ''Ištar 21" izabrao je 14 "najspremnijih" sela za
turističku promociju od 45 koliko je konkurisalo u okviru projekta ''Bogatstvo različitosti''.
Izabrana sela su Belo Blato, Skorenovac, Bački Monoštor, Banoštor, Golubinci, Kovilj,
Stapar, Turija, Stari Slankamen, Krčedin, Donji Tavankut, Totovo selo, Gudurica i
Selenča. Cilj projekta je da se kroz razvoj multikulturalne ture kroz Vojvodinu i
Podunavlje, ta regija predstavi sa turističkim proizvodom koji će biti jedinstven i
prepoznatljiv na domaćem i svetskom tržištu.

[kojica]

"Nigde u Evropi na tako malom području ne živi toliko različitih naroda kao u tim selima.
Susreti različitih naroda i kultura na tom prostoru, njihovo prožimanje, međusobno
uvažavanje i prihvatanje doprineli su bogatstvu koje danas imamo", navode u klasteru.
Tu se nalaze brojne nacionalne zajednice, koje neguju svoju autentičnost i specifičnosti
pokušavajući da ih sačuvaju od zaborava, urbanizacije i globalizacije. Kulturno i prirodno
bogatstvo kojim raspolažemo, nije u potpunosti poznato evropskim i svetskim putnicima,
a promocija bogatstva različitosti može doprineti formiranju brenda čitavog područja i
njegove prepoznatljivosti na tržištu.

Neki od elemenata za ocenjivanje bili su prvi utisak, doček, uređenost sela,
zainteresovanost lokalnog stanovništva, postojanje i uređenost etno kuća i suvenirnica.
Sela će se pripremiti za dolazak domaćih i inostranih turističkih grupa, kako bi predstavila
svoje kulturno nasleđe, običaje, tradiciju, autentične lokalne proizvode, gastronomiju,
muziku, folklor, arhitekturu, stare zanate i veštine, a prvenstveno ono što oplemenjuje i
čini svaku sredinu boljom - ljude koji u njima žive. Klaster najavljuje da će uz to, biti
promovisani i vinski putevi, salaši, lokalne manifestacije, eko-etno i rekreativni turizam, a
takav "turistički proizvod", može omogućiti dolazak turista tokom cele godine.

Klaster planira brojne druge aktvnosti kako na polju promocije izabranih sela, a od 15.
oktobra kreću promotivne ture. (Tanjug)

[Sarmica]

Na samo 6 kilometra od manastira Tronoša i 6 km od Loznice, u selu Tršić, nalazi se Etno kompleks Tršić u kome je 35 objekata pod zaštitom (Dositejev muzej, Muzejska postavka „Vukovih sabora“, Galerija…).

Tršić je rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića. Kao posebna celina u okviru kompleksa ističe se Vukovo imanje sa Vukovom spomen kućom, dva vajata, kačarom, čardakom i ambarom. U Tršiću se svakog septembra održava i Vukov sabor – međunarodni skup slavista iz celog sveta.

[Sarmica]

Rajski konaci su seosko domaćinstvo koje je osvajanjem nagrade "Turistički cvet" proglašeno za najlepše u Srbiji od strane Turističke Organizacije Srbije (u 2010.godini).



Nalaze se u selu Leušići, tridesetak kilometara udaljenosti od Gornjeg Milanovca i Čačka, u ambijentu cvetnih livada i voćnjaka. Rajski konaci su ušuškani i skriveni u senci starog šljivika. Ovaj etno raj je omeđen potocima i izvorima pitke vode, i nudi potpuni odmor tokom cele godine. Čitav ambijent Rajskih konaka, zamišljen je i ostvaren tako da u njemu osetite dah prošlih vremena i staru srpsku arhitekturu. Sa mnogo ukusa i mašte konaci su oplemenjeni toplim bojama, etnografskim i umetničkim detaljima koji ih čine prijatnim za duži boravak i odmor.



Smeštaj gostiju u obezbeđen je u seoskim vajatima, živopisnim drvenim kućicama, apartmanskog tipa renoviranih u šumadijskom etno stilu (od strane istih neimara koji su gradili Drvengrad na Mećavniku) koje imaju centralno grejanje, u potpunosti opremljenu kuhinju i luksuzno kupatilo.

[Sarmica]

Najlepša sela Srbije - Gostilje - selo vodopada

Dobrodošli u Gostilje. Gostilje je jedno od najzanimljivijih lokaliteta planine Zlatibor. Na padinama Čigote i Borkovca, na nadmorskoj visini od 900 metara, i pravi je izazov za ljubitelje “neukroćene” prirode.



Gostilje je jedno od najzanimljivijih lokaliteta planine Zlatibor. Na padinama Čigote i Borkovca, na nadmorskoj visini od 900 metara, i pravi je izazov za ljubitelje “neukroćene” prirode. Ovo selo je dobilo svoj naziv zahvaljujući ljubaznim i gostoprimljivim domaćinima, na čijoj se trpezi može naći samo zdravo voće i povrće, pršuta i slanina, mlečni proizvodi, proja ili kačamak, spravljeni na tradicionalan, zlatiborski način. Uz takvu ishranu i domaću šljivovicu svaki gost će se osećati kao kod svoje kuće.

Pored zdrave hrane, Gostilje je poznato po svojoj vodi. U samom selu izvire potok, na čijem se vrelu prozvodi "Zlatibor" voda, brend istoimene planine. Posebno obeležje ovog sela je jedan od najvećih vodopada u Srbiji, koji se sa čitavom formacijom prelepih slapova uzdiže na visinu od oko 20 metara.

U selu se mogu videti rodna kuća i spomen soba Dimitrija Tucovića, Dom kulture, biblioteka, radionice starih zanata, pastrmski ribnjak, brojne vodenice potočare i naravno Gostiljski vodopad.

Utonulo u šumsku tišinu, selo je prepuno bisera prirode. Tu je reka Katušnica, raj za ribolovce, čiji virovi predstavljaju najlepše prirodne bazene za kupanje. Zatim Rakovička pećina, jedna od mnogobrojnih u kanjonu Katušnice. Celo planinsko okruženje, prošarano pašnjacima, borovom šumom i vodopadima, nudi izvanredne uslove za kampovanje, odmor ili sakupljanje lekovitih biljaka. U blizini, nalazi se veliki fudbalski teren, ali i staro selo Sirogojno, Stopića pećina, slikarski ateljei Trnava i Borova Glava i Turistički centar Zlatibor, koji zajedno u paketu sa Gostiljem kreiraju izuzetnu destinaciju za izletnički turizam.