Ја сам на послу увек говорила – супер сам
Мислим на послу... Шта има сад ту неком да се исповедам.
А онда сам схватила да то никако не ваља.
Она је супер, она може све.
Она је супер, она ће то, а не ова, овој се ћерка разводи, боли је грло, уморна је данас.
И видим ја да најбоље пролазе они са благо измученом фацом који ходају помало погрбљено.
Е пошто ја то нумем, мислим да направим ту фацу а и много ми ружно стоји, досетим се ја
па пресавијем један празан лист папира и кренем да трчим.
Кад ме неко нешто пита а ја у журби.
Како си? Не питај. Па... Журим, распадам се.
И могу вам рећи да сам далеко догурала...
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
Па док сам потписивала венчани лист, наравно.
Изљубише ме кад сам изашла.
Изљубише ме после венчања у цркви.
Изљубише ме после грађанског венчања.
Ондак сам по неком обичају ишла са свим гостима да се поздравим и наздравим па ме и ту изљубише.
И ондак, опет, како је ко одлазио, изљубио ме.
Било је 200 гостију, па ово све па пута 3.
Нисам рачунала.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
uf, što ne volem velike svadbe.
где си пошла с крмељиве очи
Pitanje glasi kao preći u drugo stanje?
Klin se klinom izbija... upornim tucanjem, valjda.
Kako da izbegnem njen nagaz nogom u trenutku potpisivanja