Kako se pravilno rashladiti leti
Kako se pravilno rashladiti leti
Velika razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature i neočišćeni filteri klima-uređaja mogu biti uzrok čestih prehlada, kijavica, zapaljenja grla, ždrela i bronhija.
Kako ne bismo ugrozili zdravlje, stručnjaci podsećaju da se strogo pridržavamo pravilne upotrebe aparata za rashlađivanje vazduha.
Poslednjih godina znatno je povećan broj klimatizovanih prostorija u stanovima i u poslovnim prostorijama kako bi se obezbedili prijatniji životni i radni uslovi.
Postavlja se pitanje da li je strah od klima-uređaja opravdan ili ne, ako poštujemo pravila za korišćenje nije...
Tokom toplih dana svi težimo da se rashladimo, pri čemu je važno istaći da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika.
Takođe osoba koje se preznojila ne bi trebalo da izlazi ili ulazi iz spoljne sredine u klimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.
Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na metabolizam što je rezultat smanjenja prometa materija u mišićima. Cirkulacija je usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišićima, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.
Međutim, mnogo važniji je aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu i obrnuto, jer nažalost, mnogo je onih koji zloupotrebljavaju primenu klima-uređaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju.
Zbog toga su u letnjim mesecima česte prehlade, kijavice, akutno zapaljenja grla, ždrela i bronhija.
Lekari naglašavaju da je to razumljivo, jer ako se sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđe u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna jer organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do svojevrsnog šoka koji negativno utiče na zdravlje.
Zbog toga lekari savetuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje kako bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
Stručnjaci upozoravaju da je održavanje i čišćenje klima-uređaja takođe veoma važno, jer ukoliko se barem jednom godišnje ne očisti, filter kroz koji izlazi rashlađeni vazduh pod pritiskom može postati idealno mesto za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterija ili gljivica) od kojih neki mogu izazvati i upalu pluća.
Ako klima-uređaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo može da pogoršava efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiču i na osobe koje već imaju probleme sa sinusima.
Hladnoća u stanu može da dovede do upale uha, a posle boravka u prostoriji sa klima-uređajem nisu retki ni ukočenost i bolovi u vratu.
Zbog nepravilnog korišćenja klima-uređaja može doći do ukočenosti mišića lica, ukočenosti i bolova u vratu koji nastaju zbog blokade mišića posle izlaganja hladnoći.
Mišićima je za funkcionisanje neophodna toplota, a ako ona nedostaje mišići smanjuju svoje funkcionisanje da bi sačuvali toplotu.
Ukoliko dođe do ovakve blokade, lekari kažu da treba popiti magnezijum i vitamine Be grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića.
Ventilatori takođe mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura, ali ako je spoljna temperatura iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima uređaja ili tuširanja hladnom vodom.
Neurolozi posebno apeluju na pravilno korišćenje klima-uređaja kada se radi o pacijentima sa neurološkim problemima, posebno onim koji su doživeli šlog.
Njima se savetuje da ne budu direktno izloženi radu klima-uređaja, već da borave u drugoj prostoriji dok se temperatura u celom stanu ne ujednači da ne bi došlo do negativnog uticaja na krvne sudove.
Odgovori sa citatom
Prvobitno napisano od Crash and Burn
