Ð*ади Ñе о ÑпецифичноÑÑ Ð¸Ð¼Ð° ÑрпÑкога језика. Роне Ñу многобројне, али издвајамо најинтереÑан тније и најегзотични је...
Ðа трећем меÑту (бронза) је Ñпецифично за ÑрпÑки језик ПÐ*ОШЛО ÐЕОДÐ*ЕЂЕÐО Ð’Ð*ЕМЕ.
ПредÑтавник поменутог прошлог неодређеног времена је ÐОМÐД. (нпр: Ðомад Ñам ишла на пијацу да купим јаја.)
Сребрно меÑто заузима БУДУЋЕ ÐЕОДÐ*ЕДЕÐО Ð’Ð*ЕМЕ кога предÑтавља реч ЈÐКОМ.
(нпр: Стојане ка' ћемо да беремо кукуруз. ЈÐКОМ ћемо Миленија има времена.)
И убедљиво најоргинални ˜Ð° творевина ÑрпÑког језика је ПÐ*ОШЛО Ð’Ð*ЕМЕ У БУДУЋÐОСТИ.
Ова Ñе творевина чеÑто ÑуÑреће у Ñитуацији када рецимо Ñељак јури праÑе по шљивику.
ПраÑе Ñкичи, бежи око шљива, Ñељак га јури,клиза Ñе по блату, пада, нервира Ñе
и у тренутку када га је Ñкоро ухватио за задње ноге, праÑе Ñкикне, и шмугне иÑпод
жице у комшијино двориште. Тада Ñељак баци шајкачу у блато, пљуне поред ње и Ñкује
језичку парадокÑалну конÑÑ‚Ñ€ÑƒÐºÑ†Ð¸Ñ˜Ñ ÐŸÐ*ОШЛОГ Ð’Ð*ЕМЕÐРУ БУДУЋÐОСТИ које је једино
прикладно у датом тренутку, даклем, Ñељак каже: ЈЕБО СÐМ ТЕ КÐД ТЕ СТИГÐЕМ...





Odgovori sa citatom
