sunčanje

[причалица]

pa, volim da se sunčam...volim sve što ide uz leto, pa i sunce....ali, znam da nije zdravo preterano izlaganje suncu u određenom dobu dana. kad sam pročitala tekst, shvatila sam da se ''igram vatrom''. a vi?
nađoh jedan članak na tu temu:

Pocrnite pametno: Pripremite se za sunčanje

Ako tri puta nedeljno pet minuta provedete na suncu i otkrijete pet odsto tela, vaš organizam stvoriće tačno onoliko vitamina D koliko mu je potrebno za aktiviranje imunološkog sistema, zaštitu zdravlja kostiju i zuba, te prevenciju bolesti koštanog tkiva. Više od 20 minuta na suncu ne povećava korisne efekte vitamina D, ali zato povećava rizik oštećenja kože. Evo šta još treba da znate, ukoliko ste odlučili da ove sezone budete preplanuli.

Sunce je prijatelj, ali samo na distanci
- Podstiče proizvodnju endorfina, pa se osećamo vedro i opušteno
- Odgovorno je za sintezu vitamina D
- Smiruje upalne procese na koži, smanjuje crvenilo i perutanje kod seboreje i psorijaze
- Ubrzava metabolizam, podstiče zno*jenje i izlučivanje toksina
- Neumereno izlaganje suncu bez zaštite u krajnjoj instanci izaziva rak. Štetni su i UVA i UVB zraci
- UVA zraci prodiru duboko u kožu, a štetan uticaj ne osećamo odmah
- Isti ti zraci stvaraju veliku količinu slobodnih radikala koji uništavaju elastin i kolagen, pa koža gubi tonus, postaje suva i pojavljuju se bore
- UVA zraci su uzrok alergijskih reakcija jer blokiraju imunološku odbranu i usporavaju proces regeneracije kože
- UVB zraci se apsorbuju u površini kože i izazivaju crvenilo i opekotine
- Sunce izaziva pojačano lučenje sebuma, pa se na koži koja nije očišćena i pripremljena često javljaju akne.

SPF i druge odrednice

SPF je mera zaštite od UVB zraka, pa zato mnogi proizvođači nude preparate sa širokim spektrom zaštite (Broad Spectrum Protection), koji obuhvataju i UVA zračenje. Prema najnovijim propisima u EU, sredstva za sunčanje, pored SPF oznake, moraju da sadrže i odrednicu „niska, srednja, visoka i veoma visoka zaštita“.

Mazanje na svaka dva sata
Koliko ćete dugo biti bezbedni na suncu, zavisi od vašeg tipa kože i od vrednosti SPF. Ako bez ikakve zaštite pocrvenite za pet minuta, krema sa SPF 10 produžiće to vreme na 50 minuta (5 x 10), dok ćete s kremom sa SPF 30 moći da budete na suncu 150 minuta. Međutim, bez obzira na ove proračune, najbolje je mazati se svaka dva-tri sata.

I odeća je zaštitni faktor- Nosite odeću od gusto tkanog materijala.
- Majice dugih rukava
- kačkete ili šešire sa širokim obodom.
- Postoje i kupaći kostimi od materijala sa zaštitnim faktorom SPF 50+.

Tri kašike kreme za celo telo
Prema podacima britanskog Instituta za istraživanje karcinoma, zaštitini faktor će biti u potpunosti delotvoran samo ako se na kožu nanese 36 g kreme, što je oko dve kafene kašičice na lice i vrat, a dve supene kašike po telu. Manje od toga vas neće zaštititi.

Na sunce uvek bez parfema
Dezodoransi, neki kozmetički preparati i parfemi u sadejstvu sa suncem mogu dovesti do vrlo neprijatnih reakcija kože ili stalne pigmentacije. Zato treba izbegavati nanošenje ovih produkata na kožu neposredno pre sunčanja. Takođe treba da budete oprezni ako uzimate vitamine ili neke druge suplemente.

Dobre naočare su pola posla
Dugotrajno gledanje u sunce može izazvati kataraktu, pterigijum (dobroćudne izrasline na obodu oka) i staračke makularne degeneracije, koje dovode do slepila. Osim toga, koža oko očiju je nežna, a kad nemate naočare, neprestano se mrštite, pa bore oko očiju postaju izraženije. Prema standardima, dobre sunčane naočare blokiraju bar 70 odsto UVB i 60 odsto UVA zraka. Zato ih ne kupujte ako nemaju potvrdu da štite od UV zračenja. Treba da znate da UV zraci probijaju oblake i da možete izgoreti i tokom oblačnih prolećnih i letnjih dana.

Sa više od 50 mladeža, u hlad
Posebno pripazite ako imate više od 50 mladeža na telu, ako vam se od sunca pojavljuju pegice, ako su vam se nekada pojavili mehurići na koži ili ste dobili visoku temperaturu, te ako je neko u vašoj porodici imao karcinom kože.
Primetite li bilo kakvu promenu, obratite se dermatologu. Znaci koji bi mogli upućivati na melanom su curenje ili krvarenje iz mladeža, mladež koji svrbi ili boli na dodir ili je promenio boju.

[kojica]

jel ono ''koj se sunca krije, bolje da ga nije'' više ne važi?

[причалица]

tako nekako...a ja mladeža i pega koliko hoćeš....

[причалица]

nadam se da ću uspeti ovog leta da se sačuvam od sunca kako valja. nisam tip koji ''izgori'', jer uvek imam dobru zaštitu, a pigmenti rade svoj posao kako treba...ipak, kad sam bila na ''serbian openu'', sedela sam nekoliko sati na totalno sunčanoj tribini - pocrvenela sam strašno...lice - ništa, jer uvek imam dnevne kreme sa spf25, ali ruke, prsa....užas. sva sreća, prođoh bez većih muka.

[причалица]

Brinite na vreme o kvalitetnoj zaštiti od UV zračenja, jer posledice možete da osetite tek za 20 godina. Koža tamni kroz reakciju na sunčevu svetlost ili veštačko ultraljubičasto svetlo. Kreme za sunčanje koje sadrže titanijum odbijaju ili potpuno blokiraju ultraljubičastu svetlost i ne dozvoljavaju koži da potamni. Za potamljivanje, kao i za zaštitu od sunca potrebna je krema koja samo delimično apsorbuje ultraljubičastu svetlost. Stepen zaštite izražen je kroz broj faktora (SPF) i označava koliko puta duže možete da ostanete na suncu, nego da ste nezaštićeni.
Potamnjujte kožu postepeno, počnite sa kremom velikog faktora i prvog dana provedit samo jedan sat na suncu.
Uvek koristite kreme koje sadrže zaštitu i od ultraljubičastih zraka B (UVB) i zraka A (UVA), koji su krivci za dobijanje opekotina i starenja kože.

KORISNI SAVETI
1. Koristite kremu za sunčanje na svakih sat vremena, tako ćete uvek biti zaštićeni.
2. Nosite garderobu od svile i pamuka. Prirodni materijali su dobra zaštita protiv štetnih zračenja.
3. Deca treba obavezno da nose šešire, naočare za sunce. Nikada nije previše zaštite o najmlađima.
4. Pijte dosta vode, čaja i sokova bez šećera. Koža će se lakše izboriti sa tolpotom.
5. I kada ste u vodi koristite zaštitne kreme. Voda nije adekvatna zaštita vaše kože.
6. Kreme čuvajte u tamnom prostoru, ne na suncu ili u frižideru. Tako će duže trajati.
7. Ne zaboravite da namažete i usta, šake i stopala. I ovo su veoma osetljive zone vašeg tela.
8. Izbegavajte sunce između 11 i 15 časova. Tada se odmarajte, a avanture na plaži neka sačekaju.

[QueenOfClubs]

Не сунчам се ни тренутка.
Сунце ме "види" само док се крећем од сунцобрана према води и обрнуто.
При том, користим факторе 40+, водоотпорне са УВА, УВБ и свим могућим додацима за заштиту.
И опет се вратим црна ко циганка.
Шта би било да се сунчам, немам појма. Нисам никад пробала, нити ћу.

[kojote]

Hej, Cigani gde ste, odavno vas tražim...

[QueenOfClubs]

Оћеш да ти кажем десу?

[причалица]

pa, ja se sunčam....nisam koristila nikad veći spf od 25, a kad potamnim, onda se mažem nekom spf8, ili samo maslinovim uljem, ručno ceđenim....volim da pocrnim.
za decu sam uvek kupovala one spf od skoro 50 i nisu nikad imale problema sa kožom, ni kao bebe. jednostavno, treba voditi računa. ne sećam se da sam ikada ''izgorela'' na suncu.

[dr.Kadžija]

jel ono ''koj se sunca krije, bolje da ga nije'' više ne važi?

Važi i dalje, samo je agresivni PR odradio svoje, pa se ljudi leti mažu svime i svačime čim ugledaju svoju senku

[dr.Kadžija]

Sunce je prijatelj, ali samo na distanci
- Podstiče proizvodnju endorfina, pa se osećamo vedro i opušteno
- Odgovorno je za sintezu vitamina D
- Smiruje upalne procese na koži, smanjuje crvenilo i perutanje kod seboreje i psorijaze
- Ubrzava metabolizam, podstiče zno*jenje i izlučivanje toksina
- Neumereno izlaganje suncu bez zaštite u krajnjoj instanci izaziva rak. Štetni su i UVA i UVB zraci
- UVA zraci prodiru duboko u kožu, a štetan uticaj ne osećamo odmah
- Isti ti zraci stvaraju veliku količinu slobodnih radikala koji uništavaju elastin i kolagen, pa koža gubi tonus, postaje suva i pojavljuju se bore
- UVA zraci su uzrok alergijskih reakcija jer blokiraju imunološku odbranu i usporavaju proces regeneracije kože
- UVB zraci se apsorbuju u površini kože i izazivaju crvenilo i opekotine
- Sunce izaziva pojačano lučenje sebuma, pa se na koži koja nije očišćena i pripremljena često javljaju akne.

Ovo je skoro pa potpuno netačno ...kao i sve ostalo što sledi iza toga ...primer kako izgleda dobro odrađen PR na bazi straha
Jel ima neko ko zna kako je otkrivena ''štetnost'' UV zraka?

[причалица]

Ovo je skoro pa potpuno netačno ...kao i sve ostalo što sledi iza toga ...primer kako izgleda dobro odrađen PR na bazi straha
Jel ima neko ko zna kako je otkrivena ''štetnost'' UV zraka?

uv zraci su talasi najmanje talasne dužine, što će reći da imaju najveću energiju, po poznatoj formuli iz gimnazije da je E=h x učestanost. učestanost je količnik brzine svetlosti i talasne dužine, pa se zaključuje da, što je manja talasna dužina, veća je energija. (h je plankova konstanta)
dakle, duboko prodiru u kožu i remete dnk ćelije.
lično ne koristim previše zaštite protiv sunca, a ko hoće da maltretira kožu, neka izvoli.

[dr.Kadžija]

Aj da pokušam ponovo, možda se nisam pravilno izrazio - da li neko zna kako je naučno otkrivena ''štetnost'' UV zraka? Na osnovu čega? Koji naučni rad/eksperiment je poslužio kao osnova za 20 i kusur godina agresivnog ispiranja mozga štetnim UV zracima?

[причалица]

Aj da pokušam ponovo, možda se nisam pravilno izrazio - da li neko zna kako je naučno otkrivena ''štetnost'' UV zraka? Na osnovu čega? Koji naučni rad/eksperiment je poslužio kao osnova za 20 i kusur godina agresivnog ispiranja mozga štetnim UV zracima?

e, radim istraživanja u uv oblasti na aluminijumu, tj. njegovim oksidima...nemaš pojma šta uv talasi rade običnom oksidu, neorganskoj materiji.....a što se tiče štetnosti na ćeliji, potražiću ti stručne članke, pa čitaj.
samo, ne sad, jer sam na odmoru i ne ide mi se www.sciencedirect.com na koji sam pretplaćena.

[Eva]

Meni je suncanje dosadno.Al mazem se,belka sam.Mogu i u aprilu da izgorim na prvom suncu.
Kakva odem na more takva se i vratim.Pigmente nemam.'Potamnim' eto toliko sto odem do grada,radnje,voznji bicikla...

[причалица]

imam dobre pigmente, jer se od ranog detinjstva dosta sunčam. nisam nikad izgorela, ali sam vodila računa....a kad sam bila mala, majka je vodila računa.

[dr.Kadžija]

e, radim istraživanja u uv oblasti na aluminijumu, tj. njegovim oksidima...nemaš pojma šta uv talasi rade običnom oksidu, neorganskoj materiji.....a što se tiče štetnosti na ćeliji, potražiću ti stručne članke, pa čitaj.
samo, ne sad, jer sam na odmoru i ne ide mi se www.sciencedirect.com na koji sam pretplaćena.

To i dalje nije odgovor na pitanje ...uživaj u odmoru, i ne opterećuj se
A kad se vratiš sa odmora, pokušaj da odgovoriš na pitanje ...evo sad ću još malo da ga preformulišem - koji je prvi eksperiment na osnovu kojeg je utvrđena navodna štetnost UV zraka?, tj posle kog eksperimenta se započelo sa intenzivnim mantranjem o štetnosti UV zraka...ili... rezultati kog eksperimenta se nalaze utkani u osnovama priče o štetnosti UV zraka?

[причалица]

ebi ga, otkud znam koji je prvi...naći ću ja to, videćeš.

[dr.Kadžija]

ebi ga, otkud znam koji je prvi...naći ću ja to, videćeš.

...ajde evo mala pomoć ...to je eksperiment na osnovu kojeg je sagrađena UV fobija , tj eksperiment na osnovu kojeg je EPA proglasila sve UV zrake štetnim, iako su se u eksperimentu koristili samo UVC zraci kojima je osvetljavano očno dno uspavanih eksperimentalnih životinja, što je dovelo do oštećenja njihove mrežnjače...

Pre tog eksperimenta, kao uvod za priču je poslužilo uterivanje straha o ozonskim rupama, počev od antarktičke, jer je sve krenulo sa izveštajima iz Punta Arenasa(čileanskog grada najbližeg antarktičkoj ozonskoj rupi), u kojima je insistirano na tome da je većina zdravstvenih problema ljudi iz tog grada usled blizine ozonske rupe tj pojačanog UV zračenja. Zvanični dokazi za tvrdnje iz tih izveštaja, tipa dokazi o pregledima, zdravstveni kartoni i sl. nisu postojali, a onda su rađena i dodatna merenja UV zračenja, koja su potvrdila da je porast UV zračenja zanemarljivo mali. Bile priče o zdravstvenim problemima tih ljudi usled navodnog pojačanog UV zračenja tačne ili ne, ideja o štetnosti UV zračenja je započela svoj život. Potom su počele da se šire zastrašujuće priče, takođe u Čileu, o ovcama koje masovno dobijaju mrenu usled povećanog UV zračenja, ali su i te priče bile srušene relativno brzo jer se pokazalo da je u pitanju bila neka zarazna bolest (ne sećam se koja). Nedugo zatim se počelo sa plasiranjem priča koje smeštaju početak problema ozonskih rupa unazad u prošlost, ali i te priče su tkđ demantovane najpre studijom Evropskog foruma za nauku i okolinu iz 1988 godine, koja detaljno i činjenično osporava jednoglasan stav (koji je počeo da se forsira nameće) o gubitku ozona i tvrdi da su predviđanja naučne zajednice i medija sagrađeni na potpuno pogrešnim temeljima, i studijom o zastupljenosti malignog melanoma u Norveškoj, objavljenom u Britanskom časopisu za rak, koja pokazuje da je u periodu od 1957-1987 zastupljenost malignog melanoma porasla 350% za muškarce i 440 % za žene. Iako u tom periodu nije bilo nikakvih promena u ozonskom omotaču nad Norveškom, niti bilo kakve pojačane UV aktivnosti.
Onda je usledio gorepomenuti eksperiment na osnovu kojeg su zvanično svi UV zraci proglašeni štetnim, drugim rečima, novo strašilo za čovečanstvo je i zvanično započelo svoj život.
Trend koji se primećuje u poslednjih 15ak godina je da se od početka proleća iz zimskog sna bude oni koji konstantno upozoravaju na veliku, katastrofalnu opasnost od sunčevih zraka, širom sveta se na sve strane narod plaši opasnim UV zracima, ozonskim rupama. Nova naučna moda je nametnula neke besmislene običaje, čije se posledice manifestuju u vidu bolesti i poremećaja u ponašanju, kojima se bave doktori, stomatolozi, psihijatri, farmaceutske kompanije... Činjenica je da na mnogim poljima nauke i medicine istinu za istrazivača predstavlja ono što donosi novac, a ne ono o čemu se realno radi u istraživanju. Povrh svega tu je i činjenica da, ukoliko sebi žele da obezbede "legitimitet" i "kredibilitet", ti naučnici i istraživači moraju samo da potvrđuju i eventualno, proširuju prethodno utabane puteve. Zbog toga su plaćena istraživanja, koja vode samo u jednom (unapred određenom) pravcu, veoma opasan naučni trend.
Danas se širom sveta u naseljenim mestima svakodnevno prati jačina UV zraka. Kao rezultat tog praćenja proizilaze saveti tipa, da čim izađemo napolje i ugledamo svoju senku, odmah moramo da se zaštitimo na sve ponuđene naučno dokazane načine. Zbog ovakvih i sličnih saveta upotreba naočara sa UV zaštitom je poprimila mere epidemije, a čak i za kratko izlaganje suncu ljudi se premazuju debelim slojevima raznih krema koje imaju i pružaju "najjaču zaštitu". Svi pomenuti proizvodi sadrže informaciju da štite od UVA i UVB zračenja, dok UVC ne pominju, pa tako ljudi 30tak godina na naočarama i kremama protiv Sunca gledaju samo u mantru za UVA i UVB

Farmaceutsko-kozmetičko-medicinskom kartelu je bilo daleko isplativije da, umesto promovisanja njenih blagodeti, Sunčevu svetlost proglasi vrlo opasnom i štetnom, a da kao odbranu i zaštitu od velikog zlog Sunca zaplašenom čovečanstvu ponudi širok spektar sintetičkih hemikalija, a kada bi u svetu nauke i medicine postojala volja da se istinski radi, trebalo bi se objektivnije, detaljnije i ozbiljnije pozabaviti istraživanjem pravih uzroka raka kože nego svu krivicu bacati na ozonski omotač i Sunce.
U nastanku karcinoma ishrana i način života igraju daleko veću ulogu nego što se to trenutno priznaje. Veštačko svetlo je npr. jedan od uzročnika melanoma. Jedna opsežna studija koju je sprovela američka mornarica pokazala je da se melanomi najviše pojavljuju kod ljudi koji rade sve vreme u zatvorenom, manje kod onih koji sve vreme rade na otvorenom, a najmanje kod ljudi koji rade i u zatvorenom i na otvorenom prostoru.
Melanomi se najčešće pojavljuju na delovima tela koji se retko izlažu sunčevoj svetlosti. Nekoliko naučnih studija je pokazalo da će fluorescentno svetlo pre izazvati melanom, nego sunčeva svetlost. Studija iz časopisa Lancet je pokazala, na uzorku od 1000 žena, da one koje rade u zatvorenom prostoru pod fluorescentnim svetlom imaju 2,1 puta veći rizik od pojave melanoma. Kod žena izloženih fluorescentnom svetlu 20 i više godina rizik je veci 2,6 puta. U grupi od oko 700 muškaraca nađeno je da oni sa 10 i više godina izloženosti fluorescentnom svetlu imaju 4,4 puta veći rizik od melanoma, a oni sa 20 i više godina 7,3 puta veći rizik.
Još jedan od bitnih faktora za nastanak melanoma su "zaštitne" kreme. NIJEDNA komercijalna zaštitina krema nije dokazano i provereno sigurna. One blokiraju UVA i UVB zrake, ali ne i opasne, baktericidne UVC zrake. Hemikalije iz krema prodiru kroz kožu u krv, i tako povećavaju nivo toksina koje telo treba da neutrališe. Rizik od melanoma se na taj način povećava jer se izazivaju razne mutacije kada ćelijski hromozomi reaguju sa hemikalijama i sunčevim svetlom. SVE komercijalne zaštitne kreme bitno skraćuju vreme potrebno za stvaranje vitamina D3 uz pomoć UVB zraka, povećavajuci na taj način rizik od osteoporoze. A svi znamo da nas je Priroda obdarila savršenim izvorom vitamina D – naša koža u interakciji sa sunčevom svetlošću proizvodi vitamin D, taman u količini u kojoj nam je neophodan. Daleko je više od puke slučajnosti činjenica da je porast pojave melanoma direktno proporcionalan porastu upotrebe zaštitnih krema. Preterano izlaganje u solarijumima (UV lampe) tkđ. povećava rizik od melanoma. Pijenje hlorisane vode i kupanje u njoj može izazvati maligni melanom. Sredstvo koje se koristi za hlorisanje je natrijum hipohlorid, a natrijum hipohlorid je dokazano mutagena supstanca (prema AMES testu i jos nekim testovima za mutagenost). Još treba spomenuti oralna kontraceptivna sredstva, kao i dopunske hormonske terapije (DHT). Nagli porast melanoma zabeležen je među ženama u Evropi, SAD, Australiji, pogotovo u državama gde se pilula najviše koristi. Studija rađena u Walnut Creek-u (Kalifornija) pokazala je da su sve žene sa razvijenim melanomom pre četrdesete koristile kontraceptivne pilule, koje takođe pogoduju stvaranju uslova za srčani udar jer delimično smanjuju telesne rezerve vitamina B6. Što se DHT tiče, kao i ćelije raka dojke, tako i ćelije melanoma poseduju receptore za estrogen, tako da su žene na DHT sklonije razvoju melanoma. Studija, koja je obuhvatila 52 705 žena sa prosekom od 11 godina korišćenja DHT, pokazala je da se rizik od raka dojke povećava svake godine za 2,3%.

Pojavom fotobiologije kao naučne discipline postalo je jasno da je ljudsko telo u potpunosti adaptirano na celokupan spektar sunčeve svetlosti, a veštačka krivljenja tog spektra (maliluminacija) imaju biološki učinak analogan pothranjenosti (malnutriciji). U našem telu postoje određeni neurohemijski kanali koji idu od retine oka (mrežnjače) pa do hipofize i epifize, glavnih žlezda našeg endokrinog sistema koje kontrolišu i oslobađaju hormone kojima se reguliše telesni mehanizam i razvoj, kao i rad svih organa u našem telu uključujući i mozak. Dakle, sunčeva svetlost je jako bitan faktor našeg postojanja, ali kad se stavi prst na čelo, čovek se zapita - ko može da zaradi promovišući sunčevu svetlost?

1973.godine u Sarasoti, Florida, u jednoj osnovnoj školi u 5 učionica je instalirano svetlo širokog spektra (sa zaštitom od radijacije). Sledećih godinu dana detaljno su praćeni razvoj i rad dece iz tih 5 učionica i razvoj i rad dece iz drugih 5 učionica gde je bilo obično osvetljenje (sve je snimano kamerama). Uočeno je da su se hiperaktivna deca, sa poteškoćama u učenju, iz učionica sa svetlom širokog spektra, mnogo brže smirila i naučila čitati, dok su deca iz učionica sa običnim svetlom ostala na istom nivou hiperaktivnosti i sposobnosti da uče. Izostanci zbog bolesti su se bitno smanjili u grupi dece izloženoj svetlu širokog spektra, a takođe, deca iz tih učionica su imala za trećinu manje kvarnih zuba od dece iz ovih drugih učionica. Dosta pre ovog eksperimenta, je potvrđeno da laboratorijski miševi koji svoje budno stanje provode pod svetlom širokog spektra uopšte nemaju kvarne zube. O čemu se tu radi? Svaka hranljiva supstanca i lek imaju specifičnu talasnu dužinu apsorpcije. Ako neka talasna dužina nedostaje u izvoru svetlosti kojem je neka osoba izložena, onda se hranljiva ili neka druga korist iz supstance ili leka neće moći iskoristiti pravilno ili iskoristiti uopšte. UV zraci deluju kao nutrijent i kao pomoćni činilac (nešto što trebamo da bi se osnovni telesni procesi uopšte ostvarili) u korišćenju ostalih nutrijenata. Svetlo širokog spektra ispravlja nedostatak vitamina D3 kod dece i omogućuje potpuniju apsorpciju kalcijuma. A kada nema vitamina D da iskoristi kalcijum iz ishrane, onda se kalcijum izvlači iz kostiju, što kasnije vodi ka osteoporozi. Ukoliko se ne izlažu dovoljno sunčevoj svetlosti, crni i tamnoputi ljudi imaju povećan rizik od povišenog krvnog pritiska. Razlog je to što je ljudima sa većom količinom pigmenta u koži potrebna 6 puta veća količina UVB zraka da proizvede istu količinu vitamina D3 koju imaju ljudi svetle puti.

Još jedan eksperiment sa miševima je pokazao da miševi sa tumorom žive dva puta duže pod svetlom sirokog spektra, u odnosu na standardno svetlo. Pacovi izloženi svetlu širokog spektra imali su značajno smanjenje razvića tumora. Otac pacov, izložen svetlu širokog spektra, je pokoran i koristan kada mu se okote mladi. Kada se isti par pacova premesti pod obično svetlo pre rođenja novog nakota, otac pacov se mora skloniti jer ispoljava agresivnost i kanibalizam prema mladima.
U leto 1959. godine dr. Džejn Rajt, koja je upravljala istraživanjima raka u Bellevue Memorial Medical Center u Njujorku, je uradila eksperiment sa 15 pacijenata koji su bili poodmaklim stadijumima tumora. Eksperiment se sastojao u sledećem: neposredno pred leto, savetovala je pacijente da tog leta maksimalno koliko mogu provode vreme napolju, ali bez naočara, i za vid i za sunce. Na jesen su dobijeni sledeći rezultati - u 14 od 15 slučajeva tumori nisu porasli, u 9 slučajeva stanje se vidno popravilo. Onaj jedan, kome se stanje pogoršalo je nosio naočare.
Ćelije u retini oka se neće ni deliti, ni regenerisati bez prisustva određene količine UV svetla. Svetlo širokog spektra dokazano smanjuje rizik od retinalne degeneracije, glavnog uzroka slepila kod starijih osoba. Retinalno krvarenje, najteža faza retinalne degeneracije, može biti posledica dugotrajnog uzimanja aspirina.
Istraživanje koje je sproveo dr.Reuven Sandyk je pokazalo da dugotrajno izbegavanje sunčeve svetlosti povećava rizik od multipleskleroze(MS) i Parkinsonove bolesti, usled smanjenog lučenja melantonina iz epifize. Melantonin je podržavatelj spavanja, antioksidant koji uništava kancerogene hidroksilne radikale, a takođe usporava starenje. In vitro, melantonin može da zaustavi rast ćelija raka dojke, jer prolazi kroz sve barijere pri ulasku u ćeliju. Što se MS tiče, istraživanje pomenutog doktora je pokazalo da se MS širi po pravcu sever-jug, što se više udaljavate od ekvatora, to je češća pojava MS. Pacijenti sa MS imaju izrazito nizak nivo melantonina, a epifiza im je kalcifikovana i otvrdnuta. Dr.Sandyk je, u okviru svog tretmana, na pacijente sa MS i parkinsonovom bolešću primenjivao slabo polje naizmenične struje, što stimuliše sekreciju melantonina, a poboljšanja su uočavana već posle 2 minuta. Magnetno polje koje koristi je na 2-7Hz, a to je fiziološka frekvencija koju koriste neurotransmiteri u mozgu. Melantonin tkđ, ima sposobnost da okupira područja estrogenskih receptora i tako sprečava da ćelije, pod uticajem obilne količine estrogena iz pilula ili DHT, postanu kancerogene. Opadanje nivoa melantonina u našim telima, usled izbegavanja dnevnog izlaganja suncu, je jedan od razloga neprestanog porasta karcinoma u 20.veku.

@tema...ko se (pod kremama) Sunca krije, bolje da ga nije.

[QueenOfClubs]

И шта нам саветујеш?