Spoljna politika Republike Srbije

[G]

Ratko Mladić 179. čin...



Ceni se da će uskoro pronaći i delove uniforme Generala Ratka Mladića... I čuveni nemački komandant padobranskih jedinica pri desantu na Drvar Obersturmbannführer Otto Skorzeny je pronašao Brozovu maršalsku uniformu...Ali samog Josipa Broza Tita nije...A nije da nisu bili sila...Ni Amerikancima ne ide sa Osamom Bin Ladenom nešto a preko 20 članova njegove porodice živi u USA. A takve resurse u ljudskom i tehničkom smislu poseduju...

Skorzenyju je povereno organizovanje hvatanja Josipa Broza Tita i uništenje vrhovne komande NOV i PO Jugoslavije. U Maju 1944. u desantu na gradić Drvar nemačke snage pod komandom generala Lothara von Rendulitza su uspele uništiti većinu tamošnjih partizanskih snaga ali nisu uspeli uhvatiti Tita. Skorzeny je uhvatio uniformu... Ne znam što sam ovo napisao. Valjda da bi se povukla paralela ... Ili da gospoda iz EU i Tribunala u Hagu recimo razmisle o slučaju "Martin Borman". Zamislite da je primena "Maršalovog plana" zavisila od hvatanja pravosnažno u Nirnberškom procesu osuđenog Bormana...Napomomenuću samo da su njegovi ostaci pronađeni više desetina godina kasnije u Berlinu pri izgradnji jednog objekta i identifikovani na osnovu dentalnog kartona a nekoliko godina posle i DNK analizom. Uzorak za analizu uzet od sina imenovanog Bormana ujedno i nosioca njegovog imena...Ostaci osuđenog spaljeni i rasuti iz aviona iznad reka severne Nemačke tek pre par godina...

[G]

Od 1. septembra slobodna trgovina između Srbije i Turske

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske stupa na snagu 1. septembra, čime srpski privrednici dobijaju nove mogućnosti za povećanje proizvodnje i za privlačenje stranih investitora, saopštilo je danas Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.



Srpski privrednici će ubuduće moći da koriste "sve pogodnosti zajedničke proizvodnje i dijagonalne kumulacije porekla sa Turskom".
Oni će, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, moći da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama, navedeno je u saopštenju.
Na ovaj način realizuju se značajne ekonomske prednosti Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zajedno sa CEFTA sporazumom i Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom.
Slične pogodnosti, naši privrednici već koriste sa zemljama EU po osnovu Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sa BiH, Makedonijom, Hrvatskom, Albanijom, Crnom Gorom po osnovu CEFTA sporazuma.
Imajući u vidu veličinu turske ekonomije, kao i činjenicu da za pojedine industrije u Srbiji, kao što je na primer tekstilna, Turska može da predstavlja značajnu sirovinsku bazu, to može biti od velikog značaja za srpsku privredu
Srpski preduzetnici imaju sada nove mogućnosti koje mogu iskoristiti, kako za postojeću proizvodnju, tako i za dalje privlačenje stranih investitora, posebno u oblasti tekstilne industrije, koja je samo u 2009. godini privukla investicije u visini od 28,2 miliona evra, sa Italijom kao vodećim stranim investitorom, navedeno je u saopštenju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
U Službenom listu Evropske unije od 20. avgusta objavljeno je ažurirano obaveštenje o primeni dijagonalne kumulacije porekla između EU, zemalja zapadnog Balkana, učesnica procesa stabilizacije i pridruživanja i Turske.
Ovim obaveštenjem konstatovano je da Srbija zvanično od 1. septembra 2010. ispunjava sve uslove za primenu dijagonalne kumulacije porekla sa EU, Turskom i zemljama jugoistočne Evrope - potpisnicama CEFTA sporazuma (Albanijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom).

Potencijal je značajan imajući u vidu veličinu ovog novog proširenog tržišta, koje je u slučaju Evropske unije 494 miliona stanovnika, Turske 72,5 miliona i jugoistočne Evrope 29,3 miliona stanovnika.

Izvor : Blic

[G]

Kacin: „Pomoći Srbiji da ne radi protiv sebe“

Odnosi Srbije i Kosova i evropsko su pitanje. Zato Brisel želi da sa Beogradom pred međunarodnim organizacijama nastupi sa zajedničkim i usklađenim stavom, kaže za Dojče vele Jelko Kacin, izvestilac EP za Srbiju.


Evropska unija hoće zajednički nastup pred UN

Iz diplomatskih izvora u Briselu može se čuti ocena da je trenutna situacija, kada se radi o politici EU prema pitanju odnosa Srbije i Kosova, „delikatna“, kao i da je preduslov za pomake na tom polju zajednička pozicija svih članica Unije. Iako se nezvanično ni u samom Briselu trenutno ne polažu velike nade u pomeranje prvobitnih stavova, prema kojima 22 zemlje Unije priznaju, a njih 5 ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, izvesno je da EU nastoji da pred međunarodnim organizacijama ostvari zajednički nastup.



Takav princip važi ne samo za države članice već i za potencijalne članice. Zato se i sa Srbijom, ali i unutar same Unije, vode ozbiljni razgovori o usaglašavanju teksta Rezolucije o Kosovu koja bi trebalo da se nađe pred UN. Jelko Kacin, specijalni izvestilac EP za Srbiju, za Dojče vele kaže da evropske institucije time žele i da pomognu Srbiji da prekine dosadašnju praksu povlačenja loših poteza.



„Nikakva iznenađenja više nisu potrebna niti su više potrebni koraci u korist vlastite štete. EU želi da u svim izazovima izađe kao cela i kao pobednik i zato i Srbiji pomaže kako bi što pre shvatila da je usaglašavanje put ka zajedničkim uspesima“, kaže parlamentarac.



Brisel od Beograda trenutno ne traži priznanje Kosova

Kako se i Srbija i Kosovo nalaze u Evropi, tako je i prirodno da EU preuzme inicijativu u pokušaju pomaka u njihovim međusobnim odnosima. Istovremeno, prema rečima Kacina, EU želi angažovanje i na ubrzanju dinamike i kvaliteta ulaska Srbije u EU. Od Srbije se, sa druge strane, traži da ne koči Kosovo u izgradnji potrebnih institucija. Naglašavajući da se i EU se mora prilagoditi sadašnjosti i slati što je moguće pozitivnije poruke, Kacin je ubeđen da će Beograd prepoznati dobronamernost tih signala:



„Od Beograda, od Srbije, u ovom momentu niko ne traži da prizna Kosovo. EU želi da Srbija svojim reakcijama i akcijama doprinosi stabilnosti Kosova, kao i da Srbi koji žive na Kosovu mogu aktivno da učestvuju u stvaranju boljeg društva na Kosovu.“


Juče u Beogradu bio Vilijam Hejg, a i Vestervele je nedavno posetio Srbiju


Iako se u Briselu može čuti mišljenje da je pronalaženje rešenja za osetljivo pitanje odnosa Srbije i Kosova prevashodno u rukama visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, posete ministara spoljnih poslova Nemačke i Velike Britanije Beogradu, kada se radi o kosovskom pitanju, Kacin vidi pre kao multilateralu nego samo bilateralne odnose između dve države.



„Očekuje se da srpska politika uputi razumljivu poruku svojoj javnosti da institucije EU žele da pomognu Srbiji da izbegne još jedno iznenađenje kao što je ono koje se dogodilo sa Međunarodnim sudom pravde. Srbiji treba pomoći da izađe iz dosadašnje prakse kada je uporno radila i manifestovala aktivnosti koje su se na kraju završavale na njenu štetu“, zaključuje Kacin.



Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević Izvor :DEUTSCHE WELLE

[G]

EU nudi pregovore o severu Kosova i ubrzane integracije

Sve je spremno da Beograd i Priština, posle decenije neprijateljstva, konačno sednu za sto i da se uz pomoć EU dogovore o saradnji. Srbija neće sesti kao poražena strana, već uz snažnu podršku EU i SAD jer je posle večerašnjeg dogovora predsednika Srbije Borisa Tadića i šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton Srbija dobila moćne saveznike. Srpskoj vlasti Brisel nudi dijalog o specijalnom statusu za sever Kosova i enklave na jugu, kao i ubrzane evropske integracije.


Beograd će za kooperativnost biti nagrađen bržim evropskim integracijama: Tadić i Eštonova

Epizoda sukoba sa 22 zemlje EU i SAD koja je trajala od podnošenja srpske rezolucije Generalnoj skupštini UN konačno je okončana briselskim dogovorom Tadića i Eštonove čija je suština poziv na dijalog Beograda i Prištine. Kako za "Blic" kažu pouzdani izvori bliski briselskoj i vašingtonskoj administraciji, Beogradu se nudi dijalog o specijalnom statusu za sever Kosova i enklave na jugu po principu plana Z-4 koji je svojevremeno nuđen krajiškim Srbima (pre "Oluje") ili pojačanog Ahtisarijevog plana, ali su mogući i neki zanimljiviji aranžmani koji su još na nivou ideje. Brisel i Vašington su spremili ponude koje će Srbiji omogućiti da, bez priznavanja Kosova, ostvari svoje važne nacionalne interese, u skladu sa realnošću.


- Niko ne želi da Srbija, kao najveća zemlja regiona, ostane poražena i nestabilna, ali istovremeno je potrebno i da prihvati realnost. Nama je jasno da vladajućim demokratama u Srbiji moramo dati nešto sa čim će izaći pred svoje birače kao sa dobitkom. O tome će tek razgovarati u ravnopravnom dijalogu beogradske i prištinske vlasti - kaže za "Blic" izvor blizak kabinetu Ketrin Ešton.
Dogovor Eštonove i Tadića omogućiće najverovatnije da srpska rezolucija, promenjena amandmanima oko kojih su saglasne svih 27 država Unije, bude usvojena u Generalnoj skupštini i da se nakon toga krene u pregovore, koji svakako neće biti laki. Činjenica da je EU iz usaglašenih amandmana izbacila rečenicu o "jačanju evropske perspektive za Srbiju i Kosovo", što implicira da postoje dve države, pokazuje ublažen i dobronameran stav kakav će imati prema zahtevima Beograda tokom pregovora. Beograd će za kooperativnost biti nagrađen bržim evropskim integracijama.



Izvor : BLIC

Opširnije u izdanju za sredu, 8. septembar 2010.

[G]

Jeremić ostaje ministar

FoNet, Tanjug | 10. 09. 2010. - 12:49h izmena vesti 17:41h | Foto: FoNet | Izvor : Blic

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borislav Stefanović izjavio je danas da ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ostaje na čelu diplomatije i da glasine koje su se pojavile nemaju nikakve osnove.


Vuk Jeremić i Borislav Stefanović



"Glasine koje su se pojavile u medijima nemaju nikakvog osnova", rekao je Stefanović za B92 i dodao da poluinformacije o nekakvom razgovoru o povlačenju Jeremića nisu istinite i da misli da je to i Predsedništvo demantovalo.

Stefanović je takođe ocenio da je rezolucija, koja je usvojena u generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, rezultat realne i moguće spoljne politike Srbije suočene sa izazovom.

Prema njegovim rečima, ostvaren je uspeh u smislu koordinacije sa Evropskom unijom i usvajanja teksta koji otvara vrata za razgovore sa Prištinom i ni na koji način ne potvrđuje nezavisnost Kosova.

"Uspesi i porazi su kategorije koje treba ostaviti drugim ljudima", zaključio je Stefanović.


Dačić protiv zahteva za smenu Jeremića

Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić izjavio je ranije danas da "apsolutno ne podržava" zahtev opozicionih stranaka za smenom ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i dodao da se o tome nije razgovaralo u Vladi Srbije.
Dačić je dodao da ne vidi bilo kakvu odgovornost Jeremića i za mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
Lider socijalista je rekao da će biti logično ukoliko opozicija, kao što je ranije najavljivala, i zvanično pokrene inicijativu za njegovu smenu.
On je na pitanje novinara o pisanju pojedinih medija da se u vrhu Demokratske stranke razmatra Jeremićeva smena, odgovorio da je to pitanje za DS.




Jovanović traži promenu spoljne politike i smenu Jeremića
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović zatražio je danas od predsednika Srbije Borisa Tadića promenu srpske spoljne politike i smenu ministra Jeremića.
"Očekujemo od Tadića da kao dokaz promene politike smeni Jeremića i mi ćemo na tome insistirati", rekao je Jovanović.
On je ocenio da bi smena ministra Jeremića bila dokaz napuštanja dosadašnje, pogrešne politike, dodajući da taj zahtev predstavlja političku inicijativu LDP predsedniku Srbije i vladajućoj koaliciji, ali da traži da se o tome razgovara i u Skupštini Srbije.


On je rekao da Tadićev gest o rezoluciji treba podržati" ali da on ne može biti zadržan samo na tome, već mora biti produbljen konkretnim planom promena u društvu, posebno spoljne politike.


Jeremić više nije prihvatljiv sagovornik za svet, a svojom politkom je dodatno konfrotirao Srbiju i otežao njen položaj na međunarodnoj sceni, ocenio je lider LDP.


Jovanović je rekao da je u ovom trenutku Tadić taj koji vodi spoljnu politiku, razgovara sa svetom i da je on "radio na dogovoru sa EU o Rezoluciji o KiM", navodeći da to "nije normalno" i da bi predsednik trebalo da radi svoj posao, a ne posao ministra spoljnih poslova.
"Srbiji je potrebna dinamična spoljna politika koju će razumeti svet", istakao je Jovanović, koji je, na pitanje novinara zašto ne traži smenu Tadića, rekao da je u Srbiji nemoguće smeniti predsednika "na normalan način", a da pri tom to ne odvuče pažnju s poslova koje treba raditi.

Nikolić: Jeremić nije kriv



Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić zatražio je danas raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i naglasio da, zbog poraza koji je Srbija doživela u odbrani suvereniteta nad KiM, ne bi trebalo da strada ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
"Najmoralnije bi bilo da ne strada Vuk Jeremić, najmoralnije bi bilo da je Boris Tadić putovao u Njujork, pa on da donese lošu vest, koja je plod njegove borbe za Kosovo i Metohiju", rekao je Nikolić.
"Srbija je svesno srljala u poraz", ocenio je Nikolić, koji smatra da je najveća greška bila slati predlog rezolucije Srbije u Generalnu skupštinu o kojoj se nije ni glasalo.
On smatra da je rezolucija usvojena u Ujedinjenim nacijama "sterilno napisana" i ne zna se kako će uticati na živote ljudi koji žive na Kosovu.

[G]

Slovenija traži zeleno svetlo za nastavak evropskih integracija Srbije

E. B. | 12. 09. 2010. - 00:02h

Slovenija je na ministarskom zasedanju Evropske unije danas zatražila da se već u ponedeljak na redovnom susretu šefova evropskih diplomatija da "zeleno svetlo" za novi korak ka uključivanju Srbije u članstvo EU, izjavio je šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar. Žbogar je u Briselu rekao da je da je to predložio svojim kolegama u EU na danas okončanom nezvaničnom sastanku.

Žbogar je u Briselu rekao da je da je to predložio svojim kolegama u EU na nezvaničnom sastanku. Slovenački ministar je objasnio da je od predsedavajućeg EU, Belgije, zatraženo da proveri i da li bi Holandija, izgleda poslednja članica EU koja se nije izjasnila o novom koraku ka integraciji Srbije u EU, prihvatila da se to učini u ponedeljak. Ako to ne bi bio slučaj, o tome bi se raspravljalo ponovo u oktobru, naveo je Žbogar. Žbogar je precizirao da bi to značilo da Savet ministara EU zatraži od Evropske komisije (EK) da razmotri zahtev Srbije da dobije status kandidata.


Prema rečima slovenačkog ministra, „postoji većinsko mišljenje“ da Evropska unija posle konstruktivnog delovanja Srbije u pripremi rezolucije o Kosovu u UN što pre treba da učini korak dalje u otvaranju evropskih vrata Beogradu.


„Ja sam predložio da Savet (ministara EU) za opšte poslove već u ponedeljak donese odluku oko tog zahteva (Srbije), a to znači da ga prosledi Evropskoj komisiji“, rekao je slovenački ministar. U raspravi o Srbiji, prema izvorima zasedanja, nije učestvovala Holandija, čija je vlada u ostavci, a koja je dosad davanje saglasnosti za dalje korake ka članstvu Srbije u EU uslovljavala punom saradnjom Beograda s Haškim sudom. Za vladu u Hagu to je dosad značilo da mora biti uhapšen i Haškom sudu izručen optuženi Mladić.


Slovenački izvori su preneli da je predsedavajuća EU, Belgija, prihvatila da u ponedeljak na redovnom zasedanju ministara Unije proveri da li je i Holandija spremna da prihvati mišljenje praktično svih ostalih članica da treba EK naložiti izradu „mišljenja“ o kandidaturi Srbije. Žbogar je podvukao da se od Holandije očekuje „spremnost i konstruktivnost kakvu su u raspravi o rezoluciji o Kosovu iskazale pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost“.


„Evropska unija, naime, mora poslati pravi signal“, zaključio je šef slovenačke diplomatije


Vestervele: Učiniti korak ka članstvu Srbije u EU



Evropska unija treba povoljno da odgovori na pozitivan potez Srbije u rešavanju pitanja Kosova i učini korak dalje u integraciji Srbije, stavili su do znanja juče u Briselu šefovi diplomatija Nemačke i Belgije, Gido Vestervele i Steven Vanaker.

To je, prema njegovim rečima, „dobra osnova“ da Savet ministara EU od Evropske komisije zatraži mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata. Po zvaničnicima koji su pratili ministarsko zasedanje EU, većina zemalja Unije smatra da to što pre treba učiniti i, kako su podvukli ministri uticajnih članica EU i „nagraditi“ Beograd za partnerski odnos.


Evropski diplomatski izvori tvrde da su neke „moćne članice potpuno izmenile“ dosadašnji uzdržan stav prema bržem otvaranju vrata Srbiji. Vanaker je agenciji Beta rekao da „belgijska diplomatija smatra da učinjeni napori ne mogu ostati bez nagrade“. „S velikim uvažavanjem gledamo na napore koji su učinjeni i priznajemo da to nisu bili samo napori EU, već i Srbije, koji su doveli do velikog konsenzusa“.
Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger kazao je da je ishod razgovora između Beograda i Brisela „sjajan znak saradnje“. „Podržavamo da zahtev za kandidaturu bude prosleđen. Na sastanku ministara spoljnih poslova u ponedeljak ćemo razgovarati o tome. Mislim da ćemo uskoro imati rezultat“, rekao je on. I šef španske diplomatije Migel Angel Moratinos je ukazao da se put Srbije ka članstvu mora ubrzati i da se davanja statusa kandidata Beogradu ne sme više odlagati.

IZVORI : Beta i Blic

[G]

intervju: Milica Delević
Srbija zrela za kandidaturu

Nadam se da će zahtev Srbije za članstvo u EU biti u što skorije vreme prosleđen Evropskoj komisiji. To ne znači automatsko davanje statusa kandidata, već početak procesa u kome EK treba da preporuči da li je Srbija „zrela“ da taj status stekne. Tokom ovog procesa i administracija i vlada biće u intenzivnom dijalogu s EU i odvijanje reformi postaće mnogo značajnije, a samim tim i mnogo intenzivnije posmatrano od strane EU – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.


Milica Delević

Šta znači ponuda EU o ubrzanju integracija u zamenu za pristanak na prilagođavanje rezolucije?
– Kada se kaže da ubrzanje integracija dobijamo u zamenu za nešto, izgleda kao da se radi o trgovini, a to nije dobro za Srbiju. Ako stalno govorimo da je nešto na putu naših integracija proizvod političke trgovine ili, što se takođe često čuje, da se Evropa umorila od proširenja, onda se odgovornima daje alibi da ne rade svoj posao, odnosno da ne reformišu zemlju. Pre bih rekla da je dogovor oko rezolucije jedan partnerski i konstruktivan odnos, koji Srbiji pomaže da ostvari svoje ciljeve. Ovim je najzad stvorena partnerska politička klima u kojoj se odluke o napredovanju Srbije donose lakše, doživljavaju prirodnije, a rad koji je Srbija uložila na putu integracija lakše kapitalizuje.


Očekuje nas izveštaj EK o napretku. Ako je ceniti prema efektu na život građana, Srbija se poslednjih godinu dana pomerila unazad?
– Izveštaj o napretku uvek pokaže napredak u nekim oblastima, a zaostatak u drugim. Uvek se gleda šta je urađeno u odnosu na prošlu godinu. Mi smo prošle godine imali izuzetno dobar izveštaj koji je u najvećoj meri rezultat napora koji su uloženi, ali i toga da je 2008. s kojom smo se poredili bila pojedena političkim događajima koji nisu ostavili mnogo prostora za zakonodavni rad i primenu tih zakona. Nisam sigurna da ćemo u potpunosti ostvariti visok standard koji je postavio prethodni izveštaj, ali sam sigurna da ćemo imati pomaka, pre svega u regionalnoj saradnji, primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i u zakonodavnom procesu.


Šta će nam, po vašem mišljenju, konkretno zameriti EK?
– Svakako će ukazati na činjenicu da smo spori u formiranju zakonom predviđenih regulatornih tela, poput Komisije za zaštitu prava ponuđača ili Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, što predstavlja primenu ranije usvojenih zakona o javnim nabavkama i zaštiti konkurencije… Ali će i podsetiti na pitanje vlasništva poslanika nad mandatima, nadzora nad finansiranjem političkih partija i povraćaja imovine, što su bile primedbe i u prethodnim izveštajima o napretku. Pod lupom će se naći i reforma pravosuđa, ali i ocena sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u raznim oblastima. Evropska integracija je proces, a ne događaj, i niko ne očekuje da se u toku jedne godine stanje u društvu potpuno uredi. Ipak, i nerešena pitanja bolje „izgledaju“ ako ima veći broj onih koja su rešena, i zato se treba potruditi da u preostalih dve nedelje, koliko još traje izveštajni period, što više toga bude urađeno.


Istraživanje Evropskog pokreta u Srbiji je pokazalo da zbog slabe administracije i nestručnih kadrova nemamo kapacitete ni znanje da konkurišemo za mnoge evropske donacije?
– Iako još uvek nismo stekli status kandidata, odradili smo veliki deo pripremnog posla za povlačenje sredstava namenjenih regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resursa, što su komponente dostupne samo kandidatima. Takođe smo jedina zemlja u regionu koja je završila programiranje sredstava za 2011. godinu, čekamo samo odobrenje Evropske komisije. Naravno da naš apsorpcioni kapacitet treba popravljati, ali je našim dosadašnjim znanjem i iskustvom Komisija zadovoljna.


Da li se sada novac koji dobijamo od EU troši svrsishodno, kontroliše li to iko, ima li pronevera?
– Sredstva namenjena Srbiji u ovom trenutku kontroliše delegacija Evropske unije u našoj zemlji i ja ne znam da ima podataka koji ukazuju na pronevere.
Istraživanja pokazuju da je sve više evropskih zemalja koje gube poverenje u EU.



Očekujete li da, zbog ogromnog pada standarda, rastućeg siromaštva, velike nezaposlenosti i sveopšte potlačenosti građana, i u Srbiji dođe do istog opadanja poverenja u EU?
– Poslednje julsko istraživanje Kancelarija za evropske integracije i dalje pokazuje veoma visoku podršku. To ne znači da se građanima dopada sve što čuju iz EU, ili da je nivo poverenja visok koliko i podrška članstvu. Građani primećuju da se o Evropi mnogo govori i mnogo obećava već poslednjih 10 godina, ali im se čini da dinamika koju vide nije tome proporcionalna. Zato bih rekla da više ne posmatraju EU niti proces integracija sa toliko idealizma kao ranije, ali i dalje racionalno procenjuju da treba da se približavamo EU. Važno je da razumeju da je to vrsta partnerstva koja nama pomaže i nekad nas i tera da izvršimo reforme koje su kod kuće važne, da je to ono što obezbeđuje bolji život za njihovu decu.



Mnogo propuštenih šansi

Uskoro ćemo obeležiti deceniju od demokratskih promena. Jesu li vaša očekivanja ispunjena ili izneverena?
– Žao mi je što se nismo kretali brže, iako smo se zaista suočavali s velikim izazovima. Ima mnogo šansi koje smo mi propustili, ali ima i onih koje su propustili naši partneri iz EU. Ono što je važno je da u periodu koji je pred nama radom i partnerskim odnosom i mi i EU stvaramo klimu u kojoj se prilike sve više koriste, a sve manje propuštaju. Samo u takvoj klimi pitanje usvajanja i primene zakona i promene života ljudi postaje ono što i treba da bude – suština procesa evropske integracije

IZVOR : BLIC

[G]

Samo bi cinično prokomentarisao gornja dva posta (prenete vesti) u smislu da je počela naplata za predatu (prodatu) AP Kosovo i Metohiju...Alal vera političari !

I da naravno...Znam da će neko reći da nesme 6,5 miliona građana Srbije biti talac Kosova i Metohije. Dobro,dobro ide destrukcija dalje...Razmislite o tome...Mislim šta je sledeće?





I sve to naravno pod plaštom Evrointegracija...

[G]

Филе у Београду о наредним корацима о српском захтеву





БРИСЕЛ - Европски комесар за проширење Штефан Филе изјавио је данас у Бриселу да ће у Београду са српским властима разговарати о наредним корацима пошто Европска комисија добије зелено светло за израду мишљења о српском захтеву за чланство у ЕУ и изразио наду да ће консензус око српске кандидатуре бити постигнут до наредног састанка Савета ЕУ у октобру.

„Кандидатура је сада у рукама држава чланица које морају да постингу консензус. У свакодневним смо контактима с белгијским председавањем. О овом питању је разговарано протеклих дана.

Охрабрен сам што је Белгија ово питање ставила на агенду идућег састанка Савета ЕУ и надам се да ће до тада државе чланице постићи консензус”, рекао је Филе на конференцији за новинаре после сурета потпредседником Владе Србије Божидаром Ђелићем.

Када тај консензус буде постигнут, радиће се о данима или највише пар недеља пре него што физички будемо били у могућности да српским властима пошаљемо упитник.

Пошто добијемо одговор, државама чланицама ћемо дати процену напретка и видети који су следећи кораци које треба предузети”, рекао је он.

Филе је навео да је са Ђелићем разговарао о резолуцији Србије и ЕУ о мишљењу МСП, као и о његовим сутрашњим разговорима са српским званичницима у Београду о даљим корацима Србије ка ЕУ. „Овај пут смо разговарали не само о дневним, рутинским питања којих се дотичемо у сарадњи ЕУ-Србија, него и о резолуцији усвојеној у Генералној скупштини УН коју су усагласиле ЕУ и Србија, као и о мом путу у Београд, на који ћу кренути након консултација с високом представницом за спољну политику Кетрин Ештон”, рекао је Филе.

Филе ће сутра у Београду разговарати с председником Србије Борисом Тадићем и другим званичницима.

Када је реч о резолуцији усвојеној у Генералној скупштини УН , Филе је рекао да је то био „храбар корак српских власти у УН”.

Резолуција, према његовим речима, представља „нови почетак, не само односа између ЕУ и Србије, него и када се ради о реализацији европских аспирација Србије”.

Ђелић је истакао да Србија поздравља одлуку Белгије, која председава ЕУ до краја године, да српску кандидатуру стави на дневни ред и изразио наду да ће се партнерство са ЕУ материјализовати зеленим светлом за српски захтев. „Ми смо спремни, обавили смо све техничке припреме које смо до сада могли да учинимо, и када та одлука буде донета, демонстрираћемо свој административни капацитет да тај посао обавимо на најбржи и најбољи могући начин”, истакао је Ђелић.

Он је додао да је информисао Филеа о напретку који је Србија остварила у последње време, о борби против криминала и корупције, правосудним реформама, мањинским правима и начином на који се Србија суочава са врло озбиљним ефектима економске кризе. „Информисао сам га и о успешном коришћењу ЕПА фондова и припремама за важну предстојећу конференцију о Дунавској стратегији којој ће домаћин бити Србија. То је европска стратегија у којој Србија жели да игра веома важну улогу”, додао је Ђелић. Према његовим речима, Србија улази у нови период веома ефикасних европских интеграција који ће донети веома конкретне резултате и за наше грађане, али и за европске партнере.

Потпредседник Владе Србије ће у току дана у Европском парламенту говорити на тему „Десет година после - Србија на путу ка ЕУ”, заједно са Филеом и председавајућим Европског парламента за сарадњу са земљама југоисточне Европе Едуардом Куканом. „Задовољни смо што ћемо у Парламенту данас говорити о оствареноми напретку. Група пријатеља Србије у Парламенту се шири на све више земаља и политичких партија”, рекао је Ђелић, додајући да групи жели да се придружи 40 посланика.

Ђелић ће у поподневим сатима у просторијама Мисије Србије при ЕУ, отворити изложбу фотографија „Лепа Србија”, аутора Драгољуба Замуровића.
Танјуг
објављено: 16/09/2010. Извор : ПОЛИТИКА

[G]

BEOGRAD 18. 09. 2010

Izvor : TANJUG i PRESS

Šta čeka Srbiju do statusa kandidata za članstvo u EU

U Briselu postoji spremnost, sudeći prema porukama evropskog komesara za proširenje Štefana Fila tokom posete Beogradu, za ozbiljan rad na srpskoj kandidaturi za članstvo u EU, a Srbiji predstoji da, nakon zelenog svetla za izradu mišljenja i dobijanja Upitnika, uveri Uniju u to da je spremna za status kandidata i početak pregovora o članstvu
I u Beogradu i u Briselu očekuje se da će Evropski savet na sastanku u oktobru razmatrati zahtev Srbije za članstvo u EU i proslediti ga Evropskoj komisiji (EK) na izradu mišljenja o spremnosti naše zemlje za sticanje statusa kandidata.
Prema predviđenoj proceduri EK će potom Srbiji poslati Upitnik kako bi stekla uvid u stepen ostvarenih reformi i usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim u 35 oblasti pravnih tekovina EU.

Upitnik koji je svojevremeno pripreman za Hrvatsku imao je oko 4.500 pitanja, a za Crnu Goru 2.178, a za sada nije poznato koliki će broj pitanja biti postavljen Srbiji.

Kada država odgovori na upitnik, EK će posle eventualnih dodatnih pitanja, sastaviti mišljenje, tzv. "Avis" koji se prosleđuje Evropskom savetu.
EK, po pravilu, daje pozitivno mišljenje i Savet potom treba da da jednoglasnu saglasnost na preporuku.

Srbija bi time stekla status kandidata koji otvara vrata početku pregovora o članstvu.

Beograd je kandidaturu podneo 22. decembra 2009.godine, a prema rečima predsednika Srbije Borisa Tadića, cilj Srbije je da do kraja sledeće ili početkom 2012. godine počne pregovore o članstvu.

Poznavaoci kažu da je od sticanja statusa kandidata još važnije da Evropski savet donese odluku o datumu za početak pregovora o pridruživanju, što je ujedno poslednja faza u pristupanju jedne zemlje EU.

U Briselu često ističu da dužina procesa, od trenutka podnošenja kandidature do završetka pregovora o pridruživanju i samog prijema, zavisi pre svega od napora potencijalne članice da se uskladi sa stanadardima EU, ali donekle i od dinamike unutar same Unije.

Od zemalja Zapadnog Balkana, samo Hrvatska i Makedonija imaju status kandidata, pri čemu je Hrvatska daleko odmakla i u samim pregovorima o pridruživanju.

Srbija, Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina se vode kao potencijalni
kandidati, s tim što su Albanija i Crna Gora već predale odgovore na Upitnik.

EU je do sada potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruzzivanju (SSP) sa svim zemljama Zapadnog Balkana, ali taj sporazum sa Srbijom i BiH joss nije ratifikovan.

Hrvatska je otišla najdalje na putu evropskih integracija. Zagreb je podneo kandidaturu za članstvo februara 2003. godine, pozitivno mišljenje Komisije stiglo je posle nešto više od godinu dana, a status kandidata u junu 2004.godine.

Početak pregovora o pristupanju bio je zakazan za mart 2005.godine ali je odložen zbog pitanja saradnje s Haškim tribunalom. Pregovori su počeli oktobra 2005.godine pošto je glavni tužilac Tribunala potvrdila punu saradnju s tim sudom.
Hrvatska je otada "otvorila" 33 od 35 poglavlja i "zatvorila" 22 poglavlja pregovora sa EU. Čitav proces traje već pet godina i donekle je bio usporen, u međuvremenu rešenim, slovenačko-hrvatskim sporom oko granice na moru.

Sledi Makedonija, koja je kandidaturu podnela marta 2004. godine, a status kandidata dobila decembra 2005. Pregovori o pristupanju nisu počeli, a pored reformi jedan od glavnih problema koji na evropskom putu optrerećuje Makedoniju je spor oko imena zemlje koji Skoplje ima s Grčkom.

Albanija je podnela zahtev za dobijanje statusa kandidata aprila prošle godine, Evropski savet je zatražio mišljenje od EK u novembru, a Tirana je četiri i po meseca podnela EK odgovore na Upitnik. Komisija još nije dala svoje mišljenje.

Crna Gora je kandidaturu podnela decembra 2008.godine, Evropski savet je aprila 2009.godine pozvao Komisiju da izradi mišljenje. Odgovori na Upitnik predati su na izmaku prošle godine, ali komisija još nije donela "Avis".

BiH još nije podnela kandidaturu. Potpisala je SSP 2008. godine ali je zasada stupio na snagu samo Prelazni trgovinski sporazum.

Od preostalih zemalja potencijalnh članica tu su još spadaju Turska i Island.

Turska je status kandidata stekla još od 1999.godine, a pregovore o pridruživanju počela kada i Hrvatska oktobra 2005. Do sada je otvorila 12, a zatvorila jedno poglavlje.

Island je kandidaturu podneo jula prošle godine, ali je već dobio pozitivno mišljenje EK i pre mesec i po dana počeo pregovore o pridruživanju, što daje za pravo onima koji kažu da u procesu evropskih integracija nema analogija i da je slučaj svake zemlje zaseban.

[G]

Intervju: Jelko Kacin
Evropa će Srbiji u grehe upisati i Sandžak

Irena Radisavljević | 19. 09. 2010. - 00:02h | Izvor : BLIC

U svom izveštaju o napretku Srbije Evropska komisija će zameriti na blokiranju Kosova u svim regionalnim, evropskim i svetskim ekonomskim organizacijama, što ima katastrofalne posledice po ekonomije Srbije i Kosova (kao i srpske zajednice na Kosovu).



Problem je i situacija u Sandžaku s kojom se Beograd mora hitno suočiti na bolji način, a tu su i propusti prilikom reforme pravosuđa, sloboda medija, opstrukcija rada Agencije za borbu protiv korupcije… - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Jelko Kacin, potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu i izvestilac za Srbiju.



- Prethodna 2009. je komparativno bila jako uspešna za evropske integracije Srbije, naročito u poređenju sa 2008. kada su zbog političkih neprilika integracije gotovo stale. I ove godine ima napretka. U junu je došlo do odmrzavanja procesa ratifikacije SSP-a, a u septembru do kompromisa sa svih 27 članica EU oko rezolucije UN-a o mišljenju MSP-a o nezavisnosti Kosova. Svi ovi pozitivni pomaci će se svakako naći u izveštaju, ali i propusti kao što su usporeno donošenje zakona u Skupštini, kao i saradnja s Hagom, koja nije okončana. Cela zemlja je talac jednog čoveka i politike koja je sasvim odbačena. Zato se strategija pronalaženja haških begunaca mora menjati jer već dve godine nije urodila plodom. Samo ponavljanje da je politička volja jasno stala iza okončanja saradnje i da se begunci traže „24 časa dnevno“ jednostavno više nije dovoljno. Takođe, iako je napravljen značajan napredak u regionalnoj saradnji, ona je još uvek nedovoljno razvijena, a kompleksan proces reforme pravosuđa koji ide u pravom smeru imao je i propuste koji će se naći i u izveštaju Komisije.


Kada će srpska kandidatura biti prosleđena Evropskoj komisiji?
- Savet ministara je na poslednjem zasedanju raspravljao o ovom koraku koji bi se mogao desiti u oktobru, ako Srbija bude u narednim nedeljama odlučna u sprovođenju postignutog dogovora. Komesar File je i smo najavili da će Upitnik biti uskoro prosleđen Beogradu. Nakon usvajanja zajedničke rezolucije EU i Srbije o mišljenju MSP-a o nezavisnosti Kosova, došlo je do afirmacije jedne pozitivne i partnerske atmosfere zahvaljujući kojoj se Brisel odlučio da dodatno podstakne i ohrabri evropske integracije u Srbiji.


Da li je činjenica da Belgija i Holandija nemaju još formirane vlade prepreka srpskoj kandidaturi?
- To svakako predstavlja tehničku prepreku za ispunjenje nekih koraka koje Savet mora da preduzme. Međutim, kandidatura se pre svega procenjuje na osnovu performansa zemlje koja teži članstvu u EU i tempom reformi koje vode ispunjavanju kopenhaških kriterijuma. Glavni problem eventualnog odlaganja ne treba tražiti u Hagu ili Briselu. Dodao bih i da Beograd mora da pokuša da ubedi poslanike belgijskog i holandskog parlamenta, jer je na njima da ratifikuju SSP sa Srbijom, a ne na izvršnoj vlasti.


Protivi li se ijedna zemlja članica da se kandidatura “odmrzne”?
– Srbija ne sme zaboraviti na ključni problem zbog koga je tako dugo odlagan početak procesa ratifikacije SSP-a, odnosno na činjenicu da dva preostala optuženika još nisu uhvaćena i isporučena Haškom tribunalu. Upravo iz tog razloga se gotovo godinu dana nije odgovorilo na kandidaturu Srbije. Kompromis oko rezolucije u UN-u je uneo novi pozitivni impuls u proces evropskih integracija Srbije, ali on neće poništiti zahtev da se Mladić i Hadžić nađu pred licem pravde u Hagu. Okončanje saradnje s Hagom mora ostati prioritet Beograda – poručuje Jelko Kacin, potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu i izvestilac za Srbiju u razgovoru za „Blic nedelje“.


Koliko se nakon usaglašavanja rezolucije u okvirima EU promenilo mišljenje o Srbiji?
– Spremnost Beograda na kompromis i odustajanje od nekih tvrdih zahteva je više nego dobrodošla. To je pozitivna promena koja će, nadam se, obeležiti trenutak kada će Beograd krenuti ubrzano da sprovodi reforme i da se približava članstvu u EU. S druge strane, sama rezolucija usvojena u UN-u ne može biti ulaznica Srbije u EU: svi zahtevi koji su postojali ranije, a tu pre svega mislim na okončanje saradnje s Hagom i konstruktivnu regionalnu politiku, i dalje su jedino relevantni. Kopenhaški kriterijumu su poznati od ’93. godine i sve zemlje koje pristupaju EU ih moraju ispuniti. To, prirodno, važi i za Srbiju. Važni politički gestovi, kao što je bio kompromis oko rezolucije, svakako doprinose stvaranju pozitivnog imidža Srbije. To je bila evropska rezolucija.


Šta bi, po vašoj oceni, mogli da budu rezultati budućih pregovora o Kosovu između Beograda i Prištine?
- Pre svega, politička atm*osfera i odnos Beograda i Prištine se moraju fundamentalno promeniti. Cilj tih pregovora ne sme da bude stabilizacija i normalizacija odnosa, već uspostavljanje iskrenog prijateljskog i partnerskog odnosa dve strane. Konkretne teme koje moraju figurirati kao prioritet jesu bezbednosna situacija na terenu i razvoj ekonomije. Upravo u razvoju ekonomije i trgovine se mora tražiti ključ za konačno otvaranje novog poglavlja u istoriji srpsko-albanskih odnosa. Sloboda kretanja preko teritorije Srbije takođe mora biti obezbeđenja za građane Kosova, kao i stavljanje tačke na incidente koji se i dalje redovno dešavaju na severu Kosova. Samom promenom stava i poruka koje šalje, Beograd može uneti fundamentalnu promenu u odnos srpske zajednice na Kosovu prema Prištini.


Ukoliko Priština i Beograd ne sednu za sto ili ne uspeju da se dogovore, hoće li rešenje doći spolja, odnosno hoće li ga nametnuti Međunarodna zajednica?
– Priština i Beograd moraju sesti za sto i dogovoriti se. To duguju pre svega ljudima na Kosovu i u Srbiji bez obzira na etničko poreklo koji se teško bore da sebi i svojim porodicama obezbede najosnovnije uslove za život. Taj kompromis i uspostavljanje prijateljskih odnosa ne može postići niko osim lidera iz Prištine i Beograda. Međunarodna zajednica i EU mogu samo da obezbede okvir dijaloga i neophodnu diplomatsku pomoć, ali ne i da vode dijalog umesto onih koji snose odgovornost i imaju mandat od svojih birača. Kao što su tragikomične teorije zavere o raspadu Jugoslavije – za koji je navodno odgovorna međunarodna zajednica i Vatikan – imale za cilj da aboliraju lidere naroda koji su nacionalizmom uništili tu državu, tako i rešenje preostalih problema neće doći iz inostranstva. Odgovornost i zrelost moraju da pokažu lokalni lideri.



Sporadična hapšenja nisu dovoljna

Ulaže li Srbija dovoljno u borbu protiv korupcije?
- Učinjeni su značajni pomaci u poređenju s ranijim periodom. Borbu protiv korupcije ne treba posmatrati kroz prizmu izolovanih akcija hapšenja i privođenja srednjerangiranih funkcionera, već je treba ocenjivati na osnovu napora za uspostavljanje vladavine prava. Nezavisni i stručni pravosudni sistem je neophodan institucionalni instrument za uspešno suočavanje s ovim teškim problemom. Potrebno je još mnogo toga uraditi, i ja se nadam da će napori ministarke Malović na reformi pravosuđa biti unapređeni i da će uskoro uroditi plodom.



Srbija je sama sebi najveća prepreka

Šta je, po vašem mišljenju, Srbija tokom prethodne godine mogla da uradi bolje nego što je uradila?
– Nedavno sam istakao u obraćanju na jednom skupu u EP da Srbija često sama sebi predstavlja najveću prepreku. To je u isto vreme i frustrirajuće za građane vaše zemlje, ali predstavlja i potencijalnu prednost: u trenutku kada se donesu neke hrabre političke odluke, sva energija koja se trenutno troši na neadekvatan način ili se usmerava na pogrešne ciljeve biće oslobođena za sprovođenje reformi i modernizaciju zemlje. Lično mislim da je teško razumljivo da 15 godina nakon genocida u Srebrenici i više od dve godine nakon stupanja na dužnost Vlade Mirka Cvetkovića, Ratko Mladić još uvek nije lociran i prebačen u Hag. Takođe, pristup regionalnim problemima i odnos prema Kosovu često imaju prizvuk ideja koje su jasno odbačene na poslednjim parlamentarnim izborima maja 2008. Dodao bih i da je odnos vladajuće koalicije i opozicionih snaga daleko ispod nivoa jedne razvijene parlamentarne demokratije. Obe strane snose odgovornost za ovu situaciju

[G]

Kad se jednom popusti i pređe deklarisana "crvena linija" koju su Tadićevi puleni na čelu sa njime prešli zajedničkom rezolucijom sa EU uprkos odlukama vlade, rezulucijama skupštine i svojim izjavama onda po principu savijanja štapa do pucanja, savijanje se nastavlja. Evo Kacin već pominje Sandžak a nije prvi funkcioner EU koji to radi. Dakle vlast je svojom nesposobnošću i ulizivačko poltronskim odnosom prena EU dovela državu i naciju u vrlo nezavidan položaj. Iskreno, a ko je pitao nas građane želimo li mi u EU? Sem montiranih anketa i sondaža koje je sprovodio Šaper sa svojim satelitskim agencijama kakav egzaktan podatak o želji građana za članstvo u EU postoji? Mislim da bi trebalo sprovesti referendum o ovoj temi. Neko nam uzima dušu u zamenu za obećanje o prijemu u članstvo tamo neke 2024 ili 2025 godine ? O čemu mi pričamo? Setite se šta je DS obećavao 2000 godine. Jel 2025-u? Do skoro je imperativ bio i članstvo u NATO kamuflirano u tzv. "EVROATLANSKE INTEGRACIJE" pa su shvatili usled pritiska javnosti da NATO u Srbiji nije rado pominjana tema. Mislim da kad ova garnitura ode sa vlasti na narednim izborima, neće skoro ponovo sesti u fotelje. A padaće i bilbordi kao i platani po Beogradu kao da gledam. Table o lažnom "ktitorstvu" Pajtićevom će leteti sa mostova i zgrada. I da, nisam ni radikal ni naprednjak. Nemam svoju partiju samo izražavam svoje mišljenje za slučaj da neko pokuša da moje reči pretvori u istupanje stranačkog funkcionera ili vojnika. A Jelko nek lekcije drži svojim konjušarima...Kome će on upisivati grehe? 3 struje bošnjaka se bore oko vlasti u 3 opštine u Raškoj oblasti a on će okrivljivati celu Srbiju i upisivati neke grehe u svom izveštaju...

Još jednom samo da vas podsetim na:

[Man]

meni se javlja da se vlast neće menjati na izborima... pričaju ljudi da kako su došli moraju tako i da odu...
misim ne znam ja ali tako se priča u čaršiji...

[marabu]

Da nije žalosno ... bilo bi smešno ... međutim !,,... ta (relevantna) priča u kuloarima ima i te kako istine jer,
nije to narod ni > birao <...Uostalom, samo će se po četvrti put (!).... zameniti pioni ......!!
he,he,he ... najbolje se sve vidi... gledajući sa strane. Ej, SRBIJO moja jedina, među šljivama....

O TEMPORA O MORES !!!

[G]

ИНТЕРВЈУ: Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Београду
Позиција Русије је врло јасна и прецизна

Основом за одрживо решење и даље сматрамо Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација. А Мисија УН на Косову дужна је да продужи своју улогу у олакшању тог процеса, каже за „Политику“ руски амбасадор.





Генерална скупштина УН усвојила је 9. септембра на заседању у Њујорку акламацијом, без гласања, резолуцију о Косову коју је Србија поднела овом највишем светском форуму. Много шта се у вези са овом резолуцијом дешавало пре њеног доношења.

Подсетимо, уочи заседања Генералне скупштине, у оптицају је био пројекат резолуције која је имала подршку највиших државних власти. Шеф српске дипломатије Вук Јеремић преузео је на себе задатак да о ставовима Београда обавести 50 држава чланица УН, а наша дипломатија предузела је додатне активности како би о тексту такве резолуције добила мишљење што већег броја међународних чинилаца.

А онда, практично преко ноћи, ствари су се измениле. Из Европске уније су стигли сигнали да је упутније да се пред Светском организацијом нађе модификована резолуција у којој ће бити усаглашени и интереси Србије и интереси ЕУ, а који би, у крајњој линији, требало да допринесу обнављању директног дијалога између власти у Београду и власти у Приштини. Поред тога, прихватање европског предлога отварало је врата за даље, убрзане преговоре о чланству Србије у ЕУ. И једнако важно, самим тим што је иза новог предлога стала целокупна Европска унија, није ни било сумње да ће резолуција без проблема добити подршку и у Уједињеним нацијама.

Русија, као један од четири стуба српске спољне политике, и као једна од сталних чланица Савета безбедности УН, отворено је стала иза првобитног текста српске резолуције. Промена до које је дошло као да је изненадила руску дипломатију. Ипак, њени представници у Светској организацији подржали су и српско-европску иницијативу.

О свему томе за „Политику“ говори амбасадор Руске Федерације у Србији господин Александар Конузин.

Екселенцијо, знамо шта се све дешавало уочи и после усвајања нове резолуције о Косову у Генералној скупштини УН. Русија је тада подржала став Србије, али остаје утисак да то није учинила са великим ентузијазмом. Интересује нас какав је став Руске Федерације о изгласаној резолуцији, као и како ће се Ваша земља прилагодити новонасталој ситуацији.

Позиција Русије, када је у питању проблем Косова, врло је јасна и прецизна. Ми смо против поделе Србије, за уважавање њеног суверенитета и територијалне целовитости, у складу са међународним правом. Подржавамо ону позицију Срба коју они имају у односу на тај део земље. На основу тога одмах смо подржали и првобитни пројекат српске резолуције Генералној скупштини Уједињених нација, а у вези са консултативним закључком Међународног суда правде о усклађености једностраног проглашења независности Косова са међународним правом.

А онда, пре усвајања резолуције, од нас је затражено да подржимо други текст, који су заједнички сачинили Србија и земље Европске уније. Подржали смо га зато што је био прихватљив за Београд. Русија искрено испуњава своје обавезе према партнерима.

Залажемо се за обнову дијалога заинтересованих страна који за циљ има решавање косовског проблема. Основом за одрживо решење и даље сматрамо Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација. И Мисија УН на Косову дужна је да продужи своју улогу у олакшању тог процеса.

Да ли имате утисак да српска политика није увек сасвим у сагласности са оним што Русија очекује од Београда, између осталог и стога што Србија на Русију гледа као на велику силу, која има сопствене шире геополитичке интересе, попут оних у бившим грузијским републикама Абхазији и Јужној Осетији, у Нагорно Карабаху, Придњестровљу итд?

Упорно понављам: Русија ће подржати ону политику Србије коју она сама буде спроводила према сопственој земљи.

Међу појединим члановима српске владе влада уверење да су информације које смо од Русије добијали, а које су у вези са резолуцијом о Косову, биле такве да наша дипломатија није могла адекватно да реагује на тренутне околности. Мисли се, пре свега, на информације да је и Велика Британија припремала своју резолуцију коју је требало да представе или Албанија или Јамајка. Слично је било и после одлуке Међународног суда у Хагу о легалности декларације о једностраном проглашењу независности Косова, а која је и представнике Русије у овом суду сасвим изненадила?

Да, одустајање Србије од свога пројекта резолуције за нас је било сасвим неочекивано. Ипак, будите сигурни да је Русија спремна да настави са подршком Србији у заштити њене територијалне целовитости. У позицију других држава могли сте и сами веома добро да се уверите.

Да ли Русија има намеру и да ли жели да буде учесник у даљим преговорима о Косову, и на који начин. И да ли је спремна да у том смислу и даље тесно сарађује са српском страном, или ће ствари препустити другим међународним факторима?

Понављам: основа за решавање проблема јесте – Резолуција 1244. Инструменти – Савет безбедности УН, Мисија УН на Косову. Русија ће продужити своје ангажовање на тој основи.

Разуме се, Србија је слободна да користи и друге инструменте, оне који одговарају њеним националним интересима.

Да ли је Русија, када је реч о Косову, спремна да подржи све оно што одлучи Србија, и где би, по Вама, у том смислу била, такозвана, црвена линија.

Решење за Косово дужна је да да сама Србија. А „црвена линија“ у том случају било би уважавање међународног права, у том смислу и Повеље Уједињених нација.

Гледајући из данашње перспективе, да ли је својевремено повлачење руског војног контингента из Приштине било добар потез, и да ли би његов останак тамо спречио касније појаве насиља попут онога 17. марта 2004. и омогућио да се косовска прича развија мирнијим токовима?

Руски војни контингент повучен је када је постало јасно да се кренуло на одвајање Косова од Србије. Нисмо хтели да будемо „димна завеса” за поделу српске територије.

Како оцењујете досадашњу политику Србије на Косову?

Настојим да будем објективан. Схватам сву сложеност задатка који стоји пред српском спољном политиком.

У више наврата сте спомињали да се привредна сарадња између Русије и Србије одвија у клими која је неповољна за руске инвеститоре. Можете ли да наведете конкретне проблеме на том плану?

Ради се о проблемима у вези са поштовањем закона, испуњењем преузетих обавеза, исказивањем добре воље. У том смислу, тесно сарађујемо са српским колегама из надлежних министарстава.

Слободан Самарџија

објављено: 26/09/2010 ИЗВОР : ПОЛИТИКА

[G]

Holandija 6. oktobra odlučuje o Srbiji

Željka Jevtić | 01. 10. 2010. - 20:00h | Foto: S. Maričić |Izvor : BLIC

Spremnost Srbije na pregovore i podnošenje rezolucije UN oko Kosova pozitivno su uticali na raspoloženje unutar Evropske unije prema Srbiji. Primera radi, u roku od četiri dana se formirala unutar Evropskog parlamenta velika i kvalitetna neformalna grupa prijatelja Srbije. Međutim, naš napredak ka EU ne sme biti uslovljen konkretnim rokovima i rezultatima pregovora jer bi to dalo neprihvatljiv uticaj Prištini i njenim provokacijama poput nedavnog uništavanja postrojenja "Telekoma Srbije". Evropa je toga svesna, kaže Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, u razgovoru za "Blic".


„Evropska komisija već spremila upitnik za Srbiju“

Uoči odluke ministara EU o zahtevu za kandidaturu koji je Srbija podnela, Đelić kao bitnu činjenicu navodi da je upravo postignut dogovor oko formiranja holandske vlade.


- Ona će biti ovlašćena da odlučuje o našoj kandidaturi na sastanku 25. oktobra u Luksemburgu. Izuzetno su važna i izlaganja o Srbiji komesara za proširenje EU Štefana Filea i haškog tužioca Serža Bramerca pred holandskim parlamentarcima 6. oktobra. Poruka je jasna. Moramo da nastavimo da radimo sve što je u našoj moći da zaokružimo saradnju sa Hagom, da postupamo po sugestijama Bramerca iz prethodnog izveštaja. Naša delegacija će biti u Luksemburgu 25. oktobra, borićemo se do poslednjeg trenutka - kaže Đelić.


Ukoliko se to dogodi, kako onda izgledaju naredni koraci? Kada bi Srbija mogla da dobije upitnik?
- Komisija nam je saopštila da je u potpunosti pripremila upitnik. On će nam, po dobijanju zelenog svetla i unutrašnjih konsultacija, biti prosleđen u roku od tri nedelje. U tom slučaju bismo mi, zahvaljujući našem prethodnom radu na tuđim upitnicima, ogroman posao pripreme nekoliko hiljada kvalitetnih odgovora odradili u rekordnom roku.


U upitniku će gotovo sigurno biti pitanja o teritoriji Srbije, reformama. Koja su po vama najteža pitanja na koja će Srbija morati da odgovori?
- Kada je reč o pitanjima granica ili stanovništva, stvari su jasne. Po našem Ustavu i državnoj politici, Kosovo je neodvojiv deo Srbije. Po Rezoluciji 1244 SB UN, naši državni organi poput policije ili statistike nisu trenutno prisutni u našoj južnoj pokrajini. Naši odgovori će biti u skladu sa tim činjenicama. Isti oni koji su bezuspešno politizovali elemente SSP-a oko Kosova, sada to pokušavaju sa upitnikom. To nema veze sa državnom politikom ili realnošću, već sa jalovom dnevnom politikom. Teška pitanja će biti ona koja se bave pravosudnom reformom, antimonopolskom politikom, ulaganjima u obrazovanje i nauku, odnosom izvršne i zakonodavne vlasti prema regulatornim telima.

[G]

Moj komentar : A sad malo pritisaka ... Tek da shvatimo da EU nećemo videti do 2024 ili ...


Брамерц: Младић мора да остане услов за чланство Србије у ЕУ


Сежр Брамерц (Фото Танјуг)



Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Серж Брамерц позвао је Европску унију да настави притисак на власти у Београду да ухапсе хашког оптуженика Ратка Младића и додао да његово хапшење мора да остане услов за улазак Србије у ЕУ.

„Важно је Европска унија настави са принципом условљавања процеса евроинтеграција са пуном сарадњом (Београда) са Трибуналом”, изјавио је Брамерц у интервјуу белгијским листовима „Либр Белжик” и „Стандард”

Брамерц је рекао да је важно истаћи мере које воде ка јачању стабилности на Балкану, али је истовремено додао да је „улога тужиоца и Трибунала да буду глас жртава”.

„Немамо много времена. Трибунал се затвара за три до четири године. Жртве траже да правда буде испуњена”, поручио је Брамерц.

На дневном реду састанка министара спољних послова земаља чланица ЕУ 25. октобра требало би да се нађе и захтев Србије за чланство у Европској унији.
Бета
објављено: 02/10/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Хилари Клинтон у уторак у Београду





БЕОГРАД – Амерички државни секретар Хилари Клинтон у уторак ће допутовати у Београд, како би, судећи по изјавама из Вашингтона, српском државном врху пренела снажну подршку процесу евроинтеграција и разменила ставове о предстојећем дијалогу Београда и Приштине.

Клинтонова, други високи званичник најутицајније државе света који за годину и по дана долази у посету Београду, ове ставове ће, према најавама, пренети председнику Србије Борису Тадићу, премијеру Мирку Цветковићу и српском колеги Вуку Јеремићу, а састаће се и са министром одбране Драганом Шутановцем.

Када је реч о подршци процесу евроинтеграција Србије и других држава региона, поруке Клинтонове биће на линији онога што је маја прошле године у Београду изнео потпредседник САД Џозеф Бајден.

Бајден је тада истакао да САД желе да продубе сарадњу са Србијом, да помогну да се реше проблеми у региону и помогну Србији да постане снажан, успешан члан евроатлантске заједнице.

Према речима заменика Клинтонове, Џејмса Стајнберга, државна секретарка ће пренети да САД снажно подржавају интеграцију Србије у Европу, да сматрају да је то део њене будућности и изградње будућности Западног Балкана.

Она ће, међутим, упозорити и на то да је потребно донети одређене одлуке како би се тај циљ остварио.

„Клинтонова жели да потврди заинтересованост и посвећеност Сједињених Држава позитивној будућности за све људе на Западном Балкану, да јасно стави до знања да желимо да сарађујемо с њима како би остварили европску и трансатлантску будућност, да смо партнери, да делимо заједничке интересе и да смо ту да пружимо помоћ и подршку”, казао је Стајнберг.

Клинтонова ће, такође, поздравити одлуке које је донео председник Србије, како би омогућио продуктивније разговоре с Приштином о путу напред и указаће на то да САД желе да сарађују са Србијом и другим земљама региона на том пројекту.

Када је реч о питању статуса Косова, Клинтонова ће, очекује се, потвдити оно што је рекао и Бајден - да званични Вашингтон неочекују од Србије да призна Косово и да признање Косова није предуслов за америчку подршку Србији на путу ка ЕУ.

И годину и по дана касније, Србија и САД „слажу да се не слажу” око питања статуса Косова, али у, међувремену, након што је Међународни суд правде изнео мишљење о једнострано проглашеној независности Косова и у УН усвојена заједничка резолуција Србије и ЕУ, на помолу је дијалог Београда и Приштине, у који ће, без сумње, врло активно бити укључене, поред ЕУ, и САД.

И док је став Београда да тај дијалог треба да се дотакне свих отворених питања, у Вашингтону сматрају да он треба да се води о практичним питањима, чије би решавање побољшало живот грађана.

Према речима заменика Клинтонове, с обзиром на разлике у ставовима, не би било корисно фокусирати се на питања која се тичу статуса Косова.

Важно је напоменути да Клинтонова, која поред Београда, намерава да посети и Приштину и постизборну БиХ, после ових састанка одлази у Брисел, где ће се, између осталог, састати са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.

Обезбеђење првог степена за Хилари Клинтон

Министар унутрашњих послова и заменик премијера Ивица Дачић изјавио је да ће полиција у сарадњи са осталим безбедносним структурама током посете државне секретарке САД Хилари Клинтон Београду предузети безбедносне мере првог степена, односно да ће степен безбедности бити на највишем нивоу.

Дачић је казао да ће степен безбедности током посете Клинтонове бити истоветан као онај који је примењен приликом посете главном граду Србије руског председника Дмитрија Медведева и америчког потпредседника Џозефа Бајдена.

Он је додао да ће полиција обавити свој део посла, објашњавајући да је питање безбедности приликом доласка државника високог ранга задатак за полицију, МУП и остале службе безбедности које заједно раде на томе. У Безбедносно-информативној агенцији речено је Танјугу да ће о безбедности Клинтонове бринути за ту прилику посебно формиран штаб који је већ формиран при МУП-у и окупиће представнике свих надлежних служби, а та агенција ће имати официра за везу који ће штабу достављати све релевантне безбедносне информације.
Танјуг
објављено: 10/10/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Holanđani o srpskom zahtevu

Da li će Holandija još jednom zaustaviti ionako sporo napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji ili će ostale zemlje Unije naći način da zaobiđu Holandiju i nagrade Beograd zbog ustupaka koje je nedavno načinio oko Kosova?



Za desetak dana se sastaju ministri inostranih poslova zemalja EU i na stolu će se naći predlog da oni aktiviraju zahtev Srbije da formlano dobije status kandidata za članstvo.

To bi značilo da se taj zahtev prosledi Evropskoj komisji, koja bi onda počela da ocenjuje stanje u Srbiji pre nego što eventualno preporuči da Srbija postane kandidat.

Ali holandski parlament je u sredu usvojio dokument kojim traži da se srpski zahtev ne razmatra sada nego u decembru, nakon što glavni tužilac Haškog suda, Serž Bramerc, podnese sledeći izveštaj o tome koliko je zadovoljan saradnjom beograda sa Tribunalom.

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora holandskog parlamenta Henk Jan Ormel je za BBC objasnio ovu odluku:

"U parlamentu smo održali razgovor sa ministrom inostranih poslova, iako je to bio njegov poslednji dan na toj dužnosti - danas ćemo izabrati novu vladu i dobiti novog ministra. Tražili smo od ministra da dođe, jer smo zabrinuti oko razmatranja zahteva Srbije da dobije status kandidata. Ja sam sam funkcioner Demohrišćanske stranke i moja stranka želi da Srbija postane punopravni član EU. Ali sa druge strane pravda mora da bude zadovoljena, a gospoda Mladić i Hadžić se još uvek nisu pojavili pred Sudom za ratne zločine. I zato je za čitav holandski parlament problematična ideja da Srbija postane kandidat za članstvo u EU", kaže za BBC g.Ormel.

Tehnička odluka?

U sedištu Unije u Briselu i Evropska komisija i neke zemlje članice smatraju da je odluka o tome da li počne razmatranje srpskog zahteva tehničke prirode. To bi značilo da bi se odluka ne donosi konsenzusom nego većinom glasova. U tom slučaju bi Holandija mogla da bude preglasana.

Henk Jan Ormel priznaje da je takav ishod moguć, ali ističe da Holandija "mora da bude odgovoran partner u Evropskoj uniji".

"Tu se na neki način samo odlučuje o tome da li da se Srbiji pošalju pitanja na osnovu kojih će onda biti odlučeno da li Srbija može da postane kandidat. Takođe potpuno razumem logiku onih koji traže da se Srbiji pruži ruka posle prilično pozitivnog poteza koji je povukla oko rezolucije o Kosovu u UN. Ali na drugoj strani imamo i vrlo negativnu ocenu gospodina Bramerca. Želimo da Srbija uđe u EU, ali tek pošto se Mladić i Hadžić nadju u zatvoru u Hagu", ističe holandski političar.

On kaže da je holandski parlament zaključio da razmatranje srpske kandidature nije tehničko pitanje.

"U holandskom parlamentu smo usvojili rezoluciju u kojoj stoji da to nije tehničko, nego političko pitanje i da je stoga za prosleđivanje srpskog zahteva komisiji potreban konsenzus. Ta rezolucija je u našem parlamentu usvojena jednoglasno", kaže g. Ormel.

Izgleda zato da će za desetak dana doći do interesantne rasprave o tome kada se novi holandski ministar inostranih poslova sretne sa kolegama iz ostalih 26 zemalja EU, pošto druge zemlje misle da je to ipak tehničko pitanje i da konsenzus nije neophodan.

Henk Jan Ormel kaže da će konačnu odluku o tome doneti Belgija, koja trenutno predsedava EU.

Uloga Hilari Klinton

U Briselu boravi američki državni sekretar Hilari Klinton, koja je tokom boravka na Balkanu odala priznanje Srbiji za saradnju sa Haškim tribunalom i navodno obećala da će intervenisati kod Holanđana da daju zeleno svetlo za razmatranje srpskog zahteva.

Henk Jan Ormel za BBC, međutim, kaže da se Amerikanci nisu uključili u celu tu priču.

"Gospođa Klinton je uvek dobrodošla u Holandiji i radujem se prilici da razgovaram sa njom. Ali mislim da u EU treba da branimo evropske vrednosti, koje nisu samo evropske nego su i zapadne. Potpuno sam svestan da je sa stanovišta geo-politike daleko bolje ako je Srbija bude deo EU i ako je Zapadni Balkan stabilan i miran. Ali ponavljam - mi imamo vrednosti koje treba braniti i donekle sam razočaran što smo mi jedina zemlja Unije koja na tome insistira. I tražim od naših partnera da razumeju zašto holandski parlament ovo čini", zaključuje Henk Jan Ormel.

Izvor : BBC

[G]

Ministar odbrane u poseti Briselu
Šutanovac: EU želi ceo Zapadni Balkan u svom sastavu
FoNet, Tanjug | 14. 10. 2010. - 17:26h izmena vesti 18:41h | Foto: FoNet |Izvor : BLIC

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je danas, nakon niza susreta sa evropskim funkcionerima u Briselu, da Srbija ima podršku za nastavak procesa priključenja Evropskoj uniji i da EU želi da zaokruži ceo prostor Balkana u svom sastavu.



Šutanovac je učestvovao na okruglom stolu "Stanje Evrope - teška pitanja za EU", a imao je i sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom Van Rompejom, kao i sa članovima "Grupe prijateljstva Srbije" u Evropskom parlamentu.
"Izuzetno je važno da je Srbija jedina zemlja iz regiona koja je dobila pozivnicu da učestvuje na toj konferenciji i prilikom izlaganja se videlo da Srbija ima podršku za dalje priključenje Evropskoj uniji i da EU želi da zaokruži ceo prostor Balkana u svom sastavu", kazao je Šutanovac Tanjugu.

On je dodao i da će večeras prisustvovati večeri sa 14 ambasadora zemalja koje su članice NATO-a.


Šutanovac je istakao da je u Briselu ovih dana u toku veoma velika diplomatska aktivnost, imajući u vidu da su u tom gradu prisutni svi ministri odbrane i ministri spoljnih poslova NATO zemalja i da se donose strateške odluke koje su izuzetno važne i za prostor Balkana.



Na marginama skupa, na kome učestvuje veliki broj zvaničnika EU i država članica, Šutanovac se susreo sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom Van Rompujem, a imaće i zvanični sastanak sa generalnim direktorom za vojno-politička pitanja u Generalnom sekretarijatu Saveta EU Robertom Kuperom.

On je razgovarao i sa članovima grupe prijatelji Srbije u Evropskom parlamentu.


Šutanovac će u petak razgovarati sa predsedavajućim Vojnog komiteta EU generalom Hakanom Surenom, a sastaće se i sa jednim brojem ambasadora evropskih zemalja pri NATO.



Grupa "prijatelji Srbije podržala vlasti, osudila nasilje
Grupa prijatelji Srbije" koju čine pojedini poslanici Evropskog parlamenta uputila je danas podršku srpskim vlastima u borbi protiv nasilja i pozdravila način na koji su se one ponele u dva poslednja incidenta - sukobima tokom Parade ponosa u Beogradu i utakmice Italija-Srbija u Đenovi.


"Prijatelji Srbije u Evropskom parlamentu osuđuju nasilje u Beogradu i Đenovi.

Posle napada na policijske snage koje su obezbeđivale mirne učesnike prve Parade ponosa, usledilo je slično nasilje i vandalizam koje su izvršile slične grupe tokom kvalifikacione utakmice Srbije i Italije", navodi se u saopštenju izdatom posle današnjeg sastanka poslanika te grupe.


Grupa prijatelji Srbije takođe je pozvala srpske vlasti da odlučno i strogo osude ekstremističke grupe koje javne skupove koriste kao izgovor za nasilje, mržnju i diskriminaciju.


"Grupa izražava podršku Vladi Srbije i vlastima kao i bezbednosnim i pravosudnim institucijama u naporima koje su pokazali suprotstavljajući se ovim napadima i ohrabruje ih da pronađu adekvatna rešenja za prevenciju i borbu protiv budućeg nasilja", dodaje se u saopštenju.
"Srpske vlasti bi trebalo da, u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom, garantuju prava na slobodu mirnog demonstriranja i slobodu izražavanja za sve svoje građane", naveli su evropski poslanici okupljeni u Grupi prijatelja Srbije.

Nasilje bilo politički motivisano



Dragan Šutanovac je danas reako da su incidenti na Paradi ponosa i na utakmici u Đenovi politički motivisane akcije, i izrazio nadu da će nadležni organi tačno utvrditi ko ih je i na koji način izveo. O ovoj temi je on razgovarao i sa svojim domaćinima. "Postoji potpuno razumevanje od strane evropskih institucija da huliganstvo postoji svuda u svetu, ali i postoje očekivanja da će Srbija na adekvatan, demokratski i principijelan način sankcionisati sve one koji na taj način ugrožavaju evropski put Srbije i evropske vrednosti u Srbiji", istakao je ministar odbrane.