Spoljna politika Republike Srbije

[G]

Angela Merkel objavila kraj multikulturalizma
Srpska zajednica u Nemačkoj dobro integrisana

N. Vlačo | 19. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters, V. L. |Izvor : BLIC

Žestoki ulazak Angele Merkel, nemačke kancelarke, u debatu o imigrantskom pitanju, pošto je tokom vikenda objavila da je koncept multikulturalizma u Nemačkoj doživeo potpuni krah, izazvao je suprotstavljene reakcije u medijima. Predstavnici srpske zajednice u Nemačkoj u izjavama za “Blic” slažu se u oceni da je komentar Merkelove bio usmeren pre svega na neuspeh u integraciji turske i arapske zajednice, dok je integracija Srba u nemačko društvo dostigla zadovoljavajući nivo.
Turska i arapska zajednica najteže se integrišu u Nemačkoj

Dragan Urošević, predsednik Saveza srpskih klubova i jedan od četiri člana iz Nemačke u Skupstini dijaspore, kaže za naš list da govor Merkelove nije bio usmeren na nemačke Srbe.


Turska i arapska zajednica najteže se integrišu u Nemačkoj

“Njene reči se ne odnose na nas, jer 90 odsto srpske dece ovde pohađa nemačke škole, od osnovnog obrazovanja, gimnazije do fakulteta, a već imamo i doktorante koji su ovde rođeni. S druge strane, većinu mladih Turaka ne interesuje da uče nemački, a ne shvataju da bez znanja jezika ne mogu da napreduju u Nemačkoj. Žene su im zatvorene u kućama i nemaju kontakta sa okolinom, pa je normalno da ne znaju jezik”, navodi Urošević i dodaje da njegovo udruženje okuplja oko 120.000 ljudi, od ukupno 625.000 državljana Srbije koji žive u Nemačkoj. On procenjuje da ukupan broj Srba, uključujući i one sa pasošima Hrvatske, BiH i Nemačke iznosi oko milion ljudi.


Ranko Prica iz Srpskog kulturnog centra u Ofenbahu, bivši potpredsednik Saveza srpskih udruženja u Nemačkoj, objašnjava za “Blic” da se cela diskusija oko imigranata rasplamsala nakon govora predsednika Kristijana Vulfa 3. oktobra na proslavi ujedinjenja zemlje, kada je kazao da “Islam pripada Nemačkoj”, što je izazvalo otpor demohrišćana.


“Nas ne mogu da porede sa Turcima ovde, jer se mi prilagođavamo i Nemci nemaju ni najmanje problema sa nama. Turci ostaju pri svojim običajima, po 30 ili 40 godina žive tu, a ne znaju ni tri reči nemačkog. Kod doktora u čekaonici dva tuska pacijenta govore turski, iako su okolo Nemci, dok Srba može da ima i deset u društvu, ali ako je tu i Nemac, trudiće se da pričaju nemački. Slično je i sa ljudima iz drugih republika bivše Jugoslavije”, smatra Prica i navodi da su, bez obzira na izjave političara, Nemačkoj potrebni strani radnici.


Srbi i u Minhenu podeljeni
Krajem novembra biće održani izbori za Savet stranaca u okviru Skupštine grada Minhena, a prema rečima Uroševića lokalni Srbi na ove izbore izlaze na dve odvojene liste, na jednoj je 40 kandidata, a na drugoj oko 30 ljudi. Savet stranaca je bitan zbog toga što utiče na gradsku pomoć klubovima imigranata.




Mas: Srbi deo nemačkog društva



Volfram Mas, nemački ambasador u Srbiji, rekao je za “Blic” da je srpska zajednica u Nemačkoj veoma dobro integrisana.
On je objasnio da nemačko Ministarstvo obrazovanja radi na pojednostavljivanju procedure priznavanja akademskih diploma iz Srbije što bi još više trebalo da olakša Srbima u Nemačkoj nalaženje posla u struci.


Ambasador Nemačke ne slaže se, s druge strane, sa ocenama da većina Turaka ne želi da se integriše u nemačko društvo i to potkrepljuje podatkom da u Nemačkoj postoji 40.000 poslova koje vode turski imigranti, od malih radnji do firmi.


“Strancima je potrebno dati pristup učenju nemačkog jezika, kako bi imali mogućnost da izgrade budućnost za sebe u Nemačkoj”, kaže ambasador Mas i dodaje da u toj zemlji živi oko osam miliona imigranata koji nemaju nemački pasoš.

[G]

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji lošiji od prethodnog
Deset uslova za status kandidata

T. Spaić | 18. 10. 2010. - 00:02h | Foto: AFP |Izvor : BLIC

Kako je moguće da sudija koja nije bila dovoljno dobra da bude reizabrana bude postavljena na čelo antimonopolske komisije? Zašto regulatorna tela nisu samostalna i finansijski nezavisna? Zašto se ništa ne radi na donošenju zakona o restituciji? Zašto nema kontrole azilanata koji već u hiljadama, zahvaljujući ukidanju viza, prelaze u EU, tako da je samo prošle nedelje čak 600 državljana Srbije u Švedskoj zatražilo azil? Zašto nema zakona o finansiranju stranaka?


Vlast mora da se odrekne kontrole poslanika, vrati oduzetu imovinu...: Cvetković i Barozo

To je samo deo neprijatnih pitanja koji se iz Evropske komisije stalno postavljaju Vladi Srbije, a naći će se kao glavni problemi u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji će biti objavljen 9. novembra.


- Najveći problemi koje vidimo u Srbiji tiču se reforme pravosuđa jer smatramo da reizbor sudija i tužilaca nije urađen po evropskim standardima i još nije izabran Visoki savet sudstva. Takođe, izbor čelnih ljudi regulatornih tela ne sme biti po stranačkom ključu. Šokantno je da je na čelo Agencije za zaštitu konkurencije postavljena Vesna Janković koja nije reizabrana za sudiju, a smenjivanje njene prethodnice Dijane Marković Bajalović, koja tvrdi da su joj tajkuni pretili, ostalo je pod senkom sumnje. Sva regulatorna tela moraju biti nezavisna i finansijska sredstva za njihov rad moraju biti obezbeđena. Činjenica da imovina oduzeta posle rata nije vraćena ne ohrabruje pozitivnu ocenu o reformi države. A pre svih je, naravno, potreba da Srbija okonča saradnju sa sudom za ratne zločine u Hagu - kaže za „Blic“ izvor iz Brisela.


Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije stvoriće ne naročito pozitivnu atmosferu u Briselu i to u trenutku kada ima dilema da li zaista bez ostatka sarađuje sa Haškim tribunalom i da li zaslužuje dalje približavanje EU. Ako ne reši goruće probleme u sistemskim oblastima u narednih godinu dana, Srbija neće moći da dobije status kandidata, niti da počne pregovore o statusu.


Uoči objavljivanja izveštaja, na tehnički sastanak sa predstavnicima Evropske komisije u Brisel išla je srpska delegacija koju je predvodio potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić. On za „Blic“ kaže da će ocena biti generalno pozitivna. Jasno je, međutim, da to neće ni blizu pozitivnom prošlogodišnjem izveštaju kada nam je odmrznut SSP.


- Ocena je generalno pozitivna, ali preostaje nam niz pitanja na kojima Srbija ozbiljno mora da radi. Među njima su reforma pravosuđa, inkluzija Roma, funkcionisanje regulatornih tela, zakon o finansiranju stranaka, slobodni mandati poslanika... To su ozbiljne teme kojima moramo da se pozabavimo, ako želimo status kandidata za članstvo u EU. To je lista zadataka koje i sami prepoznajemo i koji će biti na našoj reformskoj agendi narednih 12 meseci - kaže Đelić za „Blic“.


Kako „Blic“ saznaje u Evropskoj komisiji, među deset otvorenih pitanja koje Srbija mora da reši da bi dobila status kandidata, nalazi se postvizna liberalizacija, odnosno problem azilanata koji u sve većem broju traže ekonomski azil u zemljama EU. Na ovo su Evropljani naročito osetljivi i, mada za sada nemaju zamerki na vlasti u Srbiji koje azilante spremno prihvataju nazad, smatraju da Srbija može da uradi više da bi ih sprečila da u hiljadama prelaze granicu.


Od Srbije se zahteva da primeni sistemsku politiku prema pitanju Roma, njihovom zbrinjavanju i da ih efikasno evidentira i da lična dokumenta.


Evropa traži da se, u sklopu pitanja o dobrosusedskim odnosima, reši pitanje carinskog pečata na granici sa Kosovom i to će istaći kao jedan od urgentnih zahteva. Evropska komisija smatra da ovo pitanje zavisi isključivo od volje srpskih vlasti i da nije opterećeno politikom.


Blanko ostavke poslanika, kojima stranke u podaničkom položaju drže parlamentarce i tako sprečavaju da Skupština bude nezavisna, takođe su trn u oku EK i od vlasti u Srbiji se traži da konačno ukine ovu zastarelu praksu.


Kad su u pitanju ljudska prava, Srbija će generalno biti pohvaljena, ali će problem sa Sandžakom biti naglašen. Vlastima se zamera što Nacionalni savet Bošnjaka još nije formiran, mada u Briselu imaju donekle razumevanja da krivac nije isključivo Vlada Srbije.


Svi ovi problemi izviru iz činjenice da su vladajuće stranke spremne da i po cenu otežavanja puta ka EU zadrže kontrolu nad svim oblastima države, od tokova novca, zaštite monopolista, kršenja pravnih normi do netransparentnog finansiranja stranaka, a sve radi održanja na vlasti koju niko ne može da kontroliše.




Deset glavnih zamerki Evropske komisije

- Saradnja sa Tribunalom u Hagu
- Reforma pravosuđa
- Nezavisna regulatorna tela
- Restitucija
- Dobrosusedska saradnja
- Azilanti
- Uključivanje Roma
- Finansiranje stranaka i slobodni poslanički mandati
- Sandžak
- Ekonomske reforme i ulaganje u ekonomiju znanja (nauka i obrazovanje)

[G]

Većina u EU više neće da čeka
D. M. - G. Č. | 22. oktobar 2010. 20:49 | Izvor : Večernje Novosti

Odluka Saveta ministara u ponedeljak najverovatnije pozitivna, još sporan tekst odluke. Zemlje EU ubrzano ratifikuju SSP

Šefovi diplomatija Evropske unije trebalo bi da u ponedeljak u Luksemburgu političkim dogovorom zatraže od Evropske komisije mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU, uz naglašavanje obaveze saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.

To je u petak stavilo do znanja belgijsko predsedništvo EU, uz objašnjenje da se za novi korak Srbije ka članstvu u Uniji zalaže 26 članica, dok još ima ”ograda” na strani Holandije.



Neimenovani visoki zvaničnik predsedništva Unije je rekao da ima zemalja koje se protive tome da se u odluci izričito navede obaveza hapšenja i predaje Haškom sudu dvojice preostalih optuženika. Sada se pokušava postići dogovor sa novim holandskim ministrom inostranih poslova da prihvati formulaciju da se uopšteno naglasi ”nužnost saradnje Srbije sa Haškim sudom”. Moguće je da se u tekstu odluke u ponedeljak insistira i na nekoj vrsti monitoringa, odnosno praćenja načina kako Srbija ispunjava obavezu prema Tribunalu.

Nekoliko partnera u EU je naklonjeno spominjanju dvojice haških begunaca koje je nužno uhapsiti da bi Srbija dalje napredovala ka članstvu EU, dok, izgleda, većina to ne želi.

- Još je rano da bismo mogli da kažemo da imamo dogovor. Nadamo se da ćemo uspeti da ostvarimo pozitivan rezultat u ponedeljak. Razgovori se nastavljaju s našim holandskim kolegama, kao, uostalom, i sa 25 ostalih zemalja članica - izjavio je u petak za ”Novosti” portparol belgijskog ministarstva spoljnih poslova Bart Uvri.

U međuvremenu, Luksemburg i Slovenija odlučili su da pred ponedeljak daju zamah integracionim procesima Srbije, pa su usvojili Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, kao uslov statusa.

Za nepunih pet meseci, otkako je Savet ministara EU odlučio da odmrzne proces ratifikacije SSP, paraf na ovaj dokument stavilo je osam država, što je skoro trećina ukupnog broja članica Unije.

Očekuje se da se njihov broj značajno poveća do kraja godine, jer ima dosta zemalja koje su u završnoj fazi ratifikacije, kaže za ”Novosti” Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.

- Proces potvrđivanja sporazuma može da traje godinama, ali nadam se da će se u slučaju Srbije odvijati mnogo brže. Hrvatska je, na primer, čekala dve i po godine da sve zemlje ratifikuju sporazum, s tim što je tad EU imala 15, a sada broji 27 članica - kaže Delevićeva.

Osim Holandije, koja je otvoreno poručila da neće potpisati SSP bez pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, sve ostale zemlje EU su ušle u proceduru potvrđivanja SSP. U pojedinim državama taj postupak je komplikovaniji, pa je za njegovo okončanje ponekad potrebno i do godinu i po dana, kao u slučaju Belgije. Britanski ambasador Stiven Vordsvort nedavno je za ”Novosti” izjavio da će proces ratifikacije u britanskom parlamentu biti završen u narednih nekoliko meseci, a i Francuska je uveliko započela proceduru potvrđivanja.


ZEMLJE GDE JE PROŠAO SPORAZUM

1. Španija (23. jun 2010)

2. Malta (2. jul 2010)

3. Bugarska (16. jul 2010)

4. Italija (4. avgust 2010)

5. Estonija (9. avgust 2010)

6. Slovačka (8. septembar 2010)

7. Slovenija (19. oktobar 2010)

8. Luksemburg (21. oktobar 20

[G]

Kandidatura Srbije prosleđena Evropskoj komisiji

Izvor : Blic - Agencije | 25. 10. 2010. - 10:48h izmena vesti 14:23h | Foto: Reuters |

Savet ministara Evropske unije zatražio je danas od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU, s tim što će svaki dalji korak Beograda ka članstvu biti propraćen jednoglasnom saglasnošću Saveta ministara o punoj saradnji Srbije sa Haškim sudom.



Ministri spoljnih poslova država-članica EU odblokirali su srpski zahtev gotovu godinu dana nakon što je Srbija formalno predala kandidaturu. Francuski ministar za Evropu Pjer Lelušje izjavio je da je to na određen način zaslužena nagrada kako za napredak u reformama, tako i za veoma teške napore koje je srpska vlada uložila u saradnji sa EU oko rešavanja problema Kosova. On je ocenio da je Kosovo i dalje veoma" bolno istorijsko pitanje" za Srbiju i da kosovski problem ni izdaleka još nije rešen.


Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora, u zaključcima Saveta navodi se da je dogovor postignut u petak, nakon prilično dugih i ni malo lakih razgovora među zemljama članicama i pod uslovom da saradnja Srbije bude pažljivo nadzirana i da se Srbija poziva da poštuje svoje obaveze u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom.
Pred zasedanje Saveta EU za opšte i spoljne poslove uloženo je mnogo diplomatskog rada i napora da se Holandija privoli na ovu odluku. Nakon izlaganja Bramerca u holandskom parlamentu 6. oktobra, Holandija traži da se odlučivanje o Srbiji odloži za decembar, nakon narednog izveštaja o saradnji Srbije sa Tribunalom.

Bramerc je tada rekao da Srbija ne radi dovoljno da uhapsi Mladića i izrazio uverenje da je Ratko Mladić u Srbiji i u domašaju srpskih vlasti. Haški tužilac je tada ponovio da je “važno da EU zadrži princip uslovljavanja koji povezuje proces proširenja i punu saradnju sa Tribunalom”.



Uporno lobiranje prijatelja Srbije kod Holanđana, posebno Karla Bilta, šefa švedske diplomatije i Dimitrija Drucasa, zamenika ministra spoljnih poslova Grčke, da se Srbiji sada omogući dalje napredovanje je po svemu sudeći dalo povoljne rezultate. Posebno je bilo značajno zalaganje državne sekretarke SAD Hilari Klinton, budući da Holandija sledi spoljnu politiku Amerike.



Praktično, ovo je poslednji korak Srbije ka EU bez Mladića u Hagu, jer će svaki naredni, tačnije dobijanje statusa kandidata biti onemogućen bez hapšenja i isporučenja najtraženijeg haškog begunca.
"Srbija je odavno ispunila tehničke uslove da se njena kandidatura prosledi Evropskoj komisiji. EU je zadovoljna načinom na koji smo primenili prelazni Trgovinski sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to je glavni uslov za prihvatanje kandidature. Sprovođenje SSP će biti pohvaljeno i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. Ministri EU se zato u većini zalažu da se prihvati naša kandidatura. Kooperativnost Srbije prema rešenju pitanja Kosova je bila posebno značajna. Međutim, kao i uvek do sada, politički uslov nas koči, pre svega hapšenje preostalih haških optuženika i Srbija mora da završi tu svoju obavezu", kaže za "Blic" Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade Božidara Đelića.



Za nalog Evropskoj komisiji da izradi "mišljenje" o spremnosti Srbije da postane kandidat za članstvo u EU zalagalo se 26 članica Unije, dok je Holandija tražila da se snažno naglasi obaveza saradnje s tribunalom u Hagu uz hapšenje dvojice preostalih odbeglih optuženika. Vodeće zemlja EU Nemačka, Francuska i Velika Britanija su insistirale da se odluka za Srbiju donese danas, bez odlaganja.



Uslov saradnje s Haškim sudom je, kako su objasnili i zvaničnici u Savetu ministara Unije, i dosad uvek stajao kad je reč o procesu pridruživanja EU svih zemalja Zapadnog Balkana.



Delegaciju Srbije u Luksemburgu predvodi potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji će na marginama ministarskog sastanka imati brojne bilateralne susrete sa ministrima spoljnih poslova Švedske, Grčke, Austrije, Italije, Poljske i evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom.

Zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčović izjavio je u Luksemburgu da će Komisija odmah početi sa izradom mišljenja o kandidaturi Srbije

Reakcije domaćih i stranih zvaničnika na odluku ministara EU da prosledi zahtev za kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji možete pročitati u posebnoj vestihttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/21...k-Srbije-ka-EU

[G]

Bar je izvinjavanje usavršio do perfekcije. Od afere "Bodrum" i izglasavanja Kori Udovički za Guvernera NBS do "Ovčare" Ostaće upamćen kao brljiv političar i autokrata koji se od kampanje do kraja vladavine samo kvalitetno i uspešno izvinjavao...

[G]

Prvi zvanični susret predsednika Srbije i Hrvatske
Tadić i Josipović o izbeglima iz Hrvatske: Povratak ili stan u Srbiji
Ž. J. | 25. 11. 2010. - 00:02h | Foto: AFP |Izvor : Blic http://www.blic.rs/Vesti/Politika/21...-stan-u-Srbiji

Posle 15 godina postignut je dogovor kako rešiti pitanje izbeglih iz Hrvatske. Predsednik Srbije Boris Tadić i Ivo Josipović usaglasili su juče princip - da svi Srbi koji žele da se vrate mogu da se uključe u proces stambenog zbrinjavanja, a onima koji ne žele, stambeno pitanje će se rešavati pomoću donacija. Prema saznanjima “Blica” najveći deo novca očekuje se od donatorske konferencije koja bi trebalo da se održi u Beogradu u prvoj polovini naredne godine i na kojoj bi trebalo da učestvuju i EU i SAD. Deo posla obaviće i Vlade Srbije i Hrvatske.


Druga poseta Tadića Hrvatskoj za mesec dana

Predsednik Srbije Boris Tadić je u “Zlatnu knjigu” u sedištu hrvatske Vlade u Banskim dvorima upisao: “Neka ovo bude nova stranica zajedničke istorije”. Zaključak jučerapnjih razgovora Tadića sa kolegom Josipovićem i premijerkom Jadrankom Kosor je da su Hrvatska i Srbija u poslednjih deset meseci rešile mnoga pitanja, a problem nestalih ostaje prioritet obe zemlje. Dva predsednika složila su se da je neophodno dovršiti proces otvaranja arhivske građe kako bi bilo rešeno pitanje nestalih kao i da se nađu informacije o tome gde su sahranjeni.



- Pitanje nestalih je centralno, prioritetno pitanje, pitanje civilizacije kojoj pripadamo. Učinićemo sve da to pitanje bude rešeno, kako bismo pokazali da smo u stanju da vodimo računa o žrtvama rata - poručio je Tadić. On je dodao da pitanje međusobnih tužbi za genocid pred Međuanrodnim sudom pravde treba rešiti vansudskim putem što ne znači da odgovorni za ratne zločine ne bi bili kažnjeni.


- Srbija ne insistira na povlačenju tužbi, ali smtra da bi to pitanje bilo bolje rešiti u bilateralnim odnosima - rekao je Tadić.


Hrvatski predsednik Ivo Josipović rekao je da je zadovoljan pravcem kojim idu odnosi dve zemlje.Trajno rešavanje stambenog pitanja srpskih izbeglica iz Hrvatske bilo je tema tazgovora Tadić i sa premijerkom Kosor, a dogovoreno je da njihovi saradnici i stručnjaci u narednim mesecima rade na organizovanju međunarodne donatorske konferencije.

Moj komentar : Nateraše ih roditelji da se druže i igraju zajedno...Tako se to radi sa zločestom decom...

[G]

Rok će biti ispoštovan
Đelić: Spremni odgovori za Evropu
E. B. | 26. 11. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet |Izvor : BLIC http://www.blic.rs/Vesti/Politika/21...vori-za-Evropu



Srbija ima spremnih 80 do 90 odsto odgovora na upitnik Evropske komisije, rekao je juče za B92 Božidar Đelić i naveo da očekuje da će Srbija na pitanja iz Brisela verovatno odgovoriti najbrže u regionu.

- Međutim, nije to samo naša dobra volja i ambicija, već procena Evropske komisije koja je na početku dopisa Beogradu jasno navodi da bi cenili da odgovori stignu do početka februara 2011. godine. Nadležni u Beogradu ističu da će rok biti poštovan jer administracija već mesecima sprema odgovore. Srbija je već spremila oko 85 odsto odgovora na pitanja iz upitnika Evropske unije - rekao je Đelić.


Srbija će nastojati da popuni
Šefica kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević ocenila je da će Srbija odgovoriti na upitnik Evropske komisije do 1. februara, kako je tražilo to izvršno telo Evropske unije, ali će biti i dopunskih pitanja i ekspertskih misija. Evropska komisija je rekla da bi volela da odgovorimo do 1. februara. “Mi ćemo se, naravno, potruditi da do tad odgovorimo, ali ćemo se prvenstveno voditi kriterijumom da ponudimo ujednačen, tačan, proverljiv i kvalitetan odgovor”, rekla je Delevićeva. Ona je podvukla da upitnik nije način za rešavanje problema i otklanjanje primedbi iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije i da „moramo znati da prikažemo stanje kako ono stvarno jeste i time se pokazati kao pouzdan i predvidiv partner i s druge strane pokazati spremnost, sposobnost i političku volju da to stanje menjamo i unapređujemo“. Ona je ocenila da su za Srbiju specifična pitanja ona koja se tiču reforme pravosuđa i ocenila da su prilagođena tako da Komisija stekne potpuni uvid u tok reforme i stekne uvid koji su sledeći koraci. Odgovori na pitanja iz upitnika Evropske komisije koja se tiču Kosova biće davani u skladu s Ustavom Srbije, zaključila je Delevićeva.

Moj komentar : Vlada uspešno trči trku za članstvo u EU ... Nije bitno šta ćemo jesti sutra bitno da se spremamo za 2025 i ulazak u EU ...

[G]

Србија између неутралности и атлантских интеграција

Иако из власти упорно понављају да НАТО није тема којом би тренутно требало да се бавимо, не прође ни месец дана а да не искрсне неки повод за дискусију о (не)пожељности учлањења у овај војни савез



Ниједна политичка тема у српској јавности не изазива толико спорења међу партијама и толико јединство међу грађанима као што је то однос Србије према НАТО-у и евентуално учлањење у овај савез. Иако из власти упорно понављају да Нато није тема којом би тренутно требало да се бавимо, не прође ни месец дана а да не искрсне неки повод за дискусију о (не)пожељности учлањења у овај војни савез. Најновији повод су Декларација усвојена на недавно одржаном самиту НАТО-а у Лисабону, у којој се, између осталог, Србија подржава због „изражене опредељености владе за евроатлантске интеграције и јачање сарадње између НАТО-а и Србије”, и расправа у Скупштини Србије о укидању војног рока.

Председник Србије Борис Тадић више пута је нагласио да о овоме питању ипак морају своју реч да дају грађани.

За сада, како истраживања показују, нема дилеме како би се грађани Србије изјаснили. Већина њих, чак око 70 одсто, противи се уласку у ову алијансу.

Један од главних аргумената заговорника приступања Србије алијанси јесте да Београд не може остати „црна рупа” Европе и усамљено острво окружено чланицама НАТО-а. Сам министар одбране Драган Шутановац је недавно у једном разговору, на питање да ли је природно да Србија уђе у НАТО, рекао да мисли да је „неприродно да се Србија изолује у било ком смислу – безбедносном, политичком или економском”. Он сматра и да, када је реч о референдуму за улазак у НАТО, о „стратешки важним питањима не можемо да одлучујемо у атмосфери опште хајке испуњене емоцијама јер да је „Вук Караџић ишао на референдум о правопису, ми данас не бисмо имали модерно писмо”.

Председник Атлантског савета Србије Владан Живуловић слаже се с министром Шутановцем. Он истиче да и поред добрих односа са земљама у региону, Србија не може да остане неутрална.

„Одавно су подељене карте ко је неутралан, а ко није. За неутралност је потребно и међународно признање и економски положај који то омогућава, а ми немамо економске снаге за то и зато је прича о неутралности фарса”, сматра Живуловић.

Србији, пак, од неких експерата из света стижу упозорења да би требало да добро размисли пре коначне одлуке. На недавно одржаном округлом столу посвећеном будућности НАТО-а и позицији коју Србија треба да заузме, Џулијан Харстон, бивши шеф Канцеларије УН у Србији, показујући разумевање за „заоставштину” бомбардовања НАТО-а 1999. године и чињеницу да Србија никада није била члан ниједне војне алијансе, позвао је Београд да извуче максимум из програма Партнерство за мир и сачека да види како ће се НАТО даље развијати. Слично размишља и Стивен Мејер, бивши шеф ЦИА за Балкан, који каже да лично не разуме шта би Србија добила уласком у НАТО. Према његовој оцени, НАТО је организација у мировању која постоји само зато што САД тако желе, а ЕУ је заједница која је очигледно финансијски обогаљена, која не зна шта жели, ни колика хоће да буде. „Те су организације пре десет година биле важне за развој региона, али данас није тако. Србија треба добро да размисли у каквом савезу жели да буде с таквим организацијама. Али, нажалост, сви ваши политичари се приклањају Западу, што Вашингтон и Брисел нашироко користе”, закључује Мејер.

Заменик председника Управног одбора Центра за цивилно-војне односе Милорад Тимотић каже да у аргументу да смо окружени чланицама и кандидатима за НАТО има доста рационалности, али аргумент „ако су сви други морамо и ми” нема апсолутну важност.

„Учлањење у НАТО није за Србију питање бити ил’ не бити.

На страну чињеница да овај народ сада има знатно ургентнијих и тежих питања која треба решавати. Улазак у НАТО не мора неминовно бити једина алтернатива нашем војнополитичком опредељењу. Безбедност земље може се остварити било учлањењем у неки шири војни савез или склапањем одбрамбених уговора са појединим страним земљама”, сматра Тимотић уз опаску да је и чињеница да никада у модерној историји Европе ниједан војни савез није окупљао толико европских и прекоатлантских држава као што је то случај с НАТО-ом што даје одређену тежину чланству у овој организацији.

Критичари и заговорници НАТО пута Србије ломе копља и око могуће реакције Русије уколико би се Србија приклонила алијанси и колико је за учлањење Србије у ЕУ битно савезништво с НАТО-ом. Према Живуловићевим речима, из аргумената које наводе противници НАТО-а види се да су они „јасно повезани с Русијом”.

„Они сматрају да ће Русија бити увређена и да неће више пружати помоћ Србији у праведној борби да очува територију Косова. Ту постоји огроман недостатак анализе руског положаја. Као прво, они су у време нестанка СССР-а изгубили много већу територију него што смо ми изгубили и нису се томе супротстављали већ су одредили једну потпуно другачију стратегију. Руси имају много више својих стратешких и геополитичких проблема. НАТО им је сада на самој граници”, објашњава Живуловић.

Тимотић, међутим, сматра да би, уз негативно расположење јавног мњења, управо однос с Русијом могао бити једна од главних препрека за учлањење Србије у НАТО:

„Ако у српској спољнополитичкој оријентацији постоји ма какав заједнички именитељ током последња два века, то је пријатељство и сарадња с Русијом и руска помоћ у критичним тренуцима стварања српске државе. Србија је увек била захвална Русији за помоћ, никад се није сврстала ни у какав савез с њеним противницима, па би учлањење у НАТО, ако је Русија против тога, било први пут да се Србија укључује у неку војнополитичку организацију чији став према Русији није увек пријатељски”, закључује Тимотић.

Јeлена Церовина

Извор : ПОЛИТИКА http://www.politika.rs/rubrike/Polit...racija.sr.html

Мој коментар: Па још само да се Тaдић извине НАТО крвницима што су нас ракетирали и убијали и нема проблема. Пут ка НАТО је отворен. А није му тешко...
И треба да купимо (Од новца који немамо) неко наоружање,борбену технику и опрему. Мало да и наши иду и убијају по белом свету "непријатеље демократије и универзалних људских вредности".А после како нам буде кад дође Алкаида да наплати крв...О Тито покојни да устанеш и видиш шта дилетанти раде а ти си као бравар веслао багру по свету...

[marabu]

NATO (čitaj : Amerika) ima samo jedno...sposobnost da izgubi apsolutno, ma koliko dugo trajao, svaki rat koji započne !! Osim toga, taj američki surogat uglavnom ,,pomaže,, odozgo …..!!
Međutim, nesrbin BOTA i njegova dvorska šuntava(c) budala , pošto – poto... i po striktnom naređenju...moraju da raskrče mesto gde bi (opet) mogao … strani metalni petao da kukuriče sa srpskog plota ! A ondaK će ostali poludeli svet (opet) ,,odlučno,, da pazi... da normalni Srbi ne polude?! … Mada,ne može se tek tako, lako biti lud!! Za to je potrebna dozvola NATO_a...u okupiranoj Srbiji ...!
S'tim u vezi a po sporazumu SOFA_e ...Balkan je za Amerikance postao pravi zemaljski raj. Mogu da rade šta im padne na pamet i da zbog toga ... ne odgovaraju nikom …..!!