I mene je do skoro bio blam što loše čitam. Kada sam videla da i dete ima taj problem, pošizela sam.
Sad ubeđujući njega da to nije sramota, ubedih i samu sebe...
tu je neki problem u obradi informacija, a ne mogu da ga razjasnim do kraja..
recimo... piše vrba, a on čita lipa...
To već nije uobičajena greška kada čitaš umesto do od ili umesto im mi..
On je dakle već pročitao reč, registrovao je da je drvo u pitanju i kada treba da kaže
šta je pročitao on kaže nešto što uopšte ne piše...
Samo neka čita što više. Neće biti odličan čitač, ali vremenom će se to popraviti.
Neka čita u sebi, kada je neko pored njega, a naglas kada je sam.
Bilo šta.. šta god ga interesuje..
Sećam se kada sam uzela prvu knigu od 500 strana. Imala sam utisak da je nikada neću pročitati..
i da ću zaboraviti šta je pisalo na početku...
Sada je već druga priča.
I eto.. moje dete ima prilike da me čuje kako sada čitam i zna da sam nekada imala problem kakav i on..
To bi valjda trebalo da ga ohrabri.. ali ne vredi kad ga ona ženturača ubi u pojam...