Kada vas izbaci iz takta ....

[причалица]

šta znam, deluje izlizano - ali...jedini odgovor je čvrsta ljubav, ako me shvatate šta hoću da kažem.

[причалица]

Ili pisite ili se sklonite

cici, mi pišemo naša iskustva. ne bi trebalo da gubiš takt sa detetom, jer si ti ta koja ga vaspitava i udara mu pečat za budućnost. treba da imaš živaca za njega, ne smeš da dozvoliš da te izbaci iz takta....jer on onda to vidi kao tvoju slabu tačku.
a deca baš ne vole kad rositelji imaju slabe tačke....mada, šta znam...uvek pišem nešto, a imam utisak da ne pomažem pisanjem.
shvati da i on odrasta i da te ''isprobava''.

[Mile sa klise]

Мисим јел вама није јасно да су по дифолту деца и родитељи непријатељи?
А непријатеља мораш бре док је слабији од тебе научити да си ти баба.

[причалица]

Мисим јел вама није јасно да су по дифолту деца и родитељи непријатељи?
А непријатеља мораш бре док је слабији од тебе научити да си ти баба.

jaaaal? ma nemoj.

[mica]

uf...obzirom na celu situaciju trenutnu,koja nas je snasla sa razvodom i to,trudim se maximalno da imam toleranciju i da ne ispadam iz takta,mada,da budem iskrena,klinci su toliko dobri da retko kad naprave neku glupost koja me izbaci iz takta...uglavnom ja ispadnem iz takta jer sma nervozna a oni onako,decije dosadni...no,ono sto sam shvatila da definitvno pali u situacijama kriznim,kad nervoza nekako kao oblak obuhvati sve u kuci,jeste da batalim sve sto radim u tom trenutku i da im pridjem,zagrlim ih i tad se izmazimo,pevamo i djuskamo i tako izbacimo tu negativnu energiju i svi se vratimo na kolosek...

[mica]

Kada ti poludis?

e na ovo cu ja da odg...ja poludim kad dodjem sa posla,mrtva umorna.posle smene od 06-14 i pokupim ih iz vrtica,provedem ceo dan sa njima ludirajuci se i glupirajuci se da ih zabavim a onda u povratku do kuce,kad krene da mu kuka kako joj je dosadno...e tu poludim...mislim ne ocekujem ja da oni shvate da sam ja umorna,daleko od toga...al tu kolicinu nezadovoljstva i cestu nesposobnost da se sami zaigraju i potreba da ih neko stalno animira,e to me izludjuje....mi kad smo bili deca,pa nikad ali nikad niko od mojih roditelja nije me toliko vodao po parku,pentrao se po raketi itd,ma nista od toga...i znali smo da se igramo sami...

[Ciciban]

e na ovo cu ja da odg...ja poludim kad dodjem sa posla,mrtva umorna.posle smene od 06-14 i pokupim ih iz vrtica,provedem ceo dan sa njima ludirajuci se i glupirajuci se da ih zabavim a onda u povratku do kuce,kad krene da mu kuka kako joj je dosadno...e tu poludim...mislim ne ocekujem ja da oni shvate da sam ja umorna,daleko od toga...al tu kolicinu nezadovoljstva i cestu nesposobnost da se sami zaigraju i potreba da ih neko stalno animira,e to me izludjuje....mi kad smo bili deca,pa nikad ali nikad niko od mojih roditelja nije me toliko vodao po parku,pentrao se po raketi itd,ma nista od toga...i znali smo da se igramo sami...

Ziva bila velika porasla...kupujem igracke ko sumanita i opet ne ume da se igra sam ustane u 6 i 30 i kaze ajde da idemo na ulicu da vozimo tocak

[QueenOfClubs]

Дете учи да се игра само врло рано. У периоду кад су јако мали и кад се нечим заиграју, понекад родитељи, а чешће баба и деда умеју да их прекину јер су тад тако мирни и слатки.
Да их прекину и загрле, изгњаве... Мајке то раде врло ретко јер једва чекају да се дете умири па да, или предахну, или ураде нешто по кући.
Такво саможиво понашање одраслих се осети касније, кад дете више неће да се игра само него стално тражи нечију пажњу и присуство.

А Цици, буди срећна. Видиш, моје дете нема где да вози ни бицикл ни ролере.
Заправо, нема где ни да се прошета ни игра напољу.

[mica]

Дете учи да се игра само врло рано. У периоду кад су јако мали и кад се нечим заиграју, понекад родитељи, а чешће баба и деда умеју да их прекину јер су тад тако мирни и слатки.
Да их прекину и загрле, изгњаве... Мајке то раде врло ретко јер једва чекају да се дете умири па да, или предахну, или ураде нешто по кући.
Такво саможиво понашање одраслих се осети касније, кад дете више неће да се игра само него стално тражи нечију пажњу и присуство.

А Цици, буди срећна. Видиш, моје дете нема где да вози ни бицикл ни ролере.
Заправо, нема где ни да се прошета ни игра напољу.

pa ne bih se sloyila...i mi smo odrastali i nas su mozda prekidali,da bi nas gnjavili ali smo mi znali da se zaigramo i bili smo zadovoljni i srecni...mnogo zadovljniji nego nasa deca,jer smo manje imali...pritom ne mislim finansijski manje,nego na izbor igracaka,crtaca,racunara itd...dajte nam krpe,da pravimo sator,igramo se po ceo dan sa par krpara i eto nama srece...nasa deca to ne znaju.

[Ciciban]

Дете учи да се игра само врло рано. У периоду кад су јако мали и кад се нечим заиграју, понекад родитељи, а чешће баба и деда умеју да их прекину јер су тад тако мирни и слатки.
Да их прекину и загрле, изгњаве... Мајке то раде врло ретко јер једва чекају да се дете умири па да, или предахну, или ураде нешто по кући.
Такво саможиво понашање одраслих се осети касније, кад дете више неће да се игра само него стално тражи нечију пажњу и присуство.

А Цици, буди срећна. Видиш, моје дете нема где да вози ни бицикл ни ролере.
Заправо, нема где ни да се прошета ни игра напољу.

Srecna sam

[QueenOfClubs]

pa ne bih se sloyila...i mi smo odrastali i nas su mozda prekidali,da bi nas gnjavili ali smo mi znali da se zaigramo i bili smo zadovoljni i srecni...mnogo zadovljniji nego nasa deca,jer smo manje imali...pritom ne mislim finansijski manje,nego na izbor igracaka,crtaca,racunara itd...dajte nam krpe,da pravimo sator,igramo se po ceo dan sa par krpara i eto nama srece...nasa deca to ne znaju.

А зашто не знају? Кад смо ми деци дали парче крпе да се игра?
Од првог месеца добија кико играчке. Са неколико месеци види телевизор.
Са две године компјутер.
Мени је потпуно нормално да се моје дете не игра са крпама.
Игра се као и сви његови вршњаци.
Избор играчака је врло битан. Да ли ћемо детету дати дрвене коцке или ауто на батерије...
Од тога и зависи касније његова креативност.
Има и сада да се купе полуготове играчке кад дете треба само да заврши играчку.
Има свакојаких коцкица, мозаика, пазли које ће детету много дуже окупирати пажњу него готов воз на шинама које родитељ сам склопи да дете не би случајно поломило.
То што се теби чини да смо ми имали више маште и лепше се играли није заправо истина.
Ми се једноставно сећамо само лепих тренутака, као што ће и они једног дана.
И ја нисам причала о повременом прекидању, причала сам о прекидању као моделу понашања и у врло раном узрасту, кад се деца и играју сама.

[mica]

А зашто не знају? Кад смо ми деци дали парче крпе да се игра?
Од првог месеца добија кико играчке. Са неколико месеци види телевизор.
Са две године компјутер.
Мени је потпуно нормално да се моје дете не игра са крпама.
Игра се као и сви његови вршњаци.
Избор играчака је врло битан. Да ли ћемо детету дати дрвене коцке или ауто на батерије...
Од тога и зависи касније његова креативност.
Има и сада да се купе полуготове играчке кад дете треба само да заврши играчку.
Има свакојаких коцкица, мозаика, пазли које ће детету много дуже окупирати пажњу него готов воз на шинама које родитељ сам склопи да дете не би случајно поломило.
То што се теби чини да смо ми имали више маште и лепше се играли није заправо истина.
Ми се једноставно сећамо само лепих тренутака, као што ће и они једног дана.
И ја нисам причала о повременом прекидању, причала сам о прекидању као моделу понашања и у врло раном узрасту, кад се деца и играју сама.

i opet po meni,nisi u pravu...mnogo puta sam pokusala da ih naucim "nasim igrama",razastirala satore u parku da bih na kraju ja zavrsila u njemu a oni trazili da idu kuci i da igraju igrice...i primecujem razliku veliku od kad smo dosli kod mame gde jos uvek nemamo racunar...vec cetiri meseca...potpuno se menjaju i paznja im je drugacija...posveceniji su igri i kreativniji su...kad im se daju gotove igracke,njihova kreativnost je umanjena...ja sam pocela da organizujem sa vrticem kreativne igraonice dva put mesecno i tad ih bukvalno ucimo kako da se igraju sa kutijicasma,lepkom i makazama...kolaz papirom itd...a sto se tice mojih secanja iz detinjstva,veruj mi da se vise secam ruznih trenutaka no lepih,no i dalje tvrdim da sam umela mnogo lepse i vise da se igram nego oni.

[Ciciban]

Dobro , lepo obrazlozenje, ali mudrost je u tome da se s broda baci sto manji deo tovara da bi brod plovio lako.

ovo se odnosilo na kvin

[Ciciban]

Kvin , aj sad, on sastavi lego autic za uzrast od 7 godina, sastavi ga i tu je kraj, mogu slobodno da ga bacim u kantu. Mene zanima zasto mu sve brzo dosadi, ( to sto ne ume da se igra sam je moja greska najverovatnije , ali necu o tome ) mozda sam preterala s informacijama, on zna sta je minotaur, sta je kentaur, sta je pegaz, zna bar 30 reci na engleskom, broji na ital. i engl. , sa 5 mi izracuna koliko je 10 + 10 + 2 + 3 ( kad smo vec savrseni roditelji da nastavimo u tom duhu) .... zato ga sad pustam da malo radi ono sto nije dosad, ali problem je u tome sto on NE UME sam , NECE nije da neume ... a mozda i neume odkud znam vise

[QueenOfClubs]

i opet po meni,nisi u pravu...mnogo puta sam pokusala da ih naucim "nasim igrama",razastirala satore u parku da bih na kraju ja zavrsila u njemu a oni trazili da idu kuci i da igraju igrice...i primecujem razliku veliku od kad smo dosli kod mame gde jos uvek nemamo racunar...vec cetiri meseca...potpuno se menjaju i paznja im je drugacija...posveceniji su igri i kreativniji su...kad im se daju gotove igracke,njihova kreativnost je umanjena...ja sam pocela da organizujem sa vrticem kreativne igraonice dva put mesecno i tad ih bukvalno ucimo kako da se igraju sa kutijicasma,lepkom i makazama...kolaz papirom itd...a sto se tice mojih secanja iz detinjstva,veruj mi da se vise secam ruznih trenutaka no lepih,no i dalje tvrdim da sam umela mnogo lepse i vise da se igram nego oni.

И даље сматрам да свако време са собом носи своје предности и мане.
И свакоме се чини да је "његово" време било најбоље.
Не знам колика су твоја деца, али мој син завршава шести разред.
Чињеница је да се све мање игра на компјутеру, да је све више с другарима у школском, а да компјутер користи за школу јер мора.
Имају много пројеката да ураде на компјутеру. Једном до два пута недељно сигурно.
Пројекти се шаљу наставнику на мејл. Флеш меморију не прихвата.
Једно јутро ме је звао сав бесан што не ради нет и што не може наставници српског да пошаље домаћи задатак на мејл.
Сваки час из историје, географије, биологије се завршава – више о овоме пронађите на интернету.
Часови из српског: а сада ову лекцију представите шематски у пауер поинту.
Из општетехничког: пројекат ове куће урадите у програму Google SketcshUp. Програм скините са интернета.
Урадите поглед са стране, одозго и попречни пресек.
О информатици коју имају од првог основне нећу ни да говорим.
Али, такво је време. Ми се морамо њему прилагођавати ако желимо да опстанемо у граду.
Ни ја се нисам играла кутијама, крпицама и маказицама, па не видим зашто би моје дете, а нарочито у 21. веку, када постоји велики избор креативних играчака које подстичу машту.
За наше неумеће да децу заинтересујемо нечим другим и одвојимо дете од компјутера макар на сат-два не можемо кривити компјутер.
Уосталом, снаћи ће се они и сами па време проводити код другова који имају компјутер или кришом ићи у играонице.
Само да се мало ослободе и снађу. И можда порасту још мало.
А цака коју сам ја употребила – увек слабији компјутер и слабија графичка, колико да му ограничим избор игрица.
Само један ТВ у кући.
Од тога да можда гледа порниће на интернету такође не могу да побегнем.
Могу само да разговарам са њим о томе.
Само укидање играчке или забрана не постижу циљ.
А данас су деца упућена на компјутер, хтели ми то или не.

[mica]

И даље сматрам да свако време са собом носи своје предности и мане.
И свакоме се чини да је "његово" време било најбоље.
Не знам колика су твоја деца, али мој син завршава шести разред.
Чињеница је да се све мање игра на компјутеру, да је све више с другарима у школском, а да компјутер користи за школу јер мора.
Имају много пројеката да ураде на компјутеру. Једном до два пута недељно сигурно.
Пројекти се шаљу наставнику на мејл. Флеш меморију не прихвата.
Једно јутро ме је звао сав бесан што не ради нет и што не може наставници српског да пошаље домаћи задатак на мејл.
Сваки час из историје, географије, биологије се завршава – више о овоме пронађите на интернету.
Часови из српског: а сада ову лекцију представите шематски у пауер поинту.
Из општетехничког: пројекат ове куће урадите у програму Google SketcshUp. Програм скините са интернета.
Урадите поглед са стране, одозго и попречни пресек.
О информатици коју имају од првог основне нећу ни да говорим.
Али, такво је време. Ми се морамо њему прилагођавати ако желимо да опстанемо у граду.
Ни ја се нисам играла кутијама, крпицама и маказицама, па не видим зашто би моје дете, а нарочито у 21. веку, када постоји велики избор креативних играчака које подстичу машту.
За наше неумеће да децу заинтересујемо нечим другим и одвојимо дете од компјутера макар на сат-два не можемо кривити компјутер.
Уосталом, снаћи ће се они и сами па време проводити код другова који имају компјутер или кришом ићи у играонице.
Само да се мало ослободе и снађу. И можда порасту још мало.
А цака коју сам ја употребила – увек слабији компјутер и слабија графичка, колико да му ограничим избор игрица.
Само један ТВ у кући.
Од тога да можда гледа порниће на интернету такође не могу да побегнем.
Могу само да разговарам са њим о томе.
Само укидање играчке или забрана не постижу циљ.
А данас су деца упућена на компјутер, хтели ми то или не.

Apsolutno potpisujem sve to sto si napisala. Ne idem ja iy krajnosti u krajnost. I ja cu pazariti racunar uskoro. Samo imam stav i misljenje da su nasa deca mnogo naucena na gotovo i ne umeju da cene i sami da dodju igrom do nekih stvari...

[Ciciban]

И даље сматрам да свако време са собом носи своје предности и мане.
И свакоме се чини да је "његово" време било најбоље.
Не знам колика су твоја деца, али мој син завршава шести разред.
Чињеница је да се све мање игра на компјутеру, да је све више с другарима у школском, а да компјутер користи за школу јер мора.
Имају много пројеката да ураде на компјутеру. Једном до два пута недељно сигурно.
Пројекти се шаљу наставнику на мејл. Флеш меморију не прихвата.
Једно јутро ме је звао сав бесан што не ради нет и што не може наставници српског да пошаље домаћи задатак на мејл.
Сваки час из историје, географије, биологије се завршава – више о овоме пронађите на интернету.
Часови из српског: а сада ову лекцију представите шематски у пауер поинту.
Из општетехничког: пројекат ове куће урадите у програму Google SketcshUp. Програм скините са интернета.
Урадите поглед са стране, одозго и попречни пресек.
О информатици коју имају од првог основне нећу ни да говорим.
Али, такво је време. Ми се морамо њему прилагођавати ако желимо да опстанемо у граду.
Ни ја се нисам играла кутијама, крпицама и маказицама, па не видим зашто би моје дете, а нарочито у 21. веку, када постоји велики избор креативних играчака које подстичу машту.
За наше неумеће да децу заинтересујемо нечим другим и одвојимо дете од компјутера макар на сат-два не можемо кривити компјутер.
Уосталом, снаћи ће се они и сами па време проводити код другова који имају компјутер или кришом ићи у играонице.
Само да се мало ослободе и снађу. И можда порасту још мало.
А цака коју сам ја употребила – увек слабији компјутер и слабија графичка, колико да му ограничим избор игрица.
Само један ТВ у кући.
Од тога да можда гледа порниће на интернету такође не могу да побегнем.
Могу само да разговарам са њим о томе.
Само укидање играчке или забрана не постижу циљ.
А данас су деца упућена на компјутер, хтели ми то или не.

Pa cime si se ti igrala

[QueenOfClubs]

Kvin , aj sad, on sastavi lego autic za uzrast od 7 godina, sastavi ga i tu je kraj, mogu slobodno da ga bacim u kantu. Mene zanima zasto mu sve brzo dosadi, ( to sto ne ume da se igra sam je moja greska najverovatnije , ali necu o tome ) mozda sam preterala s informacijama, on zna sta je minotaur, sta je kentaur, sta je pegaz, zna bar 30 reci na engleskom, broji na ital. i engl. , sa 5 mi izracuna koliko je 10 + 10 + 2 + 3 ( kad smo vec savrseni roditelji da nastavimo u tom duhu) .... zato ga sad pustam da malo radi ono sto nije dosad, ali problem je u tome sto on NE UME sam , NECE nije da neume ... a mozda i neume odkud znam vise

Један од разлога може да буде онај који сам навела.
А други је вртић. Превише сте упућени само једно на друго.
Ти знаш да сам ти и на чату замерила ту попустљивост.
Знам да је тешко одупрети се оном молећивом погледу. (ја нисам морала јер нисам имала избор, па ми је стварно сад бзвз теби да причам кад нисам сигурна како бих се ја поставила)
У вртићу су деца – деца. Играју се заједно али и сами. То их лепо васпитачице све науче.
Ја кажем да су оне мени пола посла завршиле и не могу им се никад довољно захвалити.
Ти мени не делујеш као строга мајка. А ја то јесам. Али, и моји и његови су такви, нико нам се није мешао у васпитавање, развела сам се кад је он већ био велики и скоро па формирана личност.
Буди поносна што ти дете толико зна. Требаће му то. Упиши га на неки спорт, сад је право време.
Да ли групни или индивидуални, то зависи од њега. Мој син више воли индивидуални и свако наметање фудбала, кошарке или рукомета би било бзвз.
Реци му отворено да ти треба мало мира. Да желиш дуже да спаваш и нека се игра мало сам.
Он је довољно велики да схвати да си ти људско биће и да имаш своје потребе.
Пошаљи га негде самог с твојим или његовим родитељима.
У овом узрасту је мало теже да ће научити да се игра сам.
Али можеш да узбегнеш замку од претераног везивања за себе.
То је за његово добро.
Почни полако да га одвајаш на кратко. Узраст од 6 година је право време за то, јер тад су деца спремна за тако нешто.
Кад га будеш уписивала у школу, упиши га у целодневну или боравак.
Обавезно га шаљи на сва могућа летовања и зимовања са вртићем и школом.
Почни да га остављаш самог док "тркнеш" овде или онде. (чак иако не мораш да тркнеш, само обиђи две-три улице)
Све је то тешко и дуго траје, али је ефикасно.
И стегни срце. То је најважније за почетак.

[QueenOfClubs]

Pa cime si se ti igrala

Имала сам дрвене и пластичне коцке, боцкалице, лутке (и данас се сећам како су се звале), докторски сет, аутиће, имала сам колица за лутке, пазле, шерпице, тањириће, шпоретић, лопте (дека ми је сваке године доносио по једну из бање), вијачу, кликере (зашто су ми то куповаки, дан данас не знам), ондак, имала сам исто оне дрвене коцке али имају слику са сваке стране па мора да се сложи слика, имала сам пуно сликовница и бојанки.
Касније су се појавиле барбике али ми нису купили што ме није спречило да идем код другарице да се играм с њима и оне мале електронске игрице. Е ту су ми купили неку са паја патком.
И наравно, убек неки бицикл. Касније рошуле па клизаљке.
Све те играчке су и дан данас у викендици.

[причалица]

kvin je totalno u pravu.
(inače, kao dete igrala sam se klikerima, pištoljima, pravila zamkove u pesku i tako...), ali se nisam igrala sa svojom decom...doduše, njih su dve, pa su se igrale zajedno, ili sa drugaricama.
cici, treba da vidiš šta ga zanima. možda ga zanimau neke igračke koje tebi nisu interesantne....naša deca su u tom uzrastu, pa narednih nekoliko godina, volele društvene igre....i dovedu brata od ujaka, pa komšijsko dete, pa se igraju po ceo dan...
onda, volele su da sklapaju puzzle. kupim onu od 900 komada (malo više zahtevnu za njihov uzrast), pa je danima slažu...naravno, motiv je iz crtaća (sećam se da je jedna bila ''dečak iz džungle'', baš dobra i ja sam je rado slagala)....i tako..
nemoj da nemaš strpljenja, možda sam već rekla, jer porastu jako brzo i više te i ne pogledaju, malte ne....