Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milan Kundera, rođen 1. aprila 1929. u Brnu (Čehoslovačka), pisac je češkog porekla, pisao je na češkom i francuskom jeziku. Najpoznatija dela su mu Nepodnošljiva lakoća postojanja i Šala.
Biografija [uredi]
Kundera je završio srednju školu u Brnu, napustio je studije književnosti i estetike na Karlovom univerzitetu i prešao na čuvenu prašku Filmsku akademiju, gde je, nakon diplomiranja, ostao kao predavač svetske književnosti. Rano je pristupio Komunističkoj partiji, da bi dve godine kasnije bio izbačen zbog "protivpartijskog delovanja". 1968. je učestvovao u Praškom proleću i polemisao je sa Vaclavom Havelom.
1975. se preselio u Francusku i retko se pojavljuje u Češkoj. Od osamdesetih nadalje piše na francuskom jeziku.
Dela [uredi]
Iako je objavljivao i eseje, zbirke pesama i drame, Kundera je najpoznatiji po svojim romanima i sebe smatra prevashodno romanopiscem. Najpoznatija dela su mu:
* Šala (Žert), 1967.
* Smešne ljubavi (Směšné lásky), 1968.
* Život je drugde (Život je jinde), 1969.
* Oproštajni valcer (Valčík na rozloučenou), 1976.
* Knjiga smeha i zaborava (Kniha smíchu a zapomnění), 1979.
* Nepodnošljiva lakoća postojanja (Nesnesitelná lehkost bytí), 1984.
* Besmrtnost (Nesmrtelnost), 1990.
* Usporavanje (La Lenteur), 1993.
* Identitet (L'Identité), 1998.
* Neznanje (L'Ignorance), 2000.
Kundera je bio izuzetno čitan u bivšoj Jugoslaviji, sarajevski izdavač "Veselin Masleša" 1984. je objavio njegova sabrana dela.