где си пошла с крмељиве очи
Lepa protina kći
Još sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa
lepa protina kći.
Nije znala gde sam ja
da je gledam krišom
kroz trsku i šaš,
a preko reke
noć je pala kao plašt
Mesec tinja nad vrbakom
srebri nebo zvezda roj
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj
O, srce ludo, ludi sni
već se moji drugovi momčili svi,
a ja sam hteo samo jedno,
lepu protinu kći
Čudnom pesmom zvoni drum
te su zime
svatovi došli po nju,
iz daleka neki svet
za mene tuđ
baš sam prošao sokakom,
padao je prvi sneg
I još ponekad
zazvone praporci,
što je odnose ko zna gde
Da se ženim imam kad,
ja sam eto ostao
momak do sad
Nikad više nisam
sreo lepu protinu kći.
Jedan život miran, tih
nekad bacim kartu
il' napišem stih,
stvari teku,
ja se držim izvan njih
I ljubim dobre, ljubim lake,
neke prave, a neke ne
i sve su vile, sve su kraljice,
i sve su nevažne naspram nje.
где си пошла с крмељиве очи
Ciji potpis?
Ciji potpis?
Al se nekad dobro jelo
Nema više, dobri svete, one lepe še'set pete
Kad smo bili na svečari kod kumova naših starih.
Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do palanke.
Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan?
I čim smo stigli viknu kum svoju ženu:
'Sido! postavljaj, bog te vid'o!'
Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša,
Pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom.
Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela,
Suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš.
Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.
Naš kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom,
Sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize.
Taman smo bili gladni kada se začu:
'Sido! večeru, bog te vid'o!'
Odjedared - astal šaren, sos paradajz, krompir baren,
Suve šnicle, ko promincle, kara-batak svakom.
Na podvarku ćurka, zna se. gdi je ćurka, tu je prase.
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.
Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!
Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru.
Baba rece: 'deder kaput! radni dan je, 'ajmo na put!'
Al' kum Pera odma' skoči: šta to vide moje oči?
Sido, ne daj nikom kaput! prvo fruštuk, e, ondak na put!'
Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle,
Brža je od raketle.
Nosi vruće 'leba kriške, fafarone, čvarke friške,
Začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom.
Pitamo ih: 'ljudi, dokle?!' 'čekaj', kažu, 'još šnenokle,
I sufnudle i griz-štrudle i rezance s makom!'
Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!
I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli,
I kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frišak,
Mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.
Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva.
Mlakog.
Crnog.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
где си пошла с крмељиве очи
Ko nije drvo razumeo prvo,pa tek onda sadio taj nije nista uradio... i shvatice kad-tad da ne zna sta je hlad....
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
BEZDAN
Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slušam više šta šapućeš dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...
Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
где си пошла с крмељиве очи
ĆALETOVA PESMA
Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše
Ne sećam se, to je priča duga
Ne pitaj me tu pred svima šta to na dnu čaše ima
Ne pitaj me nikad zašto cugam
Bolje da šešir nemam, pod njime đavo drema
Sneva i izvoljeva, đavo mi je kriv
Budi me u zlo doba, za njega red ne važi
On mora sve da proba, to đavo vino traži
Ne pijem što uživam ni što mi lepo stoji
Pijem da njega napojim
Ne pitaj me ne znam kaz'ti 'di će koja zvezda pasti
'Di će pasti dugme s mog kaputa
Ne pitaj me što na kraju svi kerovi za mnom laju
Ne pitaj me nikad zašto lutam
Bolje da šešir nemam, pod njime đavo drema
Sneva i izvoljeva, đavo mi je kriv
Budi me u zlo doba, za njega red ne važi
On mora sve da proba, to đavo mesto traži
Ne lutam što uživam nit' miris druma volim
Lutam da njega umorim
Ne pitaj me da l' je zima dok po rosi s ciganima
Brilijante za kravatu biram
Ne pitaj me zašto ptice ne sleću na svake žice
Ne pitaj me nikad zašto sviram
Bolje da šešir nemam, pod njime đavo drema
Sneva i izvoljeva, đavo mi je kriv
Budi me u zlo doba, za njega red ne važi
On mora sve da proba, to đavo pesmu traži
Ne sviram što uživam nije to pesma prava
Sviram da njega uspavam
где си пошла с крмељиве очи
Čovek sa mesecom u očima
Sumoran i nem
Jablan gromom razvaljen
Zagledan u čašu preduboku
Bio mi je stran
I naizgled normalan
Al' tad mu spazih odraz meseca u oku
On me oslovi
Pa kako idu poslovi
Ma idu, progundjah, u vražjeg vraga
Na to on planu naprasno
Odmeri me sablasno
Nemate vi pojma, braćo draga...
Ne znaš ti sta znači ubiti grad
Ne znaš ti bauke kaljavih rovova
Ne znaš ti šta znači spavati sad
Kad sklopim oči, nista osim tih krovova
Kada sklopim oči, nebom naidju mobe
Zamirišu gostinske sobe
Nebom svadba odzvanja
Kada sklopim oči, nebom promiču lica
Zatreperi roj tamburica
Dunav sedef odranja
Zverko ludila
Što si se probudila
Crni ti je princ poljubac dao
Al' neću se stideti
Što boga neću videti
Jer, to i nije bog kojeg sam znao
Ne znaš ti, nema oslobodjenih
Svaku tišinu mi granata prošara
Spasen je taj prvi pogodjeni
A svi su drugi večni taoci košmara
Kada sklopim oči, nebom naidju ladje
Zvona, lavež, komšijske svadje
Miris svežeg oranja
Ali kada svane
Vetri sveti zacvile
Zar to tuže vodene vile
Dunav tamjan odranja
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Baby blue
Kad ljubim glavu gubim, kad ljubim stvarno ljubim,
I zato kad te spazim ja besomučno trubim.
I fućkam kao klipan, crvenim k'o tulipan
Jer ti si jedno čudo baby blue.
Prošao sam sve to, sito and rešeto,
Moj dosije - to je rat i mir.
Al' sad nemam takta, sve ostavljam ad acta,
Proleće je krivo svemu, to imam tremu.
I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
I patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
Pratim te k'o udba, jer ti si moja sudba,
Ma ti si jedno čudo baby blue!
Dajem sve za žeton, okrenem telefon,
U, pa se smrznem kad ti čujem glas.
O, slušalicu spustim, zbogom snovi pusti,
Smisliću do sutra nešto, tešim se vešto.
I sanjarim o tebi...
O, kako da ti pridjem? popnem se pa sidjem,
Iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam sta bi više, zazvonim pa zbrišem.
Širok mi je dijapazon, smisliću bolji fazon.
Sanjarim o tebi...
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Varljivo brdo je Život, nema šta...
I verući se Uz i silazeći Niz patimo za predelima s one strane vrha, a vrh je senka, tren, senka
trena, Vrh je najveća prevara u čitavoj priči...
Čim ga dotaknemo on potone tromo, kao lubenica na vodi, i već sledećeg trena izroni nam za
ledjima, obeshrabrujuće uzvodno, plutajući kao velika crna bova koja iz nekih zvezdanih razloga
obeležava to razvodje Vremena Koje Nam Je Dato, vremena koje nam je udeljeno, ubogima, kao
milostinja pred Crkvom Beskonačnog...
Danas još uveliko išcekuješ, a već sutra ti ostaje samo da se sećaš, i tek na kraju ukapiraš da su
Prave Stvari uvek s one strane brda, ali ovu misao ipak ne smem pripisati sebi...
Zvuči suviše poznato?
"Jedan od onih života"
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Ne...
Nismo mi bili ljubavnici...
Nikad...
Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali...
I to je sve...
Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali
da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao
ukleta ladja...
Negde ovde daleko...
Negde tame blizu...
Ni na nebu, ni na zemlji...
Nikad mi nismo bili ljubavnici…Samo smo se ponekad, u noćima punog meseca malo tražili po dugim talasnim dužinama Čežnje…
I to je sve…
"Jedan od onih života"
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Skrenem katkad slucajno il' ne
u onaj sokak kojim svadbe prolaze
do tog ugla brojim korake
a od tog ugla dalje brojim poraze
Obicno s jeseni i kad je oblacno
odbjegla sjenka mi se vrati konacno
uzalud mijenjam adrese
sam crni vrag mi je donese tu
I vjesto smislim nesto utjesno
u tom sam dobar, kazu, to najbolje znam
trudim se, ne uvijek uspjesno
tragove svoje da sam sebi zavaram
Obicno nocu kad je vjetrovito
samoca napusti svoje korito
ta mutna rijeka poplavi poljane sjecanja u glavi svud
Ref.
I naprosto se tuga desi
jer naprosto si tu gdje jesi
i naprosto je trista cuda
predrasuda sad izmedju nas
Kad ljubav umre jedan zali
kad ljubav umre jednom fali
i bome nije lako
kad naidje sokakom kojim svadbe prolaze
Ponekad jos osjetim tvoj dah
kao nekad kad se okrenes u snu
kao lahor dirne me na mah
kad smo i casa i ja prilicno pri dnu
Obicno uvijek i slicnim danima
proslost se navali kao planina
na tom cu vrhu da sazrem
jer samo s njega nekad nazrem nas...
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
Zaspala je...
...
Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.
Da, želo sam je. Još kako sam je želeo...
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...
I trgao se. Uplašen...
Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim?
Ali, ne sad. Jednom. Možda...
...
Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...
Neka...
...
Laku noć, njene pospane oči...
Tri posleratna druga, Djordje Balasevic
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Dodjoška
Njenog brata znao sam tako, iz čuvenja
nisam puno mario za te Dodjose
vukla se ko kornjača jedna jesen lenja
spori dani davno prodjoše
pretio je da će on
na put da mi stane
i da mu se sestre okanem
A mi smo samo
šetali i pomalo kisli
dobro sam se nagled'o njenih koraka
druge su mi devojke pobegle iz misli
prhnule ko jato čvoraka
tih je dana zvonilo
u čast Malog Princa
i odvažnog Bilbo Baginsa
Na svim mojim crkvama satovi su stali
kazaljke se srećom bas tada sklopiše
sto hiljada reči znam,
al' jedna mi fali
da nju kako treba opišem
i sram ga bilo, gospodo,
ko pomisli loše
al' ni nalik na druge Dodjoše
Otad baš ne uzimam
svaku što se pruža
srce se odupire, pa se privikne
al' zumbuli su zumbuli,
a ruža je ruža
pa da na kraj sveta iznikne
ma da se redom postroje
odavde do ćoška
ni jedna ko moja Dodjoška
ta, idi, ni jedna ko moja Dodjoška
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Ciji potpis?
Ciji potpis?