sv. sava

[причалица]

mi slavimo sv. savu. ko ne zna, to je 27. januara po gregorijanskom kalendaru. meni je on mnogo drag, osećam ga kao zaštitnika porodice i imam utisak da mi nekako trepne kad gledam njegovu ikonu. jednostavno, htela bih da (ko hoće, naravno) pišemo o svetima koje slavimo ili da postavimo tekstove i pesme koje su ljudi njima posvetili.
moderator može da preimenuje temu, meni nije sad to mnogo važno...ali, mislim da je sv. sava baš obeležio naš narod, jer ga sinan-paša ne bi tek tako spalio, nekoliko stotina godina po njegovom upokojenju.

[причалица]

Rastko

Na sjajnom dvoru Nemanje Stefana
naporedo rasla tri junačka ptića,
tri premila sina Velikog Župana
tri izdanka moćne loze Nemanjića.

Ubojno oružje i hatovi gojni
i bezbroj zabava iz viteških dana
behu pratioci vazda nerazdvojni
dva starija sina Velikog Župana.

A najmlađi Rastko, božanstveno dete,
mladu dušu svoju nečim boljim snaži:
knjige i molitve, bogomolje svete
i društvo pobožnih kaluđera traži.

U njegovom srcu punom svetog žara,
jedna sjajna mis'o rodila se bila:
da verom u Boga koji čuda stvara,
najpre se podiže otadžbina mila.

I ta ga je mis'o ko zvezda vodilja,
odvela sa dvora gde san posta java,
i jednoga dana dovela do cilja:
da od Rastka bude slavni sveti Sava.



Napisao: Svetolik R. Milosavljević

[причалица]

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ


Када је Свети Сава ишао по земљи,
Још пре свога рођења,
Док се звао Растко,
Као што иде и сада,
Само га не видимо,
А можда је то било и доцније.

Кренуо је Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху,
Куда и ми идемо,
Јер другог пута и нема.

Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном,
Напали су га пси,
Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.

Путник је најпре саставио три прста,
Како је одредио да се и ми крстимо,
Плашећи их законом
Од кога су још више побеснели,
А ни до данас нису узмакнули.

Онда се сагнуо да дохвати камен,
Али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима,
Као и ове године,
Као увек око Савина дана.

Већ су разносили Савина стопала,
Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет,
Кад је Свети отпасао мач уста,
Једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио,
Говорећи ове речи:

— Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена, а камење свезано.

Матија Бећковић

[Zazijavalo]

Sveti Sava je umesio Adama od blata.

[причалица]

Sveti Sava je umesio Adama od blata.

zazi, tebi sve praštam a i lep ti post...dobro sročen.

[причалица]

Doneli otac i mati malo, novorođeno dete u crkvu, Svetom Savi, i zamolili ga da dete blagoslovi i da mu da sreću. " Ja ću ga blagosloviti, kao sto je i Isus decu blagoslovio, ali mu sreću ne mogu dati. To možete samo vi, roditelji njegovi, ako ga zaranu naucite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete uputuli da dobro čuva svoje zdravlje." Roditelji su učinili sto im je svetac kazao, pa je od njihovog malog deteta postao dobar, radan, pošten i pobožan čovek. To se posle čulo nadaleko, pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetom Savi da ih blagoslovi i da im da sreću. A Sveti Sava svima je odgovarao kao i onima prvima.

Narodna pripovetka