Sujeta

[причалица]

Misliš svestan izgleda(sebe)?

ne mislim na izgled. ne znam na šta say. misli.

[kojica]

Pa ako kažemo da smo mi skup naših postupaka, onda mi je jasno na šta je mislila.

[причалица]

javiće se da nastavi, nadam se....inače, sujetni ljudi svoje postupke uvek doživljavaju kao krajnje velikodušne. to je bar moje iskustvo...i uvek očekuju zahvalnost za sve što učine....što je strašno.
jer, ima situacija kad ne želiš da ti niko ništa čini, a određena osoba to učini...i posle očekuje još i da joj se zahvališ za nešto što ti se možda i ne sviđa kako je urađeno.
ako se zahvališ - osećaš se kao gomno, a ako se ne zahvališ - tek ćeš onda da nadrljaš

[Bisernica]

U principu ja jesam svesna, i tezim da ne budem sujetna
Bitno i najbitnije je biti svestan sebe, a to znaci i manje sujetan, zar ne?

Biti svestan sebe podrazumeva i biti sujetan u društveno prihvatljivom obliku,jer društveno prihvatljiv oblik sujete je generator napretka ličnosti u celini.Pozitivna sujeta ili normalna i kontrolisana doza sujete ,tera čoveka na ambicioznost,predanost poslu kojim se bavi ,recimo, u profesionalnom smislu,težnja ka uspehu,manifestuje se kroz humanost i pomaganje drugima ,jer čovek na taj način stvara bolju sliku o sebi.
Sujeta kao pojam ne opisuje nešto loše po definiciji.Loša strana sujete će se ispoljiti
ukoliko se ne drži pod kontrolom.Čovek koji ima svest o sebi i svetu oko sebe ,jer ni to se ne može prenebregnuti kao faktor koji utiče (čovek je ipak društveno biće),ima i sposobnost da kontroliše sujetu i da je ne otklanja ,već usmerava u pozitivnom pravcu....tako da nije uvek i jedino negativno biti sujetan.Biti sujetan u određenoj meri je korisno.

[причалица]

kako naći tu finu granicu kada je sujeta samo pozitivna, pokretačka?

[Bisernica]

kako naći tu finu granicu kada je sujeta samo pozitivna, pokretačka?

Granica je stvar svake ličnosti za sebe ,ne postoji u nekom matematičkom smislu kao
linija koja je definisana generalno ,jer svaki čovek je svet za sebe,dakle različit,ali biti svestan sebe podrazumeva imati realnu sliku i prihvatanje te slike ,o sopstvenim nedostatcima i sopstvenim vrednostima ,ili o manama i vrlinama.Svest o tome šta je u nama dobro ,a šta bi moglo biti bolje ,je ta granica koja ostavlja sujeti prostor da ono što bi moglo biti bolje i poboljša....ukoliko ne postoji svest o sebi ,ili iskrivljena slika o sebi i svetu oko sebe ,u tom slučaju se ta granica društveno prihvatljive ili korisne sujete i ne može odrediti.
Problem nije tako jednostavan,jer je u pitanju borba sa samim sobom ,a to opet zavisi od snage jedne ličnosti da suspregne samu sebe u onim stvarima koje prepoznaje kao loše po sebe ,a time i po druge.

[mikili]

Hoćeš da ti pokažem da grešiš?

moze..bila bih zahvalana..

[kojica]

moze..bila bih zahvalana..

Dobro. Nemoj samo posle da se žališ.

[mikili]

Dobro. Nemoj samo posle da se žališ.

necu..zasto bih?

[kojica]

Zato Mikili što sam prirodni talenat da kod drugih pritisnem pravo dugme za detonaciju sujete.
A to boli.

[причалица]

Zato Mikili što sam prirodni talenat da kod drugih pritisnem pravo dugme za detonaciju sujete.
A to boli.

aj pritisni kod mene....samo, reci šta da popijem pre toga.

[kojica]

aj pritisni kod mene....samo, reci šta da popijem pre toga.

Pa kod tebe sam sve dugmiće ispucala... nomad...

Neću više nikada, obećavam...

[причалица]

Pa kod tebe sam sve dugmiće ispucala... nomad...

Neću više nikada, obećavam...

nešto se ne sećam da mi se nešto desilo

[kojica]

Sad me zazivaš da te podsetim.

e baš neću...

Sad sam u fazi kad se igram sa svojom sujetom.

[причалица]

Sad sam u fazi kad se igram sa svojom sujetom.

paz' da ti se nešto ne desi

[Adio]

biti svestan sebe? šta to tačno znači?
da li biti svestan svojih postupaka ili baš sebe? poznajem ljude koji su baš svesni sebe i ta samosvest im hrani sujetu (ili obratno)....a ljudi koji su svesni postupaka koje čine uglavnom i ne razmišljaju o sujeti. nemaju vremena da misle o tome.

jedno povlaci drugo
svesni sebe, mogucnosti, sposobnosti, itd, svesni postupaka koji proizilaze iz razmisljanja.
a poznajem i ja jednog koji je svestan sebe i bas na taj nacin hrani sebi sujetu, al sta on meni kaze? Kaze da se ne upusta ni u sta u sta nije siguran da ce izaci u plusu. Pa i kada gubi u diskusiji, ne bitno, on se povlaci.
takodje ne mislim na izgled kada kazem svestan sebe, to je apsurdno.

[Adio]

Biti svestan sebe podrazumeva i biti sujetan u društveno prihvatljivom obliku,jer društveno prihvatljiv oblik sujete je generator napretka ličnosti u celini.Pozitivna sujeta ili normalna i kontrolisana doza sujete ,tera čoveka na ambicioznost,predanost poslu kojim se bavi ,recimo, u profesionalnom smislu,težnja ka uspehu,manifestuje se kroz humanost i pomaganje drugima ,jer čovek na taj način stvara bolju sliku o sebi.
Sujeta kao pojam ne opisuje nešto loše po definiciji.Loša strana sujete će se ispoljiti
ukoliko se ne drži pod kontrolom.Čovek koji ima svest o sebi i svetu oko sebe ,jer ni to se ne može prenebregnuti kao faktor koji utiče (čovek je ipak društveno biće),ima i sposobnost da kontroliše sujetu i da je ne otklanja ,već usmerava u pozitivnom pravcu....tako da nije uvek i jedino negativno biti sujetan.Biti sujetan u određenoj meri je korisno.

Slazem se, ali...
Postoje ljudi koji svoju sujetu ispoljavaju bas na taj negativan nacin, a to vec nije ono samoljublje, vec u odnosu sa drugim ljudima, smatrajuci svoje postupke ispravnim, odbacuju sve sto je van njihovih pravila principa itd. I na taj nacin dolazi do tog loseg-sujeta!
Pitanje je sta je za koga lose i kada je sujeta losa?
Po cemu se to "meri"?

[Bisernica]

Slazem se, ali...
Postoje ljudi koji svoju sujetu ispoljavaju bas na taj negativan nacin, a to vec nije ono samoljublje, vec u odnosu sa drugim ljudima, smatrajuci svoje postupke ispravnim, odbacuju sve sto je van njihovih pravila principa itd. I na taj nacin dolazi do tog loseg-sujeta!
Pitanje je sta je za koga lose i kada je sujeta losa?
Po cemu se to "meri"?

Ako govorimo o sujeti ,odnosno društveno prihvatljivoj i korisnoj sujeti ,tada su mera opšte,društveno prihvaćene vrednosti i standardi.
Kao što se za nauku može reći da je samo jedan od opšteprihvaćenih načina razmišljanja,dakle utvrđen standard kada je reč o svemu što je iz tog domena,tako se i za pozitivnu sujetu može reći da je opšteprihvaćena društvena vrednost ,svojevrstan standard.Svi uzusi koji su prihvaćeni od strane većine u jednom društvu ,koji određuju šta je to dobro i korisno,prihvatljivo i poželjno,šta jedno društvo toleriše i prihvata ,a šta ne.Društvo u kojem je svaki pojedinac jedinka za sebe ,ali svaka ta jedinka, bez obzira na svoju specifičnost ,usvaja i prihvata društvene norme i standarde,*propisane* od većine, da bi i ona bila prihvaćena od strane tog društva.

[Adio]

Ok, drustvo postavlja standarde a pojedinac prihvata ili ne prihvata!
Ali nisam na to aludirala kada sam pitala cime se meri i sta je lose u sujeti!
No ne bitno!
Opet sam neko ko sam sebi postavlja norme i mislim da je jedna od najcescih negativnosti sujete upravo zbog tog velikog JA, inat, koji ljudi najcesce imaju.
Sveukupno, smatram da sve polazi od volje, a kada neko hrani sujetu postupcima drugih, e to je vec...nesto drugo.

[Bisernica]

Ok, drustvo postavlja standarde a pojedinac prihvata ili ne prihvata!
Ali nisam na to aludirala kada sam pitala cime se meri i sta je lose u sujeti!
No ne bitno!
Opet sam neko ko sam sebi postavlja norme i mislim da je jedna od najcescih negativnosti sujete upravo zbog tog velikog JA, inat, koji ljudi najcesce imaju.
Sveukupno, smatram da sve polazi od volje, a kada neko hrani sujetu postupcima drugih, e to je vec...nesto drugo.

Pa ,loše u sujeti je prekomerna doza ,koja nije u skladu upravo sa onim standardima.
preterana sujeta dovodi do konflikta pojedinca sa pojedincem ili pojedinca sa društvom ,a neretko dovodi i do konflikta unutar same jedinke.
Imati svoje JA nije stvar sujete ,već stvar svesti o sebi ,ali ako neko ima svoje ja ,i ako je ono pod uticajem korisne doze sujete,tada to nikako ne može biti problem,već samo korist pojedincu ,a preko njega i celom društvu,ma kako beznačajno zvučalo.Imati svoje ja ,znači osećati ljubav prema sebi ,a čovek koji ima razvijeno osećanje ljubavi prema sebi,on poznaje osećanje ljubavi prema drugome.
Hraniti sujetu tuđim postupcima ,ne znam kako je moguće ,jer tuđi postupci nisu stvar kojom se hranimo ,ako govorimo o sujeti i našem ja u pozitivnom smislu.
Sujeta se hrani (u negativnom smislu),laskanjem ,dodvoravanjem,snishodljivošću ,servilnošću i linijom manjeg otpora,a na osnovui ovog možeš zaključiti da su tuđu sujetu spremni hraniti upravo ljudi koji nemaju svoje JA,ili beskičmenjaci.