Amen na ovo... moram da priznam da sam neshvaćena po ovom pitanju, nema tu straha od napuštanja... više strah da će me neko oblikovati i ukalupiti. A samo prema onome do koga mi je stalo se korigujem i to delimično... nervira me, iskreno što me jednostavne ne prihvate ovakvu, svako ima neka svoje bubice... Ako će me ostaviti zbog onoga što jesam, široko mu polje.
Ovo o čemu G priča je laž. Jednostavno, ja sam nesretna pod ovakvim uslovima, sputana, svima na volju, dok me ne rastrgnu... ne umem. A opet sa druge strane sebično. Sa te pozicije odobravam.
Po mom mišljenju, sloboda potiče iz glave, ne moraš da budeš sa više osoba i na više mesta istovremeno... ako si u glavi free, nema sile da te sputa. I da, oprezno, može da se otrgne kontroli.
Da svakog trenutka mogu da radim šta hoću, do krajnosti... ne kvarite mi doživljaj sa posledicama. O tome ću razmišljati kada dođe vreme. A od osobe X ne očekujem da mi da slobodu, ali ne može ni da mi je oduzme.