Balašević...

[Ciciban]

[Ciciban]

[Ciciban]

[Vragolanka]

Zivot je more, pucina crna,
Po kojoj tonu mnogi sto brode.
Nije mi srce plasljiva srna,
Ja se ne bojim velike vode.

Gone me vali, nose me struje,
Oseka srece, a tuge plima;
Siba me nebo bicem oluja,
Al' jos se ne dam i jos me ima.

U jutra rana, plase me senke minulih dana
Secanja mutna, kao u lazi, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
Sve manje letim, sve vise padam,
I sve su jace ruke sto me vuku dnu.

Mozda ce zena svilenog bedra,
Koja me zove, i pruza ruke,
Uliti vetar u moja jedra,
Do nove zene, do nove luke.

[Vragolanka]

Pricace ti jednom, mozda, kako sam ja bio ... stosta
Pile moje, pace moje malo
Mudrovace, badavani
Kad me nema da se branim
Da sam blizu
Ne bi im se dalo
Pricace ti o plovidbi
Ti sto nisu sidro digli
Sta sam zadrhtao pred zmajem
Gledali su borbu iz ...
Ti slutis otkud bore
Trunje se u oku diglo
Olujno je
Sveca
I korake po tom doku
Ti si tamo bio
U oku
Odjek mog osmeha jeci
Klece se u pretpostavke
Kljuckajuci
Kao cavke
Moje lose prepricane reci
Brojao sam ljude s ...
Retki nadu retke
Znam da sanjas vaskrsenje
Jednu siluetu plahu
Ti si tamo bio
U mom dahu
Pricace ti jednom svasta
Boljima se tesko prasta
Pile moje, pace moje malo
Silni misevi u boci
Javice se ko svedoci
Pustolovnog traganja za gralom
Ne znam vise, boze prosti
Dal' da strepim
Il' da stremim
Da to breme posebnosti
I na tebe nakalemim?
Bojim se da je kasno
Znam da sanjas rimovanja
Krike
I tisinu nemu
Ti si bio moje ...

[Vragolanka]

U jednom od onih pajzlova
sa kariranim stolnjacima
i nekrstenim vinom
umalo da me Potiski dilkosi
konacno dotuku violinom
pesma bese o suncokretu
do zla boga zalosna
samo za nju se kod nas
vrlo malo zna

Kis napraforgo
lepi goropadni cvet
zbog kog se sunce s neba
spustilo na svet
da sazna sto
u sene glavu okrene
da sazna kom se sveti
kad ne gleda za njime
ko svi drugi suncokreti

Malo moje cudljivo
pusti sta je bilo
ne budi zlopamtilo
obici svet je zbog tog
uzbudljivo
da bi se ovde vratilo
digni tu lepu glavu
pogledaj me bar
u suzici sto blista
cuda se trista vide
tvoja je sreca samo tvoja stvar
al' zato tvoja tuga
to je vec prica druga
to na moj racun ide

Pipnes jedared slingu
u becaruse
pa cela veka snevas
divlje jagode
zbog nje se rime raspare
i naruse
i sve bi htele da se njoj
prilagode

Lako je kad te neko
ni ne zavoli
tad samo tamna strana
srca zaboli
tesko je kad za nekog jedinog
i svog postanes zrnce soli
tesko je kad tvoj neko
prestane da te voli

[Vragolanka]

Toga jutra sam stigao putnickom klasom,
Pa kuci sa stanice casom,
Kroz baste i precice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hronicnu upalu zgloba
- suvenir na strazarske dane.

Usao sam na prstima,
Mati bese vec budna i brzo se prekrstila.
Rece: 'proslo je k'o za cas,
Bas si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
Pa ce ti svirati a ti ces birati'.

Svadba bese k'o svadba, i sta da se prica,
Parada pijanstva i kica
I poznata cura u belom.
Vec po redu pozeleh im zdravlja i srece,
Iz ruku mi otela cvece
I sakrila pogled pod velom.

Tad me spazise cigani,
Kum je trazio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
Cirok osmeh i zlatan zub:
'znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
Nego zapovedi sta cemo svirati!'

Svirajte mi 'jesen stize dunjo moja', jesen rana,
Nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
Al' ja moram cuti tu romansu!

Svirajte mi 'jesen stize dunjo moja', al' polako,
Da mi ne bi koja rec promakla.
Sklon'te case i bokale, razbio bih svet od sale,
Da je samo slucajno od stakla, dunjo moeja...

Retko odlazim kuci a pisem jos redje,
I slike su bledje i bledje,
Pa lepe potiskuju ruzne.
Al' nekad porucim pice i tako to krene,
Pa stignem u svatove njene,
Sve prave su ljubavi tuzne.

Nikom ne pricam o tome.
Brzo dodje taj talas i znam da cu da potonem.
Spas mi donose cigani,
Oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
Oni me pitaju sta da sviraju...

Svirajte mi 'jesen stize dunjo moja', jesen rana,
Nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
Al' ja moram cuti tu romansu!

Svirajte mi 'jesen stize dunjo moja', al' polako,
Da mi ne bi koja rec promakla.
Sklon'te case i bokale, razbio bih svet od sale,
Da je samo slucajno od stakla, dunjo moja...

[Vragolanka]

Znate l' pricu o vasi ladackom.
I ja sam je tek onomad cuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije,
Kazu da je bio cudna sorta.

Otac mu je bio sitni paor.
'ranio je sedam gladnih usti.
Mati mu je bila plava, tiha, sitna, jekticava.
Umrla je sa trideset i nesto.

Imali su par jutara zemlje.
Malu kucu na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba taman tolko kolko treba,
Al' je vasa hteo mnogo vise.

Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane,
Sat sa zlatnim lancem i salase.
Zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne,
U karuce pregnute cilase,
Ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu, al' sirotu.
Uzo bi je samo da je znao.
Voles jednom u zivotu, sad - bogatu il' sirotu
To ne bira pamet, nego srce.

Sve se nado da ce ljubav proci.
Zanavek je otiso iz sela.
Nikad nije pis'o nikom.
Venc'o se sa mirazdzikom,
Jedinicom, kcerkom nekog gazde.

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
Sat sa zlatnim lancem i salase.
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
U karuce pregnute cilase,
Sve je im'o nista im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo.
Dusu svoju djavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtasi,
Trazio je spas u casi,
Ali nije mog'o da ga nadje.

Mlad je kazu bio i kad je umro.
'sred birtije od srcane kapi.
Klonula mu samo glava k'o da drema, k'o da spava.
I jos pamte sta je zadnje rek'o:

Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
Dzaba bilo sata i salasa.
Dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
Dzaba bilo karuca, cilasa.
Kada nisam s onom koju volem,
Kada nisam s onom koju volem.

Znate l' pricu o vasi ladackom.
I ja sam je tek onomad cuo.
Cak i oni slicni njemu, kada razmisle o svemu
Kazu da je bio cudna sorta.

[Vragolanka]

Gledam banat, srem i backu s fruske gore.
Gledam tako, a u dusi lom.
Tu je nekad, kazu knjige, bilo more,
Cekalo me pa presusilo.

Rodjeni sam moreplovac, ko magelan
Il' jos bolje ko admiral kuk.
U ravnici usred njiva, gubim elan,
Nasukan u zitu morski vuk.

Mog mora nema i ne znam sta da radim,
Moj stari kaze da ni dunav nije los.
Mog mora nema al ja zivim u nadi,
Da mozda ipak negde srescemo se jos.

Zivot mi je zato gorak kao tonik,
Tuga moja beskrajna.
Al' na srecu tu je mesec, svetionik,
Vodi me kroz hladno more sna.

O, gde bas mene da takvo nesto snadje.
Ovo je prica i za suze i za smeh.
Poneki mornar mozda ostane bez ladje,
Ali bez mora to je izuzetan peh.

Mog mora nema i ne znam sta da radim,
Moj stari kaze da ni dunav nije los.
Mog mora nema al ja zivim u nadi,
Da mozda ipak negde srescemo se jos.

[Vragolanka]

Nikad nisam bio momak oko kog se dize larma,
Ali mislim da sam faca i da imam nekog sarma.
Mozda gresim, al' ja sam takvog dojma.
Neki kazu da sam lep, neki kazu da sam vatra,
Meni stvarno nije vazno sta ko misli ili smatra
Kada ona o tome nema pojma.

I uvek smisljam neki novi stih,
Il' neki fazon drukciji od svih.
Al' uvek kad je sretnem kazem ja istu stvar:
'pa dobro gde si ti.
Bas sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi da l' jos imas onaj broj sa dvesta tri.
Pa dobro gde si ti.
Sto ne navratis kod kuce sam po podne.
Hej, reci mi kako mama,
Kako tata, kako baka, kako svi.'

Svake noci sanjam film u kom je ona glavni akter.
Smisljam koju boju voli kakav je karakter,
Kako spava ili tome slicno.
Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da mastam,
Da je cuvam, da je lazem, da joj prastam.
To bih hteo da joj radim licno.

I uvek smisljam neki novi stih,
Il' neki fazon drukciji od svih.
Al' uvek kad je sretnem kazem ja istu stvar:
'pa dobro gde si ti.
Bas sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi da l' jos imas onaj broj sa dvesta tri.
Pa dobro gde si ti.
Sto ne navratis kod kuce sam po podne.
Hej, reci mi kako mama,
Kako tata, kako baka, kako svi.'

Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam sta je stvarnost,
Ja sam hteo tacno takvu to je cudna podudarnost.
Tacno takvu, ma ozbiljno vam kazem.
Jedni tvrde da je nezna, drugi tvrde da je gruba,
Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.
Ja se slazem, ma ja se uvek slazem.

I uvek smisljam neki novi stih,
Il' neki fazon drukciji od svih.
Al' uvek kad je sretnem kazem ja istu stvar:
'pa dobro gde si ti.
Bas sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi da l' jos imas onaj broj sa dvesta tri.
Pa dobro gde si ti.
Sto ne navratis kod kuce sam po podne.
Hej, reci mi kako mama,
Kako tata, kako baka, kako svi.'

[Vragolanka]

K'o uklet jedrenjak, u gusti modri mrak uranja kolodvor.
O, dobra noc, banja luko.
Ne, ne dolazim, samo prolazim, nismo se videli dugo...
Da l' to bese cast? sinjel maslinast...

Znam, ona spava sad i mozda ponekad predvorjem njenog sna
Proseta ludi desetar.
Da l' ikad pomisli uz prozor pokisli il' je sve pomeo vetar?
Hej, oci carne, ispred kasarne...

Njenima nisam bio po volji.
Vazno im bilo odakle su moji.
Zasto to smeta, sa ovog su sveta, hlebotvorci, cestit soj.
Njen me je baba uz'o na nisan:
Da l' sam od njinih il' bas i nisam.
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Mani se, cica, ja sam svoj...

Kod stare kanjize, pa malko nanize, gde tisa uspori,
Dici cu salas na bregu.
Mozda im pobegne kad zito polegne,
Kad se jarebice legu.
Mozda kad sneva, meni dospeva...

Otpravnik klima crvenom kapom.
Vreme je bilo, haj'mo polako.
Prosipa vetar behara pehar.
Spavaj mala, masala.
Ne volim kad me uzmu na nisan:
Da l' sam od njinih il' bas i nisam.
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Za svaki slucaj, jos uvek samo svoj...

[Vragolanka]

Ne volem... nikog, lutko...
Takva mi je narav...
Kao odzakstar i garav...
Puno dima je kroz mene proslo...
Ne volem...
Ujne, strine, sogore, komsiluk...
Nataknem ih na civiluk...
Od njih nista dobro nije doslo...
Ne volem...
Semenkare... cigane trubace...
Burek... ulicne pisace...
Nek mi moju lepu varos vrate...
Ne volem...
Dzipadzije... dizelbutikase...
Restoteke... tamburase...
Svaku pesmu bar za strofu skrate...
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim cetir konja besna...
Da ih u oblak upregnem...
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...

Ne volem...
Kad mi gace udu...
Di vec udu... te sto brinu brigu tudu...
Kosticu u strudli od visanja...
Ne volem...
Zatucane... gratiskravatase...
Hipohondre sto se plase
Da dobiju rak od razmisljanja...
Ne volem...
Krvolocne pse i gospodare...
Nadubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendzer...
Ne volem...
Lopuze sto voze tuda kola...
Znaju azbuku do pola...
Micu usnama dok sricu pejdzer...
(nji` se malko gadim, pravo da ti kazem...)

Al tebe volem, to je fakat...
Da kupim camac na dva vesla...
I onaj sesir rogozan...
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam...

Ne volem
Sizove i nervne bolesnike...
Pre ih pustali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...
Ne volem...
Sve te lezibejke, da prostite...
Prorocice...travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...
Ne volem...
Teget girtlu na teget mantilu...
Sestu licku... sedmu silu...
Opa-cupa preko okucana...
Ne volem...
Izbore... televizor... plakate...
Dosta, ako boga znate...
Ludnica je kanda otkljucana sirom ostala...
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat...
Da kupim adicu od peska...
Na njoj sumarak nakrivljen...
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem...

Ne volem...
Uzdrzane... trezvene... pa dzoging...
Takve najpre trefi sloging...
Al ni krkanje mi nije blisko...
Ne volem...
Sto odasvud samo cujes daj mi!
Il se prosi il se zajmi...
Jebo te, ja nikad nisam isko?
Ne volem...
Strebercine... vecne odlikase...
Crne rolke isektase...
Ne padam na tibet... ili burmu...
Ne volem...
Skrtariju... intelektuatce... koji vazno vrte
Palce... kupis ih za spricer i kavurmu...
(koju ja licno ne volem...)

Al tebe volem to je fakat...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Bas ni to sto tol'ko volem...
Ne volem...

[Vragolanka]

:smiley:



Umesto molitve rekla si ''o tom cu misliti sutra...''
Sa sminkom od gara,ko skarlet o'hara...tvoj preslikan lik...
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...
Nekad tisina zna prepasti dzina,kad ispusti krik...
Jos jednu noc si izgurala sama...cehov je zaspao blazenim snom
Ni ne zna da je orgijala tama...pod prozorom...
Vetar je vezbao violon celo...ceznjive skale u nedogled...
Zora ti brizljivo pipnula celo...negde u tebi je goreo led...

Princezo,javi se...jos imam dzep u kom se hladni prsti zgreju...
Posalji poruku...da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje...cuvam u damastu jos kalup tvoga vrata...
Princezo, dosta je...dve i po godine smo taoci inata...sta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje kao atlantidu...
Dok smrka bioskop,fali ti neko da napravi geg...
Da ti za rodendan ispise sonet na komsijskom zidu...
I s bendom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetacu jos crtam tvoj profil...suvisna pitanja izbegavam fintom...
Ime ti ispisem u svakoj strofi...nevidljivom tintom...
Pod mojom jelkom do proleca stoji...jedino dar tebi namenjen...
Zauvek fosil tvog struka postoji...na mome dlanu okamenjen...

Princezo, javi se...neke se pobede dobijaju na juris...
Ne tvrdoglavi se...priznajem javno da se genijalno duris...
Opasno postaje...na durske akorde se paucina hvata...
Princezo,dosta je...dve i po godine smo taoci inata...princezo,dosta je...

[Bisernica]

Bluz mutne vode


Svašta se rodi u mutnoj vodi,
Lukava mrena i glupavi smudj,
Karas i bandar, lopov i džandar
I ribe sto žive na račun tudj.

Malene one većih se klone,
Ne paziš i već te nema za tren.
Gde god da beže stignu u mreže,
Neko se rodi da postane plen.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
Pa svakom se desi da ispadne šaran,
To je bar rutinska stvar.

Ko život vodi u mutnoj vodi
Mora sve trikove dobro da zna,
U mutnoj vodi, što mnogim godi
Posebno onim sa vrha i dna.

Svi znaju svrhu, štuka na vrhu,
Tu su da kvare i naprave lom,
A dole na dnu, sudbinu jadnu,
Mnogima rešava nekakav som.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
I držim se pretežno zlatne sredine,
To je bar rutinska stvar, rutinska stvar.

Na šta se svodi život u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgeč je glupan, ali je krupan,
Pa male ribice guta u slast.

U dane gadne, kad voda padne,
Plašljive ribe ne vrede ni groš,
Naidju krize, drukčije grize,
I samo najbolji plivaju još.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
I pitam se šta rade ribe na suvom,
A to je bar rutinska stvar.

Djordje Balašević

[Pile]

Moja najdraza Namcor

[Bisernica]

Jedna od njegovih koju najviše volim i vrlo često slušam

D - mol


Odlutaš ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dodje d mol.

Spusti se k'o lopov po žicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I teško prodje sve to.

Jedan d mol me dobije.
Kako odeš ti, u sobi je.
Glupi d mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me čvrsto i ne popušta.
Lud je za tisinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavičasti dom.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za d mol?

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da malo smuvam dan,
Ali je lukav d mol.
Pusti da se svetla svud priguše,
Sačeka poslednje zvezde namiguše.
Vuče mi rukav: 'idemo.'

Plaši me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi d mol sa kojim tugujem svu noć...
Uzme me u svoju tamnu kočiju.
Nebo primi boju tvojih očiju.
Znam taj put, to je prečica za bol.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za d mol?

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
I neke stvarčice od 'heredi' porcelana
I jedan pulover u kom si bila.

I ostala je ploča 'best of ry cooder'
I fina mala plava kutijica za puder.
I ja sam te ostao željan dok me bude,
Moja mila...

[Bisernica]

[причалица]

[Bisernica]

Kad god je odslušam,vratim se u neka davna vremena.....i odplačem....


Nedostaje mi naša ljubav

Na jastuku,
Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
K'o svaki put,
Od riznice neba jedva zapadne
Mesečev zlatnik
Pod oklopom
Drhti košuta plaha
Večno gonjena
Tamnim obrisima straha
Koja strepi
I od mirnih obronaka sna.

Nedostaje mi naša ljubav, mila,
Bez nje se život kruni uzalud
Nedostaješ mi ti kakva si bila
Nedostajem i ja, onako lud.

Ja znam da vreme ne voli heroje
I da je svaki hram ukaljalo
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije valjalo.

Kad potražim
Put u središte sebe
Staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se
U zaklon tvog uha kao mindjuše
Od duple trešnje
Al' uspevam
Da još jednom odolim da prošapućem
Da te noćas ruski volim
Šta su reći,
Kremen Što se izliže kad-tad.

Nedostaje mi naša ljubav, mila,
A bez nje ovaj kurjak menja ćud
Nedostaješ mi ti kakva si bila
Nedostajem i ja, onako lud.

Ja znam da vreme svemu menja boje
I da je silan sjaj pomračilo
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije značilo.

Ponekad još
U moj filcani šešir spustiš osmeh
Ko čarobni cekin
I tad sam svoj,
Jer, ma kako me zvali ja sam samo
Tvoj lični harlekin
Ponekad još
Suza razmaže tintu i k'o domina
Padne zid u lavirintu
Tako prosto
Ponekad još stignemo do nas.

Nedostaje mi naša ljubav, mila,
Bez nje uz moje vene puže stud
Nedostaješ mi ti kakva si bila
Nedostajem i ja, onako lud.

Ja znam da vreme uvek uzme svoje
I ne znam što bi nas postedelo
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije vredelo.

[причалица]