Anis
Za začinsku biljku anis (Pimpinella anisum) znali su još stari Egipćani pre tri i po hiljade godina.
Danas se anis najviše koristi kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima anisom se začinjavaju sosovi, variva i salate.
Pekmez i kompot od šljiva, takođe, dobija posebnu notu ako mu se doda anis, pa se ovaj začin dosta koristi i u industriji kolača i slatkiša, ali i kozmetičkih proizvoda i kod proizvodnje likera
U celom svetu postoje likeri i rakije sa mirisom anisa, među kojima su najpoznatiji francuski perno, turski raki, grčki uzo i makedonska mastika. Lekoviti delovi anisa su plod, odnosno zrelo seme, koje sadrži eterično i masno ulje, proteine, ugljene hidrate. Dominantni sastojak eteričnog ulja je transanetol od koga i potiču specifična aroma i slatkast ukus. Poseduje vitamine A i C, folnu kiselinu, kao i minerale kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum.
Seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje. Anisov čaj spremljen sa pola kašičice meda i svežim listićem nane, vrlo uspešno otklanja mučninu. Za uklanjanje osećaja nadutosti lek se sprema tako što se kašičica samlevenih plodova anisa kuva desetak minuta u 2 dl mleka. Kada se mleko ohladi doda se kašičica meda, i tako spravljeno pije nekoliko puta u toku dana, dok smetnje ne prestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa koji se žvaću.
Zagovornici narodne medicine seme anisa preporučuju kao delotvorno sredstvo koje čisti krv i jača nerve. Preporučuju ga i za čišćenje nakupljene sluzi iz pluća, želuca, mokraćne bešike i bubrega, ali i za regulisanje neredovne menstruacije. Preporučuje se i osobama koje pate od nesanice.
Takođe, univerzalni čaj od anisa narodni lekari posebno preporučuju onima koji imaju problema sa disajnim putevima i varenjem. Spravlja se tako što se jedna kašičica semena anisa prelije sa dva decilitra ključale vode i ostavi poklopljeno da odstoji 15 minuta, a zatim procedi.
Čaj se pije tri puta dnevno posle glavnih obroka, mada je najdelotvorniji ako se uzima između obroka i pre spavanja. Čaj se pije vruć i u gutljajima, zaslađen medom, ako je reč o oboljenjima disajnih organa, dok se za lečenje organa za varenje (želuca i creva) pije bez meda, nezaslađen.
Eterično ulje anisa od davnina je u upotrebi za kontrolu apetita. Ulje se pokazalo delotvornim i u pospešivanju cirkulacije i uklanjanju celulita. Međutim, treba voditi računa da se eterično ulje ne drži na svetlosti i vazduhu, jer tako gubi važan sastojak anetol. Dobri poznavaoci savetuju da je najbolje svaki put koristiti sveže ulje.
http://www.b92.net/superzena/hrana.p...&nav_id=690251