sunčanje

[Maca]

suncanje u hladovini

[Bisernica]

Rodjena sam i odrasla i pola života provela na moru i nikad nisam izgorela,ni kao dete,
a u to vreme niti se mazalo niti mackalo sa bilo čim.Najbolje se pocrni ako se neprekidno
kreće,a tako je i najmanja mogućnost da se izgori na suncu.TZato na plaži nadjite društvo
za picigin ili neku drugu igru loptom,za vožnju barkom ili hladno pivo pod suncobranom .
Koristim kokosovo ulje,koje dobijem od prijatelja koji godinama živi na Bahamima i neprekidno
je izložen mnogo jačem suncu nego je kod nas.Ne ležim na plaži po ceo dan,uglavnom se krećem
plivam,sedim u restoranu na terasi pod suncobranom i imam dobru boju

[QueenOfClubs]

Питам се одакле та жеља за тамним теном.
Кад се вратим с мора сви меркају колико сам поцрнела и по томе доносе закључак како ми је било.
Прва реакција – ијао што си лепо поцрнела.
Мени то никако није лепо и све ме сврбуцка, изгледам старије, ал људи се тако озаре, види се да им је мило што сам црна, па се насмешим и ја.
А да не спомињем соларијуме... Мене ништа и нико не би могао да натера да легнем у ту кутију с лампама, али опет гледам реакције на накварцоване.
Ијао, који је то соларијум, ел турбо? Колико кошта, ел се заказује...
Свашта.
Посебна прича су креме за самопотамњивање.
Да, купила сам **** и сјајна је, не оставља трагове на одећи а види како сам лепо црна...

И зашто, зашто је нашим девојкама толико битно да су црне, док је оним црнима битно да су беле?

[dr.Kadžija]

И шта нам саветујеш?

Da ne izbegavate Sunce preterano, i da preterano izbegavate SPF kreme
Ne kažem da bi ljudi trebalo po ceo dan da se čvare na Suncu, ali da beže, da se sklanjaju, da se mažu (uglavnom) toksičnim hemikalijama ...to je van svake pameti...to ponašanje isilovano, izazvano je uterivanjem straha i agresivnim PR-om.
Kada bih ja interpretirao ''naučne'' mantre, onda bi to izgledalo ovako - nemojte izlaziti na Sunce između 11 i 16, ali vam ništa neće biti ako npr svakog sata u tom periodu provedete po 10tak min na suncu, ili, neće vam biti ništa ako ste napolju u tom periodu, ali ne sve vreme na Suncu.
Kao ''zaštita'' može da bude svako prirodno ceđeno ulje, ali najbolja su bademovo i kokosovo. Kantarionovo ulje ne koristiti na Suncu, tj ne izlagati se Suncu ako se mažete kantarionovim uljem. Sva ostala mogu - maslinovo, kanabisovo, orahovo, čičkovo...

[dr.Kadžija]

Rodjena sam i odrasla i pola života provela na moru i nikad nisam izgorela,ni kao dete,
a u to vreme niti se mazalo niti mackalo sa bilo čim.Najbolje se pocrni ako se neprekidno
kreće,a tako je i najmanja mogućnost da se izgori na suncu.TZato na plaži nadjite društvo
za picigin ili neku drugu igru loptom,za vožnju barkom ili hladno pivo pod suncobranom .
Koristim kokosovo ulje,koje dobijem od prijatelja koji godinama živi na Bahamima i neprekidno
je izložen mnogo jačem suncu nego je kod nas.Ne ležim na plaži po ceo dan,uglavnom se krećem
plivam,sedim u restoranu na terasi pod suncobranom i imam dobru boju

Svaka čast ...potpuno je pogrešan koncept - idem da se sunčam.
Kokosovo ulje ima najsličniju strukturu prvom sloju potkožnog masnog tkiva čoveka

[dr.Kadžija]

И зашто, зашто је нашим девојкама толико битно да су црне, док је оним црнима битно да су беле?

Zato što žive u crno belom svetu ...pa im dosadi i hoće malo da menjaju...da vide kako je drugoj strani

[Zazijavalo]

Razlog zašto se ne treba sunčati nalazi se na donjoj slici.

[kojica]

jaoj...

i još jedno jaoj za što su skupe kreme sa sunčanje... pa ono nije normalno..

[kojica]

5 mitova o preplanulosti kože

Iako nas lekari upozoravaju da sunčanje nije bezbedno, neki ljudi i dalje insistiraju na
preplanulosti. Treba da znate da vas tamna koža može mnogo koštati.

Tamnjenjem se koža prirodno štiti od sunca, ali to je istovremeno izuzetno iscrpljuje.
Ultraljubičasti zraci sunca izazivaju veće ili manje oštećenje kože u zavisnosti od toga
koliko ste mu izloženi.

Duga popodneva na plaži mogu rezultirati opekotinama, plikovima i ljuštenjem. Takođe,
preterano izlaganje toploti može da vodi toplotnom udaru, stanju koje se događa onda
kada organizam izgubi sposobnost termoregulacije.

Kao posledice javljaju se bore, pege i prerano starenje. U najgorem slučaju – i rak kože.

Mnoge zablude postoje kada je reč o bezbednom sunčanju, a predstavljamo vam pravu
istinu koja stoji iza pet najčešćih mitova.

[kojica]

1. Solarijum je bezbedan

Naučnici i lekari se slažu: Ne postoji bezbedan način da pocrnite, a ni solarijum nije
izuzetak. Oni funkcionišu tako što kožu izlažu ultraljubičastim zracima koji dokazano
izazivaju rak kože.

Što duže ostajete u solarijumu, to se izlažete većoj opasnosti, naročito ako ih
posećujete pre tridesete godine. Mnoge zemlje razmatraju ili su usvojile zakone zabrane
upotrebe solarijuma za mlađe od 18 godina.

Pre nekoliko godina, promovisani su solarijumi sa više UVA zračenja, jer su navodno
sprečavali opekotine. Međutim, stručnjaci su upozorili da UVA zraci mogu uticati na
pojavu melanoma.

Nemojte verovari ni u priču da u solarijumu možete nadomestiti manjak vitamina D.
Izlaganje prirodnim sunčevim zracima je sasvim dovoljno uz konzumiranje mlečnih
prerađevina, hleba, jaja i ribe.

[kojica]

2. Krema za sunčanje pruža svu potrebnu zaštitu

Krema je samo delić zaštite od sunca. Koža je upija, a ona odbija UVA i UVB zračenje
hemijskim ili fizičkim putem. Kreme sa “fizičkom” zaštitom sadrže sastojke poput oksida
cinka ili titanijum oskida koji formiraju zaštitni film na koži koji odbija zračenje.

Hemijske sadrže sastojke poput avobenzoena koji apsorbuju zrake. Svaka krema ima
nivo zaštite (SPF). Što je broj veći, to je zaštita bolja.

Kreme sa faktorom 15 sprečavaju prodor oko 93 odsto zračenja, dok SPF 30 odbija oko
97 odsto UVB zraka. Njena efikasnost zavisi od više faktora – koliko ste skloni
opekotinama, koliko je jako zračenje, kao i koju količinu kreme ste naneli.

Znojenje, plivanje, tuširanje, pa čak i visoka vlažnost vazduha smanjuju njenu
efikasnost. Iako na nekim kremama piše da su vodootporne, ne treba da im verujete.

Prilikom odabira kreme, odlučite se za onu koja ima taštitu od širokog spektra UVA i UVB
zračenja.

[kojica]

3. Postepeno sunčanje štiti kožu

Ako mislite da se koža može pripremiti za dugotrajno izlaganje suncu tako što ćete se
prethodno sunčati, varate se. Naime, ako ste već “uhvatili malo boje” to znači da je
vaša koža već reagovala na UV zračenje.

To je vidljiv dokaz da je ona oštećena. Time što ponovo izlazite na sunce rizikujete
dodatno starenje i čak rak kože. Kada je reč o kremama za samotamnjenje, njima se
nećete zaštiti od sunca.

Međutim, sadrže DHA hemikaliju koja postepeno farba mrtve ćelije na površini kože.
Zato “ten” traje sve dok se koža ne oslobodi tih naslaga, što se desi prilično brzo po
nanošenju, ali je neuporedivo sigurnije od sunčanja.

[kojica]

4. Tamnoputi ljudi ne moraju da brinu

Boja kože zavisi od količine melanina u epidermisu, odnoso spoljnjem delu kože. Melanin
pomaže da se koža zaštiti od negativnih efekata sunca, pa tako crnci imaju zaštitu koja
bi se mogla meriti kao 13,4 SPF jedinica, u poređenju sa svega 3,4 kod belaca.

Ta razlika objašnjava zašto je kod afroamerikanaca rak kože daleko ređi. Iako melanin
proizvodi određenu zaštitu od sunca, čak i izuzetno tamna koža može da izgori posle
dugotrajnog izlaganja.

Melanom, najopasniji oblik kancera, javlja se pak kod svih rasa. Jedan tio melanoma
(ALM) odgovoran je za 50 odsto svih slučajeva obolevanja od raka kože kod tamnoputih
ljudi.

On se naziva i “skrivenim” melanomom jer se razvija na mestima koja nije lako ispitati:
poput dlanova, ispod noktiju ili na mukoznim membranama.

U ranim fazama se čak i ne prepoznaje jer podseća na modricu. Bob Marli, legenda
regea, umro je od melanoma koji mu se nalazio na stopalu, a nije otkriven sve dok se
nije proširio na druge delove tela i postao neizlečiv.

[kojica]

5. Bezbedni ste kad je oblačno

Ako ste ikad dobili opekotine posle dana provedenog na snegu, znate da je ovo mit.
Ultraljubičasti zraci utiču na nas čak i kad je oblačno. Mnogi ljudi duže vremena provedu
napolju nadajući se da će ih oblaci zaštititi, ali ih taj lažni osećaj sigurnosti dovodi do
bolnih opekotina.

Sneg, voda i pesak reflektuju 85 odsto sunčevog zračenja, pa ako skijate ili ste na plaži
morate redovno nanositi kremu za sunčanje. Treba da vodite računa o zaštiti od sunca
svaki put kad planirate duže da se zadržite napolju.

Bogato nanesite kremu za sunčanje 30 minuta pre izlaska, utrljajte je i postupak
ponovite na svaka dva sata. Izbegavajte izlazak iz zatvorene prostorije između 10 i 14
časova kada je sunce najjače.

Nosite laganu, svetlu odeću i šešir sa širokim obodom kao i naočare sa zaštitom od UV
zračenja.

Rezultat: mlađi izgled i zdravija koža.

[причалица]

Preparati koji dobijaju rat protiv sunca
''Blic žena'', Jelena Milentijević, 05. 08. 2011. 00:02

Sunce je zdravo samo za duh. Od pogleda u vedro nebo i raspoloženje postaje vedro. Međutim, koži ne prija. Stručnjaci sve glasnije upozoravaju da je UV zračenje opasno za kožu, a kozmetolozi upozoravaju da koža usled izlaganja suncu dramatično brže stari, objašnjava Ljiljana Maričić-Grujić, urednica časopisa „Estetika“ i jedna od najupućenijih osoba kod nas u najnovije tendencije kozmetičke industrije.

– Zaštitni faktor je vaš najvernji letnji pratilac, koji mora biti prisutan i u vašoj hidratatnoj kremi, puderu, stiku za usne, kupaćem, pa čak i u majici u kojoj sedite na plaži. Odlična vest je što su ovog leta lansirani čak i anticelulit preparati koji sadrže SPF, tako da sve tipove nege možete da sprovodite i na plaži – kaže ona.

PRE SUNČANJA
Kapsule Heliocare pojačavaju otpornost kože na UV zračenje i pomažu regeneraciju. Uzima se jedna kapsula dnevno tokom godine, a dve tokom leta (2.900 din).
RoC Soleil Protexion + Anti Brown Spots je kombinacija UV filtera, uz ekstrakte soje, koji regulišu lučenje melanina i sprečavaju tamne fleke. Krema je pogodna i za osobe sa mešovitom i masnom kožom (1.806 din).
Transparentni sprej Eucerin, koji štiti kožu od negativnih posledica UV zračenja, stavlja se pola sate pre izlaska na sunce (1.389 din).

NA SUNCU
-417 kozmetika iz Mrtvog mora pruža duplu zaštitu, i od UVA i UVB zračenja, sprečava starenje kože, alergije i sve negativne posledice sunčanja (1.312 din).
Somatoline tretman za vitkije telo sa zaštitom od sunca SPF 30 topi salo, razbija celulit, drenira tkivo i umanjuje fotostarenje kože tela. Zagrevanje na suncu doprinosi delotvornosti kreme (3.780 din).
Exfoliac matirajući fluid SPF 50+ reguliše lučenje sebuma, deluje antibakterijski i antiinflamatorno. Matirajuće čestice otklanjaju višak sebuma, a najnovija generacija zaštitnih faktora efikasno štiti od sunca (1.909 din).

POSLE SUNČANJA
Dr Hauschka maska za lice izvrsno pomaže koži koja je bila izložena štetnom dejstvu sunca (2.663 din).
Heliocare puder SPF 50 sadrži filtere za UVA/B zaštitu i antioksidantnu zaštitu od fotostarenja. Postoji u tri boje, i verzija bez ulja za masnu kožu (2.600 din).
Eucerin After Sun ima laganu, svilenkastu teksturu i koža ga brzo upija. Regeneriše kožu posle sunčanja i ublažava alergijske reakcije (1.049 din).

OD SUNCA SE BRŽE STARI
Možda je preplanuli ten lep, ali ako je lepota zaista vaš cilj, izbegavajte sunce. Evo šta će sve sunčanje izazvati na vašoj koži:
• Bore i opuštena koža direktni su rezultat oštećenja koje uzrokuje sunce na potpornom tkivu građenom od elastina i kolagena.
• Hiperpigmentacija je pokušaj kože da se odbrani od prekomernog sunčanja stvaranjem veće količine melanina, što rezultira flekama na koži.
• Popucali i prošireni krvni sudovi, gruba koža, zadebljanja i keratoze još su neke od posledica izlaganja suncu. Sve ukupno, nimalo lepa slika, daleko od zdrave, jedre i blistave kože kakvoj težimo.
• Najveća opasnost od prekomernog izlaganja sunčevoj svetlosti svakako je melanom –najopasniji tip kancera kože.

KORISTITE ZAŠTITNU ŠMINKU
• Tečni i kameni puderi, kao i bronzeri i rumenila na bazi minerala, sadrže čestice koje reflektuju sunčevu svetlost a ne zatvaraju pore, tako da su idealna zaštita vašeg lica tokom leta u gradu.
• Puder koji ćete koristiti tokom leta treba da bude nešto tamniji od onog koji koristite zimi.
• Danas su dostupni i ruževi i sjajevi za usne sa zaštitnim faktorom. Leti birajte njih.

NA MORU PERITE KOSU SVAKI DAN
Sunce, morska so i hlor najveći su neprijatelji sjajne i zdrave kose. Iako će vas oduševiti lakoća oblikovanja kose pune morske soli, obvezno je isperite slatkom vodom posle kupanja. Bez obzira na to da li imate masnu, normalnu ili suvu kosu, na moru je perite svaki dan. Kosu obavezno štitite sprejovima sa zaštitnim faktorom, a ako ih niste nabavili, vrhove namažite regeneratorom ili kremom za sunčanje. Posle plaže kosu perite after san šamponima, koji će na najbolji način očistiti kosu od soli i krema za sunčanje.

ŠTITITE SE CELE GODINE
Dok se ranije verovalo da je UVB zračenje glavni krivac za oštećenja kože, budući da izaziva crvenilo i opekotine, danas se zna da je UVA zračenje podjednako štetno jer oštećuje DNK kože. Ono je i opasnije jer se njegovo dejstvo ne vidi golim okom.
UVB zračenje varira tokom godine, dok je UVA zračenje konstantno tokom cele godine. Količina UVA zračenja koja dopire do površine zemlje mnogo je veća od količine UVB zračenja. Zato uvek proverite da li vaša krema štiti i od UVA zraka. Takođe je važno da i kad prođe leto lice mažete kremom sa SPF 15.

[причалица]

Saveti za bezbedan boravak na suncu
Gordana Golubović, 26. 08. 2011. 00:02 ''Blic Žena''

Letnja žega nikome ne prija, pa tropske vrućine mogu da izazovu ozbiljne tegobe i kod potpuno zdravih osoba. Zato se u danima s ekstremno visokim temperaturama treba pridržavati osnovnih pravila – na jakom suncu boravite što kraće, oblačite se i hranite lagano i uzimajte što više tečnosti. Ne preporučuje se da dugo boravite u sparnim i zagušljivim prostorijama, ali je zato često tuširanje mlakom vodom poželjno.

U najtoplijem delu dana na ulicu ne treba da izlazite bez šešira ili marame na glavi, a preporučuje se da nosite laganu odeću svetlih boja. Da biste sprečili dehidrataciju, treba da uzimate dva do tri litra tečnosti dnevno, najbolje obične vode ili mineralne negazirane vode s malo limuna.

POSLEDICE JAKOG SUNCA
Ukoliko zanemarite zaštitu, usled dugog boravka na jakom suncu i pregrejavanja tela možete da doživite sunčanicu i toplotni udar. Do tegoba uzrokovanih vrućinom dolazi kada telo više nije u mogućnosti da održava normalnu telesnu temperaturu. Kod ljudi se temperatura tela reguliše znojenjem, ali u slučaju produženog i intenzivnog izlaganja vrućini, to ponekad nije dovoljno.
Osnovni simptomi sunčanice pokazuju se postepeno, a na nju ukazuju suva koža i crvenilo lica, povišena temperatura, zujanje u ušima, jaka glavobolja. Može da dođe i do kratkotrajnog gubitka svesti zbog pada krvnog pritiska.

ORGANIZAM TRAŽI VODU
Slični simptomi prate i toplotni udar. Međutim, u ovom slučaju tegobe nisu posledica delovanja sunčevih zraka na glavu, već nagle promene telesne temperature. Do toplotnog udara može da dođe, recimo, kada uđemo u pregrejani automobil koji je dugo stajao na suncu ili kada sa velike spoljne temperature uđemo u previše rashlađen stan. Zbog poremećaja termoregulacije dolazi do malaksalosti, vrtoglavice, ubrzanog lupanja srca i tegoba koje prate sunčanicu.
Osobu koja je doživela toplotni udar ili sunčanicu treba skloniti u hladovinu, osloboditi suvišne odeće i stavljati joj hladne obloge. S obzirom na to da je organizam izgubio dosta tečnosti, osobi koja je kolabirala treba dati vodu, ali u malim gutljajima.

OBAVEZNA TERAPIJA ZA HRONIČNE BOLESNIKE
Žegu i sparinu posebno teško podnose hronični bolesnici, kojima visoke temperature pogoršavaju simptome osnovnih bolesti. Najteže je osobama koje pate od kardiovaskularnih bolesti, angine pektoris, visokog pritiska, bubrežnim bolesnicima i pacijentima koji su preležali infarkt miokarda. Za njih je jako važno da se pridržavaju mera zaštite od vrućina i da se ne izlažu preteranom naporu, jer to može da pogorša bolest. Naravno, najvažnije je da redovno uzimaju prepisane terapije.

SKLONITE DETE SA JAKOG SUNCA
Na visoke temperature posebno su osetljiva deca, a naročito bebe između šestog meseca i prve godine života, jer nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni sistem.
Zato u danima kada je temperatura izrazito visoka bebe šetajte samo u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima.
Decu ne treba utopljavati, ali je važno da im dajete što više tečnosti. Pratite ponašanje svog deteta, jer razdražljivost ili plačljivost često ukazuju na to da je žedno.
Ni starija deca ne bi trebalo da se izlažu suncu između 10 i 18 časova, posebno na betonskim i asfaltnim površinama.
Ukoliko dete u tom periodu, ipak, boravi napolju, glavu treba da mu zaštitite šeširićem ili kačketom, a telo namažete kremom za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom.

[причалица]

Preplanuli ten za mnoge deluje privlačno, ali posledice koje na vašu kožu i zdravlje ostavljaju sunčevi zraci trebalo bi da vas nateraju da ovog leta ipak uživate u hladovini. Dovoljno je da pogledate fotografiju vozača kamiona kome je jedna polovina lica najmanje deset godina starija od druge usled višedecenijske izloženosti sunčevim zracima.



Budući da sunčevi zraci oslobađaju slobodne radikale koji negativno utiču na kolagen i elastin u koži, neophodno je da koristite kreme sa zaštitnim faktorom i onda kada je minimalna površina kože izložena suncu. Osim toga, hronična izloženost UVA zracima izaziva zadebljanje kože i uništava elastična vlakna, te koža gubi mladolikost, odnosno brže stari.

Što veći faktor
Preparati za sunčanje treba da sadrže kombinaciju UVA i UVB filtera, a njihova osnovna karakteristika je SPF - zaštitni faktor koji nas štiti od štetnog sunčevog zračenja. Ukoliko koristite pudere tokom leta, izaberite onaj koji sadrži zaštitni faktor. Većina ljudi misli da zaštitni faktor 50 plus pruža dugotrajniju zaštitu, što nije istina. Između faktora 30 i 50 plus nema velike razlike, osim u ceni.

Štetni zraci od podne
Ukoliko ne morate, najbolje je da ne izlazite na sunce između 11 i 16 časova jer je tada UV zračenje najintenzivnije. Dermatolozi čak preporučuju da lice zaštitite faktorom 20 tokom cele godine, a ne samo preko leta.
U periodu najjačeg zračenja trebalo bi da nosite garderobu od guste tkanine i ukoliko je moguće, dugih rukava.

Do 20 minuta dnevno
Lekari napominju da je dvadesetominutno izlaganje suncu dnevno neophodno zbog proizvodnje vitamina D, ali da to nikako ne treba činiti bez zaštitne kreme. Oni koji su u većem riziku da obole od raka kože - osobe sa svetlim tenom, pegama, oni koji imaju više od 20 mladeža na telu i osobe koje u porodiciimajuslučaj raka kože - treba da izbegavaju sunce.

Kako izabrati kremu
Većina ljudi kreme bira prema ceni, ne znajući da tako sebi čini magareću uslugu. Pri kupovini izbegavajte kreme koje sadrže retinil-palmitat ili oksibenzon, jer su ti sastojci potencijalno štetni po zdravlje.
Izbegavajte da koristite kreme u spreju jer mogu ispuniti vazduh otrovnim česticama.
Ključno kod krema jeste njihovo pravilno nanošenje. Obavezno pročitajte uputstvo da biste znali koliko pre izlaganja suncu treba da namažete kremu.

Dokaz o štetnosti sunčanja
Čovek na fotografiji koja je šokirala svet ima 69 godina, ali jedna polovina njegovog lica izgleda znatno starije od druge jer mu je zbog prirode posla ta strana decenijama direktno bila izložena suncu.Slučaj su otkrili i proučavali Dženifer Gordon i Hoakin Brijeva, dermatolozi sa Univerziteta Nortvestern u SAD. Nalaze su objavili u “New England Journal of Medicine”.
- Hronična izloženost UVA zracima izaziva zadebljanje kože i uništavanje elastičnih vlakana - napisali su u nalazu.

izvor: blic.žena.rs

[причалица]

1. Који је највећи заштитни фактор?
Ако правилно употребите крему, фактор 50 нуди максималну потребну заштиту. Кад на полицама продавница или апотеке видите фактор 80, па чак и 100, у питању је само маркетинг, каже Брус Кац, њујоршки дерматолог. Компаније знају да већи бројеви наводе потрошаче на помисао да добијају већу заштиту, али то није тачно. Америчка агенција за храну и лекове је чак предложила да се забрани истицање фактора већег од 50.

2. Правилно наношење креме
Правилна употреба се може изразити формулом 30-20-2-1. Број 30 се односи на минималан заштитни фактор, 20 је број минута колико треба да прође од наношења препарата до изласка на сунце. Изузетак су креме са титанијум диоксидом или цинк оксидом које су одмах активне. Два се односи на број сати који сме да прође без наношења новог слоја, а јединица се односи на количину – једна унца креме или 28 грама да би се на цело тело нанео слој који гарантује заштитни фактор с кутије.

3. Како да крема не уђе у очи?
За људе који се пуно зноје, хемикалије из средства за сунчање могу да надраже очи. У том случају треба на паковању тражити физичке а не хемијске блокаторе сунчевих зрака. Уместо октокрилена и оксобензона требало би тражити креме са цинк оксидом или титанијум диоксидом. Иритацију може да изазове и парфем који се додаје препарату, па треба испробати неколико док се не нађе права формула.

4. Колико дуго „фактор” пружа заштиту у дневној креми за лице?
Уколико се нећете много знојити и нећете пуно времена провести напољу, заштита би требало да траје два до четири сата. У супротном, ако проводите цео дан на плажи или у башти, поред редовне креме са заштитним фактором потребна је и посебна, водоотпорна са већом заштитом за лице. Неке бочице треба промућкати пре употребе да би се помешали активни састојци.

5. Може ли исхрана да помогне против опекотина?
Неки састојци, посебно фитохемијске супстанце, повећавају способност коже да се одбрани од штетног деловања сунца. Једна студија је показала да ликопен, пигмент из црвеног воћа и поврћа, може да спречи оштећење коже. Друга је показала да људи који орално узимају препарате са алфа и бета каротеноидима (има их у наранџастом и жутом воћу и поврћу) мање изгоре на сунцу. Ипак, салата не може да замени средство за сунчање.

7. Да ли су хемикалије из крема за сунчање шкодљиве?
Мали број студија је подигао сумњу у апсолутну безбедност оксибензона и ретинил палмитата, који се налазе у неким препаратима за сунчање. Показало се да оксибензон ремети рад хормона у ћелијама рака, али када је проучаван његов ефекат приликом наношења на кожу није било значајније промене хормонског статуса. Ретинил палмитат је доведен у везу са раком коже када се наносио у веома великим дозама на мишеве. Не постоји ниједна студија на људима која је показала да овај састојак изазива канцер, каже Стивен Ванг, директор дерматолошке хирургије у болници „Слоун Кетринг“ у Њу Џерзију.

8. Да ли ћу ипак добити довољно витамина Де?
Када сте нанели средство за сунчање, онеспособили сте тело да производи витамин Д, који је заслужан за здравље костију и може да спречи неке врсте рака. Међутим, чак и људи који редовно користе ова средства никад не наносе довољну количину током целог дана тако да потпуно онемогуће производњу витамина Де. Чак и ако сте цели намазани, вероватноћа је да ће део УВ зрака ипак продрети. Ако много бринете због тога, можете узимати витамин Де као додатак исхрани. Довољна је дневна доза од 600 јединица.

9. Треба ли штитити и косу?
Сунце може да промени боју косе, а препарати са УВ филтерима или антиоксидансима спречавају да боја избледи или да влас изгуби еластичност. Ако волите своју боју косе, можете да је сачувате неким спрејем са заштитним фактором. Тиме се ипак нећете заштити од рака, који се врло често јавља на кожи главе. Зато је потребно носити шешир, саветују амерички дерматолози.

http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Faktor-sto-je-cist-marketing.sr.html