El beše mržnja menja nas, ili mržnom menjamo mi sebe?
Da li ljubav menja nas, ili ljubavlju mi menjamo sebe?
Gurbet će da bojkotuje temu, a koga je briga za njega...
El beše mržnja menja nas, ili mržnom menjamo mi sebe?
Da li ljubav menja nas, ili ljubavlju mi menjamo sebe?
Gurbet će da bojkotuje temu, a koga je briga za njega...
pa, ovako.... menja nas svako osećanje...ako je osećanje malo intenzivno - onda nas malo i menja...a ako je baš intezivno - onda nas baš menja.... bar u nekom vremenskom periodu.
evo, ja sam baš u toj fazi...kad znam ko sam i šta sam formalno-pravno gledano, ali sa gledišta osećanja....još uvek nemam pojma ko sam.
duša koja traži, eto.
где си пошла с крмељиве очи
ja kad se zaljubim, skroz se promenim, narocito kad sam u prosustvu osobe u koju sam zaljubljena... omutavim nacisto, ni da beknem...
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
ali da se razumemo, to je bilo odavno, mozda sad takva situacija nije, ne znam... nisam pametna...
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
Osećanja nas vode i osećanja nas menjaju,u jednom ili drugom smeru.
U zavisnosti koliko su jaka i koliko su ovladala nama ,mogu biti i dobra i
loša vodilja.Ako osećanjima sa negativnim predznakom dozvolimo da nas savladaju,
tada postajemo lošiji,i obrnuto,osećanjima sa pozitivnim predznakom treba dozvoliti da nas
preplave,jer tada postajemo bolji.Kada su osećanja u pitanju,ima jedna rečenica u kojoj bih
mogla opisati moj stav i odnos prema njima:
Nisam ni andjeo ni svetica,ja sam samo čovek koji traži bolji put.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Мислим да нас осећања не могу променити.
Осећања и зависе од нас самих.
Једноставно, неко мрзи јер је то у складу с његовом личношћу, и онда не можемо рећи да га је мржња изменила.
Такав је, а у неком тренутку се то само испољило мало интензивније.
Онај ко каже да га је љубав променила, није искрен пре свега према себи.
Све те особине су већ у нама.
Не може љубав да промени на боље лошег човека.
Он моче бити "добар" само на кратко, и увек ће тражити "лоше осећање" не би ли пронашао "оправдање" за своје лоше поступке.
И обрнуто.
Е ко ме схватио, свака му дала.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
Kako je to čudno.. nešto što smo sami stvorili, upravlja nama....
Nešto me ova rečenica ne motiviše da se potrudim da shvatim...:raz_114:
Na momente mi se čini da te razuem.. pa onda izgubim nit...
Osećana zavise od nas samih. - U potpunosti se slažem.
E jedino što ne razumem je
da li misliš da stvaranjem osećanja sebe menjamo
ili misliš da je to nešto u nama već zapisano/definisano i ne podleže promenama...
?
možda misli da sve to u nama ''čuči'', pa kad ispliva, onda eto....tu je. ali saznanje da se može nešto osetiti za nekoga, mislim da je to ono što nas u glavi menja.
где си пошла с крмељиве очи
Не мислим да је "записано".
Можда неке ствари заиста јесу наследне, али се у то не разумем.
У сваком случају, нек је наслеђе, васпитање, живот...
Мислим да се човек у основи не мења много.
Можда промени нешто уз велики труд на неко време...
Али, лењивац не постаје напрасно вредан, добар не постаје зао, покварен остаје мућак, безобразан и дрзак не може да се претвори у дипломату...
Мислим да не постоји то осећање које ће негога много да измени и заувек...
Можда привремено.
Једино што бих можда издвојила је тренутак кад се роди дете.
Осећања која се тада јављају су нова, и могу нас учинити донекле другачијим.
Али опет, само у односу на дете и због њега.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
Osecanja su deo naseg identiteta ali i izraz pogresnog tumacenja stvarnosti pa nas mogu lako navesti na pogresan put, ako mi ne upravljamo njima onda gde bi nam bio kraj . Po meni osecanja nam samo pomazu u biloj kakvoj analizi , neretko i odmazu , zato moramo mi upravljati njima. A dali nas menjaju ? pa neznam trebalo bi da nas menjaju ali opet zavisi od "upravljaca" u kom ce se pravcu promeniti.
Ciji potpis?
mene osećanja nekad dovode do ludila....ali, isto - nemanje istih u vezi nekog (ili nečeg).
где си пошла с крмељиве очи
Meni to upravljanje osecanjima nije bas najjasnije. Mislim da bi trebalo da bolje savladam tu tehniku... (Na primer nervira me neko ili nesto.....)Verovatno treba prvo uticati na misli (necu da mislim o tome i sktrenuti misli...)...jel tako nesto? Ma sve je to jako tesko, a i sta nije tesko u danasnje vreme...
Kazes sebi necu da se nerviram i opet se nerviras...pa ajde sad radi na tome...
pa eto...ako ne radimo na tome, onda smo ga poprilično ugasili....mislim, nismo savršeni, je l'? dakle, trebalo bi da znamo i da osećaji mogu da budu vodič u nepravdu (i obratno). ipak, često reagujem na prvu loptu, pa mi posle uvek bude krivo.
где си пошла с крмељиве очи
''neću da se nerviram'' ne pomaže... provereno...
Nemoj uticati na misli. Pusti ih da divljaju, ali probaj da ne reaguješ.
Nakon nekog vremena se stišaju, zar ne? Kao kada prođe oluja.
Čak i da želiš da ih zadržiš, nećeš uspeti. Što bi se onda mučila
da ih rasteruješ?
I naravno.. ovo nereagovanje ne treba shvatiti doslovce..
zamisli.. neko mi udari dete, a ja ne reagujem, nego posmatram
misli i čekam da se stišaju...
ali mogu iz te gužve u glavi da izvučem nešto pozitivno i da
se, na primer, skoncentrišem na to kakod a pomognem
detetu, umesto na to kako da se osvetim...
jer ako se totalno prepustim osećanjima, možemo oboje da
nastradamo...
Večnost je čista sadašnjost.