Stranica 2 od 9 PrviPrvi 1234 ... ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 21 do 40 od 167

Tema: Korisne biljke

  1. #21
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    NEVEN



    Calendula officinalis-Невен

    Невен у народној
    медицини се скупљају и користе цвет, стабљика и лист невена. Треба их
    брати у доба дана када сунце сија, јер је тада лековитост биљке
    највећа. Такође може да се бере у башти, све до касне јесени, ако невен
    није напала пепелница

    Невен прочишћава крв, помаже код заразне жутице, подстиче циркулациу и убрзава зарастање рана.
    Код оболења заразне жутице, показало се да две шоље чаја дневно чине
    чуда. Сем чаја од невена, можемо да направимо и маст или ти крему. За
    невен екипа стучних људи која врше испитивања, кажу да његово лековито
    дејство се најбоље показало код особа са проширеним венама, особа које
    имају канцер и то у случају кад операција више не помаже, па тим
    стручњака препоручује да се дужи временски период пије чај од невена.


    Чај
    од невена и његово унутрашње дејство делотворни су код обољења
    желудачног и цревног система, код грчева и чира у желуцу, код упале
    дебелог црева, код вирусних и бактеријских обољења. Соком од свежих
    стабљика могу се отклонити брадавице, а чај употребљен за испирање
    ослобађа од лишаја и помаже код отклањања отока жлезда. При ношењу
    контактних сочива, испирање очију млаким чајем од невена допринеће
    побољшању вида
    .

    Начин употребе невена

    1.За спремање чаја треба ствити једну малу кашику биљке у четврт литре воде.
    2.За спремање купке. З аједну купку употрбити две пуне пргршти свежег, или 100гр. осушеног невена.
    3.Тинктура,
    за спремање у литру домаће ракије ставити пуну шаку цветова невена, и
    14 дана држати на сунцу или на топлоти од око 20 степени.
    4.Маст
    од невена, ситно се исеку две пуне прегршти невена (листова, цветова и
    стабљика). Загрејати 500гр свињске масти. У врелу маст ставити иситњени
    невен, пустити да баци кључ, промешати и склонити са грејног тела. Суд
    поклопити, и оставити да одстоји један дан. Следећег дана све то мало
    угрејати, па процедити кроз платно, и ставити у чисте посуде.
    5.Свежи сок се припрема од листова, стабљике и цветова, опрати их и тако влажне исцедити у соковнику.

    С тим што је невен ЈЕДИНИ
    чај који се несметано може уностити у организам без икаквог ограничења
    јер не постоје нунс појаве и не може доћи до било каквог дибаланса у
    организму,за разлику од осталих чајева који се могу пити искључиво
    онолико дуго колики је прописан максимум за ту биљку,без обзира да ли
    је биљка отровна или није.

    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  2. #22
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    ХАЈДУЧКА ТРАВА или КУНИЦА или СТОЛИСНИК
    Други називи: хајдуцица, хајдуцка трава, костријет, раван, роман, ромоника .
    Латински назив: achilea millefolium .

    [img width=367 height=480]http://blog.lib.umn.edu/mgweb/dakota/459px-Achillea_millefolium.jpg[/img]


    Опис биљке:
    хајдуцка трава или столисник усправна је биљка висине до 80 цм. Боја
    стабљике је светлозелена или црвено-смедја. Има инноштво перастих
    листова. Цела биљка веома је угодног мириса. Многобројни ситни листови
    су или бели или пурпумо-црвени. Цветови су скупљени у цват на врху
    стабљике. Расте свуда уз путеве и поља у континенталној клими, као
    самоникла биљка. Цвета белим цветовима од јуна до августа. Бере се за
    време цветања а листови до јесени. Ботаницко име је дато према грцком
    јунаку Ахилу –Ацхиллеа, и има знацење да даје снагу.Надземни део биљке
    у цветању садржи до један одсто етарског уља (фармакопеја захтева
    најмање 0,13%), влавоноиде, витамин К, горку материју ахилеин, смоле,
    стереоле, танине и др. Етарско уље хајдуцке траве добија се
    дестилацијом помоцу водене паре, а садржи пинен, цинеол, тујон, камфор,
    лимонен, борнеол.,

    Станиште: биљка је распрострањена по целој Европи. Расте појединацно или у великом мноштву на ливадама и пашњацима .

    Лековити део биљке:
    за време цватње сабиру се цветови с кратким петељкама, и цела биљка
    највише до 30 цм дужине. Због високог садржаја горких материја и
    етерицног уља, хајдуцку трава или столисник убрајају у горке
    дроге.Цвета преко целог лета. Користи се у облику цаја за побољшање
    апетита, код желудацних тегоба, надимања и тешког варења. У народној
    медицини се користи за зарашцивање рана као хемостиптик и ублажавање
    бола. Хајдуцка трава улази у састав горких цајева, цајева за цишцење,
    појацано луцење жуци, цаја за нормализацију метаболизма и цаја за
    умирење. Споља се употребљава као антифлогистик слицно камилици, за
    испирање, купке, облоге. Хајдуцка трава улази у састав горких цајева,
    цајева за цишцење, појацано луцење жуци, цаја за нормализацију
    метаболизма и цаја за умирење. Због присуства витамона Ц даје се код
    крварења и хемороида. При употреби хајдуцке траве треба знати да код
    осетљивих особа може изазвати алергију. Зато људи осетљиве кожетреба да
    користе само младе, тек процветале биљке, а цај да пију у мањим
    колицинама.
    Херба се скупља током летњих месеци, од јуна до августа,
    одсецањем вршних делова биљака дужине 20-25 сантиметара, или се сакупља
    само цваст дужине само два сантиметра. Одсецени делови се везују у ките
    и суше на промајном месту или сушници на температури 35-50°Ц. Сува
    дрога је ароматицног мириса, горког и мало сланог укуса. Пошто стабљика
    не садржи лековите састојке, боље је употреблљавати само лист и цвет.
    Стога је дрога са више стабљике мање цењена. Сува херба пакује се у
    јутане вреце или картонске кутије и цува заштицена од светлости годину
    и по дана.

    Лековито деловање: хајдуцка траву или
    столисник цисти и јаца крв и пробавне органе. Посебно је корисна за
    лецење јетре, слезене, гуштераце, жутице, навале крви у главу, катара у
    цревима и желуцу, затим грцева, грознице, лупања срца, болова у кстима
    и ледјима, нередовитих менструација, крвавих и затворених шуљева,
    несанице, разних осипа и цирева.. Цај од столисника корисно делује и
    леци испуцане руке, рањиве брадавице мајки које доје, као и код лецења
    осипа на кожи – псоријазе. Код псоријазе се уз облоге морају спровести
    и куре цишцења крви. Такодје се употребљава код ангине пекторис, и то
    као цај. Код нервних особа препоруцује се цешце прање целог тела
    расхладјеним цајем од столисника и то ујутро и увеце. Топле купке од
    столисника и камилице ублажују нервне болове.
    Смањује тешкоце код
    гихта и реуматизма. Повољно делује за лецење шецерне болести, нароцито
    у поцетном стадијуму. Корисна је и код прекомјерног крварења.
    Столисник
    спада меду лековита средства која делују својим горким окусом на
    слузницу желуца, па тако подстице излуцивање желуцаног сока, а самим
    тим побудује апетит.
    Повољно делује на ресорпцију хране. Лековити
    препарати са столисником, односно мешавина цајева, помажу код
    гастритиса, колитиса, грцева у желуцу и цревима. Калијум, који је
    садржан у столиснику потпомаже рад бубрега и крвотока, те тако посредно
    утице на рад срца, успешно се користи и код женских болести.


    Хајдучка
    трава (хајдучица, спориш, столисник, јалови месечњак), лат. Achillea
    millefolium, је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (fam.
    Asteraceae). Научни назив рода ове биљке потиче од гр. achillea по
    имену Ахила који је био ученик Хирона и овом биљком је зацелио рану
    Телефусу.


    Синоними:
    Achillea collina Becker
    Achillea lanata Koch.
    Achillea pannonica Scheele

    Опис биљке
    Стабло достиже висину до 1m и грана се само у горњем делу. Листови су
    тројно перасто дељени на велики број сићушних режњева, по чему је сама
    врста добила назив како један од народних, столисник, тако и научни
    millefolium (mille = хиљаду; folium = лист). Стабло и листови су
    покривени длакама, али само код младих биљака, док касније већина длака
    отпада. Цвасти главице су распоређене у облику штита на врховима грана
    и изграђене су од две врсте цветова:

    језичастих, распоређених по ободу и обојених бело до розе;
    цевастих, у центру жуто обојених.

    СтаништеРаспрострањена
    је од низије до планинских предела и може се наћи на ливадама, поред
    путева, запуштеним стаништима и шумским чистинама.


    Хемијски састав дроге
    Као дрога користи се:

    надземни део биљке у цвету (Millefolii herba) или
    цветови (Millefolii flos).
    Осушена
    дрога је ароматичног мириса и има горко-ароматичан укус због присуства
    горких материја које припадају сесквитерпенским лактонима, као нпр.
    ахилицин. Поред горких материја дрога је богата садржајем:

    етарског уља (око 1%)
    витамином К
    танинима
    органским киселинама и др.

    Употреба
    Хајдучка
    трава се од давнина користила у народној, а омиљено је лековито
    средство и у званичној медицини. Најчешће се употребљава код
    желудачно-цревних обољења, грозничавих стања, повишеног крвног
    притиска, као антитромбичко средство код мождане и срчане тромбозе.
    Осим тога користи се као снажно антибактеријско средство против
    стафилокока, ешерихије, кандиде и др.

    У народној медицини је
    познато њено лековито дејство у смиривању упала коже и слузокоже,
    лечењу рана и гнојних процеса, заустављању крварења по чему је добила
    назив хајдучка трава.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  3. #23
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    Latinski naziv: Tarxacum officinale .
    Eng - Dandelion
    Drugi nazivi: maslačak, radić,..



    Opis biljke:
    Maslacak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.
    Maslacak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...


    Lekoviti deo biljke:
    Cveta od marta do maja. Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
    Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac (špinat) !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.

    Lekovito delovanje:
    Maslackov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..
    CAJ:
    Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.
    Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.
    Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.

    Maslackov sirup ( med )
    Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.
    Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.
    Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.
    Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.


    Izvor-Herbateka
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  4. #24
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    DUD


    Dud (Morus) je bio poznat još drevnim narodima Dalekog istoka. U Evropu, pa tako i na Balkan, prenesen je kasnije. Iako po poreklu divlja i samonikla biljka, danas u svetu postoje mnogobrojne vrste.
    Najpoznatije su beli, crni i crveni dud. Beli se odvajkada gaji, posebno u zemljama proizvodacima svile, jer njegovo lišce služi kao hrana za svilene bube, dok je crni cenjen zbog plodova koji su veoma zdravi za ishranu ljudi i domacih životinja (živine). Ove dve vrste su i najzastupljenije u našim krajevima. Cveta u maju Kod nas je dud prepoznatljiv simbol starinskih dvorišta i vojvodanskih salaša. Sadi se uz puteve i oko vinograda, a postoje i ukrasne vrste namenjene za sadnju u parkovima. Otporan je i dugovecan pa ima primeraka starih i po nekoliko stotina godina. Njegovo drvo koristi se u tokarstvu, stolarstvu i za izradu buradi i bacvi. Stablo duda je visine do dvadeset metara, ispucale kore i okruglaste, široko razgranate krošnje. Listovi su zelene boje, jajastog oblika i nazubljenih ivica (kod belog duda su malo krupniji i nežniji). Cveta u maju, a cvetovi su sitni i okupljeni u male grozdaste cvasti. Plodovi ili dudinje sastoje se od gusto zbijenih bobica (slicnih kupini) vezanih za peteljku. Sazrevaju postepeno, od kraja juna do avgusta. Zreli plodovi crnog duda su tamnoljubicasti, a belog bledožuti. Tad su socni, slatki, meki i najbolji za jelo. Sadrže prirodne šecere (najviše glukozu), vodu, limunsku i jabucnu kiselinu, pektine, sluzi, tanin, smole i vitamine Ce i Be 2. Od minerala najviše ima gvožda, kalcijuma i mangana. Beli dud je sladi jer ima više šecera, a manje organskih kiselina.Caj od listova, vino i rakija od plodovaDud ima mnoga lekovita svojstva. Od osušenih lisnih pupoljaka prave se cajevi protiv gojaznosti i oboljenja srca i krvnih sudova.Osim dudinja, leti se ubiru i listovi, koji se mogu i osušiti na provetrenom i zasenjenom mestu. Koriste se i kao dodatak varivima ili pripremljeni kao caj, pomažu u lecenju šecerne bolesti.Za caj vam je potrebno 100 g svežeg ili suvog lišca, koje cete staviti u manji lonac i preliti litrom prokljucale vode. Zatim poklopite i ostavite da odstoji desetak sati. Procedite i pijte više puta dnevno kao zamenu za vodu.Odvar od kore drveta preporucuje se protiv visokog krvnog pritiska i zatvora, a od nje spravljen prašak služi za posipanje rana jer pospešuje zarastanje.Nedozrele dudinje dobre su za zaustavljanje dijareje, dok one zrele regulišu probavu i ciste organizam, a njihov svež sok podstice mokrenje, znojenje kod visoke telesne temperature, olakšava iskašljavanje i služi za ispiranje kod upale grla i usne šupljine. Sirup, dobijen isparavanjem soka, slican je medu i zadržava sva korisna i lekovita svojstva ploda.Zrele dudinje jedu se sveže, osušene ili preradene u džem, slatko, kompot i žele. Od njih se pravi i vino, kao i rakija dudovaca. Osušene i sitno samlevene, mogu da posluže kao prirodna zamena za šecer pa se takve dodaju raznim testima i slatkišima.zvorMondo)[/]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  5. #25
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    Glog, beli glog
    Crataegus monogyna Jacq.
    Fam. Rosaceae

    Listopadni žbun ili nisko drvo, do 10 m visoko. Grančice gole sa oštrim trnovima. Listovi naizmenični, široko jajasti. Liska duboko prstasto urezana na tri do sedam nazubljenih režnjeva. Lisne drške dugačke 1-2 cm. Cvetovi sitni, hermafroditni, aktinomorfni, sakupljeni u mnogocvetne gronje. Čašičnih listića pet, kratko trouglasti. Kruničnih listića pet, okruglasti, beli ili svetloružičasti. Plod širokojajasta crvena koštunica (5-10 mm), zreo u septembru. Cveta maja i juna, pre listanja.

    Gde se može naći: U toplim svetlim šumama, često gradi šibljake na krčevinama, na ivicama šuma.
    Sakuplja se: list (Crataegi folium), cvetovi (Crataegi flos) i plodovi (Crataegi fructus).
    Metod sakupljanja i obrada: Beru se cvasti kod kojih još nisu otvoreni svi cvetovi zajedno sa mladim listovima. Plodovi se beru bez drške u jesen kada su zreli. Sav materijal se bere ručno. 30% cvetova, 70% listova i 20% plodova mora ostati netaknuto radi regeneracije. Cvetovi i listovi se suše odvojeno u hladu na promajnom mestu a plod na suncu. Pakuje se u papirne ili jutane vreće. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine.
    Primena: Sastojci listova, cvetova i plodova gloga deluju blagotvorno, okrepljujuće na srčani mišić, krvne sudove i pospešuju izlučivanje mokraće. Nemaju loših delovanja, dobro se podnose i mogu se dugotrajno upotrebljavati. Danas ima mnogo gotovih preparata na bazi gloga (kapi, tablete, dražeje, sirup).

    (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  6. #26
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem



    /plucnjak.html]Plućnjak

    [/url]Pulmonaria officinalis L. Fam. Boraginaceae Višegodišnja zeljasta biljka visoka oko 20 cm. Rizom je razgranat, tanak, i iz njegovih kolenaca pored adventivnih korenova izbijaju cvetni izdanci i lisne rozete. Stabljika je obrasla sa mnogo štrčećih čekinjastih kratkih dlaka. Listovi rozete su na dugim drškama, jajasto lancetastog ili jajastog oblika, pri osnovi malo srcasti, na vrhu oštro zašiljeni, sa perastom nervaturom, na naličju i licu dlakavi, lice je sa belim mrljama. Listovi sa donjeg dela stabljike su na kraćim drškama a gornji listovi su sedeći; listovi stabljike su oštro zašiljeni, sa slabo izraženom nervaturom i manji od listova rozete. Cvetovi su sakupljeni u guste i mnogocvetne uvojke. Čašica je cevasto-zvonasta, zupci čašice trouglasti. Krunica levkasta, pri vrhu zvonasta, ždrelo krunice sa jednim prstenom od dlaka, u početku je ružičasta, zatim prljavoljubičasta, ređe crvena ili bela. Pojedinačni plodići su oraščići, mrke do crne boje. Cveta od marta do maja. Gde se može naći: Vlažna mesta u lišćarskim šumama, na obalama potoka. Sakuplja se: nadzemni izdanak (Pulmonariae herba) ili list (Pulmonariae folium). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se u proleće odseca nadzemni deo u cvetu ili list, tako da minimum 30% biljaka u populaciji ostane netaknuto. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primenjuje se u vidu čaja, za iskašljavanje, izbacivanje sluzi, protiv proliva i za izlučivanje mokraće. Mladi prolećni izdanci su bogati vitaminima i mogu se koristiti za salatu. (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot[/][/color]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  7. #27
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    Kopitnjak
    Višegodišnja zeljasta biljka sa puzećim člankovitim rizomom. Rizom intenzivno miriše na biber. Stabljika vrlo kratka, sa tri do pet listova. Listovi na dugačkim lisnim drškama sa bubrežastom ili srcastom liskom. Lice liske je sjajno, tamnozeleno, naličje znatno svetlije i pri osnovi prljavoljubičasto. Cvetovi su pojedinačni, nalaze se u stelji ispod listova,
    zvonastog su oblika, sa 3-4 ušiljena režnja, spolja su smeđezelenkasti, iznutra mrkocrveni. Prašnika ima 12, a tučak je sa kratkim debelim stubićem i šestorežnjevitim žigom. Plod je čaura obrasla dlakama. Cveta od maja do jula.

    Gde se može naći: Raste na vlažnim zasenčenim mestima u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama, uvek na vrlo humusnom zemljištu.
    Sakuplja se: rizom (Rhizoma asari).
    Metod sakupljanja i obrada: Preko leta bere se cela biljka i suši u hladu. 80% populacije biljaka ostavlja se netaknuto. Osušen materijal se pakuje u vreće bez nabijanja. Kopitnjak je zaštićen Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine.
    Primena: Koren i listovi kopitnjaka se danas retko koriste, najčešće kao sredstvo koje potpomaže iskašljavanje. Može dovesti do povraćanja, pa i do ozbiljnijih simptoma trovanja. U nekim našim krajevima koren kopitnjaka stavljaju u mleko, pa sir ima specifičan ukus i miris.

    (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  8. #28
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem


    /rusa.html]Rusa[/url]Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom mrke boje. Stabljika uspravna, granata, ovalna, sa oštrim štrčećim dlakama. Svi delovi biljke sa otrovnim narandžastožutim mlečnim sokom. Listovi su veliki, neparno perasti, donji sa drškom, gornji sedeći. Naličje listova sivozeleno, dlakavo. Cvetovi hermafroditni, aktinomorfne simetrije, sakupljeni u vršne štitaste cvasti sa ljuspastom braktejom pri osnovi. Čašica od dva žutozelena listića koji lako opadaju. Krunica od četiri listića žute boje, jajastog oblika, koji lako otpadaju. Plodnik ratcvetan, sa kratkim stubićem i dvorežnjevitim žigom. Plod je čahura u obliku mahune, dugačka oko 4-5 cm. Seme crno, sitno. Cveta od aprila do oktobra. Gde se može naći: U šibljacima, pored puteva, na zapuštenim mestima. Sakuplja se: nadzemni zeljasti deo biljke u cvetu (Chelidonii herba). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se seče vršnih 20 cm stabljike sa listovima i cvetovima. Suši se u hladu na promajnom mestu i skladišti u čistim platnenim vrećama ili kutijama. Najmanje 30% biljaka iz populacije treba ostaviti netaknuto. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: U obliku tinkture ili kao sastojak čajnih smeša, herba ruse deluje na pojačano lučenja žuči i ublažava grčeve u organima za varenje. Potvrđeno je i njeno umirujuće delovanje, uglavnom kod "nervoze" organa za varenje. Narandžasti mlečni sok iz sveže biljke upotrebljava se za uklanjanje bradavica, žuljeva i u terapiji nekih kožnih oboljenja. Lekovite masti i paste se prave od biljaka samlevenih u prah. Napomena: Interna upotreba preparata ruse treba da bude dozirana i kratkotrajna, jer njeni sastojci imaju intenzivno fiziološko delovanje i mogu dovesti do poremećaja i do trovanja. (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot[/][/color]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  9. #29
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    Bršljan
    Drvenasta puzavica sa adventivnim korenovima koji se pričvršćuju za zidove ili drugo drveće. Listovi su uvek zeleni, kožasti, na cvetnim izdancima jajoliki, ušiljeni, celog oboda, na vegetativnim izdancima srcasti i režnjeviti. Cvetovi su hermafroditni, mirisni, sakupljeni u štitove. Čašica je slabo razvijena. Krunični listići su debeli, sočni, spolja mrki, a unutra zeleni. Prašnici su kraći od kruničnih listića. Plod je loptasta bobica, plavocrne boje, sa najviše pet semena. Cveta od septembra do oktobra. Gde se može naći: Najčešće u hrastovim šumama u prizemnom spratu, ili se uzdiže na stabla drveća. Sakuplja se: list (Hederae helix folium) i plod (Hederae helix fructus). Metod sakupljanja i obrada: Lišće se sakuplja preko cele godine, odseca se kada je suvo, a plod se sakuplja ručno u toku zime. 70% listova i 20% plodova ostavlja se radi regeneracije. Materijal se suši na temperaturi do 40úC. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Listovi bršljana su bogati jedinjenjima koja intenziviraju metaboličke procese, povećavaju prokrvljenost perifernih krvnih sudova i deluju antimikrobno. Od listova se izrađuju preparati za iskašljavanje, ali i kozmetički preparati za "skidanje" celulita. (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot[/]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  10. #30
    Registrovani Član
    affrodiita avatar
    Status : affrodiita je odsutan
    Registrovan : Jul 2009
    Lokacija : tu i tamo
    Poruke : 270

    Početno Odg: Lecenje biljem

    [quote author=Пркос link=topic=638.msg11418#msg11418 date=1257165639]
    Svedska grancica





    Švedska grenčica je mešavina bilja napravljena prema originalnoj recepturi, još iz 17 veka, čuvenog švedskog lekara, rektora medicine dr. Samsta koji je i sam uz pomoć te mešavine doživio čak 104 godine. Sastavljena je iz dvadesetak lekovitih biljaka, uključujući i venecijanski terijak, koje se nalaze u većini propisa starije Evropske farmaceutske literature. Švedska grančica je poznati i provereni eliksir za očuvanje zdravlja. Koristi se za regulisanje metabolizma i jačanje imuniteta, za normalizaciju probave, deluje blago umirujuće, poboljšava cirkulaciju i čišćenje krvi, pospešuje izlučivanje tečnosti, što pomaže kod upale bubrega, bešike i uopšte protiv bakterija u mokraći i stvaranja kamena u bubregu i žuči. Takođe, ona deluje protiv cista, mioma i tumora i smanjuje osetljivost organizma kod svih vidova alergija. Ukoliko pomirišete švedsku grančicu ili je udahnete nekoliko puta ili je pak stavite na teme, nestaće vrtoglavica i bolovi. Kod zubobolje dodajte jednu kašiku kapljica u malo vode, tečnost zadržite nekoliko trenutaka u ustima ili bolni zub namočite ovlaženom krpom. Ako vas muče mehurići na jeziku ili druge povrede, često ih vlažite kapljicama i ozdravljenje će biti brzo. Ako imate upaljeno ili ranjeno grlo, uzimajte kapljice ujutru, u podne i uveče, i polako ih gutajte. Švedska grančica je odlično sredstvo za želudac i pomaže kod bolova žuči. Ova čudotvorna biljka leči hemoroide, bubrege, pomaže kod depresija i melanholije i pospešuje metabolizam. Bez opasnosti zaceljuje sve rane, posekotine i ogrebotine, ako ih češće vlažite kapljicama. To ćete uraditi na sledeći način: uzmite krpu, sipajte na nju nekoliko kapljica i njom prekrijte rane. Švedska grančica leči do kraja sve fistule, opekotine od vatre, vrele vode ili masti. Reumatski bolovi u zglobovima nestaju ako kapljice uzimate ujutro i uveče i ako na bolno mesto stavite krpu koju ste prethodno umočili u ovaj napitak. Takođe, pomaže i kod nesanice. Sve navedene količine koje se piju moraju biti razređene vodom ili čajem. Izvor(Herbateka)



    [/quote]

    ima li gde ovo da se kupi....da li bi moglo da se koristi kao
    neko sredstvo za olakšavanje tegoba izazvanih menopauzom.... :raz_012:
    osmeh je jedina kriva linija koju ne treba ispravljati

  11. #31
    Registrovani Član
    doc holliday avatar
    Status : doc holliday je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Poruke : 338

    Početno Odg: Lecenje biljem

    joj i ja sam nešta bolesan :raz_064:

  12. #32
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    [quote author=affrodiita link=topic=638.msg11494#msg11494 date=1257193537]
    [quote author=Пркос link=topic=638.msg11418#msg11418 date=1257165639]
    Svedska grancica





    Švedska grenčica je mešavina bilja napravljena prema originalnoj recepturi, još iz 17 veka, čuvenog švedskog lekara, rektora medicine dr. Samsta koji je i sam uz pomoć te mešavine doživio čak 104 godine. Sastavljena je iz dvadesetak lekovitih biljaka, uključujući i venecijanski terijak, koje se nalaze u većini propisa starije Evropske farmaceutske literature. Švedska grančica je poznati i provereni eliksir za očuvanje zdravlja. Koristi se za regulisanje metabolizma i jačanje imuniteta, za normalizaciju probave, deluje blago umirujuće, poboljšava cirkulaciju i čišćenje krvi, pospešuje izlučivanje tečnosti, što pomaže kod upale bubrega, bešike i uopšte protiv bakterija u mokraći i stvaranja kamena u bubregu i žuči. Takođe, ona deluje protiv cista, mioma i tumora i smanjuje osetljivost organizma kod svih vidova alergija. Ukoliko pomirišete švedsku grančicu ili je udahnete nekoliko puta ili je pak stavite na teme, nestaće vrtoglavica i bolovi. Kod zubobolje dodajte jednu kašiku kapljica u malo vode, tečnost zadržite nekoliko trenutaka u ustima ili bolni zub namočite ovlaženom krpom. Ako vas muče mehurići na jeziku ili druge povrede, često ih vlažite kapljicama i ozdravljenje će biti brzo. Ako imate upaljeno ili ranjeno grlo, uzimajte kapljice ujutru, u podne i uveče, i polako ih gutajte. Švedska grančica je odlično sredstvo za želudac i pomaže kod bolova žuči. Ova čudotvorna biljka leči hemoroide, bubrege, pomaže kod depresija i melanholije i pospešuje metabolizam. Bez opasnosti zaceljuje sve rane, posekotine i ogrebotine, ako ih češće vlažite kapljicama. To ćete uraditi na sledeći način: uzmite krpu, sipajte na nju nekoliko kapljica i njom prekrijte rane. Švedska grančica leči do kraja sve fistule, opekotine od vatre, vrele vode ili masti. Reumatski bolovi u zglobovima nestaju ako kapljice uzimate ujutro i uveče i ako na bolno mesto stavite krpu koju ste prethodno umočili u ovaj napitak. Takođe, pomaže i kod nesanice. Sve navedene količine koje se piju moraju biti razređene vodom ili čajem. Izvor(Herbateka)



    [/quote]

    ima li gde ovo da se kupi....da li bi moglo da se koristi kao
    neko sredstvo za olakšavanje tegoba izazvanih menopauzom.... :raz_012:
    [/quote]

    Ima Dita u privatnim apotekama,ali trazi original,ovaj sa slike i cena je oko 720 dinara,nemoj da ti podmetnu PERVIVO,to je imitacija i duplo skuplja.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  13. #33
    Registrovani Član
    affrodiita avatar
    Status : affrodiita je odsutan
    Registrovan : Jul 2009
    Lokacija : tu i tamo
    Poruke : 270

    Početno Odg: Lecenje biljem

    [quote author=Пркос link=topic=638.msg11501#msg11501 date=1257194925]
    [quote author=affrodiita link=topic=638.msg11494#msg11494 date=1257193537]
    [quote author=Пркос link=topic=638.msg11418#msg11418 date=1257165639]
    Svedska grancica





    Švedska grenčica je mešavina bilja napravljena prema originalnoj recepturi, još iz 17 veka, čuvenog švedskog lekara, rektora medicine dr. Samsta koji je i sam uz pomoć te mešavine doživio čak 104 godine. Sastavljena je iz dvadesetak lekovitih biljaka, uključujući i venecijanski terijak, koje se nalaze u većini propisa starije Evropske farmaceutske literature. Švedska grančica je poznati i provereni eliksir za očuvanje zdravlja. Koristi se za regulisanje metabolizma i jačanje imuniteta, za normalizaciju probave, deluje blago umirujuće, poboljšava cirkulaciju i čišćenje krvi, pospešuje izlučivanje tečnosti, što pomaže kod upale bubrega, bešike i uopšte protiv bakterija u mokraći i stvaranja kamena u bubregu i žuči. Takođe, ona deluje protiv cista, mioma i tumora i smanjuje osetljivost organizma kod svih vidova alergija. Ukoliko pomirišete švedsku grančicu ili je udahnete nekoliko puta ili je pak stavite na teme, nestaće vrtoglavica i bolovi. Kod zubobolje dodajte jednu kašiku kapljica u malo vode, tečnost zadržite nekoliko trenutaka u ustima ili bolni zub namočite ovlaženom krpom. Ako vas muče mehurići na jeziku ili druge povrede, često ih vlažite kapljicama i ozdravljenje će biti brzo. Ako imate upaljeno ili ranjeno grlo, uzimajte kapljice ujutru, u podne i uveče, i polako ih gutajte. Švedska grančica je odlično sredstvo za želudac i pomaže kod bolova žuči. Ova čudotvorna biljka leči hemoroide, bubrege, pomaže kod depresija i melanholije i pospešuje metabolizam. Bez opasnosti zaceljuje sve rane, posekotine i ogrebotine, ako ih češće vlažite kapljicama. To ćete uraditi na sledeći način: uzmite krpu, sipajte na nju nekoliko kapljica i njom prekrijte rane. Švedska grančica leči do kraja sve fistule, opekotine od vatre, vrele vode ili masti. Reumatski bolovi u zglobovima nestaju ako kapljice uzimate ujutro i uveče i ako na bolno mesto stavite krpu koju ste prethodno umočili u ovaj napitak. Takođe, pomaže i kod nesanice. Sve navedene količine koje se piju moraju biti razređene vodom ili čajem. Izvor(Herbateka)



    [/quote]

    ima li gde ovo da se kupi....da li bi moglo da se koristi kao
    neko sredstvo za olakšavanje tegoba izazvanih menopauzom.... :raz_012:
    [/quote]

    Ima Dita u privatnim apotekama,ali trazi original,ovaj sa slike i cena je oko 720 dinara,nemoj da ti podmetnu PERVIVO,to je imitacija i duplo skuplja.
    [/quote]

    Ok...znači ovaj je pravi....pogledaću pošto kod nas inače ima samo jedna nazovi državna apoteka..ostale su sve privatne, a cene se baš razlikuju od apoteke do apoteke.....
    osmeh je jedina kriva linija koju ne treba ispravljati

  14. #34
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    [quote author=affrodiita link=topic=638.msg11504#msg11504 date=1257195953]
    [quote author=Пркос link=topic=638.msg11501#msg11501 date=1257194925]
    [quote author=affrodiita link=topic=638.msg11494#msg11494 date=1257193537]
    [quote author=Пркос link=topic=638.msg11418#msg11418 date=1257165639]
    Svedska grancica





    Švedska grenčica je mešavina bilja napravljena prema originalnoj recepturi, još iz 17 veka, čuvenog švedskog lekara, rektora medicine dr. Samsta koji je i sam uz pomoć te mešavine doživio čak 104 godine. Sastavljena je iz dvadesetak lekovitih biljaka, uključujući i venecijanski terijak, koje se nalaze u većini propisa starije Evropske farmaceutske literature. Švedska grančica je poznati i provereni eliksir za očuvanje zdravlja. Koristi se za regulisanje metabolizma i jačanje imuniteta, za normalizaciju probave, deluje blago umirujuće, poboljšava cirkulaciju i čišćenje krvi, pospešuje izlučivanje tečnosti, što pomaže kod upale bubrega, bešike i uopšte protiv bakterija u mokraći i stvaranja kamena u bubregu i žuči. Takođe, ona deluje protiv cista, mioma i tumora i smanjuje osetljivost organizma kod svih vidova alergija. Ukoliko pomirišete švedsku grančicu ili je udahnete nekoliko puta ili je pak stavite na teme, nestaće vrtoglavica i bolovi. Kod zubobolje dodajte jednu kašiku kapljica u malo vode, tečnost zadržite nekoliko trenutaka u ustima ili bolni zub namočite ovlaženom krpom. Ako vas muče mehurići na jeziku ili druge povrede, često ih vlažite kapljicama i ozdravljenje će biti brzo. Ako imate upaljeno ili ranjeno grlo, uzimajte kapljice ujutru, u podne i uveče, i polako ih gutajte. Švedska grančica je odlično sredstvo za želudac i pomaže kod bolova žuči. Ova čudotvorna biljka leči hemoroide, bubrege, pomaže kod depresija i melanholije i pospešuje metabolizam. Bez opasnosti zaceljuje sve rane, posekotine i ogrebotine, ako ih češće vlažite kapljicama. To ćete uraditi na sledeći način: uzmite krpu, sipajte na nju nekoliko kapljica i njom prekrijte rane. Švedska grančica leči do kraja sve fistule, opekotine od vatre, vrele vode ili masti. Reumatski bolovi u zglobovima nestaju ako kapljice uzimate ujutro i uveče i ako na bolno mesto stavite krpu koju ste prethodno umočili u ovaj napitak. Takođe, pomaže i kod nesanice. Sve navedene količine koje se piju moraju biti razređene vodom ili čajem. Izvor(Herbateka)



    [/quote]

    ima li gde ovo da se kupi....da li bi moglo da se koristi kao
    neko sredstvo za olakšavanje tegoba izazvanih menopauzom.... :raz_012:
    [/quote]

    Ima Dita u privatnim apotekama,ali trazi original,ovaj sa slike i cena je oko 720 dinara,nemoj da ti podmetnu PERVIVO,to je imitacija i duplo skuplja.
    [/quote]

    Ok...znači ovaj je pravi....pogledaću pošto kod nas inače ima samo jedna nazovi državna apoteka..ostale su sve privatne, a cene se baš razlikuju od apoteke do apoteke.....
    [/quote]

    Znaci u drzavnoj nema originala,samo taj PERVIVO a on je duplo skuplji-samo u privatnim apotekama ima.oridinala,ako si u BEOGRADU dacu ti tacnu adresu na PP gde ces da kupis.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  15. #35
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem



    Majčina dušica

    [/url]Thymus spp. (Thymus serpyllum L.) Fam. Lamiaceae Višegodišnja zeljasta ili polužbunasta biljka visoka 20-30 cm. Prošlogodišnje grane odrvenele. Stabljika pri osnovi odrvenela, puzi, sa nje se razvijaju adventivni korenovi, a na vrhu se završava rozetom listova. Cvetne grane razvijaju se duž stabla, ravnomerno pokrivene dlakama. Listovi mali, čvrsti, kruti, jajasti, goli, sa izraženim srednjim nervom. Cvasti loptaste. Čašica dlakava dvousnata, krunica dvousnata, ružičasta. Cveta od jula do oktobra. Postoji veliki broj srodnih i sličnih vrsta majkine dušice, koje se teško razlikuju. Koriste se one sa intenzivnim prijatnim mirisom koji potiče od njihovog etarskog ulja. Gde se može naći: Raste uglavnom na krečnjačkoj podlozi, na toplim mestima, pored kamena, na mravinjacima. Sakuplja se: vršni zeleni delovi sa listovima i cvetovima (Thymii herba). Metod sakupljanja i obrada: Pošto su listovi koji sadrže ulje mali, te se lako oštete ili otpadnu, pažljivo treba odsecati makazama ili srpom vršne delove sa listovima i cvetovima. Obavezno ostaviti donji deo vršnih stabljika koji ima listove. Sakupljen materijal pažljivo pakovati u korpe. Ne nabijati u vreće jer se time izgubi puno ulja. Na prostoru na kome se sakupljaju biljke treba ostaviti najmanje jednu trećinu biljaka i oko 70% listova netaknuto. Sakupljeni materijal se suši u hladu u tankom sloju. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Samonikla majkina dušica mnogo se češće u narodu koristi nego gajeni timijan. Istina je da njeno etarsko ulje nije tako jak antiseptik, ali je, zato, ova biljka sinonim blagog i postojanog delovanja. Neophodno je njeno prisustvo u svakoj kući koja ima dece ili starih. Koristi se u obliku čaja, ekstrakta ili sirupa kod prehlada i za iskašljavanje. Primenjuje se kod blažih poremećaja varenja hrane. Služi za ispiranje upaljenog grla i krajnika, kod rana i posekotina, kod belog pranja i sličnih "ženskih bolesti". Može da se koristi kao začin za jela s mesom, čorbe ili salate. (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot[/]
    [/color]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  16. #36
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem



    Divlja angelika
    Višegodišnja zeljasta biljka, aromatičnog mirisa, debelog rizoma. Stabljika do 150 cm visoka, gola, šuplja, izbrazdana, razgranata pri vrhu. Listovi 2-3 puta perasto deljeni sa šupljim drškama, do 60 cm dugi, listići jajasti ili do 9 cm dugi, sitno testerastog oboda. Lisni rukavac veliki. [titovi krupni, sa 20 do 30 zrakova, obrasli maljama, bez involukruma. Štitići sa ovojnim listićima. Cvetići beli do bledoružičasti, a plodovi široko eliptični spljošteni sa tri istaknuta i dva široka krilata rebra. Cveta od juna do septembra. Gde se može naći: U vlažnim šumama, na proplancima, obalama reka. Sakuplja se: koren (Angelicae radix) i ređe zreo plod. Metod sakupljanja i obrada: Koren se vadi kasno u jesen ili u rano proleće, opere i suši u hladu. Plod se sakuplja odsecanjem štitova i otresanjem nakon sušenja. 80% korenova i 30% plodova mora ostati u populaciji koja se eksploatiše. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Sadrži etarska ulja i gorke materije. Koristi se u vidu čaja, za ublažavanje tegoba varenja ili disanja. (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot[/]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  17. #37
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem




    Odoljen

    Višegodišnja zeljasta biljka, visoka 25-100 cm. Podzemno stablo je kratko, valjkasto. Koren i rizom su svojstvenog, neprijatnog mirisa. Stabljika uspravna nerazgranata, rebrasta. Listovi neparno perasto složeni. Listići lancetasti, šiljati sa nazubljenim obodom. Donji listovi na drškama, dlakavi. Srednji i gornji listovi goli, postepeno suženi u kratku dršku. Vršni listovi sedeći. Cvast cimozna, štitolika. Cvetovi sitni, krunica levkasta, crvena do bela. Orašice sitne, sa perastim dodatkom. Cveta u maju. Gde se može naći: Na vlažnim mestima, livadama, pored šumskih puteva, po obodu šuma. Sakuplja se: rizom sa korenjem (Valerianae radix et rhyzoma). Metod sakupljanja i obrada: Rizom sa korenjem se vadi u jesen, čisti, pere i suši. Ne treba vaditi koren više od 20% biljaka u populaciji. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Preporučujemo gajenje odoljena kao najbolji način da se sakupi dovoljno droge ujednačenog kvaliteta a da se ova vrsta zaštiti. Primena: Čaj ili alkoholni ekstrakt (tinktura) odoljena poznati su lekovi za umirenje, opuštanje napetosti i olakšan san. Daju se i kod uznemirenosti zbog smetnji u varenju. Efikasni su i neškodljivi, ali odoljen ima neprijatan miris. Kašičica usitnjenog korena preliva se vrelom vodom i posle hlađenja cedi i pije nekoliko puta na dan. (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot[/]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  18. #38
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    GAVEZ



    Višegodišnji zeljasti polužbun sa kratkim rizomom i repastim crnim korenom. Izdanci zeleni, gusto obrasli štrčećim, čekinjastim belim dlakama. Stabljika uspravna, 30-40 cm visoka, sočna, šuplja, samo u gornjem delu razgranata, gusto dlakava. Listovi naizmenični, pri osnovi stabla široko lancetasti sa lisnim drškama. Gornji listovi sedeći, lancetasti, šiljati, naborani, sa grubim dlakama, naročito na nervima. Cvetovi savijeni naniže, sakupljeni u guste uvojke. Krunica zvonasta, dva puta duža od čašice, prljavoružičasta, ljubičasta, sa dugom zvonastom cevi. Rub krunice s kratkim trouglastim savijenim režnjevima. Plod se raspada na četiri sitne orašice veličine 4,5-5 mm. Cveta od maja do jula. Gde se može naći: Na vlažnim mestima, pored potoka, na livadama pored puteva. Sakuplja se: koren (Symphyti radix). Metod sakupljanja i obrada: Koren se vadi u jesen ili u rano proleće, opere se, iseče na režnjeve i suši. Ne treba vaditi koren više od 20% biljaka u populaciji. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Koristi se spolja, u vidu obloga za lečenje fraktura, uboja, zapaljenja i bolova zglobova, pomaže zarastanje slomljenih kostiju, kod istegnutih i zapaljenih tetiva. Pomaže zarastanje rana. Može se koristiti i za unutrašnja oboljenja, kod ranica, čira na želucu ili "zastarelog" kašlja; ovakva upotreba korena gaveza ne treba da bude dugotrajna. (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot[/]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  19. #39
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem




    Divlja Ruza-sipurak

    Žbun visine do 12 m. Grane povijene ili uspravne. Trnovi jaki srpasto povijeni. Listovi neparno perasto složeni od sedam ili devet eliptičnih, testerasto urezanih listića. Zalisci uzani, uvasti. Cvasti gronje sa tri do pet cvetova, ređe cvetovi pojedinačni. Krunični listići bledoružičasti, kraći od čašičnih. Plod šipak (zbirna orašica) 1-2 cm dug, široko ovalan, crven. Cveta u maju. Gde se može naći: Proplanci, svetle šume, požarišta, livade. Sakuplja se: plod (Rosae fructus). Metod sakupljanja i obrada: Krajem leta, kada je šipak (šipurak) sjajno crven, pre nego što potpuno sazri. Odseca se vrh i baza ploda, pa se suši brzo na suncu ili u sušarama za voće. Potpuno zreli plodovi se mogu koristiti za preradu, sirovi. Minimum 20% plodova se ostavlja na jedinkama koje se eksploatišu. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Sveži i suvi plodovi se upotrebljavaju kao blago sredstvo protiv proliva. Od šipka se izrađuje i vitaminski čajni napitak koji je prijatno, osvežavajuće i okrepljujuće sredstvo, ali i izvor vitamina C. Može se izmešati sa drugim suvim divljim ili gajenim plodovima (voćni čajevi) i kuvati zimi, kao kompot. (Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine&quot [/]
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  20. #40
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,528
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Odg: Lecenje biljem

    BREZA- dr. Merim Omerhodžić
    Latiski naziv Betula alba
    Familija:Betulaceae
    Apotekarski naziv: Betulae folium, cortex
    Nazivi Breza
    Nalazište Raste na svijetlim mjestima evropskih šuma i parkova, na vlažnom i močvamom tlu ravnica i planinskih brežuljaka, pojedinačno i u skupinama (brezici), te kao ukras perivojima i vrtovima.
    Opis To je vitko, 10-20 m visoko drvo bijele kore, koja dade Ijuštiti kao papir, nježnih, tankih, crvenosmeđih, visećih grana s trokutasto-srcolikim lišćem, malo zašiljenim i dvostruko pilastim. Jednodomni su cvjetovi 3-4 cm duge re-se, koje se razvijaju zajedno s lišćem. Smeđe su rese s prašničkim cvjetovima muške, dulje, te vise po dvije na kraju grančice. Zelene su rese s tučkovim cvjetovima ženske, kraće su i vise pojedinačno na strani. Plodnica ima 2 končasta stupića. Oprašuje ih vjetar. Cvatu potkraj aprila i u maju.
    Branje Lisni pupoljci potkraj zime i u rano proljeće, a mlado lišće za cijelo vrijeme cvatnje. Sve se suši u hladu. Za lijek se upotrebljavaju lišće, pupovi, kora, rese i sok koji se vadi potkraj februara i na početku marta. Lišće se bere od proljeća do jeseni, a kora na početku proljeća i potkraj jeseni.
    Sastojci U brezi ima kalcija, natrija i fosfora, posebno u pupovima ima eteričnog ulja ugodna mirisa, u lišću oko 8°/o katehinskih tanina, flavonskih spojeva, gorkih tvari, smole, oko 8°/o šećera, saponina, oko 0,05 eteričnog ulja i još nekih drugih tvari. U kori ima fenolnog heterozida glikozida, kriloze i metilnog salicilata. U brezovu katranu ima antiseptičnih i Ijekovitih tvari kao što su gvajakol i krezol, zbog čega se, kao sumporna mast, upotrebljava protiv svraba i drugih parazitskih kožnih bolesti. Pupoljci (gemmae) sadrže oko 4°/o eteričnog ulja koje se pri niskoj temperaturi kristalizira, te 42-46°/o slobodnog i 30-40°/o vezanog alkohola betulola.
    Mokrenje, žuč Odvar od osušenih pupoljaka i lišća stimulira mokrenje i dobro djeluje na žuč; dezinficijens je mokraćnih putova, jer u lišću i pupoljcima ima antibiotičnih tvari (fitoncida) jakog djelovanja.
    Prehlada Protiv prehlade i temperature koristi mješavina od jednakih dijelova brezova lišća, bazgova (Sambucus nigra) i lipova (Tilia grandifolia) cvijeta, poparena kipućom vodom. Odstranjuje suvišne kiseline iz tijela i stimulira znojenje nekoliko sati.
    Giht, reuma, vodena bolest, bubrežni kamenci Naročito dobro djeluje lokalna primjena obloga od mladoga svježeg lišća, koje nije bilo ovlaženo kišom ili rosom. To liječi od gihta, reume, vodene bolesti, odstranjuje bjelančevinu iz mokraće, otapa pijesak i bubrežne kamence koji zatim izlaze s mokraćom, čisti krv i jetru, liječi od arterioskle-roze.U istu svrhu upotrebljava se i brezov sok, koji curi iz debla kroz rupu što se u njemu probuši. Taj malo kiselkasti sok jača i liječi od škorbuta i hroničnog osipa kože, a pije se 4-6 kašika dnevno. Da ne uzavre, doda mu se 1 kafena kašika cimeta i 6-8 klinčića, ili se s medom ukuha u sirup.
    Bubrežna bolest Protiv bubrežnih bolesti pije se triput dnevno po šalica čaja od 1 velike kašike usitnjena brezovog lišća, poparenog s 2,5 dl kipuće vode, pošto poklopljen odstoji 1/2 sata. Čaj od brezova lišća nije samo diuretik i antiseptik mokraćnih puteva, nego uništava i druge bakterije, pa i gliste, kad se s njim uzima mrkva i crni hljeb.
    Povratna groznica Radi liječenja od povratne groznice moči se 12 sati 30 g brezove kore u 2,5 dl vina i 2,5 dl vode, zatim se kuha 15 min., a piju se dnevno 2-3 šoljice, svaki sat po 1 velika kašika.
    Proljetno čišćenje krvi, pluća od sluzavosti, bubrega od pijeska, liječi kožni osip i škorbut Iz stabla iscijeđeno 5-6 velikih kašika svježeg soka pomiješa se s kozjim mlijekom i medom, ili s malo vina pa se pije u proljeće radi čišćenja krvi od loših sokova, pluća od sluzavosti, bubrega od pijeska, te protiv kožnih osipa i škorbuta.
    Otečena slezena U slučaju otečene slezene pije se natašte čaj od 20 g brezove kore i 10 g korijandra (Coriandrum sativum) kuhanih u 2,5 dl bijelog vina.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


Stranica 2 od 9 PrviPrvi 1234 ... ZadnjaZadnja

Slične teme

  1. Biljke...
    Od kojica u forumu Fotografija
    Odgovora: 341
    Poslednja poruka: 18-09-2020, 01:08
  2. Sobne biljke
    Od Lilu u forumu Moja Bašta
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 26-01-2016, 23:07
  3. Moje biljke
    Od kojica u forumu Moja Bašta
    Odgovora: 71
    Poslednja poruka: 24-07-2015, 08:35
  4. Vrtne biljke
    Od Lilu u forumu Moja Bašta
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 17-05-2013, 18:49
  5. Biljke mesožderke
    Od Cruz u forumu Biologija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 18-03-2012, 20:36

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •