Korisne biljke

[причалица]

Orah

Orasi su kalorični, zdravi i mogu da budu ukusan dodatak i u slanim i u slatkim jelima.
Posebno su cenjeni plodovi iz Indije jer su ukusniji, veći i bogatiji esencijalnim uljima. Iako su bili popularni u antičkoj Grčkoj i Rimu, uglavnom su ih uvozili, retko sadili.
Tek u srednjem veku postali su obavezan "ukras" svake bašte.
Izuzetno su kalorični, obiluju nezasićenim masnim kiselinama, najviše oleinskom i alfa linolenskom.

Preporučuju se posebno deci i trudnicama, a od vitamina sadrže i znatnu količinu C i E, kao i minerale kalcijum, magnezijum i gvožđe.
Nutricionisti ih ne preporučuju u većoj količini jer su kalorični i goje, pa kao grickalica nisu naročito popularni.

Svaka vrsta oraha je izuzetno zdrava, naročito brazilski i indijski jer je odličan izvor kalcijuma, mangana i vitamina B, a jedna šaka sadrži gotovo 1000 kalorija tako da može negativno da se odrazi na stas.

Orah je namirnica koja se vezuje za probleme sa štitnom žlezdom. Naročito je lekovit zeleni plod koji je bogat jodom i može da pomogne. Lišće ove biljke koristi se kao obloga kod rana i hemoroida, kožnih bolesti i opadanja kose, dok čaj ublažava dijareju i čir. Orahovo ulje zamenjuje suncokretovo, koristi se u kulinarstvu i kozmetici.
100 g oraha sadrži: 654 kalorije, 15,23 g proteina, 13,7 g ugljenih hidrata, 65,21 g masti, 6,7 g celuloze, 4,07 g vode, 1,13 mg vitamina B3, 0,5 mg vitamina B5, 0,5 mg vitamina B6, 98 mkg vitamina B9, 1,3 mg vitamina C, 2,7 mkg vitamina K, 98 mg kalcijuma, 1,59 mg bakra, 2,9 mg gvožđa, 158 mg magnezijuma, 346 mg fosfora, 441 mg kalijuma, 3,09 mg cinka, 3,4 mg mangana, 4,9 mkg selena.

[причалица]

Grožđe

Ukusni grozdovi simbolišu tople septembarske dane i sladak život, grožđe je jedna od najpopularnijih namirnica od nastanka čovečanstva. Stari Egipćani, Feničani, Grci i Rimljani uzgajali su i oplemenjivali vinovu lozu i pravili vino. Danas postoji mnogo vrsta grožđa, a od njega se prave ne samo vina nego i likeri, sokovi, rakije, sirće, dok se od semenki dobija ulje koje se koristi u kulinarstvu i kozmetici.
Grožđe je dobar izvor vitamina C i fosforne kiseline, a kombinacija nutritivnih sastojaka u njemu posebno je blagotvorna za nervni sistem. Izuzetan je izvor bioflavonoida koji mu daju pigment, poboljšavaju imunitet i štite od pojave tumora. Polifenoli iz bobica jačaju srčani mišić i tope holesterol. Čak i ostaci od grožđa posle proizvodnje vina mogu da se upotrebe u borbi protiv 14 tipova bakterija, uključujući ešerihiju i stafilokoku, a koža bobica pospešuju rad creva i deluje kao diuretik.

Nefermentirani sok od grožđa pripremao se pre vina, a danas se koristi za pripremu čuvenog dižonskog senfa. Slatkoću ploda možete da procenite prema boji. Zelene sorte bi trebalo da imaju žućkasti preliv, a crvene ne bi smele da imaju tragove zelene boje. Osim za razne poslastice, grožđe je zdrav i ukusan dodatak salatama od povrća, a njegovu ukus posebno se slaže sa piletinom, tunom, ćuretinom, sirevima i orašastaim plodovima. Od ove namirnice pripramaju se i ukusni sosovi za jela od mesa.

100 grama grožđa sadrži: 69 kalorija, 0,72 g belančevina, 18,10 g ugljenih hidrata, 0,9 g celuloze, 80,54 g vode, 66 mg vitamina A, 0,19 mg vitamina B3, 0,05 vitamina B5, 0,09 mg vitamina B6, 10,8 mg vitamina C, 0,19 vitamina E, 14,6 mkg vitamina K, 10 mg kalcijuma, 0,13 mg bakra, 0,36 mg gvožđa, 7 mg magnezijuma, 20 mg fosfora, 191 mk kalijuma, 0,07 mg cinka, 0,07 mg mangana, 0,10 mkg selena.

[причалица]

Čuvarkuća je mesnata, sočna biljka, debelih, ovalnih listova složenih u rozetu. U sredini biljke razvija se cvetna stabljika koja nosi skup, najčešće ružičastih, cvetova. Cvetovi mogu da budu i crveni, beli i žuti. Čuvarkuća cveta od aprila do septembra, nakon čega rozeta umire. No, pre toga se na stabljici stvaraju nove, male rozete koje produžavaju život biljke.



Čuvarkuća potiče iz Meksika, a na našim prostorima gaji se više od hiljadu godina. Raste po stenama, krovovima, zidovima, a možete da je uzgajate i u saksijama. Ne traži mnogo truda, a najvažnije je da joj se obezbedi dovoljno sunčeve svetlosti. Veoma je otporna na sušu i visoke temperature. Ime je dobila, između ostalog, zbog verovanja da je treba uzgajati na krovovima kuća jer štiti od udara groma i vatre.

LEKOVIT SOK IZ LISTA
Analizom je utvrđeno da je čuvarkuća bogata antibakterijskim materijama i polisaharidima koji blagotvorno deluju na imunosistem.
Čuvarkuća sadrži jabukovu i mravlju kiselinu i njihove soli. Njeno mesnato, sočno lišće bere se tokom leta, za vreme cvetanja. Kao i kod aloje, za lečenje se koristi sveže ceđen sok iz listova koji pomaže kod:
• nervnog rastrojstva
• padavice
• nemirnih snova i dečjih strahova.
Sveže zdrobljeni listovi ili sveže isceđen sok blagotvorno deluju na bradavice, čireve, rane i opekotine, kurje oči, sunčeve pege, te na bolna mesta nastala usled gihta. Oblog od sveže ceđenog soka listova čuvarkuće pomaže u ublažavanju bolova i smanjuje otok od uboda insekta, bilo da je reč o pčeli, osi ili komarcu.

RASTVARA CERUMEN U UHU
Ipak, svež sok čuvarkuće od pamtiveka se koristi kao terapija za upalu uha i nagluvost, naročito ako je posledica nakupljanja cerumena, čvrstog, žutog sekreta. Sok čuvarkuće ga rastvara, što automatski dovodi do popuštanja pritiska u ušima.
Ako vas muče bolovi u ušima, uzmite nekoliko listova čuvarkuće, prepolovite ih i iscedite u uho nekoliko kapi soka. On u ušnoj šupljini treba da stoji veoma kratko, ali to će biti dovoljno da bol popusti, a zatim potpuno prestane. Kad je reč o lečenju opekotina, potrebno je nešto više listića čuvarkuće iz kojih ćete sok istisnuti direktno na bolno mesto, dok se za lečenje rana od udaraca, nagnječenja i otoka koristi mast od ove dragocene biljke.

MAST ZA OPEKOTINE I RANE
U dublju posudu stavite šaku smrvljenih listića čuvarkuće, devet kašika vode i 200 grama sitno iseckanog svinjskog sala, pa kuvajte na tihoj vatri dok ne počne da se odvaja mast. Kad se smesa ujednači, procedite je kroz sito i sipajte u porcelanske posude. Sačekajte da se mast ohladi i stegne, pa posude stavite u frižider ili na neko drugo hladno i mračno mesto. Ova mast se koristi za lečenje rana, a dobra je i za ublažavanje pega od sunčanja.

ČAJ ZA ČIR NA ŽELUCU
Ukoliko imate čir na želucu ili obilne menstruacije, probajte čaj od čuvarkuće. Jednostavno se priprema i veoma je lekovit. U četvrt litra vode stavite 12 grama osušenih ili 10 grama svežih listova čuvarkuće i kuvajte 15 minuta, a zatim procedite i ostavite da se prohladi. Ujutro popijte šolju čaja na prazan želudac, a kasnije na svakih sat vremena po jednu supenu kašiku, dok ne popijete pripremljenu količinu. Ovaj čaj je dobar i za ispiranje usta ako imate afte ili ranice, te za ispiranje grla zahvaćenog gnojnom anginom.

http://zena.blic.rs/Zdravlje/12795/O...cuva_cuvarkuca

[причалица]

Šta sve leči čuvarkuća

Sveže ceđen sok jača otpornost organizma, leči glavobolju, grip i anginu.



Biljka koja vodi poreklo iz Meksika i raste skoro u celoj Evropi. Veoma je rasprostranjena i poznata pod razlicitim narodnim nazivima: čuvarka, pod silu živ, cmilić, divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara, rosa u zlu dobra. Raste po vrtovima, baštama i krovovima. Za lečenje čuvarkućom vezana su razna praznoverja i narodni običaji, a danas skoro svaka kuca ima svoju čuvarkuću. Veruje se da neutrališe delovanje štetne energije, promene vremena, posledice stresa i negativnih misli, ali i da pomaže u isceljenju bolesti, smiruje i stabilizuje nervni sistem, izvlači iz učmalosti i povećava radnu sposobnost.
Naučni naziv Sempervivum u prevodu znači "uvek živući" i odnosi se na svojstvo biljke da preživi veoma nepovoljne uslove, ekstremne suše, mrazeve, siromašno kamenito tlo. Čuvarkuće su sukulentne biljke koje u svojim zadebljalim listovima čuvaju rezerve vode i tako preživljavaju sušna razdoblja. Stoga se ne moramo bojati da će ti prvorazredni umetnici preživljavanja nestati. Čuvarkuća je poznata kao lek protiv bola u uhu. Sveže ceđen sok pomaže pri lečenju čira na želucu, raznih upala sluzokože, jača otpornost organizma, leči glavobolju, astmu, kostobolju, bolesti srca i krvotoka, povećava krvni pritisak, otklanja grip i anginu. U novije vreme sok od sveže biljke koristi se protiv zapaljenja zuba i upale grla.
Lekovitost čuvarkuće dolazi od sadržaja jabučne i mravlje kiseline. Čuvarkuća ni danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Savremena istraživanja usmerena su na polisaharide iz njenog soka kojima se pripisuje delovanje na imunološki sastav i pomoć kod kanceroznih oboljenja. Proizvode se homeopatski preparati čuvarkuće koji se koriste kod gnojne upale zubnog mesa i upale grla. Beloruski stručnjaci preporučujuju sveži sok čuvarkuće sa medom kod srčanih mana.

http://www.lovesensa.rs/clanci/proba...leci-cuvarkuca

[причалица]

Bundeva je i lek i hrana



Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva (Cucurbita pepo) nezaobilazna je namirnica na trpezi. Specifičnog ukusa i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca. Danas se jede u čitavom svetu, od nje mogu da se pripremaju i slana i slatka jela, može da se jede živa, dinstana, pečena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i sveže ceđen sok.


Ali, bundeva se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i više od deset kilograma, već i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristično ulje, koje čuva sve korisne sastojke semenki, a zbog specifičnog ukusa daje posebnu aromu jelima. Odlično je kao dodatak salatama i čorbama. Ulje je bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože, kao i bolju funkciju centralnog nervnog sistema, odnosno mozga.

Takođe, stručnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. U bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane može da se nađe i puter od semenki bundeve, koji je takođe vrlo zdrav.

Plod bundeve sadrži 90% vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog čega je idealna namirnica za sve koji žele da smršaju. Bundeva sadrži karotin ili provitamin A, vitamine C i B grupe- B1, B2, B3, B6, ali i niacin, folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.

Ali zato seme ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti. Naravno, sadrži i sve vitamine, minerale i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod. Seme bundeve preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Osim dece, seme bundeve mogu da uzimaju i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom. Svakodnevno treba da ga jedu i muškarci sa obolelom prostatom jer smanjuje tegobe.

Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada ljuštite seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku, sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka.

Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike. Bundevu mogu da jedu i dijabetičari pod uslovom da je ne zaslađuju, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. Ko ima psorijazu bundevu treba da jede svaki dan dok je ima na pijaci, kuvanu, pečenu u rerni ili kao sok.
Takođe, sok se preporučuje i za dobar rad bubrega i kardiovaskularnog sistema, za dobro varenje i raspoloženje. Pravi se tako što se pripremi tri kilograma očišćene bundeve, sedam litara vode, dva kilograma šećera i dve kesice limuntusa. Bundeva se zatim iseče na kriške, stavi u šerpu sa vodom i šećerom i kuva. Kada omekša dobro se propasira, u propasiranu masu doda se limuntus, a onda pakuje u staklene flaše. Flaše se zatim zatvaraju celofanom, umotavaju u ćebe i ostavljaju da prenoće dok se sok potpuno ne ohladi. Pije se po potrebi, a sve vreme čuva na hladnom i tamnom mestu. Sok od bundeve dobar je i protiv upale jajnika, kao i kod problema izazvanih menopauzom.


Kod bolnih proširenih vena bundeva takođe može da pomogne, preporuka je narodne medicine. Dovoljno je da se sveže istrugana bundeva stavi kao oblog na bolna mesta i drži što duže. Osobama sa zapaljenjem bešike ili bubrega savetuje se da svakodnevno jedu obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i iseckanog crnog luka. Sve to, pre iznošenja na sto, treba začiniti sa kašikom do dve pavlake, ali bez soli.


ZA OČI I NERVNI SISTEM
Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte.

Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija. Semenke takođe imaju hranljiva svojstva, sadrže 20 odsto proteina najboljeg kvaliteta, dosta vlakana koja regulišu rad organa za varenje, a i dobar su izvor kalijuma, minerala koji uspostavlja ravnotežu tečnosti u organizmu i pomaže boljem radu nervnog sistema.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:412577-Bundeva-je-i-lek-i-hrana

[причалица]

Cimet



Među začinima koji istinski daje posebnu aromu i miris cimet (Cinnamomum verum) zauzima jedinstveno mesto.

Da je poseban pokazuju i rukopisi na sanskritu napisani 2.800. godine pre Hrista. Cimet je zasigurno jedan od najstarijih začina za koji su znali i stari Kinezi, Egipćani i Feničani.
Od Evropljana prvi su ga, pre pet vekova, otkrili Portugalci kada su zauzeli Cejlon. Urođenici sa ostrva uzimali su ga kao lek protuiv zamora i za jačanje energije. Čak su ga i pušili i koristili kao mirisna ulja. Cena cimeta je u to doba bila neverovatno visoka, poput zlata, pa su Holanđani i Portugalci vodili stogodišnji rat da bi ga se domogli. Pri kraju 19. veka cimet je prestao da bude engleska ekskluziva i proširio se po celom svetu.

Što se tiče vrednosti cimeta, najviše se ceni onaj koji se gaji na Madagaskaru, kao i na Cejlonu i Sejšelima. Naravno, cimet uspeva gde god postoje tropski uslovi, pa ga imaju i Indija i Indonezija.

Iako postoje stotine vrsta i podvrsta biljke cimeta, kao začinske se koriste dve, cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet koji potiče iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe vrste.
Cejlonski cimet u prodavnice stiže u vidu štapića, ima nežniju i prijatniju aromu, sa ljutooštrim, slatkopeckavim ukusom. Sadrži i od jedan i po do četiri procenta eteričnih ulja. Kina-cimet miriše oštrije, a ukus mu je peckavo ljut. Kada je reč o hemijskom sastavu ne razlikuju se.

Zbog lekovitih sastojaka ovom biljkom se ozbiljno bavi i zvanična medicina. Uzimanjem samo pola kašičice cimeta dnevno dijabetičari mogu u znatnoj meri da smanje nivo šećera u krvi, jer njegovi sastojci kompleksa katehina i epikatehina aktiviraju insulin i sa njim zajednički deluju, tvrde američki stručnjaci sa Harvard univerziteta.

Eksperimentalno je dokazano da cimet snižava i nivo masti i lošeg holesterola, ima fungicidno dejstvo, odnosno uništava gljivice i sprečava njihov rast.

U cimetu ima i salicilata koji snižavaju temperaturu i deluju protivupalno. Nedavna istraživanja pokazala su da cimet može da se koristi i kao alternativa tradicionalnim konzervansima hrane, jer njegova esencijalna ulja poseduju i antimikrobno delovanje.
Uz to, predivan miris ovog začina podsticajno deluje na rad mozga, pri čemu žvakanje žvakaće gume od cimeta naročito poboljšava pažnju, radnu memoriju i vizuelni doživljaj.
Cimet je odličan izvor mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka, uglavnom nedostajućih minerala u većini namirnica. Od vitamina sadrži vitamin C, K, pirodoksin (B6) i riboflavin (B2).
Imajući sve ovo na umu, stručnjaci preporučuju da se ovaj začin dodaje različitim namirnicama koje se koriste u svakodnevnoj upotrebi, kao što je kafa, voćni sokovi, žitarice, tost...

CIMET I MED, ELIKSIR ZDRAVLJA
Smatra se da cimet i med u kombinaciji mogu izlečiti mnogo toga, kao i problem debljine. Namaz meda i cimeta na krišku hleba za doručak drastično smanjuje mogućnost srčanog udara. Svakodnevna upotreba ove dve namirnice podiže imunitet i štiti organizam od bakterija i virusa. Dovoljno je da se ujutru u čašu vode razmuti pola kašičice meda i sasvim malo cimeta i to popije. Upućeni tvrde da se na ovaj način postiže savršena vitalnost.
Med pomešan sa cimetom rešiće problem hroničnog kašlja i začepljenih sinusa. Čaša tople vode sa dve kašičice meda i kašičicom cimeta može da izleči i hronični artritis.
Takođe, kombinacija meda i cimeta rešava sve probleme u stomaku, od preteranih vetrova, lošeg zadaha, pa čak i čira na želucu. U zemljama Dalekog istoka žene vekovima, da bi ojačale matericu i zatrudnele, mešavinom od pola kašičice cimeta i jedne kašičice meda mažu desni više puta tokom dana. Mešajući se sa pljuvačkom, navedena smesa ulazi u krvotok i odlazi na željena mesta postižući očekivanu delotvornost.

ZA PRODUŽENU MLADOST, PROTIV ANEMIJE
Za produženu mladost i vitalnost takođe treba piti čaj od cimeta. Četiri kašičice meda, jedna
kašičica cimeta i tri šoljice vode zajedno se kuvaju kao čaj, a zatim se pije od tri do četiri puta u toku dana po četvrtina šoljice.

Istovremeno, čaj od cimeta pomaže i u lečenju anemije, a priprema se tako što se u litar vode stavi sto grama cimeta, najbolje u štapićima, i kuva na laganoj vatri dok se količina vode ne prepolovi. Onda se u to doda još jedan litar vode i kilogram šećera. Zatim se sve kuva dalje dok se celokupna količina ne svede na jedan litar. Lek je tada gotov i može da se pije kao sok ili tri puta po jedna kašičica dnevno.

ČUVANJE
Cimet se čuva u čvrsto zatvorenim staklenim teglama na hladnom, tamnom i suvom mestu. Mleveni cimet se koristi najduže do pola godine od momenta kupovine, dok u štapićima zadržava svežinu i do godinu dana. Vek trajanja može da se produži ukoliko se tegla sa cimetom drži u frižideru.http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+....dniji-od-zlata

[причалица]

Karanfilić

Začinsku biljku karanfilić (Syzygium aromaticum) uglavnom vezuju za ritual kuvanja vina, ali je zbog karakteristične arome savršen dodatak i mnogim jelima, kolačima, napicima. Spada u slatke začine, ali daje poseban ukus i svinjskom pečenju, divljači, kobasicama, salamama, kao i supama...

Prapostojbina ove tropske biljke iz porodice mirti je Indonezija, ali u velikim količinama raste i na Molučkim ostrvima, Filipinima, u Zanzibaru, zapadnoj Indiji i Brazilu. Na naše prostore uglavnom stiže u obliku osušenih, nerascvetalih pupoljaka. Lako je proveriti da li su dobrog kvaliteta, jednostavnim bacanjem u vodu. Ako potonu, i puste intenzivan, oštar i prijatan miris, zbog čak 12 odsto aromatičnog ulja, znači da se radi o "originalu". Ako ne potonu i puste blag miris, u pitanju je odlično napravljen falsifikat od estrahovanog etarskog ulja.

Ovo je važno znati zbog lekovitog delovanja karanfilića, koji poseduje samo "originalni". Karanfilić pospešuje apetit i varenje, deluje kao antiseptik, odstranjuje sluz, jača jetru.

Dokazano je i da su terpenski sastojci eteričnog ulja eugenola, koga ima u zavidnim količinama, najzaslužniji za antibakterijsko delovanje. Eterično ulje karanfilića deluje i na mnoge vrste gljivica.

Ukoliko se gricka, dobar je aromatik za uklanjanje lošeg mirisa iz usta, ali i kao antiseptik za sprečavanje zubnog karijesa.

Deluje i kao lokalni anestetik jer trenutno zaustavlja zubobolju. Istovremeno, poboljšava cirkulaciju krvi u desnima, čineći ih jačim i zdravijim. Ajurvedska medicina smatra da ovaj začin poboljšava cirkulaciju, varenje i metabolizam, leči stomačne probleme, nadimanje i mučninu.

​http://www.b92.net/superzena/hrana.p...&nav_id=690251

[причалица]

Anis

Za začinsku biljku anis (Pimpinella anisum) znali su još stari Egipćani pre tri i po hiljade godina.

Danas se anis najviše koristi kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima anisom se začinjavaju sosovi, variva i salate.

Pekmez i kompot od šljiva, takođe, dobija posebnu notu ako mu se doda anis, pa se ovaj začin dosta koristi i u industriji kolača i slatkiša, ali i kozmetičkih proizvoda i kod proizvodnje likera

U celom svetu postoje likeri i rakije sa mirisom anisa, među kojima su najpoznatiji francuski perno, turski raki, grčki uzo i makedonska mastika. Lekoviti delovi anisa su plod, odnosno zrelo seme, koje sadrži eterično i masno ulje, proteine, ugljene hidrate. Dominantni sastojak eteričnog ulja je transanetol od koga i potiču specifična aroma i slatkast ukus. Poseduje vitamine A i C, folnu kiselinu, kao i minerale kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum.

Seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje. Anisov čaj spremljen sa pola kašičice meda i svežim listićem nane, vrlo uspešno otklanja mučninu. Za uklanjanje osećaja nadutosti lek se sprema tako što se kašičica samlevenih plodova anisa kuva desetak minuta u 2 dl mleka. Kada se mleko ohladi doda se kašičica meda, i tako spravljeno pije nekoliko puta u toku dana, dok smetnje ne prestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa koji se žvaću.

Zagovornici narodne medicine seme anisa preporučuju kao delotvorno sredstvo koje čisti krv i jača nerve. Preporučuju ga i za čišćenje nakupljene sluzi iz pluća, želuca, mokraćne bešike i bubrega, ali i za regulisanje neredovne menstruacije. Preporučuje se i osobama koje pate od nesanice.

Takođe, univerzalni čaj od anisa narodni lekari posebno preporučuju onima koji imaju problema sa disajnim putevima i varenjem. Spravlja se tako što se jedna kašičica semena anisa prelije sa dva decilitra ključale vode i ostavi poklopljeno da odstoji 15 minuta, a zatim procedi.

Čaj se pije tri puta dnevno posle glavnih obroka, mada je najdelotvorniji ako se uzima između obroka i pre spavanja. Čaj se pije vruć i u gutljajima, zaslađen medom, ako je reč o oboljenjima disajnih organa, dok se za lečenje organa za varenje (želuca i creva) pije bez meda, nezaslađen.

Eterično ulje anisa od davnina je u upotrebi za kontrolu apetita. Ulje se pokazalo delotvornim i u pospešivanju cirkulacije i uklanjanju celulita. Međutim, treba voditi računa da se eterično ulje ne drži na svetlosti i vazduhu, jer tako gubi važan sastojak anetol. Dobri poznavaoci savetuju da je najbolje svaki put koristiti sveže ulje.

​http://www.b92.net/superzena/hrana.p...&nav_id=690251

[Nežnicah]

PRIRODNI DIURETIK I MOĆAN AFRODIZIJAK

Špargla je odličan izvor vitamina, ublažava PMS, reumatski artritis, snižava krvni pritisak i jedan je od najjačih diuretika




Iako nije priznata kao lekovita biljka, upravo je lekovitost proslavila šparglu u istoriji. U staroj Kini, jedna vrsta špargle koristila se kao lek protiv suvog kašlja, čireva i otoka, za ublažavanje bolova u nogama... U Francuskoj šparglu su hvalili kao diuretik, koji ima moć da rastvara kamenje u bubregu. A u 15. veku ovom „jelu s bogataških stolova" je dodeljen status moćnog afrodizijaka.
Danas se špargle uzgajaju u većini zemalja, a one koje nalazimo na tržištu uglavnom su sa područja Mediterana, Perua, Meksika i Sjedinjenih Država.

Biljka koja leči
Špargla je lekovitija od mnogih priznatih lekovitih biljaka, a njen koren se u nekim zemljama odavno koristi u medicini. Deluje kao blagotvorno sredstvo protiv zatvora, preporučuje se anemičnim osobama i upotrebljava se kao oblog protiv ekcema. Špargla je odlična hrana za dijabetičare, slabašne osobe i rekonvalescente. Njena lekovitost potiče od asparaginske kiseline (aminokiselina), koja stimuliše diurezu. Zbog visokog sadržaja folne kiseline, preporučuje se ženama koje se pripremaju za trudnoću, ali izrazito nervozne osobe i oni koji pate od nesanice treba da je izbegavaju. Špargle su dobar izvor vitamina B2 i B6 i vredan izvor kombinacije nutrijenata koja, prema brojnim istraživanjima, deluje na smanjenje nivoa homocisteina. (Homocistein je aminokiselina, udarni element iz kojeg nastaju proteini. Telo ga koristi za proizvodnju proteina i obnavljanje tkiva.) Visok nivo homocisteina prepoznat je kao faktor rizika u razvoju srčanih bolesti. Špargla se od davnina koristi i za ublažavanje simptoma PMS-a, reumatoidnog artritisa i kod povišenog krvnog pritiska. Ipak, smatra se da je najznačajnije njeno diuretično svojstvo. Špargla se preporučuje pri otežanom mokrenju, osobama obolelim od gihta, vodene bolesti i reume, ali se izričito zabranjuje bolesnicima s akutnom upalom zglobova, mokraćnih puteva i prostate.

Energetska vrednost
Špargla ima malu energetsku vrednost (100 grama ima 79 kJ ili 19 kcal), jer je siromašna belančevinama (1,7 odsto), ugljenim hidratima (2,6 odsto) i mastima (0,1 procenat). Hranljiva vrednost špargle je u sadržaju mineralnih sastojaka i vitamina. U proseku sadrži oko 600 mg mineralnih sastojaka, od čega više od trećine otpada na kalijum. Ostalo su fosfor, sumpor, kalcijum i magnezijum. Osim toga, ima i nešto gvožđa, bakra, cinka, fluora, joda i drugih mikroelemenata. Od vitamina, najbogatija je vitaminom C (23 mg), ali sadrži i dosta beta-karotina (provitamin A) i skoro sve vitamine grupe B.

Špargla u kuhinji
Ova biljka dospeva vrlo rano u proleće, kada na pijacama nema mnogo svežeg povrća. Špargle se mogu jesti kuvane, a pogodne su i za konzerviranje. Od njih se pripremaju supe, salate i variva. Spoljašnji slojevi špargle sadrže najviše vitamina i mineralnih soli, što znači da ih treba blago očistiti, a ne skroz oljuštiti. Nije svejedno ni kako ćemo ih kuvati. Izdanci se povežu u snop, stave u duboki lonac s vrhovima okrenutim nagore, a zatim se voda nalije do polovine. Kuva se obavezno poklopljeno. Pipremljene špargle su izvanrednog ukusa, a i hranljivost im je uglavnom sačuvana. Ako su već postale drvenaste i nisu za pripremanje salate ili variva, mogu se skuvati u čorbi od povrća, kojoj će znatno poboljšati ukus. Takva čorba je sjajna za osobe osetljivog želuca.

Korisni saveti
- Kupujte špargle koje nisu drvenaste.
- Pri kuvanju, špargle gube skoro polovinu mase, imajte to na umu kada razmišljate o količini koju kupujete.
- Pripremite špargle maksimalno dan-dva pošto ih kupite.
- Čuvajte špargle u frižideru tako da dno bude zamotano u papir.
- Pri pripremanju špargle nemojte koristiti posude od gvožđa jer tanini mogu da reaguju sa gvožđem i dovedu do gubitka boje stabljika.

[Nežnicah]

Grčko seme - Piskavica
Trigonella foenumgraeceum

Neki stručnjaci smatraju da je ovo najbolji začin za pripremu pirinča i krtolastog povrća. Seme je aromatično, blago gorkog, ljutog i slatkog ukusa a energija mu je zagrevajuća. Ishranjuje i čisti limfu, krv, koštanu srž, nervni i reproduktivni sistem. Pozitivno deluje na sisteme organa za varenje, disanje i urogenitalni sistKlice (izdanci) grčkog semena su veoma ukusne i hranljive i dobro ih je jesti kod masne i lenje jetre i slabosti muške polnog sistema.
Odmah posle porodjaja dobro je piti čaj od semenki piskavice radi bržeg zarastanja uterusa, obnavljanja snage i poboljšanja količine i kvaliteta majčinog mleka.
Piskavica deluje:

• Stimulativno
• Tonično
• Protiv šlajma
• Podmladjujuće
• Kao afrodizijak
• Diuretično

Više o piskavici

Piskavica se još od drevnih vremena koristi i kao začin i kao lekovita biljka. Zbog specifičnih uslova gajenja, nije raširena i popularna u Zapadnoj Evropi, ali je zato na Istoku veoma cenjena. Značajno mesto zauzima i u hilandarskim receptima za lečenje travama.
Čaj od piskavice je popularno sredstvo kod disajnih problema kao što su bronhitis, kašalj, šlajm, začepljeni sinusi i slični problemi povezani sa hladnoćom i vlagom. U ove svrhe se jedna kašičica semenki potopi u 200ml vode i zagreje do ključanja. Nakon toga se ostavi poklopljeno, dok se ne ohladi dovoljno da može da se pije. Prohladjen čaj dobro je zasladiti kašičicom meda.
U Indiji se piskavica masovno koristi za poboljšavanje i kvaliteta i količine majčinog mleka. Odmah posle porodjaja majkama se daje čaj od semena, često skuvanog u mleku, radi bržeg i potpunijeg oporavka, zarastanja uterusa i poboljšanja majčinog mleka.
Savremena nauka još nije sasvim objasnila delovanje fenugrika na mlade majke, ali pretpostavljaju da se to dešava zbog biljnih hormona prekursora koji se nalaze u semenu.
Semenke se koriste i kod muške impotencije, protiv groznice i menstrualnih problema, a lišće je odlično protiv anemije jer sadrži veliku količinu gvoždja.

[причалица]

Zova: Eliksir za celo telo


Podstiče znojenje, a pomaže i u terapiji organa za mokrenje i disanje



PO dobrim osobinama zova (Sambucus nigra) je poznata odavno, još od doba Teofrasta i Plinija. Travarima jer leči mnogobrojne bolesti, poljoprivrednicima zato što popravlja kvalitet zemljišta, a u drugoj polovini 20. veka potvrdila se i kao dobar „čistač“ radioaktivnosti.

Bilo da je još grm ili je već drvo, bazga, kako je često nazivaju, raste svuda, najviše po vlažnim, zapuštenim mestima, po obodu šuma i šumskim prosecima.
Rano olista, grane su joj ispunjene belom srži, a prepoznatljiva je po sitnim, mlečnobelim cvetovima jakog mirisa, udruženim u lepe, krupne račvaste cvasti slične štitu.

Zavisno od nadmorske visine, zova cveta od maja do jula. Cvetovi se beru po sunčanom vremenu, čim cvetići u cvastima počnu da se otvaraju.
Precvetale se ne smeju brati jer nemaju prijatan miris i sušenjem gube lekovite osobine.

Travari preporučuju da se cvasti pažljivo odrežu, što pre u korpi odnesu kući, nanižu na konac kao duvan i obese na vrlo promajno i neosunčano mesto, poput tavana, da se što brže osuše i što manje potamne.

Ukoliko se cvetovi suše u sušionicama one ne bi trebalo da se zagrevaju više od 40 stepeni. Do korišćenja, osušena zova kratkotrajno može da se čuva u platnenim kesicama, na suvom i tamnom mestu.



Za dugotrajno, višemesečno čuvanje, suve cvasti bi trebalo da se odlože u drvene sanduke obložene hartijom, ili u dvostruke papirne kese s obzirom na to da cvet privlači vlagu i brzo pobuđa.

Stručnjaci, inače, kažu da hemijski sastav zovinog cveta još nije pouzdano utvrđen, ali zna se da sadrži heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigozid (cijanogenski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanine, etarsko ulje nepoznatog sastava, smolu, šećer, holin i organske kiseline.

Od cvetova zove se pripremaju čajevi koji podstiču znojenje u slučaju nazeba i pojačavaju mokrenje (diuretik), dok se u kozmetologiji koristi za pripremanje preparata koji koži daju glatkoću i omekšavaju je (emolijens).

Ova biljka je nezaobilazan sastojak svih preparata koji blago pročišćavaju creva (laksans), a tradicionalno se koristi i za lečenje organa za mokrenje i disanje. Kupka od ovih cvetova krepi telo i vraća vitalnost organizmu.

Ipak, iako se najviše govori o cvastima zove, u narodnoj medicini, za lečenje mnogobrojnih oboljenja, upotrebljavaju se i list, plod i unutrašnja kora zove. I u kori i listu ima alkaloida sambunigrina i purgativne smole, a u kori još i saponina, tanina i holina.

Kora, tvrde travari, deluje protiv zatvora (purgativ), a u većoj dozi i kao diuretik i izaziva dijareju.

Plodovi zove su sitne, kad sazre tamnoljubičaste bobice pune crvenomodrog soka. Sadrže mnogo šećera i jabučne kiseline.

U nekim krajevima od zrelih sočnih plodova priprema se rakija. Nekada se od soka bobica pripremao gust ekstrakt (Roob Sambuci), koji se upotrebljavao za blago čišćenje creva.

Osim ove vrste, postoje još crvena ili planinska zova (Sambucus racemosa) i burjan ili aptovina (Sambucus ebulus), ali se u narodnoj medicini retko upotrebljavaju, najčešće protiv reumatskih tegoba.

Malo je poznato da se cvetovi zove koriste i za ishranu, a obično se pohuju. Stručnjaci podsećaju da se cvetovi za ishranu, kao i za pripremanje čajeva, kupuju u specijalizovanim prodavnicama ili da se beru u čistim, ekološki očuvanim sredinama, a nikako kod florista ili na pijaci, jer su ti cvetovi najčešće tretirani raznim hemikalijama. Cvetovi se, takođe, pripremaju odmah čim su kupljeni ili ubrani, da bi zadržali svetlu boju i ukus.

[причалица]

nastavak:

RECEPTI

Za preznojavanje
- 10 g zovinih cvetova
- litar vode

Zovin cvet prelijte litrom proključale vode, poklopite i posle pola sata procedite. Čaj pijte topao, svaki drugi sat po čašu, a po želji možete da ga zasladite sirupom od višnje.


Umesto diuretika
- 30 g zovinih cvetova
- 30 g peršunovog lista
- 30 g kleke
- 10 g morača

Sa pola litra proključale vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite i ostavite da prenoći. Ujutro procedite i pijte tri puta dnevno po čašu čaja, pre jela.


Podstaknite iskašljavanje
- 30 g zovinih cvetova
- 30 g podbela
- 20 g cveta belog sleza
- 20 g morača

Sa četiri decilitra vode poparite tri kašike mešavine i poklopite. Posle dva sata procedite i svaki drugi sat uzimajte po kašiku čaja.


Zaustavite veliki kašalj
- 20 g zovinih cvetova
- 20 g rosulje
- 20 g lišća pitomog kestena
- 20 g bokvice
- 20 g majčine dušice

Sa četiri decilitra ključale vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite i procedite posle dva sata. Uzimajte po kašiku čaja svaki drugi sat.


Kupka
- 3-4 veća cveta zove
- 1/2 l vode
- pola decilitra alkohola (70 procentnog)

Cvetove poparite vodom, dodajte alkohol, odmah poklopite i posle dva sata procedite. U kadu napunjenu vodom uspite kupku, lezite u kadu i opustite se petnaestak minuta. Vlažno telo namažite hidratantnim losionom.
NAPOMENA: Ova količina kupke je dovoljna za dva kupanja.


Sirup
- 25 većih cvetova zove
- 5 kg šećera
- 10 kesica limuntusa
- 2 kesice konzervansa
- 5 l vode

U lonac sipajte vodu, šećer, limuntus i dobro promešajte. Dodajte zovine cvetove i još malo mešajte drvenom varjačom.
Ostavite da odstoji 24 časa i povremeno promešajte da bi se šećer istopio.
Procedite kroz sterilnu gazu, dodajte konzervans i mešajte dok se ne otopi. Sok sipajte u staklene flaše, dobro zatvorite i čuvajte na hladnom, tamnom mestu.
Pre nego što poslužite dve-tri kašike sirupa rastvorite u čaši vode.

[Nežnicah]

Evo još malo o čuvarkući...


Чуваркућа
За упалу ува 2-3 капи свеже чуваркуће накапати у уво
ЧУВАРКУЋА И МЕД - лек за стомак (миоме и цисте на матерници)


Листове чуваркуће потребно је самљети и исцедити сок у једну посуду. Тада додати сок у мед и измјешати да се сатојци сједине. Тако направљен мед са чуваркућом потребно је да се остави 7 дана да одстоји на топлом мјесту, после тога је мед спреман за употребу.

Важна напомена - смјесу чуваркуће и меда узимати на гладан стомак прије јела по једну кашику, посље узимања меда потребно је два сата да се не конзумира ништа од хране.

Састојци:
Мед 1 килограм
Чуваркућа 500 грама

Зими због смањене физичке активности долази до повећаног задржавања штетних материја у организму. Смеса од меда и чуваркуће убрзава метаболизам и чисти тело од свих штетних материја. Употреба ове смесе посебно је благотворна после обилних гозби и разних прослава.

ЧАЈ ОД ЧУВАРКУЋЕ

Састојци:
2 кашичице листова чуваркуће,
1 чаша вреле воде.

Листове чуваркуће прелити чашом вреле воде и оставити да одстоји 2 сата. Процедити и пити по 1/4 чаше, 4 пута на дан, пре јела. Чај поспешује излучивање мокраће, а код пролива затвара. Помаже код јаке менструације, крваве дизентерије и упале уха.

ЧУВАРКУЋА, ЛИМУН И МЕД - за хемороиде

Лимун, који сте претходно добро опрали, убаците у воду с једном жличицом соде бикарбоне и пустите да одстоји један сат. Потом га добро исперите и нарежите на кришке, а затим заједно с 300 грама чистих листова чуваркуће самељите и проциједите кроз газу. У текућину додајте 750 грама ливадског меда и промијешајте дрвеном жлицом. Свако јутро наташте узмите једну жлицу смјесе (може се користити отприлике мјесец и пол дана, а смјесу је потребно држати у хладњаку

[причалица]

TREŠNJA


Ova voćka najzdravija je i najukusnija sirova jer kada se termički obrađuje, gubi veliki deo arome, boje i slatkoće. Prilikom kupovine treba voditi računa da je plod čvrst, neoštećen i što više crven. Peteljke svežeg ploda su zelene, nikako tamne ili smeđe. Ukoliko želite da traju duže treba ih neoprane spakovati u plastične kese, i u frižideru čuvati najduže dva do tri dana.

Trešnju treba jesti što više jer je jako lekovita. Po šoljici serviranja trešnje sadrže zanemarljivih 85 kalorija i vrlo malo masti, ali su zato bogate belančevinama, ugljenim hidratima, vitaminima A, C, a u nešto manjim količinama ima vitamina B1, B2, B3 i B6. Sadrže dosta folne kiseline, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka.

U narodnoj medicini lek su za giht i artritis, a poznavaoci tvrde da je 20 trešanja deset puta delotvornije od aspirina. Naučnici iz Mičigena dokazali su da imaju i izuzetno antiinfektivno delovanje, kao i da kao bogata riznica antioksidanasa usporavaju dejstvo uzročnika starenja. Trešnje pomažu i protiv bolesti srca, a imaju i antikancerogena svojstva koja potiču od flavonoida izokvercina i kvercina.

Osim toga, elaginska kiselina snažan je antioksidans koji sprečava oštećenje DNK ćelije, a samim tim smanjuje mogućnost oboljevanja od raka.Trešnje mogu da se jedu u neograničenim količinama jer ne iritiraju želudac.

Sjajan su izvor bora, koji u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom povoljno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu.

Međutim, trešnje nikako ne treba jesti pre ručka jer mogu da uspore izlučivanje želudačnih sokova za varenje, što posebno može da oteža varenje mesa.

ČAJ, TINKTURA I SOK

Protiv bolesti bubrega i mokraćnih organa šaku peteljki trešanja treba skuvati u litri vode. Peteljke se kuvaju 2 minuta od trenutka kada voda provri. Čaj se ostavi da malo odstoji, procedi i pije nezaslađen povremeno u toku dana u gutljajima.

* Protiv kamenja u bubregu treba piti čaj od trešnjinih peteljki. Kašičica peteljki prelije se sa 200 grama vode ili mleka i kuva 1-2 minuta. Zatim se čaj ostavi da odstoji poklopljen pet minuta, a onda procedi i pije tri puta na dan.

* Protiv srčanih tegoba treba usitniti 25 grama koštica trešnje, a zatim ih staviti u 80 ml jake rakije. Ostaviti da odstoji 10 dana na umerenoj temperaturi i piti dva puta dnevno po 5 kapljica.

* Protiv reume osam dana uzastopno treba piti sok od svežih trešanja. Sok se pije tri puta na dan po jedna čaša.

Za uklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti treba, tri puta na dan, pojesti po 250 grama ovog voća.

[причалица]

Lan

Laneno seme je odličan izvor omega-3-masnih kiselina, ali i vitamina i oligo elemenata (fosfora, kalcijuma, kalijuma, cinka, selena, mangana…). Najznačajniji sastojak semena je sluz koja se iz celog semena oslobađa u prisustvu vode. Sadrži i fitoestrogene-biljne hormone hemijske strukture slične estrogenu. Njegova ljuska je tanka, ali bogata celuloznim vlaknima, pa je nesvarljiva. Zato se najbolje iskorišćava mleveno seme.

Upotreba lanenog semena se zbog svojih mnogobrojnih lekovitih dejstava preporučuje za lečenje raznih bolesti i stanja, kao i u ishrani zdravih osoba, preventivno. Njegova dejstva su:

1. Regulacija nivoa holesterola i prevencija kardiovaskularnih bolesti
Omega-3-masne kiseline su polinezasićene kiseline koje povećavaju HDL frakciju, istovremeno smanjujući aterosklerotski index i LDL holesterol. Preporuka za one koji pate od visokog pritiska ili nekog kardiovaskularnog oboljenja. Sadrži alfa-linolensku kiselinu koja smanjuje mogućnost nastanka srčanog udara.

2. Stabilizacija nivoa šećera u krvi.
Utiče na smanjenje glukoze u krvi

3. Artritis
Deluje protivupalno i tako olakšava tegobe i sve to zbog visokog sadržaja omega-3 kiselina.

4. Opstipacija
Laneno seme nabubri i stvori sluz koja mehanički pomaže pražnjenje creva. Prirodni je laksativ, koji je bezbedan za upotrebu i kod beba.

5. HemoroidiOlakšava probavu i time ublažava tegobe od strane hemoroida.

6. Smanjuje kašalj i olakšava iskašljavanje
Upravo zbog visokog sadržaja sluzi pomaže kod suvog, neproduktivnog kašlja. Korisno je kombinovati laneno seme i slez.

7. Osteoporoza
Sadrži kalcijum i fosfor, kao i fitoestrogene, pa je dobro u prevenciji kod žena u menopauzi.

8. Menopauza
Uublažava tegobe, jer sadrži fitoestrogen-lignin, koji je odlična alternativa estrogenskoj terapiji.

9. Prevencija i podrška u lečenju raka dojke
Jer sadrže lignine koji imaju antioksidantno i antikancerogeno dejstvo.

10. Prevencija tumora prostate i debelog creva

11. Čir na želucu i gastritis
Ublažavaju se zbog prisustva sluzi

12. Detoksikacija
Laneno seme vezuje toksine, soli teških metala iz creva tako ih izbacujući iz organizma.

13. Mršavljenje
Zbog velike količine biljnih vlakana dodatak svakoj redukcionoj ishrani.

14. Ekcemi, psorijaza, akne, opekotine
pomaže regeneraciju ćelija kože

15. Depresija
Smanjuju rizik od pojave depresije, a deluje i na pamćenje i učenje.

[причалица]

nastavak:

Način upotrebe lanenog semena

Čaj se dobija prelivanjem intaktnog semena lana sa vrućom vodom. Tako se u vodu ispuštaju sluzave materije.

Ulje lana. Dobija se hladnim ceđenjem iz semenki i vrlo je lekovito. Međutim, ne sadrži ni lignine ni celulozu. Ne sme se termički tretirati, koristi se samo za prelivanje i kao dodatak, najbolje mlečnim napicima.

Samleveno seme. Može se pomešati sa medom, dodati u jelo ili razmutiti u vodi ili soku i jednostavno popiti.

Celo seme lana.Može se pomešati sa medom ili dodati u musli i tako pojesti. Potrebno je dobro sažvakati i popiti velike količine vode.

[причалица]

nastavak:

Upotreba lanenog semena u prevenciji i lečenju bolesti

Lečenje opstipacije – dve kašike semena preliti šoljom vruće vode, promešati, poklopiti šolju i ostaviti da odstoji sat vremena, zatim presuti tečnost u šolju i popiti je ujutro našte (na prazan stomak). Laneno seme će da nabubri i ispusti sluz, sadržanu u tečnosti. Na taj način, popijena tečnost pomaže kod zatvora.

Prevencija srčanog infarkta - dve supene kašike samlevenih semenki, popiti sa puno tečnosti. Umesto semena može se uzeti supena kašika lanenog ulja.

Osteoporoza - napraviti mešavinu meda, semenki lana, semenki suncokreta i bundeve i oraha. Pomešati jednake količine (po 1 supenu kašiku) samlevenih semenki i oraha sa 500 g meda. Uzimati po 1 kašiku svako jutro.

Suv,neproduktivan kašalj - pomešati jednake količine lanenog semena i crnog sleza. Od toga uzeti 2 supene kašike i preliti sa 2 dl ključale vode. Ostaviti da odstoji i procediti. Piti tokom celog dana.

Kožne bolesti – ulje lana i ulje susama pomešati u jednakim količinama i dodati 10 kapi ulja ruzmarina. Ovo ulje namazati u kožu glave za lečenje seboreje. Takođe se može stavljati na isušene krajeve kose, a odlično je za negu suve i oštećene kože.

[причалица]

nastavak:

Saveti

1. Laneno seme se može koristiti i kod jako male dece, trudnica i dojilja, ali 1-2 kašike dnevno.

2. Kod upotrebe lanenog semena potrebno je piti puno tečnosti, prvenstveno vode.

3. Samleveno laneno seme treba čuvati u zatvorenoj posudi u frižideru, jer će brzo užegnuti. Celo seme nije toliko kvarljivo, pa može da se do korišćenja odloži na hladnom i mračnom mestu, u zatvorenoj posudi.

4. Semenke lana se mogu samleti u mlinu za kafu ili istucati u avanu.


Upozorenja

1.Najbolje je samleti seme neposredno pre upotrebe.

2. Laneno ulje treba držati u flaši tamne boje, i to na hladnom i mračnom mestu. Kupovati mala pakovanja i potrošiti u roku od 3 nedelje po otvaranju, jer je vrlo kvarljivo.

3. Postoji mogućnost pojave alergije na laneno seme.

[причалица]

TRNJINA



Raste po krčevinama, obodima šuma, živim ogradama, kraj starih željezničkih pruga, takoreći svuda. Cvjeta rano, u martu i aprilu. Plodovi s prečnikom od približno jednog centimetra, pomodre već krajem avgusta, iako ne beremo sve do novembra. Cvijet mu je ljekovit, ulazi u sastave čajnih mješavina, a beremo ga kad je poluotvoren. Pažljivo ga treba osušiti u hladu na promaji, i čuvati dobro zapakovanog, na suvom i hladnom mjestu. No, sad nas, ipak, više zanimaju plodovi – trnjine, posljednja vrsta divljeg voća koja istrajava na golim trnovitim granama do kasnog zimskog doba.

Berba: Kod branja trnjina pravilo je “bolje prekasno, nego prerano”, što znači treba čekati slane. Najbolje je da ih odmah upotrijebimo, ali možemo ih osušiti kao i drugo voće pa drfžati u dobro zatvorenim teglama i poslije koristiti. Osušene upotrebljavamo za dodatak kompotima i voćnim čajevima.

Priprema: Sirovi plodovi su kiseli i vrlo trpki. Međutim, više uzastopnih slana potpuno će im oduzeti te karakteristike. Potom nam se ukazuju razne mogućnosti da od njih napravimo žele, marmeladu, kompot, gusti sok, vino, sirće, različite likere…Sok i marmelada pomažu kod zatvora, vino i likeri su originalan aperitiv. Podli i dovitljivi engleski trgovci su ga dodavali čuvenom vinu portu, tako da su Britanci tada pili više porta nego što ga je Portugal proizvodio. (Sjetite se: i vino od zovinih bobica dodavali su portu, pa je u Portugalu zbog toga bilo zabranjeno sađenje zove!). No pozabavimo se mi ovim nama priličnijim receptima.

[причалица]

nastavak:

Vino od trnjina: Treba nam 1,2 kilograma trnjina, 1,1 kilogram šećera, 5 litara vode i 1 dekagram kvasca. U 2,5 litra vode kuvamo trnjine 20 minuta. Dobro ih zgnječimo kutlačom da im kožica ispuca. Sačekamo da se masa ohladi. Ocijedimo tekućinu u dovoljno veliku posudu pa dolijemo preostalu količinu vode u kojoj smo rastopili šećer. Aktiviramo kvasac i dodamo ga tekućini. Prekrijemo platnenom krpom. Nakon tri dana tekućinu prelijemo u stakleni galon, podesimo vrelnu cijev i ostavimo na toplom dok se vrenje ne završi i vino ne izbistri, to jest približno 3 mjeseca. Vino otočimo i flaširamo. Vrijeme mu popravlja ukus, tako da ga je najbolje ponuditi tek sljedeće zime!

Voćni sir od jabuka i trnjina: Potrebno nam je 1,25 kilograma još nedozrelih jabuka, 1 kilogram trnjina, 3 decilitra vode i šećer.Jabuke očistimo, dodamo trnjine i u vodi kuvamo dok ne omekšaju. Masu zgnječimo i propasiramo. Dodamo joj jednaku količinu šećera i kuvamo na jakoj vatri dok se ne zgusne – otprilike jedan sat. Pri tome je neprestano miješanje neophodno jer će nam brbljava masa “uljepšati” šporet i okolinu.Voćni sir još vruć napunimo u čiste tegle i zatvorimo. (Možemo ga izliti i u pekač te ostaviti nekoliko dana da se stvrdne, nakon čega ga izrežemo, zamotamo u celofan i ostavimo na suvom mjestu).Ovakav voćni sir odličan je uz hladno meso.

Žele od trnjina: Trebaju nam trnjine, voda i šećer.Trnjine stavimo u posudu, dolijemo još toliko vode, pokrijemo, uzavremo i kuvamo 40 minuta. Možemo se ispomoći pretis-loncem jer nam je za isti rezultat trebaće nam samo 5 minuta kuuvanja!Masu izlijemo u platnenu vrećicu i ostavimo preko noći da se tekućina ocijedi. Na litar dodamo 75 dekagrama šećera i kuvamo dok se kapljica na hladnom tanjiru ne stvrdne. Vrućim želeom napunimo tegle i zatvorimo.