Sujeta
Mnogo je lepsi zivot kad se covek ne opterecuje time sta ce drugi misliti o njemu i da li ce uopste misliti o njemu.
Sujeta je potreba za dokazivanjem sopstvene vise vrednosti.
Svi su ljudi manje-vise sujetni. Bitan je nacin na koji su sujetni.
Kad covek moze da zadovolji sujetu na vreme i na realan nacin, moze da se razvija normalno.
Kada ne moze, kada ga neka situacija ili steceni ili nauceni obrazci ponasanja guraju u osecaj nize vrednosti, onda mora da se dokazuje.
Sujeta se ispoljava se na milion nacina - neki su drustveno pozitivni i pozeljni, uglavnom nisu.
Najgori nacini su oni gde sujeta zahteva kreiranje iluzija jako udaljenih od realnosti da bi se prikrio jaz izmedju stvarnosti gde se zbog necega oseca niza vrednost, i potrebe da se oseca visa vrednost po svaku cenu.
Paranoja je postizanje sopstvene važnosti kroz iluziju o postojanju zavere uperene protiv te osobe. Klinički paranoicna osoba je opasna po okolinu jer može da umisli da je napadnuta i da uzvrati prekomernom silom.
Paranoičan način mišljenja je i potreba da se uvek bude u pravu.
Sujeta se ispoljava i kao potreba da se u drugima vidi samo loše, a ignoriše ono što je dobro. Sujeta je i ogorčenje i razočaranost u ljude - tako se gradi svoja viša vrednost u odnosu na druge time što se njihova vrednost spušta.
Hronično nezadovoljstvo je sujeta. Takva osoba može biti nezadovoljna i razočarana ljudima oko sebe ( nisu vredni te osobe... ) ili može biti nezadovoljna sobom jer zadaje sebi previsoke ciljeve smatrajuće sebe vrednijom nego što jeste.
Nadmenost, superiornost i gordost ( narcizam ) su očigledno sujeta- veštačko zauzimanje višeg položaja u odnosu na druge.
Sado-mazohizam je sujeta jer putem sadizma i mazohizma mi tražimo pažnju drugih, njihovu ljubav, želimo da im budemo važni, da ih kontrolišemo okupirajući njihove misli nama... Preterana briga za nekoga je sadizam, a ima za cilj kontrolu te osobe i potvrđivanje svoje dobrote ( "stalno brinem o nekome")
Sujeta je potreba da se čovek dokazuje - prevelikom kućom, skupim kolima, markiranim odelima, skupljim nakitom nego što moze da priušti, čašćavanjem u kafani kad nema leba da jede.... to je potreba da se stvori iluzija o sopstvenoj većoj vrednosti kroz materjalno posedovanje.
Sujeta je potreba da se viša vrednost postigne tako što će neko biti član odredjenih grupa kojima se realno ili ne dodeljuje viša vrednost - npr. nacionalizam je oblik sujete, predrasude i sterotipi takodje - naprimer omalovažavanje ljudi iz drugih grupa to jest nečlanova (druga rasa, narodnost, vrsta muzike, nivo obrazovanja, stil oblačenja, mesto porekla...) Takođe, ove nacional šovinističke osobe su veoma podložne laskanju ( izabrani narod, pravedan narod, najpametniji, najlepši... ), a što je dokaz njihove sujete.
Tračaranje je sujeta.
Mitomanija je sujeta.
Borba protiv autoriteta i pravila je takođe sujeta, jer “za mene ne važi ono što važi za druge, ja sam iznad pravila.”
Bes ili gnev bez da je neko fizicki napadnut je sujetna reakcija na to kad nam neka osoba ili situacija ugrozava osecanje vise vrednosti.
Samosazaljenje je prebacivanje odgovornosti za sopstvene neuspehe na okolnosti, cime se fiktivno zadrzava visa vrednost.
Hvalisavci su ocigledno sujetni ljudi koji zele da stvore iluziju o sopstvenoj visoj vrednosti.
Od drustveno prihvatljivih nacina ispoljavanja sujete - sujeta je i cest motiv za postizanje slave - na primer kroz potrebu da se bude poznati naucnik, muzicar, knjizevnik, sportista, politicar, filmska zvezda, slavljeni heroj.
Sujeta je i kad je neko dobrica - kad je "dobar" prema nekom jer tako postize bolju sliku o sebi, a ne zato sto mu je stalo do tog nekog.
Sujeta je generalno filter koji izvrce stvarnost i stvara iluzije koje coveku pomazu da ocuva osecanje vise vrednosti. To je usko povezano sa narcizmom (ja sam lepši, pametniji od drugih...)
Sujetni ljudi traže ljubav drugih i njihovu pažnju i divljenje. Pažnju i divljenje možemo privući bilo negativnim elementima bilo pozitivnim (profesionalni uspesi npr... ). Kada smo bili mali imali smo pažnju, divljenje i ljubav čitavog našeg sveta – naših roditelja – a ako kao odrasli ljudi tražimo te stvari van kruga naših najbližih znači da nečim nismo zadovoljni
Autoritativan šef je sujetan – „ništa ne može bez mene“ „ako mene nema sve će propasti“. Drugi se ponižavaju a on se veliča.
Zašto su ljudi sujetni – zato što im je potrebno da osećaju da su iznad drugih, zato što im treba pažnje i ljubavi drugih ! Oni koji imaju u svojim domovima pažnju i ljubav nemaju potrebe da to traže kod drugih. Ljudi nisu strogo određeni da budu ili sujetni ili ne – svi mi ponekad uživamo u pažnji koju nam drugi poklanjaju, svakome od nas s vremena na vreme prija osećanje da smo po nečemu iznad drugih.
Autizam i ignorisanje drugih ljudi je sujeta. Drugi ljudi se ne doživljavaju kao stvarni.
Shizofrenija je verovanje u sopstvenu posebnost tako sto se izmisljaju veze tamo gde ih nema - čest slucaj je umisljanje posebnog odnosa sa Bogom, onda na primer verovanje u to da sopstvene misli mogu imati neke magijske posledice u stvarnom svetu, pa verovanje u skrivene poruke nekih misticnih sila- npr. u recima koje drugi kazu, ili u tekstovima pesama to jest u izboru pesama ili u spam-email-ovima i slicno. Klinicki shizofrenicna osoba izgradi svoj sopstveni svet u kome sve ima neko drugo sakriveno značenje i u kome je ta osoba na neki način specijalna. Da li ste gledali film "Jovanka Orleanka", scena u kojoj Dastin Hofman pita zatočenu Milu Jovović za poreklo mača ? Shizofrenicni oblici ponasanja su i uopste verovanje u magiju i svi oblici sujeverja.
Zavist je posledica ideje da neko drugi ima visu vrednost zbog necega sto poseduje.
Ljubomora je ugrozena visa vrednost idejom da partner mozda za nekog drugog misli da ima visu vrednost.
Sujeta se ispoljava kroz obrazce ponasanja koji se nasledjuju to jest uce od roditelja i okoline i sticu izborima koje pravimo u zivotu. Tamo gde su ljudi od detinjstva učeni da uvažavaju druge, njihove želje i ličnost drugih - tamo nema mesta sujeti.
Po hrišćanstvu sujeta je veliki greh. Svi smo mi isti – jedan je Bog koji je večan i iznad nas a mi svi, bili najsiromašniji ili najbogatiji, smo isti jer smo prolazni i sami sebi smo najvažniji na ovom svetu i želimo da budemo srećni sa onima koje volimo, a samo sujetna osoba želi da i drugima bude najvažnija i ne želi da bude srećna već želi da bude važna i iznad drugih, želi da bude večna i neprolazna i iznad drugih kao što je Bog. Oni koji imaju svoj mir u kući i skladne odnose sa bližnjima uglavnom nisu sujetni jer takve osobe uviđaju da imaju ono što je najvažnije i ništa na svetu im nije i ne može biti preče od toga.
A pitanje je da li je coveku potrebno da zivi u iluzijama sujete. Nijedan covek nije savrsen. Neko je malo razvijeniji u jednoj oblasti zivota, neko u nekoj drugoj. Ne znaci da sutra ili sledece godine nece biti obrnuto.
Poenta odricanja od sujete nije ubijanje ambicije i zelje za uspehom, poenta je ne raditi nesto da bi se covek dokazivao pred drugima, nego da bi ziveo bolje i sebe ostvario.
Odgovori sa citatom
Prvobitno napisano od Manijak
nego više puta...nekad je prepoznam i kažem ''eeeee, nećeš ga majci, da me pređeš ovaj put''....ali, nekako me opet pređe, snađe, smuva, prebaci preko ruke....i tako, ljudi mojk, bijem bitku svaki dan...nadam se da je dobro što sam koliko-toliko svesna te bitke....
