ajmo opet
okupljanja su debilna.
da ponovim, okupljanja su debilna.
okupljanja se desavaju samo zato sto mnogi polno razliciti nemaju hrabrosti da sednu jedan na jedan i pricaju... a nemaju zato sto nisu seli jedan na jedan dugo vremena pa su zato na forumima da bi razbili strah upoznajuci se natenane nevidljivo iza ekrana kao kad su bili srednjoskolci... grupa je za njih oslobodjenje od straha jer u grupi sve prolazi. ali kao sto znamo u grupi se nikad nista konstruktivno ne desava osim galame. sve ozbiljne stvari se desavaju jedan na jedan. cak ni grupni sex se ne ugovara u grupi. u grupi moze da prodje svako i niko. u grupi su svi sretni i veseli kao na proslavi 30-godisnjice mature. u grupi ne mozes da razmisljas, ne mozes da pricas, ne mozes da uzivas u picu, jedino mozes da budes provokativno bezobrazan prema nekome znajuci da on ili ona nece da pravi scenu pred grupom iz malicioznog licemerja koji grupu ne retko drzi na okupu. mozete da se vatate pod plastom drugarstva, mozete ispod stola da se dodirujete i razmenjujete poglede pune zelje, mozete konacno da menjate telefone, vizitke ili adrese mozda i po koji komad garderobe, mozete da odete u kafanski wc a za vama neko iz grupe i da se iz****te i sretni i zadovoljni da se vratite u grupu gde niko nece primetiti nista, mozete da samo razmenjujete poglede i njima kazete sve, amozete i da budete publika gde ce lokalni klovn grupe da vas zabavlja ... ali jedno sto cete sigurno uraditi to je da cete onoga ko vam se dopadne pozvati ne u neku novu grupu vec jedan na jedan. zato sluze svadbe i veselja jer 90 posto osoba koje ide po njima ide da bi nekog upoznalo zato sto su otudjeni.
ljudi su otudjeni do bola. tragedija je sto to ne priznaju nikome a ponajvise sebi. pre neki dan me jedna zena odavde pitala da li sam usamljen ocekujuci valjda moj negativan odgovor kao sto bi svaki muskarac odgovorio. svako je usamljen, sto imas vise iza sebe i vise u glavi usamljeniji si od ostalih. najmudriji medju nama su najotudjeniji i najusamljeniji iako u prvi mah deluju obozavani od svih. porodica je generator duhovne usamljenosti ako ne funkcionise u svim segmentima kako je zamisljena. zene u klimaksu trpe krize usamljenosti kao retko ko pa makar bile dokazane na svim poljima. kad nadjemo poklopac za nasu usamljenost mozemo se osecati samozadovoljno na tren. naravno pod uslovom da je i taj sam poklopac usamljen na isti nacin. prica je o duhovnoj usamljenosti a ne telesno- metafizicko-sexualnoj.
e kako ne