U principu u Srbiji je stalno ekonomska kriza... većih ili manjih razmera, ali je kriza..
Samo političari, trubaduri i kriminalci žive u raskoši.
Ali hajde da pričamo o oscilacija koje se ne tiču toga da li letujemo u hotelu sa pet zvezdica ili ne idemo na letovanje uopšte.
Pričamo o oscilacijama između toga da li jedemo šunku ili parizer.
Znam porodice sa po petoro ili više dece, gde je svako dete sebi steklo krov nad glavom i porodice sa jednim ili dvoje dece de su izgurali roditelje u vikendice...
Naravno, to nije pravilo, ali recimo da je u pitanju neka većina.
Vršnjaci koji su preko omladinske brali breskve da bi sebi nešto priuštili,
u većini slučajeva su se bolje snašli u životu od onih kojima su roditelji sve pružali.
Mi imamo običaj da im kažemo, ''ne može'' ili ''odluči se'', ne samo zbog toga
da bi se jednoga dana suočili sa krizom lakše. Svaka kriza je teška i suočiće se
ako ne sa nama, a ono kada sami budu roditelji. To im govorimo da bi shvatili vrednost novca.