Korisne biljke

[причалица]

Cvekla

CVEKLA se često koristi u kuhinjama širom sveta. Najčešće se jede kao salata, mada je sve češće ima i u sosevima, čorbama, i drugim jelima. Prepoznatljiva je po jakoj crvenoj boji koja je nekada bila idealna za glazure na tortama i kolačima.

* Ovo povrće od davnina važi za veoma lekovito i zdravo. Cvekla je bogata mineralima, pre svega gvožđem, kalcijumom, bromom, fosforom, kalijumom, jodom, sumporom, magnezijumom. Obilije i vitaminom C i vitaminima B grupe.

* Cvekla sadrži veoma malo kalorija - samo 100 g sirove cvekle sadrži 45 kalorija - zato spada u dijetalne namirnice i vrlo često se preporučuje u dijetama, posebno sok od cvekle koji je veoma dobar za imunitet.

* Za njena lekovita svojstva znali su još i antički narodi. Najčešće se preporučuje za lečenje pritiska, anemije, želuca, žuči, malarije, raznih upala...

* Cvekla je poznata i kao antioksidans - jako je dobar čistač organizma i veoma efektna u borbi protiv starenja.

* Kuvanjem cvekla gubi dosta minerala i zato stručnjaci često ističu da je najbolje jesti je u sirovom stanju, a ako želite da pojačate ukus možete je kombinovati sa šargarepom i jabukom i začiniti limunom.

[причалица]

Kesten

Kesten je simbola jeseni, potiče sa dalekog Istoka, a u Evropu su ga donele rimske legije. Pečeni kesteni prodavali su se na ulicama Rima u 16. veku i ta tradicija se u evropskim metropolama zadržala do danas.

Pitome vrste imaju blag ukus i široku primenu u kulinarstvu. Bogate su vitaminima, posebno C, tako da su odlične za imunitet. Zbog visokog sadržaja skroba od kestena se može dobiti i brašno. Ova koštunjava namirnica preporučuje se u dijetama i bubrežnim bolesnicima.

Pečeni kesten ima više kalorija od kuvanog, ali i više vitamina, minerala i ugljenih hidrata. Divlji kesten koji raste na našim ulicama i u parkovima nije jestiv zbog izrazito gorkog ukusa, ali se od njega prave lekoviti melemi, posebno je cenjen u farmakološkoj i kozmetičkoj industriji.

100 grama pitomog kestena sadrži: 213 kalorija, 2,42 g belančevina, 45,54 g ugnjenih hidrata, 2,26 g masti, 8,10 g celuloze, 48,65 g vode, 20 mkg beta karotena (vitamin A), 37,2 mg vitamina C, 0,7 mg vitamina E, 11,2 mkg vitamina K, 0,24 mg vitamina B1, 1,18 mg vitamina B3, 0,51 mg vitamina B5, 518 mg kalijuma, 27 mg kalcijuma, 0,45 mg bakra, 1 mg gvožđa, 32 mg magnezijuma, 93 mg fosfora, 0,52 mg cinka, 0,95 mg mangana.

[причалица]

Šljiva

Plod obiluje vitaminom A (beta-karotena) i C, sadrži pektin koji snižava holesterol u krvi, reguliše probavu i deluje kao laksativ. Sadrži prirodni alkohol sorbitol, koji se koristi kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih namirnica namenjenih dijabetičarima, ali sadrži manje kalorija od šećera i ne izaziva karijes. Šljiva ublažava nervozu, jača srce i imunitet, blagotvorna je za jetru.

100 g šljiva sadrži: 42 kalorije, 0,70 g belančevina, 11,42 g ugljenih hidrata, 0,28 g masti, 1,40 g celuloze, 87,23 g vode, 190 mkg beta-karotena, 0,42 mg vitamina B 1, 5 mkg vitamina B 9, 0,14 mg vitamina B 5, 9,50 mg vitamina C, 6,00 mg kalcijuma, 0,17 mg gvožđa, 7 mg magnezijuma, 16 mg fosfora, 157 mg kalijuma.

[причалица]

TIKVA, dulek, ludaja ili jednostavno bundeva jedna je od najčešćih biljnih kultura koje se nalaze na trpezi s početka jeseni. Od nje se mogu praviti različita jela i poslastice za svačiji ukus. Sadrži obilje vitamina i hranljivih vlakana. U zvaničnoj i narodnoj medicini upotrebljava se zrelo seme gajene bundeve. Pri tom prednost imaju kultivari sa mekom semenjačom, koja se lakše odvaja i uklanja sa semenog jezgra.
Osnovni sastojak semena bundeve je masno ulje koga ima do pedeset odsto . Osim masnog ulja sadrži i proteine, kao i vitamine rastvorljive u mastima (A, D, E i K), malu količinu sluzi, neke proste ugljene hidrate, mineralne materije. Seme bundeve upotrebljava se u lečenju benigne hiperplazije prostate. S obzirom na to da se ovaj poremećaj javlja kod približno polovine muške populacije posle 45 godine, semenke bundeve se preporučuju kao najprirodniji način prevencije. U tu svrhu dnevno je dovoljno pojesti deset grama presnih, ne pečenih semenki. Za sladokusce semenke se mogu isitniti i pomešati sa medom ili jogurtom.
Važno je da se seme što pre očisti od vezivnog tkiva bundeve, opere i što pre osuši da se ne bi pokvarilo i izgubilo lekovitost.

Podjednako kvalitetan uticaj na zdravlje ima i meso bundeve. Pečena ili kuvana bundeva i sveže ceđeni sok od nje veoma blagotvorno deluju na zdravlje creva i pospešuju izbacivanje tečnosti iz organizma.
Bundeva pripada istoj porodici biljaka kao i lubenice, dinje, krastavci i tikvice. Osim što se gaji dosta često i samoniklo raste naročito u krajevima sa umerenom do toplom klimom. Pretpostavlja se da potiče iz regiona Srednje Amerike, odakle je zajedno sa kukuruzom, paprikom, duvanom i krompirom doneta u Evropu posle Kolumbovog otkrića. Ona je jednogodišnja zeljasta biljka, čija dužina stabla može da premaši i 10 metara. Cvetovi su žuti, krupni i formiraju oblik zvezdastog levka, smešteni u pazusima listova. Biljka razvija posebno muške, a posebno ženske cvetove. Listovi su veliki, srcolikog oblika, podeljeni na režnjeve i vrlo hrapavi. Plodovi su loptastog oblika, ponekad rebrasti bele ili narandžaste boje i veoma krupni sa tanjom ili debljom korom.

[причалица]

Obična kleka ili borovnica (juniperus communis) je izuzetno cenjena biljka u narodnoj medicini. U zavisnosti od staništa, može da bude patuljasta, ali i da dostigne visinu od nekoliko metara. Listovi su joj igličasti, u početku svetlozelene boje a kasnije tamniji, sa plavo-belom linijom po sredini gornje strane. Biljka raste i na kamenitim i kraškim terenima. Svi delovi oslobađaju karakterističan miris, a i drvo, i iglice pri sagorevanju imaju miris balzama. Ukus bobica je gorko-slatkast.
Svi delovi obične kleke su izuzetno lekoviti, a posebno plodovi. Sakupljaju se od jeseni do zime. Branje je sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo stavi prostirka a klekinje pažljivo stresu motkom. Suše se na provetrenom mestu, razastrte u tankom sloju, uz češće prevrtanje drvenom lopatom. Na isti način se pripremaju i osušene iglice i vrškovi grančica, ali se prethodno sitno iseckaju. Na kraju sušenja treba odstraniti sve nečistoće (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuvati na suvom mestu.
Kleka se već dugo koristi u narodnoj medicini kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl. Primenjuje se i za spoljnu upotrebu u obliku spiritusa (Spiritus juniperi), ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti.
Od brojnih lekovitih sastojaka važno je etarsko ulje koje, u malim dozama, olakšava iskašljavanje. Koristi se za inhalaciju obolelih organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože. Etersko ulje prodire duboko u kožu, te se koristi u lečenju reumatskih oboljenja, naročito na zglobovima.

Kleka ima baktericidno dejstvo, pa se koristi i za lečenje infektivnih bolesti pluća. Takođe reguliše i:
* rad bubrega i pospešuje izmokravanje,
* organe za varenje,
* koristi se i za lečenje zapaljenskih procesa želuca i creva,
* uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljšava cirkulaciju.
NAPOMENA: Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba može da dovede do oštećenja bubrega, osobe sa osetljivim bubrezima ne smeju da piju čaj niti druge preparate od kleke.

[причалица]

nastavak:

RECEPTI

Čaj - diuretik
Mešavina 1: izmešati po 25 g klekinja, korena od zečjeg trna, šipurka i sitnice.
Mešavina 2: izmešati po 25 g klekinja i peršunovog ploda i po 10 g peteljki od višanja, zove i ploda od anisa, morača i kima.
Mešavina 3: izmešati po 25 g klekinja, rastavića, zubače i iđirota.

Kašiku jedne od ponuđenih mešavina popariti sa 200 ml ključale vode, ostaviti da odstoji dva sata i popiti u tri doze pre jela.

[причалица]

nastavak:

Protiv grčeva
Izmešati jednake količine kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice. 2-3 kašičice mešavine preliti sa 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.

Protiv glavobolje
Dobro izdrobiti plodove kleke i previti na čelo.

Za jačanje apetita i bolje varenje
Pripremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera. Plodove treba pojesti, a tečnost popiti. Ponavljati onoliko dugo dok se apetit ne popravi.

Protiv šećerne bolesti
Izmešati po 10 g plodova kleke, virka, lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice. Tri kašike mešavine preliti sa 500 ml hladne vode, ostaviti da prenoći. Sutradan kuvati 5 minuta (toliko treba da ključa), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).

[причалица]

nastavak:

Čaj od ploda
* kašičicu dobro zgnječenih plodova popariti sa 200 ml vrele vode i ostavi pokriveno 5 do 10 minuta. Procediti i piti najviše dve šolje dnevno, zaslađeno kašičicom meda, ili šećerom. Ako se čaj pije zbog oboljenja želuca i creva, ili dijabetesa, ne treba ga zaslađivati.

Sirup
* 500 g klekinja kratko prokuvati u 3 l vode, zgnječiti ih i još jednom prokuvati uz dodavanje vode po potrebi. Dobijenu smesu procediti kroz sito i ostaviti da se ohladi. Dodati tek toliko meda da se napravi sirup. Ostaviti u dobro zatvorenim teglama. Koristi se za poboljšanje apetita.
Primena: Deci davati jednu kašičicu sirupa tri puta dnevno jedan sat pre obroka, a odraslima po dve kašičice.

[причалица]

PROKELJ

Prokelj, kao i kelj, pripada porodici kupusa, a u njegovom karakterističnom ukusu uživali su antički narodi. Povrće nalikuje minijaturnim glavicama kupusa i izuzetan je izvor vitamina C, A i K, folne kiseline, kalijuma, mangana i celuloze.
Medicinska istraživanja pokazala su da prokelj izuzetno snažno štiti od pojave svih oblika kancera. Posebno je važan za podizanje imuniteta. Čisti organizam od štetnih sastojaka tako što ubrzava pražnjenje creva. Obiluje luteinom i zeaksantinom, koji čuvaju oči. Osobe koje svakodnevno konzumiraju 300 g prokelja imaju 37 odsto veću koncentraciju vitamina C u krvi, pokazala je nova austrijska studija. Ova namirnica se preporučuje osobama koje imaju hronične probleme sa nervnim sistemom.

U kulinarstvu se koristi za pripremu variva, čorbi, salata, ali najčešće kao prilog piletini i ribi. Ne bi trebalo da se dugo kuva ili prži jer gubi dragocene vitamine.

100 g svežeg prokelja sadrži: 43 kalorije, 3 g belančevina, 9 g ugljenih hidrata, 2 g šećera (810 mg glukoze, 930 mg fruktoze), 99 mg omega 3 masnih kiselina, 45 mg omega 6 masnih kiselina, 6697 mkg vitamina A, 177 mkg vitamina K, 85 mg vitamina C, 0,9 mg vitamina E, 0.11 mg vitamina B 1, 0.13 mg vitamina B 2, 1 mg vitamina B 3, 0.27 mg vitamina B 6, 29 mkg vitamina B 9, 42 mg kalcijuma, 1.4 mg gvožđa, 23 mg magnezijuma, 69 mg fosfora, 447 mg kalijuma, 0.3 mg mangana, 1.6 mkg selena.

[причалица]

ORAH

Orasi su visoko kalorični, bogati su polinezasićenim mastima, proteinima i ugljenim hidratima, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom i manganom. Najviše ima vitamina E, a i vitamina iz B kompleksa. Najzdraviji su od svih orašastih plodova, jer imaju najviše antioksidanasa i trebalo bi ih često jesti, posebno tokom jeseni i zime.

Odličan su izvor melatonina koji reguliše san i raspoloženje, a osobe koje svakodnevno konzumiraju ovo voće imaju do tri puta veću koncentraciju ovog hormona u krvi i otporniji su na bolest. Dovoljna je količina od 30 g, odnosno jedna šaka. Orah sadrži i sastojke koji štite od kardiovaskularnih problema i dijabetesa tipa 2. Osim toga, snižava nivo lošeg holesterola, normalizuje krvni pritisak i smanjuje rizik od upala i gojaznosti. Ima snažno antikancerogeno dejstvo i ublažava stres.

Orah sadrži i jod koji je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. U zavisnosti od problema, može da se koristi i kao preventiva ili kao dopuna u lečenju štitne žlezde. Joda ima u svim delovima oraha, ali najviše u mladim, zelenim plodovima. Jod se najbolje apsorbuje u alkoholu i medu, pa se mladi plodovi stavljaju u rakiju ili med i konzumiraju u malim količinama.Jezgro oraha uglavnom se konzumira sirovo, stavlja se u poslastice, ali i slane specijalitete, salate, začinske prelive i sosove.

100 grama zrelih oraha sadrži: 654 kalorija, 15,23 g proteina, 13,71 g ugljenih hidrata, 65,21 g masti, 6,70 g celuloze, 4,07 g vode, 1,30 mg vitamina C, 12 mkg beta karotena (provitamina A), 2,7 mkg vitamina K, 0,34 mg vitamina B 1, 0,15 mg vitamina B 2, 1,13 mg vitamina B 3, 0,57 mg vitamina B 5, 0,54 mg vitamina B 6, 0,7 mg vitamina E, 2,91 mg gvožđa, 158 mg magnezijuma, 346 mg fosfora, 441 mg kalijuma, 98 mg kalcijuma, 1,59 mg bakra, 3,09 mg cinka, 3,41 mg mangana, 4,9 mkg selena.

[причалица]

LIMUN
Limun i sok od limuna su najpoznatiji izvori vitamina C, ali se zaboravlja da limun sadrži i druge lekovite sastojke. Limun pomaže ne samo protiv prehlade nego i protiv mnogih drugih bolesti. Mnogi ga smatraju lekom za sve bolesti. On spada u južno voće i gaji se u toplim krajevima, jer su i biljka i plod osetljivi na hladnoću i niske temperature.
Smatra se da je Aleksandar Makedonski limun doneo u Staru Grčku iz Persije. Poznato je da ga je Kolumbo odneo u Ameriku. Iako se limun relativno kratko gaji na Američkom kontinentu, najviše se gaji baš u Meksiku i Americi.
Pošto razgrađuje masti, preporučuje se prilikom dijeta.

Limunov plod, pored vitamina C, sadrži malo kalorija, ali i mnoge korisne sastojke i supstance od kojih nabrajamo samo neke: biljna vlakna, biljne masti, bioflavonide, vitamine B1, B2 i B12, vitamin C, gvožđe, etrična ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, proteine, so, ugljene hidrate, fosfor.

Limun treba koristiti kao lek ili kao pomoćno sredstvo kada su u pitanju sledeće bolesti i tegobe: akne, alergija, anemija, artritis, astma, bolesti grla i nosa (krajnici), bronhitis, glavobolja, grčevi u želucu, grip i prehlada, degenerativne bolesti, depresija, dijabetes, ekcem, za jačanje zglobova, za normalan rast, za poboljšanje koncentracije, zatvor, impotencija, infekcije kože, jačanje imuniteta, jačanje nervnog sistema, kod poremećenog metabolizma, kašalj i kijavica, krvarenje iz nosa, migrena, može se koristiti kao diuretik, neke vrste raka, neplodnost, nervoza, nesanica, održava krvne sudove, opadanje kose i drugi problemi sa kosom, opekotine, osteoporoza, pege na koži, poboljšava cirkulaciju, povišena temperatura, popravlja krvnu sliku, prevencija organa za varenje, problemi sa bubrzima i mokraćnim putevima, problemi sa arterijama i venama, problemi sa krvnim pritiskom, problemi sa radom jetre, problemi sa kožnim bolestima, problemi sa nervima (živcima), problemi sa kostima i zubima, protiv zanoktica, protiv bubuljica, protiv gojaznosti, protiv starenja, protiv stresa, problemi u trudnoći, razne infekcija, reuma, reumatska groznica, sinuzitis, sindrom nadraženih creva, skorbut, smanjuje bol u stopalima, suzbija bakterije i viruse, srčane bolesti, upale organa za disanje, pospešuje rad žuči, želuca i creva, ublažava bol, ubrzava zarastanje rana, ubrzava razgradnju masti, uganuća i istegnuća, umor, hemoroidi, šlog.

Limun (sok i kora) se koristi u ishrani tokom cele godine za pripremanje sokova i čajeva, kao dodatak jelima (kolačima) i kao sredstvo za dezinfekciju i konzerviranje namirnica (voća). Limun je prirodan antioksidans.
Limun se dodaje sirćetu, ali se koristi i za spravljanje likera.
Limun se koristi u kozmetici (kreme i preparati za negu kože), ali i za spravljanje parfema.
Interesantno je da se limun preporučuje i kao sredstvo protiv komaraca.

Iz navedenih podataka može se zaljučiti da limun treba da se koristi kod mnogih zdravstvenih problema. Najčešće se koristi limunov sok ili limunova kora (ukoliko kora nije prskana hemijskim sredstvima, pesticidima i herbicidima).
Limun se koristi kao dodatak u ishrani, ali i kao sredstvo za konzerviranje namirnica. Naročito je lekovita kombinacija meda i limunovog soka.
Upozoravamo da treba voditi računa i o tome da neko može biti alergičan na limun. Preporučujemo da često pijete limunadu, a da limunov sok dodajete čaju.

[причалица]

Srčenjak

SRČENJAK, trava od srdobolje ili trava od srca su narodni nazivi za biljku Potentilla tormentila. Kod nas na Balkanu ima 20 vrsta roda ove biljke koju još nazivaju i „petoprsta“, jer njeno lišće ponekad oblikom podseća na pet prstiju.

Deo biljke koji se koristi za lečenje je podzemno stablo koje može da se vadi iz zemlje do kasno u jesen. Ovo podzemno stablo je beličaste boje, ali vremenom počinje da tamni u crvenu, koja dolazi od flobafena. To je i znak da biljka stajanjem gubi na lekovitosti. Zbog toga se izvađeno podzemno stablo koristi najduže do godinu dana.

Od lekovitih supstanci srčenjak ima najviše tanina i to u velikom procentu (iznad 20 odsto), kumarina, flavonoida... Upravo ove značajne količine tanina i određuju pravac njene lekovitosti. Tanini su sposobni da zatežu i štave kožu i vidljivu sluzokožu, oduzimajući podlozi belančevine, koje su najčešći hranljivi izvor za razvijanje infekcija.
Isto tako tanini smanjuju priliv krvi u problematično područje, stežu i zidove krvnih sudova i stimulišu stvaranje krvnih čepova, što vodi zaustavljanju krvi. To praktično znači da se ova biljka koristi za lečenje infekcija grla i usne duplje, proliva, tegobe zbog hemoroida, saniranje opekotina, rana koje teško zarastaju. U tu svrhu se pije čaj.
Srčenjak ili trava od srdobolje najčešće raste na peščanom tlu, a voli i vlažna staništa šumske čistine, nasipe. Smatra se rasprostranjenom biljkom. Njeni listovi obično podsećaju na pet prstiju i nemaju peteljke već rastu uz samo stablo. Na vrhu stabljike cvetaju žuti cvetovi koji imaju po četiri latice.

Čaj od srčenjakaJedna do dve kašičice biljke preliti šoljom vode i pustiti da ključa, najviše pet do 10 minuta.

Za stomačne tegobePo 20 g srčenjaka, korena šumske jagode, kamilice i plodova borovnice. Sve se dobro isitni i pomeša. Tri supene kašike ove smese kuva se u pola litre vode pet minuta u poklopljenom sudu, ostavi se preko noći i sutradan pije umesto vode.

Zaustavljanje krvi iz nosa10 g srčenjaka i 5 g hrastove kore sitno se isecka i kuva pola sata u 200 ml vode, zatim se doda 5 g kamilice. Poklopi se i skine sa vatre. Ostvai 15 minuta, procedi i kada se ohladi ispira se nos ili natopi vata i drži u nozdrvi.

Upale usta i ždrelaPo 20 g srčenjaka, bedrinca, hajdučice, kamilice i žalfije. Dve kašike ove smese popari se sa 300 ml ključale vode, poklopi i stoji dva sata. Procedi se i ispiraju se usta i grlo.

Pročišćava mokraćne putevePo 20 g srčenjaka, hajdučice, kamilice, plućnjaka i krasuljka. Četiri kašike ove smese popari se sa pola litra ključale vode, poklopi i ostavi četiri sata. Procedi se i pije svaka dva sata po jedna kašika.

[причалица]

Badem

Ovo koštunjavo voće veoma je hranljivo, izuzetno bogato mineralima, vitaminom E i B kompleksa, ali i kalorično. Medicinska studija, koju je sprovelo Američko udruženja za srce, otkrila je da badem značajno reguliše nivo holesterola - od 8 do 12 odsto. Svakodnevno konzumiranje 45 g badema smanjuje rizik od srčnih oboljenja. Mangan i bakar u bademu štite od kancera, pozitivno deluje na nervni i endokrini sistem, kosti čini čvršćim i zdravijim, optimalizuje krvni pritisak i poboljšava rad štitne žlezde. Osobe koje su alergične na mleko mogu kalcijum da nadomeste bademovim mlekom ili bademima (30 g ovog voća ima kalcijuma kao 1 dl mleka). Posebno se preporučuju trudnicama jer su bogati folnom kiselinom.

Kožica badema ima 20 moćnih flavonoida, između ostalog i katehin iz zelenog čaja i naringenin iz grejpfruta, dok ulje pomaže kod problema sa kožom. Budući da imaju visok procenat masti, čuvajte ih u hermetički zatvorenoj posudi, u frižideru mogu da traju i nekoliko meseci, a zamrznuti do godinu dana.

100 grama badema sadrži: 578 kalorija, 21,26 g proteina, 19,74 g ugljenih hidrata, 50,64 g masti, 11,8 g celuloze, 5,25 g vode, 26,2 mg vitamina E, 0,24 mg vitamina B1, 0,81 mg vitamina B2, 3,93 mg vitamina B3, 0,35 mg vitamina B5, 0,13 mg vitamina B6, 248 mg kalcijuma, 1,11 mg bakra, 4,3 mg gvožđa, 275 mg magnezijuma, 474 mg fosfora, 728 mg kalijuma, 3,36 mg cinka, 2,54 mg mangana, 2,80 mkg selena.

[Cruz]

Kukuruzna svila - caj za skidanje celulita i izbacivanje viska tecnosti

caj od kukuruzne svile je dobar kod upale jajnika

Žalfija - objasnice Pčelica!

zalfija je odlicna kod upale grla i usne duplje, a posebno je efikasna u lecenju upaljenih i povredjenih desni.

[Cruz]

Superhrana: goji bobice



Malena goji bobica je jedna od najmoćnijih biljaka u svijetu.

Goji bobica (lat. Lycium barbarum) je drvenasta grmolika biljka koja daje visokoenergetski plod bobičasto–čokoladnog okusa.
Raste na Himalajama gdje se koristi već stoljećima ne samo u kuhinji nego i u medicini.

Nazivaju ih također „sretne bobice“ ili „crveni dijamanti“.

U Engleskoj su goji bobice postale poznate od 18. stoljeća gdje su se koristile u kuhinji i kao ukras.

Početkom 21. stoljeća njihova popularnost raste, kada rezultati medicinskih istraživanja potvrđuju njihov utjecaj za zdravlje.

Goji bobice su danas najpoznatija superhrana u svijetu. One se nalazi na prvom mjestu američke ljestvice ORAC koja mjeri antioksidacijska svojstva hrane.
Što je položaj na ljestvici viši, tim hrana ima veću sposobnost uništavanja slobodnih radikala koji narušavaju zdravlje i ubrzavaju proces starenja.

Bogatstvo nutrijenata
Goji bobice su bogate antioksidansima, aminokiselinama i esencijalnim masnim kiselinama. Obiluju i zavidnim količinama mnogih drugih spojeva, zbog čega se ubrajaju u superhranu.
Imaju izuzetno veliku razinu vitamina C, željeza i mnogih drugih nutrijenata.

Goji bobice sadrže...

• 19 amino kiselina (od kojih je 8 esencijalnih)
• 21 mineral u tragovima, uključujući i antikancerogeni germanij
• više proteina nego cjelovito zrno pšenice (13%)
• više C vitamina od naranče
• kompleks B vitamina neophodnih za pretvaranje hrane u energiju
• vitamin E (rijetko se nalazi u voću, uglavnom u sjemenkama i žitaricama)
• ciperon, koji koristi srcu i krvnom tlaku a ublažava i ženske tegobe
• solavetivon, snažan antigljivični i antibakterijski spoj
• fizalin, aktivan spoj koji štiti od leukemije i hepatitisa B
• betain, koji se koristi da bi jetra proizvodila kolin, spoj koji smiruje nervozu, poboljšava memoriju i štiti od masne jetre. Betain također smanjuje rizik od infarkta i štiti DNK
• kompletan spektar antioksidanata karotenoida, uključujući i beta karoten (bolji izvor od mrkve) te zeaksantin (štiti oči). Ovo čini goji bobice najbogatijim izvorom beta karotena od svih poznatih namirnica
• beta-sitosterol, antiupalni agens. Beta-sitosterol se također koristi za snižavanje kolesterola, liječenje spolne nemoći i kod povećane prostate.
• esencijalne masne kiseline, koje su potrebne za održavanje proizvodnje hormona, dobro funkcioniranje mozga i živčanog sustava.

Djelovanje na zdravlje
Zbog bogatog sastava, ove čudesne bobice imaju zaista široki spektar djelovanja. Goji bobice...

• jačaju imunološki sustav
• usporavaju proces starenja organizma
• sprečavaju nastanak leukemije i raka
• štite od bolesti srca i krvnih žila
• reguliraju rad mokraćnog sustava
• daju snagu i energiju
• djeluju antibakterijski i antiupalno
• poboljšavaju plodnost kod žena
• štite vid i doprinose ljepšem tenu
• poboljšavaju cirkulaciju
• štite od dijabetesa
• poboljšavaju kvalitetu spermija

Primjena
Da bi uživali u zdravstvenim dobrobitima goji bobica, potrebno je sasvim mala količina. Preporučena dnevna doza bobica je 10-30 g dnevno.
Međutim ne postoji gornja granica u konzumiranju goji bobica. Na primjer u kineskoj medicini uobičajeno se primjenjuje doza od 150 g svježih bobica dnevno.

Nažalost kod nas nećete pronaći svježe goji bobice jer se one brzo kvare. Zato na tržištu postoji mnoštvo tvrtki koje prodaju sušene bobice ili sok od goji bobica. Dostupne su i u obliku nezaslađene pulpe.
Svakako preporučujem da birate proizvode koji ne sadrže puno šećera.

Posadite goji bobice u vrtu!
Želite li uživati u dobrobitima svježih, ekološki uzgojenih goji bobica? Ništa lakše!

Posadite goji drvce u Vašem vrtu, dvorištu ili voćnjaku... Prskanje nije potrebno jer su goji bobice - eko voće.

Uz malo truda uskoro će se pojaviti i maleni plodovi duguljastog oblika narančasto-crvene boje. Bobice zriju od srpnja do listopada.

Jedite ih svježe, pripremite od njih sok ili ih osušite i uživajte u njihovim dobrobitima cijelu godinu!

http://www.alternativa-za-vas.com

[Cruz]

Kakao - hrana bogova

Od davnina kakao se smatra dragocjenom namirnicom. Prema astečkom kralju Montezumi, ovaj je napitak bio rezerviran za ratnike i društvenu elitu, a imao je sakralne i svečane karakteristike. Švedski botaničar Linne, dao je biljci nazivTheobroma cacao L. gdje "theobroma" upravo znači "hrana bogova".

Kakao raste na drveću prosječne visine 4-8 metara i spada u vazdazelene biljke porodice Sterculiaceae.
Porijeklo ova biljka vuče iz tropskih krajeva južne Amerike, a plod se najčešće koristi za izradu kakao praha i čokolade.
Plod stabla kakaa je jajolikog oblika, dugačak do 30 cm i teži do 500 grama. U plodu unutar bijelog mesa se nalazi 20-60 sjemenki. Pulpa se koristi za izradu sokova, a od ploda nastaje kakao prah i kakao maslac, a može se jesti i čitav plod.
Svako sjeme sadrži i do 50% masti od koje se radi kakao maslac. U kakau se nalazi i teobromin, sastojak vrlo sličan kofeinu.
U divljem obliku, kakao je danas moguće pronaći još samo u podnožju Anda na visini 200-400 metara, u području Amazone i u blizini rijeke Orinoco.
Prvo europsko susretanje s kakaom imao je Christopher Columbo koji je kakao nazvao "lješnjacima čudesnog izgleda". Kakao je u Europu prvi put doputovao u obliku napitaka 1519. godine.

Zdravstvene dobrobiti kakaa

Sirovi kakao, u zrnu, komadićima ili u prahu, smatra se, prema svojim nutritivnim svojstvima, jednom od najhranjivijih namirnica na svijetu. Zbog toga ova namirnica spada u kategoriju superhrana.
Kakao:

• štiti organizam od utjecaja slobodnih radikala
• smanjuje stres i depresiju
• štiti od bolesti srca i krvnih žila
• štiti od mnogih vrsta raka
• odličan je izvor željeza
• regulira razinu šećera i kolesterola
• potiče bolje pamćenje i koncentraciju
• smanjuje opasnost od srčanog udara
• pomaže u regulaciji krvnog tlaka

Kakao sadrži više od 300 kemijskih tvari s pozitivnim učinkom na zdravlje.
Po svojem sastavu, kakao je iznimno bogat antioksidansima koji su odgovorni za ukupno zdravlje organizma.
Antioksidansi štite Vaš organizam od bolesti i od slobodnih radikala koji su glavni uzrok starenja.
Kakao sadržava najvišu koncentraciju antioksidanta u usporedbi s bilo kojom namirnicom u svijetu. Ti antioksidanti uključuju polifenole, katehine i epikatehine.

Gledajući po težini, kakao ima više antioksidanata nego crno vino, borovnice, acai bobice, šipak i goji bobice ZAJEDNO!

Kakao, zbog svojeg sastava bogatog mineralima (posebno magnezijem) pomaže u borbi protiv stresa.
Magnezij odgovoran za preko 300 procesa u organizmu - od probave, do rada srca i mozga.
U svojem sastavu, kakao sadrži katehine, polifenole za koje se vjeruje da štite od srčanih oboljenja, karcinoma, ali i niza drugih bolesti.
Nadalje, kakao je izvrstan izvor željeza, kroma, mangana, cinka i vitamina C. U 28 grama kakaa dobit ćete čak 314% dnevne preporučene količine željeza.
Prema rezultatima istraživanja provedenog na Australskom međunarodnom institutu za dijabetes, dijabetičari koji redovito konzumiraju kakao imaju znatno bolji krvni tlak i manju opasnost od srčanih oboljenja i infarkta.
Ova čudesna biljka sadrži i PEA (feniletilamin). Radi se o skupu spojeva koje Vaš organizam luči kada ste zaljubljeni, pa stoga ne čudi kako mnogi potrebu za ljubav zamjenjuju čokoladom čiji je glavni sastojak kakao.
U kakao se nalaze i serotonin i dopamin, hormoni sreće. Zrno kakaa obiluje omega-6 masnim kiselinama koje hrane mozak i pomažu cjelokupnom funkcioniranju organizma.
Zbog svega navedenoga, uvrstite kakao u Vašu svakodnevnu prehranu.
Međutim nemojte se zavaravati da jedući običnu čokoladu (koliko god ona crna bila) unosite u organizam zdravi kakao. Nažalost u procesu proizvodnje čokolade kakao se zagrijava i gubi svoja nutritivna i ljekovita svojstva.
Kupujte čisti, organski kakao i uživajte u njegovim blagodatima.
Neka hrana bogova bude i Vaša hrana!

Izvor: www.alternativa-za-vas.com

[причалица]

Lečenje biljem - ivanjsko cveće čisti jetru, leči anemiju dece, tera nesanicu. Lekovite osobine ima gornja polovina biljke u cvatu, ubrana od jula do septembra



Iako se vekovima koristi za pravljanje ivandanjskih venčića, ivanjsko cveće (Galium verum) ili broćika i Jovanova travčica, tradicionalni je narodni lek za lečenje brojnih oboljenja unutrašnjih organa i kože. Visoko je do metar, a raste na brdskim suvim livadama i pašnjacima, pored puteva i u šumama. Stabljika je na člancima odebljala i, naročito u gornjem delu, prekrivena tvrdim dlačicama. Ivanjsko cveće je prepoznatljivo po zlatnožutim mirisnim cvetovima (mirišu na med) skupljenim u metličaste cvasti na vrhovima grančica. Cveta od jula do septembra i za to vreme biljka je povijena nadole. Lišće je sitno, duguljasto, oštrih vrhova, a po šest do 12 listića udružuje se u venčiće koji obavijaju grančice.

Lekovite osobine ima gornja polovina biljke ubrana za vreme cvetanja. Da bi se sačuvala za zimske dane suši se u hladu, na promajnom mestu (pri sušenju promeni boju i pocrni), pakuje se u lanene kesice ili staklene tegle i čuva se na tamnom i hladnom mestu. Ivanjsko cveće sadrži vitamin C, etarsko ulje, organske kiseline, minerale, heterozide, saponozide, vosak, tanine, crvenu boju i flavonoide. U narodnoj medicini koristi se:


* za jačanje i čišćenje jetre
* za pojačavanje rada želuca
* protiv ekcema i psorijaze
* za smirenje
* za poboljšanje varenja
* protiv hroničnih bubrežnih bolesti
* za lečenje bolesti disajnih organa
* da oporavi i ojača organizam
* protiv anemije
* kad "zakažu" glasne žice
* za regulisanje metabolizma štitaste žlezde
* za podsticanje izmokravanja
* za zaustavljanje obilnih menstrualnih i krvarenja hemoroida.


Kada je o anemiji reč, u slučaju da oboli dete starije od tri godine, naša narodna medicina, osim čaja od koprive, kao posebno delotvoran preporučuje čaj baš od ivanjskog cveća. Zanimljivo je, takođe, i da francuska tradicionalna medicina ovu biljku preporučuje kao odlično sredstvo protiv epilepsije.


Osim ivanjskog cveća sa žutim cvetovima, u isto vreme travari sakupljaju i belo ivanjsko cveće (Galium mollugo) ili belu broćiku koja ima žućkasto bele cvetove i blago opori miris, kao i divlji broć (Gallium aparine) i krstatu broćiku (Gallium cruciata). Ove biljke kao i "originalno" ivanjsko cveće imaju iste lekovite osobine i upotrebljavaju se na isti način.


RECEPTI


- 100 g ivanjskog cveća
- 100 g zlatnice (čelebi grana)
- 100 g bele mrtve koprive
Litrom provrele vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite i posle dva sata procedite. Nezaslađen čaj pijte tokom dana umesto vode, u malim gutljajima.


Izlečite deci anemiju
- kašika ivanskog cveća
- 2,5 dl vode
Usitnjeno ivanjsko cveće prelijte provrelom vodom, poklopite i posle 10 minuta procedite. Dete bi trebalo da pije tri-četiri šoljice što toplijeg čaja dnevno, gutljaj po gutljaj.


Protiv upale krajnika
- 40 g ivanjskog cveća
- 40 g majčine dušice
- 30 g žalfije
- 30 g preslice
- 30 g nevena
- 20 g kamilice
- 20 g sleza
Kašiku mešavine prelijte sa dva i po decilitra vrele vode, poklopite, sačekajte dva sata i procedite. Jednom dnevno uzmite nekoliko gutljaja, grguljajte dva-tri minuta, ispljunite i, potom, ispirajte grlo dok ne utrošite čaj.


Za čišćenje jetre
- 100 g ivanjskog cveća
- 100 g korena maslačka
- 100 g trave ive
Sa tri decilitra proključale vode prelijte dve kašike mešavine i poklopite. Posle sat procedite i popijte nezaslađen čaj pola sata pre jela.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+....k-i-prija-kozi

[причалица]

Da bi se groznica na usni povukla, treba unositi što više vitamina A, B, i E, a simptome infekcije mogu ublažiti i narodni lekovi - čaj od sušenih cvetova hibiskusa i matičnjaka



Labijalni herpes, narodski rečeno groznica na usni, je infekcija, izazvana virusom herpes simpleks tipa 1, koja se javlja na usni i znak je oslabljenog imuniteta.
Javlja se u obliku sitnih i bolnih plikova koji, najčešće, sami od sebe nestaju posle desetak dana.


Da bi se infekcija što pre povukla u tom periodu u organizam treba unositi što više vitamina A, B i E kako bi se ojačao imunološki sistem. Naime, rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da je 80 odsto ljudi zaraženo ovim virusom, ali se groznica na usni redovno javlja samo kod 20 odsto njih, jer ostali imaju snažan odbrambeni sistem. Ipak, kada herpes simpleks tipa 1 jednom uđe u organizam, on u njemu ostaje do kraja života.

Pored pojačanog unosa vitamina groznicu na usni možete lečiti i spolja, što češćim nanošenjem krema ili masti koje sadrže cink, pošto je on važan element za jačanje imuniteta.
Postoje, međutim, i narodni lekovi koji ublažavaju simptome ove infekcije. Jedan od njih je i čaj od sušenih cvetova hibiskusa i matičnjaka koji možete sami da pripremite.
Kašičicu sušenih cvetova hibiskusa i kašičicu matičnjaka pomešajte i prelijte sa 0,5 l ključale vode, poklopite, sačekajte da se ohladi i ovaj čaj pomalo ispijajte tri puta na dan.


Ali, ukoliko želite da se što pre oslobodite ružnih plikova na usni, kupite u biljnoj apoteci ekstrakt hibiskusa i nanesite nekoliko puta na dan po dve do tri kapi direktno na groznicu. Ekstrakt hibiskusa smiruje upalu i isušuje plikove.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+....-leci-groznicu

[причалица]

Pelen je dobar protiv zapaljenja kože i sluzokože, "otvara" apetit. Koristi se za lečenje bolesti uzrokovanih poremećenim metabolizmom kao što je gojaznost



GORČIKA, vermut, beli pelin ili osenač česti su nazivi za pelen (Artemisia absinthium), jednu od najcenjenijih i najduže korišćenih lekovitih biljaka. Iako je simbol gorčine, njegov naziv potiče od grčke reči artemis što znači zdrav. Upotrebljavali su ga još Stari Egipćani, a kada je reč o našoj narodnoj medicini, kao lek ga navode svi naši srednjovekovni pisci-lekari. Štaviše, stručnjaci tvrde da je malo lekovitog bilja, poput pelena, koje se vekovima upotrebljava i u čiju lekovitost se mnogo veruje. Gotovo da nema onih koji nisu čuli za pelen, mada su brojni oni koji ga u prirodi ne bi prepoznali.

- Raste kao razgranat, visok korov na poljima, kraj puteva, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a naročito na suvim, osunčanim, kamenitim padinama. Cela biljka je srebrnastozelena budući da je obrasla mekim, svilenkastim dlačicama. Lišće je beličasto, prizemno je krupno s dugim drškama, dok ono na gornjem delu stabljike ima kratke drške sa lopatičastim ili kopljastim okrajcima. Lišće uz cvasti je bez drške, slično bodlji. Sitni žuti cvetići formiraju grozdaste cvasti koje vise na kratkim drškama.


Za pripremanje lekovitih preparata u junu i julu, dok pelen još nije rascvetao, beru se cvasti, dok se lišće sakuplja u jesen. Stabljike, pak, ne bi trebalo brati jer sadrže najmanje lekovitih materija.


- Pelen sadrži dve gorke kristalne supstance: apsintin i anapsintin, jabučnu kiselinu, tanin, gvožđe i etarsko ulje. Ulje, međutim, sadrži keton tujon koji može da bude otrovan, naročito ako se pelinkovac i drugi lekoviti preparati pelena uzimaju svakodnevno i dugotrajno, bez pauza.
Zbog potencijalne otrovnosti, pelen se sve ređe koristi, a prilikom pripremanja lekovitih preparata često ga menjaju neotrovne, gorke biljke poput lincure i kičice.


- Ipak, ako se pravilno koristi, pelen je odličan lek protiv raznih zapaljenja kože i sluzokože, otvara apetit, poboljšava varenje, odstranjuje nadutost i gasove iz creva, jača organizam, reguliše menstrualni ciklus. Delotvoran je i protiv šećerne bolesti, groznice i dečjih crevnih parazita. Pelin se u narodnoj medicini često koristi i za lečenje bolesti uzrokovanih poremećenim metabolizmom kao što su gojaznost, giht, reuma i depresija.
Pelen se koristi kao čaj, tinktura i ekstrakt. Za pripremanje čajeva važno je i da se cvasti, listovi ili suvi prašak ne kuvaju već se samo popare, kao i da se čaj pije nezaslađen, pre jela.
- Da bi se sprečilo trovanje pelenom trebalo bi se tačno pridržavati uputstava o upotrebi njegovih preparata, a nipošto ne smeju da se prekorače ni naznačeno vreme uzimanja ni količina preparata.


RECEPTI


Vino
- 30 g pelenovih cvetova ili listova
- 60 ml čistog alkohola
- litar belog vina
Cvetove ili listove stavite u veću staklenu flašu, prelijte alkoholom i zatvorite. Posle 24 sata dospite vino i ponovo zatvorite. Nakon 10 dana (svaki dan obavezno promućkajte) procedite i tečnost uzimajte tri puta dnevno po kašičicu vina pre jela. Posle tri sedmice pauzirajte 21 dan, budući da pelenovo vino sadrži etarsko ulje.


Tinktura
- 50 g pelenovih cvetova
- 1/2 l konjaka
Cvetove prelijte konjakom i posle 24 sata procedite. Protiv bolova i mučnine, po potrebi uzimajte po 30 kapi tri puta dnevno, pre jela.


Čaj
- pelenovi cvetovi ili listovi
- 2 dl vode
Kašičicu usitnjenih listova ili cvetova prelijte provrelom vodom, poklopite i posle 10 minuta procedite. Tokom dana, u gutljajima popijte dve šoljice čaja. Čaj možete da pijete tokom tri nedelje, a potom toliko i pauzirajte.
Ovaj čaj se preporučuje grafičkim radnicima, kao i onima koji su zbog posla izloženi dejstvu olova ili žive.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+....tera-depresiju

[DaDole]

5 nevjerojatnih biljaka koje čuvaju živce

ANIS - jednogodišnja biljka karakterističnog mirisa i slatkastog okusa, a koristi se kao začin ili čaj. Sadrži eterična ulja, šećer i bjelančevine te je savršena za opuštanje. Smiruje živce, smanjuje nadutost, a preporuča se i kod bolnih menstruacija.
GOSPINA TRAVA - Kantarion ili gospina trava pomaže kod poteškoća sa spavanjem ili koncentracijom, primjerice u pubertetu ili menopauzi. Već stoljećima se koristi u obliku čaja za tretiranje depresivnih stanja, potištenosti i anksioznosti. Crvenim uljem ove biljke liječe se rane, opekotine te razne iritacije kože
KOPAR -Kopar je mediteranska biljka koja kao začin djeluje na zdravlje probavnog sustava, smanjuje nadutosti i probavne smetnje . Topli čaj od kopra s medom smiruje i opušta organizam te pomaže onima koji pate od stresa i nesanice. Esencijalna ulja sadrže aktivne tvari koje imaju smirujući učinak.
LAVANDA - Zbog ugodnog mirisa i ljekovitosti čaj od cvjetova lavande ima široku primjenu. Tradicionalan je lijek za umirenje i ublažavanje nesanice te protiv glavobolje. Lavandin cvijet djelotvoran je i kod prehlade i infekcije dišnih putova. Potiče probavu i uklanjanje štetnih tvari iz organizma.
MATIČNJAK - Čaj od matičnjaka povoljno djeluje na psihu. Često se upotrebljava kao okrjepa u stresnim situacijama, kod depresivnih stanja, a pomaže i kod neredovitih menstruacija uzrokovanih stresom, te kod glavobolja uzrokovanih nervozom. Poboljšava pamćenje i pomaže u borbi protiv depresije.