Biti im u rukama

[kojica]

Često srećem ljude koji su nezadovoljni radom lekara, a kada ih pitam zbog čega se ne žale,
odgovaraju jednostavnim ''pa u rukama samu, gde smem da prigovaram''

Nešto mi tu nije jasno oduvek. Kako neko može da bude loš lekar?
Loš frizer neće imati mušterije i moraće da se prekvalifikuje, loš pekar takođe..
iako oni ne mogu mnogo da naude ljudima.. eventualno će im jednom pokvariti
doručak ili frizuru i ništa strašno...
Loš lekar će u najboljem slučaju malo da vam naruši zdrvlje, a u najgorem će vas ubiti.

I kako taj loš lekar naprasno postaje dobar lekar, kada mu ćušneš kovertu u džep?
Znači li to da on svesno ugrožava tvoje zdravlje iščekujući da ga motivišeš da radi svoj posao?

Zaista izazivaju sažaljenje, kada te umesto da gledaju u istoriju bolesti ili u oči, gledaju u
tašnu ili ruke. To rade nekako nesvesno. Verujem da žele da sakriju taj pogled.

Ne mogu da shvatim šta je u glavama tih ljudi.

[причалица]

kojih ljudi? pacijenata ili lekara?

kao pacijent, kažem da - s obzirom na sistem - nisam imala drugi izbor nego da dam kovertu sa novcem lekaru.
ne kažem da je to u redu, ali i ne kažem da bih sad ovde torokala sa vama da to nisam uradila....dakle, procenila sam da li je zaista važno investirati u nešto što se zove ''mito'' kod stručnjaka.
eto.
krivo mi je što sam morala da dam pare, ali mi opet i nije krivo, jer ja ne mogu da ispravljam krivu drinu.

[причалица]

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/191...rlica-materice

strašno.

[dr.Kadžija]

Kroz različite epohe tokom istorije za zdravlje ljudi su brinuli različiti ljudi. Ovi što se brinu poslednjih 150 godina, kao pojava su nešto najgore što se moglo desiti čoveku na putu ka spoznaji samog sebe . Zdravlje ogromnog broja ljudi je u rukama šarlatana koji sebe nazivaju doktorima, lekarima i naučnicima, a ono što propovedaju zovu naukom. Moderna medicina nije nauka, moderni lekari i istraživači nisu naučnici. Oni koriste naučne metode, tehnike i tehnologije, ali ih to nijednog trenutka ni najmanje ne čini naučnicima.
Osnove modernog medicinskog mišljenja u 20. veku čini Kartezijski princip koji kaže da iako su um i telo povezani, oni suštinski predstavljaju dva odvojena entiteta, i od ta dva entiteta, zapadna medicina je uzela da posmatra i tretira samo jedan - čovekovo fizičko telo. Energija koja vodi telo nije važna, ne uzima se u obzir. A primarna je stvar ta, da kada energija ne funkcioniše dobro, kada tok energije kroz telo ima smetnje, onda ni čovekovo telo ne reaguje i ne ponaša se normalno, a to se kasnije reflektuje i na fizičkom nivou. Ali ne, za doktore je važno da imaju laboratorijske testove, na hiljade njih, a onda veruju da se ponašaju naučno tretiranjem abnormalnosti, posledica i simptoma bolesti. I to tretiranjem na samo 2 načina kojima budu naučeni tokom 10 godina drila - prepisivanje sintetičkih hemikalija(''leka'') ili pod nož. Nema treće. Sve mora da ostane u okvirima dualističkog shvatanja sveta. Lekari inače baziraju svoja mišljenja i zaključke na subjektivnim posmatranjima i željenim očekivanjima, koja su uglavnom bazirana na netačnim istorijskim perspektivama i eksperimentalnim iskustvima sa pripadnicima drugih vrsta. Greška se gradi na grešci, nedokazane teorije se koriste kao gradivni blokovi za nove teorije i ideje. Ako bi zaista želeli da sebi prišiju pridev ''naučni'', doktori bi trebalo da podvrgnu njihova lična mišljenja nepristrasnom znanju stečenom analizom, eksperimentom i na kraju obaveznom sintezom. Međutim, ako bi doktori uradili to, izgubili bi na svojoj oduvek prisutnoj mističnosti i autoritetu, koji su tradicionalni (a možda i jedini) deo doktorovog naoružanja. Postali bi tehnički orijentisani, i izgubili bi svoje 'božanske' moći . Doktori koriste izveštaje pojedinačnih slučajeva kao dokaze, putokaze i opravdanje njihovih metoda. Oni priznaju da je svaki čovek različit, ali bez obzira na to, oni prepisuju isti lek za hiljade i hiljade ljudi, na osnovu zaključaka donetih iz pojedinačnih slučajeva objavljenih u ''prestižnim'' medicinskim žurnalima, izveštajima, časopisima...pa na sve to dodajte snažnu tendenciju lekara da često koriste sopstvene interpretacije ponuđene im statistike i rezultata eksperimenata.

Nikakva tajna nije da najveći deo savremenih medicinskih istraživanja sponzorišu, finansiraju, ispituju i odobravaju farmaceutske korporacije. Ovakve vrste istraživanja stvorene su, prosto da bi se pronašli dokazi da novi proizvod ima komercijalnu vrednost. Institucije koje preispituju takve dokaze nisu uopšte potresene pravim dokazima, već traže zaključke koji bi im omogućili da što bolje prodaju svoj novi proizvod, kao i da dobiju što povoljnije kritike. Problem savremene medicine je taj što se medicinska obuka prevashodno bazira i oslanja na tuđe izjave i mišljenja, dok su prava istraživanja i naučna iskustva daleko manje prisutna tokom same obuke. Neraskidivi deo medicine, utkan u same osnove prenošenja znanja, čini pojam i postojanje autoriteta, kao neprikosnovenog čuvara jedne jedine istine, koja se prenosi generacijama, decenijama. Na medicinskim fakultetima studenti su bombardovani gomilom informacija, što im bitno uskraćuje vreme koje bi posvetili proveravanju istinitosti i verodostojnosti tih informacija. Ne, lakše je slepo verovati autoritetu, slepo pratiti zaključke donešene u ''kredibilnim'' medicinskim žurnalima i ostaloj literaturi, koja je prezentovana kao jedina ispravna, sve ostalo je pseudonauka. Vremenom se uvodi sve više i više lekova, tretmana, tehnika i tehnologija, koje se prihvataju bez ikakvog naučnog dokaza, a lekari pritome nemaju pojma o dugoročnim posledicama novih lekova. Umesto eksperimenata, potom praktikovanja proverenih i isprobanih tehnika, moderni lekari (nesvesno) koriste hiljade svojih pacijenata kao zamorčiće u jednom masivnom globalnom eksperimentu. Nedostatak naučnih dokaza koji opravdavaju zvaničnu medicinsku praksu je prisutan u svim delovima medicine. Uz malo izuzetaka, u zvaničnoj medicini ne postoji nikakva izvesnost. Šta će pacijent dobiti, mnogo više zavisi od puke sreće i doktorovih pretpostavki i predrasuda, nego što zavisi od same nauke i naučnih dokaza.
U ovo suludo vreme kao zdravstvene autoritete imamo ljude koji miksuju srednjevekovno znanje sa spravicama 21. veka, ubeđujući na taj način masu kako medicina napreduje. Do danas, velika većina doktora/lekara je postala ništa drugo nego običan link koji povezuje potrošače sa farmaceutskim kompanijama. Savremene doktore ne interesuje zdravlje, oni su skoncentrisani na bolesti, tačnije, isključivo na tretiranje posledica bolesti.
Zdravstveni sistem ne bi trebalo da se zove tako, već Sistem Bolesti, nadležno ministarstvo bi bilo Ministarstvo Bolesti, a ministar bi bio ministar bolesti (tomica )...Ukratko rečeno - medicina bolesti je usredsređena isključivo na bolesti, ne na zdravlje, čoveka posmatra samo kao fizičko telo, tretira simptome umesto uzroka, drži pacijente zavisnim u mraku neznanja i neodređenosti (korišćenje latinskog je jedno od oruđa za to), i na sve to - podstiče potrošački mentalitet.

Kakva je razlika između doktora i Boga?
Bog ne misli da je doktor.

[Bisernica]

Često srećem ljude koji su nezadovoljni radom lekara, a kada ih pitam zbog čega se ne žale,
odgovaraju jednostavnim ''pa u rukama samu, gde smem da prigovaram''

Nešto mi tu nije jasno oduvek. Kako neko može da bude loš lekar?
Loš frizer neće imati mušterije i moraće da se prekvalifikuje, loš pekar takođe..
iako oni ne mogu mnogo da naude ljudima.. eventualno će im jednom pokvariti
doručak ili frizuru i ništa strašno...
Loš lekar će u najboljem slučaju malo da vam naruši zdrvlje, a u najgorem će vas ubiti.

I kako taj loš lekar naprasno postaje dobar lekar, kada mu ćušneš kovertu u džep?
Znači li to da on svesno ugrožava tvoje zdravlje iščekujući da ga motivišeš da radi svoj posao?

Zaista izazivaju sažaljenje, kada te umesto da gledaju u istoriju bolesti ili u oči, gledaju u
tašnu ili ruke. To rade nekako nesvesno. Verujem da žele da sakriju taj pogled.

Ne mogu da shvatim šta je u glavama tih ljudi.

Potpuno razuem zašto si napisala to što si napisala ,ali ne mogu a da ne odgovorim,obzirom da nosim beli mantil i smatram da ga nosim časno i pošteno,prvenstveno kao čovek,a potom i kao profesionalac.
Dobar ili loš lekar nije zasnovano na pogledu u ruke ili tašnu,već na znanju ili neznanju ,odnosno nivou neznanja koje je prisutno kod odredjenog broja lekara i zdravstvenih radnika.Medicina je nauka koja nije u svim segmentima egzaktna,i u medicini dva i dva nisu uvek četiri,ali je dobar onaj lekar koji ima svest o tome kolike su rupe u njegovom znanju i ima potrebu ili da ih popuni,ili da brigu o lečenju pacijenta prepusti boljem stručnjaku.
Korupcija u zdravstvu je bolest koja nije nelečiva,ali je istovremeno i najprimetnije ,jer svakog od nas zdravlje najviše tišti.Ono što je zabrinjavajuće je činjenica da je sa ovim povezana i korupcija u prosveti,jer je javna tajna da su ispiti najskuplji na medicini,anatomija posebno.Tako se dešava da mlade generacije izlaze sa fakulteta u izvesnoj meri *osakaćene* za ono znanje koje je neophodno da bi sutra štitili sami sebe od profesionalne greške,a greške su zbog toga i učestalije.
Dakle,....nije svakom lekaru nesvesno pogled uprt u ruke i u torbu,na žalost,zbog manjine trpi većina onih koji se trude da svoj posao rade korektno i časno.

[mona]

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/191...rlica-materice

strašno.

Da i onda bezuslovno verujte lekarima...

[sani]

Kakva je razlika između doktora i Boga?
Bog ne misli da je doktor.

sjajno

[QueenOfClubs]

Da i onda bezuslovno verujte lekarima...

Ко им верује безусловно.
Једноставно си препуштен, немаш избор, и надаш се најбољем.

[dr.Kadžija]

Ко им верује безусловно.
Једноставно си препуштен, немаш избор, и надаш се најбољем.

Upravo to ...a postavljanje dijagnoze u svetu današnje medicine izgleda otprilike ovako...

Recimo da vozite kola (po vasem izboru ) i pičite po putu ...i odjednom vam pukne guma, recimo leva prednja i vi vrlo brzo počinjete da primećujete određene simptome izazvane pucanjem gume...
- kola vam vuku u levu stranu
- čuje se neki klaparajući zvuk
- kola troše mnogo više benzina nego inače
- vožnja je postala izuzetno neudobna
E sada zamislite da na teren dođe ekipa lekara zvanične medicine i krene da postavlja svoju dijagnozu.
To što vam kola vuku u levu stranu - to bi nazvali ''bolest leve strane''.
Čudan zvuk koji se čuje ispod vaših kola - to bi nazvali ''klaparajuća bolest''.
Manjak benzina zbog povećane potrošnje bi bio - hipobenzinemija.
Što se tiče nastale neudobnosti u vožnji, to bi nazavali ''Sindrom nedostatka udobnosti''.
I onda kada bi seli za sto i sakupili svoje nalaze na jedno mesto, pretpostavili bi a potom i došli do zaključka - da je 'sindrom nedostatka neudobnosti' izazvan 'bolešću leve strane'.
Onda bi, umesto da jednostavno zamene izbušenu gumu, počeli da prepisuju gomile recepata i stručnih zahvata kojim bi se tretirali nastali simptomi...
Za 'bolest leve strane' bi prepisali neki kanap ili polugu da drži volan non stop pravo okrenut.
'Klaparajuću bolest' bi eliminsali terapijom radioaktivnog zračenja da vam se unište bubne opne, kako ne biste više slušali te klaparajuće zvuke. Od trenutka kada prestanete da čujete te zvuke - vi biste i zvanično bili u fazi povlačenja simptoma.
Za tretiranje nedostataka benzina (hipobenzinemije) bi prepisali dodavanje nekog visokooktanskog sintetičkog aditiva koji 100% i efikasno nadomešćuje trenutne nedostatke izazvane povećanom potrošnjom benzina.
Za sindrom nedostatka udobnosti - automatski bi vam prepisali neke medicinske narkotike i antipsihotične lekove, kako biste skrenuli misli sa neudobne vožnje.

[mona]

Ко им верује безусловно.
Једноставно си препуштен, немаш избор, и надаш се најбољем.

Uvek se ima izbor u tome je poenta... treba se covek sam informisati edukovati, naci najbolje resenje, najbolje lecenje...
Ima puno razlicitih metoda lecenja...

[kojica]

Upravo to ...a postavljanje dijagnoze u svetu današnje medicine izgleda otprilike ovako...

Recimo da vozite kola (po vasem izboru ) i pičite po putu ...i odjednom vam pukne guma, recimo leva prednja i vi vrlo brzo počinjete da primećujete određene simptome izazvane pucanjem gume...
- kola vam vuku u levu stranu
- čuje se neki klaparajući zvuk
- kola troše mnogo više benzina nego inače
- vožnja je postala izuzetno neudobna
E sada zamislite da na teren dođe ekipa lekara zvanične medicine i krene da postavlja svoju dijagnozu.
To što vam kola vuku u levu stranu - to bi nazvali ''bolest leve strane''.
Čudan zvuk koji se čuje ispod vaših kola - to bi nazvali ''klaparajuća bolest''.
Manjak benzina zbog povećane potrošnje bi bio - hipobenzinemija.
Što se tiče nastale neudobnosti u vožnji, to bi nazavali ''Sindrom nedostatka udobnosti''.
I onda kada bi seli za sto i sakupili svoje nalaze na jedno mesto, pretpostavili bi a potom i došli do zaključka - da je 'sindrom nedostatka neudobnosti' izazvan 'bolešću leve strane'.
Onda bi, umesto da jednostavno zamene izbušenu gumu, počeli da prepisuju gomile recepata i stručnih zahvata kojim bi se tretirali nastali simptomi...
Za 'bolest leve strane' bi prepisali neki kanap ili polugu da drži volan non stop pravo okrenut.
'Klaparajuću bolest' bi eliminsali terapijom radioaktivnog zračenja da vam se unište bubne opne, kako ne biste više slušali te klaparajuće zvuke. Od trenutka kada prestanete da čujete te zvuke - vi biste i zvanično bili u fazi povlačenja simptoma.
Za tretiranje nedostataka benzina (hipobenzinemije) bi prepisali dodavanje nekog visokooktanskog sintetičkog aditiva koji 100% i efikasno nadomešćuje trenutne nedostatke izazvane povećanom potrošnjom benzina.
Za sindrom nedostatka udobnosti - automatski bi vam prepisali neke medicinske narkotike i antipsihotične lekove, kako biste skrenuli misli sa neudobne vožnje.

e ovo mi se sviđa... :raz_067:

[kojica]

Uvek se ima izbor u tome je poenta... treba se covek sam informisati edukovati, naci najbolje resenje, najbolje lecenje...
Ima puno razlicitih metoda lecenja...

Kao na primer?

[mona]

Kao na primer?

Ovo sam napisalu uopsteno... al uvek ima vise resenja i zanimljivo je to da neki doktori smatraju neki vrstu terapije uspoesnom dok drugi tu istu osporavaju..

pa ti onda vidi kome ces da verujes

[kojica]

a pa to smo preživeli... rekli su nam još dok je ovaj stariji bio beba
da ne menjamo lekare da se ne bi zbunili...

kažu..
lečite dete kod jednog lekara, pa makar bio i najgori...

mada ja još uvek ne mogu da shvatim šta je to loš lekar i kako
tako nešto uopšte može da postoji..

[kojica]

Potpuno razuem zašto si napisala to što si napisala ,ali ne mogu a da ne odgovorim,obzirom da nosim beli mantil i smatram da ga nosim časno i pošteno,prvenstveno kao čovek,a potom i kao profesionalac.
Dobar ili loš lekar nije zasnovano na pogledu u ruke ili tašnu,već na znanju ili neznanju ,odnosno nivou neznanja koje je prisutno kod odredjenog broja lekara i zdravstvenih radnika.Medicina je nauka koja nije u svim segmentima egzaktna,i u medicini dva i dva nisu uvek četiri,ali je dobar onaj lekar koji ima svest o tome kolike su rupe u njegovom znanju i ima potrebu ili da ih popuni,ili da brigu o lečenju pacijenta prepusti boljem stručnjaku.
Korupcija u zdravstvu je bolest koja nije nelečiva,ali je istovremeno i najprimetnije ,jer svakog od nas zdravlje najviše tišti.Ono što je zabrinjavajuće je činjenica da je sa ovim povezana i korupcija u prosveti,jer je javna tajna da su ispiti najskuplji na medicini,anatomija posebno.Tako se dešava da mlade generacije izlaze sa fakulteta u izvesnoj meri *osakaćene* za ono znanje koje je neophodno da bi sutra štitili sami sebe od profesionalne greške,a greške su zbog toga i učestalije.
Dakle,....nije svakom lekaru nesvesno pogled uprt u ruke i u torbu,na žalost,zbog manjine trpi većina onih koji se trude da svoj posao rade korektno i časno.

Znam da nije svima, ali nažalost u pitanju je večina.
Ja zato biram, kad god imam mogućnosti, da se lečim u privatnim klinikama.
Ne zbog toga što smatram da tamo rade veći stručnjaci, već zato što imaju
više vremena da posvete pacijentu, a nemaju potrebe da gledaju u tašnu.

Negde sam davno pročitala nešto ovako
''kada pacijent dolazi po pomoć kod lekara, ne pita šta košta
kada ozdravi, sve mu je skupo''

od kako ovo imam na umu, manje sam ljuta na lekare...

[dr.Kadžija]

a pa to smo preživeli... rekli su nam još dok je ovaj stariji bio beba
da ne menjamo lekare da se ne bi zbunili...

kažu..
lečite dete kod jednog lekara, pa makar bio i najgori...

mada ja još uvek ne mogu da shvatim šta je to loš lekar i kako
tako nešto uopšte može da postoji..

A ja sam, po običaju , išao u kontru, te sam dete vodio kod svih pedijatara u našem dz...i svi lekari su pizdeli zbog toga, govorili kako to ne može tako, kako svako dete ima svog pedijatra , ali pošto zakonom nije predviđeno da dete mora da ide kod jednog pedijatra, nisam želeo da mi zdravlje deteta zavisi od mišljenja (možda pogrešnog) jednog doktora ...a kad sam se upoznao sa šarlatanstvom i neznanjem većine pedijatara kod kojih smo bili, onda sam stvari preuzeo u svoje ruke

[причалица]

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/2...diskriminisani

konačno su počeli da pišu o onome o čemu tupim godinama...mada, nisu diskirminisani privatni lekari, nego pacijenti, koji ne mogu da izaberu privatnog lekara kao svog lekara. a da ne pričam o duplom plaćanju zdravstvenih usluga .

[kojica]

Pa stvarno su bezobrazni. Odakle ideja da će privatni lekar otvoriti lažno bolovanje, a državni neće?
Čuj oštetiće državu tako što če upućivati ljude na skupe specijalističke preglede. Ma ološ...

[причалица]

e, a vidi tek ovo

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/282...-niko-ne-prima

i sad, svi smo po definiciji prinuđeni da plaćamo državnu zdravstvenu zaštitu koja je očaj nad očajima, pa plus, ako hoću dostojanstveno da umrem - da odem u privatnu kliniku i ojadim porodicu za ono malo para što imaju da bi mogli da me sahrane...pa stvarno sramota.
važno je da vladika filaret ima zvona od 400 000 evra i odlikuje pahomija...i da će dostojanstveno da umre na vma.
fuj.

[kojica]

Za lekara opšte prakse zakazuje se preko kol centra. Drukče ne možeš kod doktora.
Ako si baš mnogo hitan, idi u urgentni.
Evo zovem kol centar od rane zore, da bih zakazala. I ne mogu da dobijem vezu...