znas kad neko misli da je najbitniji na svetu i da smo svi rodjeni da bi toj osobi bilo dobro i kad ta osoba sve najbolje zna, cak i kad vratis dete od lekara, ta osoba ti kaze: ma ta doktorka pojma nema... onda posle svih razgovora ti preostaje samo da zacutis, dok ne shvati da je pogresila, ili dok ne okoncas tu agoniju, jer ta osoba nije shvatila da je negde pogresila i za nju/njega sam ja i dalje sebicni skot koji nece da prica.
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
aaa...pa to je početak kraja.
imala sam 2 puta u svom životu ćutanje kao odgovor, i mogi da kažem da sam se mnogo nervirala zbog toga. doduše, delovala sam hladnokrvno, ali nisam bila uopšte...ipak, mislim da kad u toj vrsti odnosa dođe do takvog ćutanja, onda zaista nije dobro.
narod kaže ''ćutanje je zlato'', ali treba znati kada ćutati....mnogogovorljivost nije neka dobra osobina (mnogo puta sam to osetila na svojoj koži), ali ni ćutanje nije baš dobro - nerviraš se sigurno.
где си пошла с крмељиве очи
naravno da se nerviras, ali ako razgovorom ne mozes da postignes cilj, onda moras cutanjam.
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
pa je l ga postigneš? ćutanjem, mislim?
где си пошла с крмељиве очи
чек да ти га малко убијем :p
ово што којица наводи је и једино разумно и исправно ћутање.
знати ћутати кад треба, али не и прећутати у крајњој линији.
постоји ћутање као знак немоћи.
постоји ћутање као знак одобравања.
постоји ћутање као вид психичког малтретирања.
постоји ћутање кад нам је свеједно.
постоји ћутање као знак безнадежности.
постоји ћутање због стида.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
Hvala Kvin. Slažem se sa tobom.
Večnost je čista sadašnjost.
ja znam neke, koje kad bi im ušili usta na gozicu bi progovorile
Ko nije probao urmašicu taj ne zna šta je slatko
i meni je tesko da cutim... moja majka je znala da cuti danima kad se naljuti na mene, a ja sizim od toga... onda odem pa joj se izvinjavam i ako znam da nisam kriva, samo da ne cuti vise. Ali u slucaju sa mm, vise mi nije tesko da cutim... Nekako mi bas ide od ruke...
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
moja majka je ćutala od mog tate i obratno....nedeljama. i to je stvaralo grobljansku atmosferu u kući...a znam da su se voleli.
i tad sam rekla sebi da neću nikad to tako da radim, jer neću da deca rastu gledajući nekomunikaciju....opet, svako zlo ima svoje dobro, hoću reći - ko zna zašto je dobro što ćutiš? mora da je dobro zbog nečega.
где си пошла с крмељиве очи
Lepo Kojice ....ali uporno ponavljanje takvih situacija moze da znaci samo jedno ....
pricalica je pomenula razgovor kao jedinu alternativu resenja . Kad se i razgovor svodi jedino na prolongiranje i produbljivanje problema onda shakom o sto niposto neces resiti problem, onda je istina sa sto manje reci jedino resenje ma kako god bila shvacena.
Ciji potpis?
Razumem tu liniju manjeg otpora cak i neiskrenost ali ako se radi o banalnim stvarima. Jedino ne razumem precutavanje , cak i privremeno cutanje ako se radi o problemu o kome mora da se razgovara, koji je bitan , ma zaista bitan, problem koji se jedino tako moze resiti ...takvo infantilno ponashanje me izludjuje posebno kad se radi o nekom ko ti je suvise bitan da bi prkos po svaku cenu umesao prste.
Ciji potpis?
Ponekad kad se planira reći nešto ružno i oštro nekome treba ukljućiti "ĆUTANJE". Vrlo često kad prođe bes shvatite da je ta opcija sjajna. Da ste rekli ono što ste planirali čutanje bi trajalo duže, dugo a možda i zauvek kad su ekstremne situacije u pitanju. Dakle "ČUTANJE" je ponekad zaista sjajno rešenje.
Ćutanje zna i može da bude napad i odbrana, strah i hrabrost, snaga i nemoć, svetlo i tamno, svašta može da bude dok neprozirno pokriva sve ono što
osećamo o sebi ili svetu oko nas.Ćutanje zna da bude jedno od mnogih i beskrajnih značenja čežnje, kao što, jednom prekinuto, može da jasnije opiše
sve do tada postojeće i to mnogo bolje i tačnije nego sve posle njega izgovorene reči.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
pa sama si rekla - infantilno ponašanje...ne možeš od nezrele osobe da očekuješ zrele reakcije.
kada sam govorila o ''lupanju šake o sto'', mislila sam na monolog one druge strane, koja - što god se kaže - ona nastavlja gde je stala....i samo ''lupanje šake o sto'' nije bukvalna rekacija, cici, nego nešto što će osobu sa kojom razgovaram naterati da se trgne i da me čuje.
još uvek postoje stvari koje tu osobu trgnu i koja zastane u svojoj tiradi....
где си пошла с крмељиве очи