Sujeta

[Ciciban]

dokazivanje da si u pravu (ako si zaista u pravu) ne može nikome da odmogne.

prico mislim da itekako moze da odmogne , osim toga u datim situacijama ne vredi dokazivati tek da bi dokazao , jer se tu krije sujeta ...

[kojica]

dokazivanje da si u pravu (ako si zaista u pravu) ne može nikome da odmogne.

Kako ne može?
Vidiš dete u robnoj kući kako ubacuje papirić u kutiju.
U kutiji su dečije želje za Deda Mraza.
I ti nako poželiš da rasplačeš dete. Priđeš, izubeđuješ
ga da Deda Mraz ne postoji i ubediš ga.
Dete plače. Ti se osećaš dobro?
Kome si pomogla?

I sad.. možemo i da kažemo da si ga oslobodila zablude,
ali to sigurno nisi uradila na najbolji način...

[причалица]

Kako ne može?
Vidiš dete u robnoj kući kako ubacuje papirić u kutiju.
U kutiji su dečije želje za Deda Mraza.
I ti nako poželiš da rasplačeš dete. Priđeš, izubeđuješ
ga da Deda Mraz ne postoji i ubediš ga.
Dete plače. Ti se osećaš dobro?
Kome si pomogla? sad.. možemo i da kažemo da si ga oslobodila zablude,
ali to sigurno nisi uradila na najbolji način...

to ne bih NIKAD uradila

[kojica]

al Nušić je Nušić...


OD PRVOG ZUBA DO PANTALONA

..........
To je doba kada se kod čoveka javljaju prvi instinkti koji zatim ni život, ni vaspitanje, ni obrazovanje ne mogu suzbiti niti uništiti. Jedan od najosnovnijih je sujeta, koja je utoliko uočljivija što se javlju naporedo sa onom prostosrdačnom iskrenošću koja je tako slatka u detinjstvu, da je prava šteta što se i osobina gubi odmah posle prvih detinjskih dana.
Vi nesumnjivo poznajete svi onoga maloga tiranina koji, tek što ste došli gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se među kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše pantalone, digne nožicu u vis i drekne: "Ja imam nove pipe!" Vi
mu, razume se, učtivo i koliko je moguće slađe, odgovorite: "Au, kako su lepe pipe!" i time mislite završili ste razgovor sa njim, te možete nastaviti onaj interesantniji razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom. Ali se varate, jer mali tiranin sad tek počinje svoju uporna akciju. On naslanja ruku namazanu pekmezom i na drugu nogavicu vaših novih pantalona i opet diže nožicu sa uzvikom: "Ja imam nove pipe!" Vama se već prevrće u stomaku, ali iz obzira prema mladoj mami ili najstarijoj sestri, vi i dalje pravite ljubazno lice, milujete malu nakazu po kosići i odgovarate joj: "Jeste, jeste, dušo, video sam, vrlo lepe pipe, osobito lepe pipe!" Ali se vi i drugi put varate ako mislite da je to njemu dovoljno i da će vas sad već jednom pustiti da nastavite razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom. Ne, ne, ono (srednji rod) vam neće dozvoliti ni reč više da progovorite, ono će se uspuzati uz vaše koleno, sešće vam u krilo, dići akrobatski nožicu, podmetnuće vam je pod nos i zahtevaće od vas da govorite o njegovim cipelama, i samo o njegovim cipelama, i ni o čemu drugom do samo o njegovim cipelama.

[kojica]

Uostalom, samo bez te prostosrdačne dečje iskrenosti, zar se ta ista sujeta ne javlja uvek i docnije kod čoveka? Mlada gospođa Olga dobila je o rođendanu brilijantske butone i zadela ih je u rumene ušne rupice. Vi dođete da joj čestitate dan, a ona u razgovoru okreće vam čas jednu, čas drugu stranu profila, nećete li opaziti butone i nećete li joj se diviti. Ako ste vi toliko nesmotreni pa ne opazite, ona će ma kako, ma na koji način izvesti razgovor koji će vam svratiti pažnju. Ona ne može dići nogu uvis i reći vam: "Ja imam nove pipe!", ali će, recimo povesti razgovor o posljednjoj premijeri: govoriće vam o dubokom značaju problema koji komad tretira i o snažnoj kreaciji naše protagonistkinje, i čim uspe da vas uvuče u taj razgovor, ona će preći na toaletu koju je imala protagonistkinja, i da vidite kako će smišljeno, lukavo, izdaleka, povući liniju koja se svršava na njenim butonima.

[kojica]

– Pa ipak, – reći će vam – ima nečega što nije uvek u skladu u prikazu protagonistkinje. Ja ne bih umela reći šta je to, ne bih umela odmah naći, ali osećam taj nesklad. Možda je to i toaleta. Glumice često puta oblače haljine one boje koja odgovara njihovome licu, ali je pitanje da li ta boja uvek odgovara i onome psihičkom raspoloženju koje ona u toj haljini preživljuje. Zamislite veselu, raskalašenu ženu u crnini, ili razočaranu, prokazanu, životom satrvenu ženu u kakvoj leptirastoj haljini otvorene boje. Je l' te da tu može biti nesklada?
– Pa razume se! – odgovarate vi najljubaznije i ne sluteći da ste sad već zavukli nos u mišolovku i počeli da ližete smrtonosnu slaninicu.
– Pa onda i frizura; zar ne nalazite da je protagonistkinja imala u drugom činu suviše sređenu, zalizanu, nekako domaćičku frizuru. Zar tu nije trebalo malo više nereda, malo nemirnija frizura, malo neuređenih vlasi, među kojima bi, recimo, u ušima sjala dva brilijantna butona? Zar ne, zar ne bi to glavu činilo interesantnijom?
Ako vi ni pri tim recima ne primetite butone u njenim ušima i ne zadivite se, radi čega se ceo ovaj razgovor i vodi, onda, razume se, ona će nastaviti:
– Možda bi to bilo preterano, – ja ne znam, ja nisam kompetentna. Ima ih, na primer, koji nalaze da je minđuša ostatak varvarstva... možda... ali se ipak mora priznati da je lep ukras? Zar ne nalazite?
I zar vam, posle ovih poslednjih reči, ne izgleda kao da je mlada gospođa digla nogu do samoga vašeg nosa, govoreći vam: "Ja imam nove pipe!"
To mlada gospa; ali će to isto činiti i njena gospođa mama, koja svakojako želi da izazove od vas bar ovu frazu: "O, gospođo,
koliko je mladih koje bi vam mogle pozavideti!" Pa to isto hoće i njena stara majka, koja je rada bar da joj se kaže da se još vrlo dobro drži.
No nemojte misliti da je ova ljudska slabost, koja se među prvima javlja još u najranijem detinjstvu i prati čoveka sve do smrti, pa često i pošle smrti, svojina samo ženskoga roda. Poeta koji vam čita svoj proizvod, moleći vas za "iskreni sud", pretpostavljajući, razume se, da on bude povoljan; državnik koji u plaćenim novinama piše članke o svojim uspesima; dendi koji se sebi divi u ogledalu i nameće se da mu se i vi divite; vojnik koji se isprsava ne bi li mu spazili medalju na grudima, koju je, ni sam ne zna zašto dobio, i svi drugi i mnogi drugi. Zar svi oni ne dižu nogu uvis i ne kazuju vam: "Ja imam nove pipe!"

[kojica]

Ja sam u tom pogledu, tako bar pričaju moji roditelji i ostali koje se moje mladosti sećaju, bio čak i agresivan.
Ako je došao gost u kuću, pa sam mu se pohvalio novim cipelama, a on ne bi ni obratio dovoljno pažnje,
ja sam ga, vele, gađao papučama, četkom, vatraljem i svim što bi mi došlo do ruku i što bi se moglo sa poda skupiti.
Meni čak nije bilo dovoljno ni to da čekam hoće li gost naići ili neće, te da im se pohvalim novim cipelama,
već bih seo pred kućna vrata, na ulici, i ko god bi od prolaznika naišao, ja bih dizao nogu i očajno vriskao: "Ja imam nove pipe!"

[причалица]

eh, kad već nušić o cipelama....sećam se kako je majka kupila meni divne lakovane bele cipele...mislim da sam tek krenula u školu. mnogo sam se puvakala s njima....pole nedelju dana, vidim (kad sam se vraćala iz škole) kako se brat igra ispred zgrade - u novim cipelama.
i, ja sam pomislila kako je i meni mama koupila još jedene cipele, i namerno onaj lak izgrebem (budala)...dođem kući, kad ono - ništa. kažem mami ''a gde su meni cipele?''
- ''dobila si ih pre nedelju dana''
- ''ali, vidi kako su oguljene...''
-'' ko ti je kriv, što nisi pazila! nego, miči mi se s očiju, da te ne umlatim!''
pobegoh. moja keva je je streptomicin za sujetu.

[kojica]

Pa nije baš.
Hvaliti se novim cipelama i stideti se starih je potpuno isto.

[причалица]

Pa nije baš.
Hvaliti se novim cipelama i stideti se starih je potpuno isto.

pa vidim ja....htedoh da kažem, ali nisam, da je moja majka toliko sujetna, da ničija sujeta ne može da dođe do izražaja....a ovaj primer je samo jedna u nizu.
naime, ona je imala cipele svih boja - zelene, ciklama, plave...tašne u istim tim bojama, rukavice u kojima je vozila auto od najtanje italijanske kože...i nekako je uvek brata gurala u prvi plan (mlađi je od mene 2 godine).
meni to nije smetalo svesno, ali možda se nesvesno ispoljavalo u takvim glupim postupcima, čiji sam primer iznela gore.
ćuti, dobro je da me nije ulemala....umela je baš da nas razbije.

[Bisernica]

Dugo sam razmišljala da li da otvorim ovu temu,i na kraju ipak odlučila za,jer u principu nikad ne krećem iz negacije,pa ću za početak,ne navodeći razloge koji su me potakli,napisati par *stnica* o tome šta je sujeta kao psihološki pojam i kako se i na koji način manifestuje.
Da ne bi bilo zabune u samom startu,svi su ljudi manje ili više sujetni,važno je samo na koji način se sujeta ispoljava.
Po definiciji,sujeta je potreba za dokazivanjem sopstvene vrednosti i izražava razliku izmedju onoga što jesmo i što bi želeli da budemo.
Rekoh da su svi ljudi manje ili više sujetni,a razlikuju se samo po sposobnosti da sujetu drže pod kontrolom.Tako one koji znaju da kntrolišu svoju sujetu smatramo - realnim,stabilnim,pouzdanim ljudima širokih shvatanja.Takve ličnosti se normalno razvijaju i funkcionišu u skladu sa prihvatljivim društvenim normama.
Oni koji nemaju sposobnost kontrole sopstvene sujete su - egocentrici,imaju osećaj niže vrednosti i isključivost u smislu hipotekarne ispravnosti njihovog mišljenja i ponašanja.
Sujeta se može ispoljavati na mnogo načina,pa tako postoje društveno prihvatljivi i društveno neprihvatljivi načini ispoljavanja sujete.
Društveno prihvatljivi načini ispoljavanja sujete su čak i poželjni,jer se odnose na ambiciozne,vredne i svom poslu predane ljude,na ljude koji teže ka slavi i uspehu u polsu koji podrazumeva pojavljivanje u javnosti,odnosno predstavljanje sebe širokom auditorijumu.Psiholozi tvrde da se sujeta može ispoljavati u društveno prihvatljivom obliku i kroz humanost,pomaganje drugima,jer se na taj način stvara bolja slika o sebi,pa se s pravom može reći da su zdravstveni radnici najsujetniji u odnosu na pripadnike drugih profesija (...i ja sam zdravstveni radnik )
Medjutim,društveno neprihvatljiv način ispoljavanja sujete je mnogo češći,u osnovi se samo o njemu i govori kao o sujetnom ponašanju,a najčešće se prepoznaje po isključivosti - insistiranje da su uvek u pravu i nedozvoljavanje drugačijih mišljenja.
Sujeta se ispoljava i kao potreba da se u drugima vidi samo loše,a prenebregne ono što je dobro.
Obzirom sam napisala da su zdravstveni radnici sujetni,a i ja sam zdravstveni radnik,pa i ovo *filozofiranje* o sujeti potiče iz stečenih znanja,(dakle,jesam društveno prihvatljivo sujetna ),pa da ne preskočim dozvoljenu granicu društveno prihvatljive sujete,ovde završavam uvodni post .

Jeste li sujetni,u kojoj meri i na koji način ispoljavate sujetu,a na koji način drugi misle da je ispoljavate a vi se sa tim ne slažete ?!
Da bi ovo drugo pitanje bilo lakše, dodat ću još samo da ukoliko sujetnoj osobi pokušate da skrenete pažnju na ponašanje nekom dobronamernom kritikom,ona će vas proglasiti *neprijateljem*,jer dovodite njene vrtednosti u pitanje.

[divilac]

...razmišljah o ovome,....za mene nije pravo mesto za diskusiju o istom,.....ali, pošto ja ovde nisam kriterijum, a tema je otvorena, moje je da kažem svoje, ili da ćutim,...
ćutaću malo naglas,...
Da vam kažem, većinu pokušaja da javno udovoljim svojoj, ne tako jako ispoljenoj sujeti, završava katastrofalno!!! Skoro uopšte nisam ispravno shvaćen. Skoro uvek se posmatra da sam to JA rekao, a ne gleda se šta sam to rekao.
I, ne bi me to zaintrigiralo da na pp, ista stvar nije za 180 stepeni drugačija. Sad se pitam, šta je to, da li je do mene ili do mojih sagovornika,....Nameru ispoljavam na isti način, a na pp sam prihvatljiv i prihvaćen, ovako ne,....
da li to mi nismo spremni suočiti se sa sobom i svojim bićem,......stidimo se nečega,...ili smo drastično precenili sebe u odnosu na neke vrednosti,....
Našao sam ja i odgovor na to,....pogrešnim vrednostima vrednujemo sebe kad se javno predstavljamo,....
Kad otvaramo dušu, ne sumnjajući da će sadržaj biti javnosti dostupan, onda smo to u stvarnosti mi,....Jedino što bih voleo, da svako potraži odgovor za sebe,.....zato bežeimo od sebe, kad znamo da pobeći ne možemo,....
Ljudi, slušajući nas i gledajući nas stvaraju lažnu sliku o nama,...možda zato i toliko licemerja i izveštačenosti. Nikad manje nisam poznavao ljude, nikad više nesreće duše nisam upoznao,...

[kojica]

pa već ima jedna tema o sujeti...

aha.. da..

Ovde smo svi sujetni, pa s toga svako mora da ima svoju temu o sujeti.

[kojica]

problem je valjda u tome što bi svi nešto da kažu o sujeti, al niko nema potreba da čuje tuđa mišljenja...:raz_067:

kad bi shvatili da je sve već rečeno, i da možemo komotno da ćutimo
sujeta bi eksplodirala...

[zLozi]

I, ne bi me to zaintrigiralo da na pp

Pa ti pises o forumima, a sve sto si avatar si. Barem sto se mene tice. Svaki forum je sa moje tacke gledista, jedna selendra, pa ih kao takve i treba prihvatiti. A vec sam i rekla vise puta, na svetu ne postoji jedno carstvo u kome caruje drugarstvo.

[kojica]

Ja sam samo avatar?

Moja sujeta krvari..

[Vragolanka]

Ja se menjam sa svakim avatarom i nikom... jel to znači da želim da budem ono što nisam?
A toliko sam sujetna da avatar mora da mi bude lep.

[marlon]

sva sam ali sujetan nikad
to mi lilu drvila stalno jos pre 3 godine
drago mi da je konacno skontala da je bila u zabludi

[Bisernica]

pa već ima jedna tema o sujeti...

aha.. da..

Ovde smo svi sujetni, pa s toga svako mora da ima svoju temu o sujeti.

Ja sam sujetna taman koliko je potrebno ,ali sam videla temu tek kad je bilo kasno,
pa nije bilo šanse da ovu obrišem.Što se mene tiče može da se sastavi sa predhodnom,
i da se tako sjedinjene obe prebace na psihologiju gde i spadaju
Nadam se da će nadležni mod pročitati poruku.

[andromeda]

desi mi se ponekad