Učiteljice...

[Sibi]

Ja sam ludela sa učiteljicom starije kćerke ali ona nikad nije imala problema u srednjoj školi. Maltretirala je do iznemoglosti, nikad nije bila zadovoljna... koliko god Tara da je učila smatrala je da može više (hvala joj do neba), meni se tad činilo da se iživljava, međutim, zaista je izvukla maksimum iz deteta i naučila je da uči ... sa mlađom kćerkom je bilo obrnuto, učiteljica je bila drugarica sa klincima, bukvalno im je poklanjala ocene, i sad ova jedva prolazi kroz srednju školu (sedne i bleji u knjigu, pojma nema odakle da počne i šta treba sa knjigom da radi...)... Pokušali smo i sa mapom uma, crtali mapu i kačili na zid jbt. non stop visim kod razredne i nešto moljakam, živi me blam pojede, a njoj je sve lako ćemo... kao što je bilo i kod učiteljice

[Kovač]

A na jednog dečaka je vikala jer je u kupatilu piškio pored šolje,zaboravivši pri tom da je dete slepo i da mu nije lako da potrefi rupu...

[Sibi]

Budimo realni, danas učitelj može biti svako i onaj sa živcima i onaj bez živaca. Verovatno su blejali u knjigu kao i moje dete kad je trebalo da uče pedagogiju. A ovo što ti kažeš Kovač, je pokazatelj njihove posvećenosti radu... kao i humanosti. Kako neko može da zaboravi da je dete slepo??????!

[причалица]

ma, ljudi, ne brinite...sve to prođe sa pubertetom...onda ćete qkati za učiteljicama....

[zLozi]

Mrtva sam da bih pisala, samo hocu da kazem da se slazem sa Vandom sto se tice zigosanja....mada, za utehu je da ne zigosu svi nastavnici, postoje oni otvorenog uma.
A mali, to sto je rekao da ce se on popraviti mi se bas ne svidja. Nisam psihologa, ali samo da mu ta uciteljice ne nabije osecaj stalne krivice, da je kriv i kada nije...
I najvise se slazem sa Manijakom i delom o pomracini.

[zLozi]

Sto se tice Kovaca i slucaja sa njegovim detetom, tu stavrno ne znam sta bih rekla ili uradila, jer je u pitanju izbor skole- bez izbora i dete koje ide u specijalnu skolu.
Stvarno ne znam da li ucitelji i uciteljice polazu bilo kakav test sposobnosti obavljanja tog posla?

[причалица]

polažu oni to...ali, sve je to jedan loodački esnaf.
radila sam u školi, i uz svo najpoštovanje naše vande, u zbornici ima poprilično blesavih, iskompleksiranih i isfrustiranih loših đaka...a tek onih dobrih - Bože, sačuvaj decu od njih.

[zLozi]

I kako se na kraju ovo zavrsilo i da li se zavrsilo?

[причалица]

to se završava tek kad deca izađu iz škole....i odu na fakultet.

[kojica]

Danas je roditeljski. Tata će da ide. :raz_097:

[zLozi]

Javni kako se tata proveo

[kojica]

Javni kako se tata proveo

trenutno je tamo.. a ja uživam...

[причалица]

ove meni ništa ne govore za roditeljski....

[zLozi]

trenutno je tamo.. a ja uživam...

Mozda i on covek uziva u tepanju

ove meni ništa ne govore za roditeljski....

:raz_114:
Mozda nemaju sta bitno da prijave.

Joj, ja se smejem, a danas seckam nokte i pade mi an pamet da ja ne bih znala kada detetu smeju da se daju makazice, da samostalno sece nokte.

[причалица]

ih, ima vremena za to....kakve sad makazice, bre.

[zLozi]

Nikakve makazice, to mi je palo na pamet, onako odjednom.

[kojica]

Nikakve makazice, to mi je palo na pamet, onako odjednom.

e svašta tebi pada na pamet.... :raz_114:

Pričalice, tromesečje je.. trkni ti ipak do škole...

[причалица]

i to što kažeš....

[QueenOfClubs]

Neke su majkice, neke veštice...

šta sa vešticama?
Ako ćutim, maltretira mi dete.. ako ga branim, bojim se maltretiraće ga još više...:raz_117:

Evo sad idem da joj objasnim da ne može da ga kažnjava tako što ga ne pušta na veliki odmor.
Već zna da dete ima alergijsku astmu i da je alergičan na prašinu.
A i zna se čemu služi veliki odmor. To nije nagrada dobroj deci.
Ja li to da joj objašnjavam???

Odoh pa vam javljam dal sam poginula ja il ona...

Е овако... Мој син није имао конкретан проблем са учитељицом, имала сам ја.
Имала сам то што она није ни педагог ни учитељ ни човек.
Почела сам да сумњам да нешто није у реду кад ми је син код куће препричавао њене приватне проблеме.
Е сад... Мој син је ишао у такозвано одељење боравка.
То у преводу значи да су сва деца запослених родитеља стрпана у једно одељење, које је уједно и најбројније.

Почело је тако, а онда је сазвала заједнички састанак родитеља и деце где се згражавала над поступцима два дечака.
Ја сам устала и рекла – Стварно немам времена за ове глупости, молим све родитеље да сад јавно саосећају са учитељицом, дечаке вешају, јер, стуб срама су прошли,
па да се разилазимо, да учитељица може олакшана да заспи.
Она је поцрвенела и наступио је мук.
Наставила сам – Више ме немојте звати на ова јавна суђења, то лоше утиче на мој притисак и имам жељу да одем у "Курир", па да се суђење настави пред још широм публиком.
А родитеље ова два дечака бих замолила да ми дају број телефона, желим да дечаке позовем код нас кући за викенд.
И окренула сам се и изашла.
На сваком следећем родитељском је само у мене гледала. Бојажљиво.
Имам ту срећу да ми је син стварно добро дете и одличан ђак па му није могла ништа. А не би ни смела.
Знала је да сам у стању да идем дотле да више никад не предаје.
Зато што, цитирам:
(Ситуација: веома сиромашна девојчица из одељења има бенигни тумор на мозгу, потребна је хитна операција и родитељи желе да помогну новчано)
"Мислим да сад није прави тренутак. Иде Осми март, па ће се родитељи ту истрошити"
(Девојчици треба да се иде у посету)
"Не, ја стварно не могу, мене то тако потресе)
(Два дечака су се потукла)
"Немам ја ништа против што се ви бијете. Али можете да поломите ногу, руку, главу. Па не могу ја сваки час да вас возим у ургентни"

Њених бисера је безброј.
На крају сам рекла сину да је жена идиот и да је никако не слуша нити да му она буде узор,
Да због боравка и својих другара нећу да га премештам у друго одељење, али да мора да учи као и до тада и да не обраћа пажњу на њу,
а да ћу математику ја да му предајем и да ћу да преконтролишем сваки контролни.
Шта сам ту налазила, то је за неверицу. Жена не уме да сабере два броја.
Врхунац је био кад је узела његов тест, прегледала, дала пет и на крају оцењивала друге по томе.
Два задатка нису била тачна.
Отишла сам отворена врата и пред свима јој указала на грешке.
Да ли сте знали да је 5 : 0 = 0 ?
То је био тренутак кад сам му забранила да прати наставу математике.
И њу сам обавестила о томе.

[причалица]

dobro si rekla. alal vera!
p.s. kaže učiteljica moje mlađe ćerke (dok je još bila prvi razred) na roditeljskom sastanku u drugom polugodištu:
- zaista sam više očekivala od vas.
- kako to mislite? - upita jedan bojažljivi zgodni tata.
- pa da radite više sa decom, ne mogu ja sve sama.
gledam i ne mogu da verujem - plaćena je za posao (kako-tako, ne kažem da im je plata neka, ali svi smo plaćeni loše, ako ćemo pravo) i još traži da ja obavljam njen deo posla - da učim dete kad je ravnodnevnica i kad je najkraći dan u godini i koliki je koren iz minus jedan...mislim, znam ja sve to, ali ta ako ne znam? ona bi trebalo da pomogne....
ne! takva deca su (osim ako nemaju neku ludu sreću da ih Gospod pogleda) prepuštena sama sebi i postaju problemi oko kojih se više vremena i energije troši nego oko dobrih đaka.