Оне које могу добити статус класичне.
Оне које су нама читали, па смо их ми читали нашој деци...
"Црвенкапа", "Ивица и Марица", "Снежана и седам патуљака", "Пепељуга", "Лепотица и звер", "Краљ жаба".
Ових неколико памтим добро. И добро се сећам да су ми биле чудне...
Можда не кад сам имала 2-3 године, мада, ко ће знати, али кад сам имала 5-6 јесу.
Да ли сте се некад запитали какву поруку крије нека бајка у себи или сте их читали деци "по инерцији"...
Читали су вама, па шта вам фали.
Признајем да ове бајке нисам читала сину.
Како да му читам Црвекапу кад је мајка шаље саму у шуму где има зли вук?
Како да му објасним да је Пепељугин тата био стално заузет па није видео како му малтретирају ћерку. Или да му кажем да је толико био заљубљен у друггу жену па је све то допустио.
Како да изговорим да једна мајка наговара оца да децу оставе у шуми јер ОНИ немају шта да једу.
И тако... Примера има доста.
И шта мислите, зашто су у приличном броју Гримових бајки жене приказане као зле а мушкарци као слабићи?