Ех... Што стање? Нумем да нађем бољу реч.
Ево како то буде код мене:
Губим апетит и осећам гађење према храни (нема везе с трудноћом, у трудноћи ми се ништа није гадило)
Не спава ми се и ни најдосаднија књига ми не помаже (таблете избегавам)
Потпуно одсуство духа, у смислу: гледам кроз људе и не чујем шта ми причају ниједним уветом.
Драстично ми опадне концентрација па и рутински посао постаје мучење.
Постајем безвољна за свакодневне ствари... Не иде ми се у куповину, не брише ми се прашина, не кува ми се ручак, не пегла (мада, ово последње ми се никад и не ради)
Једно ужасно болесно стање.
А опет, с друге стране, лепо је.
Какви сте кад се заљубите?
Ел вас то покреће или блокира?
И шта мислите, ел постоји нека старосна граница кад се ова болес’ више не појављује?