Стварно нисам видела друго решење него да детету укажем да је учитељица лоша.
Зашто бих ја њега извлачила из средине у којој је навикао и стекао пријатеље, зашто бих га терала да буде сам код куће по цео дан због учитељице?
Он није имао проблем с учењем, она није смела да га кињи, а реално, није имала ни зашто.
И не видим зашто у таквој ситуацији не попричати отворено са децом.
Знам да је правило да о учитељици не треба причати лоше пред децом.
Али наравно, објаснила сам му да она ипак јесте неки ауторитет, да не сме да прави хаос и да не учи.
Првенствено због себе. И да не препричавам сад...
Али нисам могла да дозволим да му таква особа буде неки узор.
Тужно је кад тако мала деца морају да се суоче са гњидама у људском облику, али добро, све је то живот.
Можда ће касније умети лакше да разликују људе и оне друге.