Rabindranat Tagore - biografija i poezija

[KrivaJeJabuka]

O majko, knežević će proći jutros pored naših vrata - otkud mogu da pazim na posao svoj?
Kaži mi kako da opletem vitice svoje; kaži mi kakve haljine da obučem?
Zašto me gledaš tako čudno, mati?
Znam dobro da neće nijednom pogledati u moje prozore; znam, u magnovenju će iščeznuti ispred mojih očiju; samo će poslednji zvuk svirale uzdišući dopirati do mene iz daljine.
Ali će mladi knežević proći pored naših vrata, i ja hoću da obučem što najlepše imam za taj čas.
O majko, mladi je knežević prošao pored naših vrata, i jutarnje sunce obasja njegova kola.
Ja odvratih veo sa svoga lica, otkinuh ogrlicu od rubina sa svoga vrata i bacih mu je na put.
Zašto me gledaš tako čudno, mati?
Znam dobro da ogrlicu moju nije podigao; znam da su je točkovi smrvili i ostavili crveni trag u prašini, da niko ne zna šta je bio dar i kome je bio namenjen.
Ali je mladi knežević prošao pored naših vrata, i ja sam mu bacila nakit sa nedara svojih na put.

[KrivaJeJabuka]

Iz dana u dan on dolazi i odlazi.
Idi, draga, i daj mu jedan cvet iz moje kose.
Ako te upita ko te je poslao, preklinjem te, ne kaži mu ime moje - jer on samo dolazi i odlazi.

Eno gde sedi pod drvetom u prašini.
Napravi mu tamo, draga, sedište od cveća i lišća.
Oči su mu tužne i unose tugu u srce moje.
Ne kaže šta misli; samo dolazi i odlazi.

[KrivaJeJabuka]

Kad minu pored mene brzim koracima, dodirnu me rub njenih haljina.
Sa nepoznatog ostrva jednoga srca zapahnu me iznenada topli dah proleća.
Lepršanje jednog letimičnog dodira teknu me, i u magnovenju se izgubi kao otkinuta liska cveta koju goni vetar.
Na moje srce pade uzdah njenoga tela i njenoga srca.

[KrivaJeJabuka]

Tajnu svoga srca ne zadrži za se, prijatelju!
Kaži je meni krišom, samo meni.
Ti što se osmehuješ tako ljubazno, šani tiho, moje će te srce čuti, ne moje uši.
Gluva je noć, dom je nem, ptičja gnezda obavija san.
Poveri mi tajnu svoga srca kroz uzdržane suze, kroz drhtavi osmejak, kroz sladak stid i jad.

[KrivaJeJabuka]

,,Mladiću, hajde k nama i kaži nam iskreno zašto je ludila u tvojim očima?"
,,Ne znam kakvo sam vino pio od divljega maka, što je ovo ludilo u mojim očima."
,,O, sramote!"
,,Da, jedni su mudri a jedni ludi, jedni su oprezni a drugi bezbrižni. Ima očiju što se smeju, i očiju što plaču, a u mojim je očima ludilo."

,,O, mladiću, što stojiš tako mirno u senci drveta?"
,,Moje su noge sustale od tereta moga srca, zato stojim mirno u senci."
,,O, sramote!"
,,Da, jedni idu dalje svojim putem a jedni oklevaju, jedni su slobodni a drugi okovani, a moje su noge sustale pod teretom moga srca."

[KrivaJeJabuka]

,,Sve što daju tvoje darežljive ruke primam. Inače ne molim ni za šta."
,,Da, da, poznajem te, skromni prosjače, tražiš sve što neko ima."

,,Ako ima za mene koji izgubljeni cvetak, poneću ga u svom srcu."
,,Ali ako ima trnja?"
,,Trpeću."
,,Da, da, poznajem te, skromni prosjače, tražiš sve što neko ima.

,,Kada bi samo jednom htela da podigneš svoje ljupke oči k mome licu, moj bi život bio zaslađen i posle smrti."
,,Ali ako bi pogled njihov bio svirep?"
,,Pustio bih ga da probode moje srce."
,,Da, da, poznajem te, skromni prosjače, tražiš sve što neko ima."

[KrivaJeJabuka]

Tužne su tvoje pronikljive oči. Ispituju dušu moju kao mesec kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj život pred očima tvojim od kraja do kraja, i ništa nisam sakrio ni zadržao. Zato me ne poznaješ.
Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti u stotinu zrnaca i nanizati orlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svež i malen i sladak, otkinuo bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana. Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznaješ međe toga kraljevstva i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti, on bi procvetao u laki osmejak, i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
Da je samo bol, on bi se rastopio u sjajne suze, u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna, tajna bez reči.
Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena je radost i bol bez granica, beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život, pa ipak je ne možeš nikada potpuno poznati.

[KrivaJeJabuka]

Govori mi, dragane! Kaži mi rečima šta si pevao.
Noć je tamna. Zvezde se izgubiše u oblacima. Vetar uzdiše kroz lišće.
Razdrešiću svoju kosu. Moj plavi ogrtač priljubiće se uza me kao noć. Prigrliću tvoju glavu na svoja nedra, i tu, u slatkoj osami, pusti srce neka govori. Sklopiću svoje oči i osluškivati. Neću te gledati u lice.
Kada se tvoje reči završe, sedećemo mirno i ćutati. Samo će drveće u mraku šaputati.
Noć će izbledeti. Dan će osvanuti. I mi ćemo se pogledati u oči i poći svako svojim putem.
Govori mi, dragane! Kaži mi rečima šta si pevao.

[KrivaJeJabuka]

Jednoga jutra naiđe u moj cvetnjak jedno slepo devojče i ponudi mi u lotosovom listu cvetnu ogrlicu.
Obesih je oko vrata, i suze mi pođoše na oči.
Poljubih devojče i rekoh: ,,Slepa si kao i ovo cveće.
Ne znaš ni sama kako je lep tvoj poklon."