Jazz…
Muzicki stil koji se cesto zasniva na improvizaciji, a koji su razvili Amerikanci africkog porekla pod jednakim uticajem evropske harmonijske strukture i africkih ritmova. Premda je poreklo reci nerazjasnjeno, ova muzika razvila se uglavnom kao mesavina razlicitih elemenata na muzickoj sceni krajem 19. i pocetkom 20.v. u Nju Orleansu. Najprisutniji su elementi bluza i regtajma koji su spojeni harmonijske i ritmicke strukture koje su koristene kao osnov za improvizaciju. Do ovog spajanja doslo je delimicno zbog razlicitih drustvenih prilika kojima se koristila muzika: mesanjem razlicitih stilova bilo je moguce prilagoditi muziku okolnostima u kojima je ona izvodjena.
Prvi veliki solista jazz muzike bio je trubac Luis Armstrong koji je svoju vestinu razvio na jazz scenama Nju Orleansa (diksilend) ova muzika je od tada bila sredstvo licnog izrazavanja muzicara putem improvizacije i kompozicije.
U doba SVINGA (oko 1930-45) doslo je do promene uloge solo muzicara, narocito pod uticajem pijaniste
Djuka Elingtona cija je muzika predstavljala originalni spoj komponovanih i improvizovanih elemenata.
Sredinom 40-tih godina saksofonista Carli Parker bio je pionir u razvoju tehnicki veoma slozenog BIBAPA koji se razvio kao jedan od izdanika prefinjenog oblika svinga: njegov ekstremni tempo i harmonijska prefinjenost predstavljali su izazov kako za izvodjace tako i za slusaoce.
malo prave svirke... charlie, hawkins i lester young...
Trubac Majls Dejvis predvodio je orkestre koji su razvili opustenu estetiku i naglasavanje lirskih fraza koje su 50-tih godina 20.v. postali poznati kao cool jazz, a kasnije su poceli da koriste elemente elektronske muzike.
Dzon Koltrejn je u svojoj muzici istrazivao mnoge smerove u kojima ce se jazz razviti 60-tih. godina, ukljucujuci prosirivanje nizova akorda bibapa i experimentalnu slobodnu improvizaciju.