Spoljna politika Republike Srbije

[G]

[G]

Amerikanci traže smenu Jeremića

Posle odluke Međunarodnog suda pravde iz Vašingtona je vlastima u Beogradu poručeno da je pravio vreme da se krene napred i postigne se dogovor, ali da to nije moguće dok celu priču oko Kosova vodi ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, saznaje “Blic” u dobro obaveštenim diplomatskim izvorima.



Jeremićeva pozicija nije dobra na političkoj sceni Srbije jer ga opozicione stranke optužuju da je insistirao da se ide u Hag i izgubio. Međutim i u okviru DS ne može da računa na podršku jer jedna struja demokrata koja je bila protiv njegovog izbora za premijer hašku presudu vidi i kao presudu Jeremiću, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da bi usko trebalo da budu održani stranački izbori za upražnjena potpredsednička mesta.



- SAD I EU sada traže da Srbija ne isnitira na rezoluciji u Un ili bar ne na tekstu u kojem bi se insistiralo na razgovorima o statusu. Ukoliko Srbija ipak odluči da podnese svoju reziolcuiju, SAD ili Albanija bi podnele rezoluciju ali ne ističu šta bi u tom tekstu pisalo – kaže naš sagovornik.


- Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović zakazala je za danas održavanje vanredne sednice na kojoj će se raspravljati o Predlogu odluke o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije, kao i o nastavku aktivnosti Srbije u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Sednica je na zahtev Vlade Srbije zakazana po hitnom postupku, a Dejanovićeva kaže da očekuje da u sednici uzmu učešće predsednik Srbije Boris Tadić i član pravnog tima Srbije Dušan Bataković. Predsednica parlamenta je za samo sat ranije zakazala sastanak sa šefovima poslaničkih grupa kako bi se dogovorili o jedinstvenom stavu jer je, kako kaže, to pitanje od izuzetne važnosti za zemlju. Upitana da li postoji mogućnost da neke opozicione stranke podrže Vladin plan, Dejanovićeva za „Blic“ kaže:


- Činimo sve da pokušamo da dođemo do stava koji će dati političko jedinstvo u Srbiji po pitanju Kosova i Metohije.


Ona kaže da će se danas raspravljati o sedam tačaka predloga odluke kojim se daje zadatak Vladi da uloži napore da nova rezolucija bude u korist međunarodnog prava i integriteta i suvereniteta ove zemlje, odnosno da se u skladu sa našim Ustavom zalaže za sva pitanje Kosova i Metohije. Đukić - Dejanović kaže da je pitanje za Vladu zašto ranije nije konsultovala parlament oko poteza koje je vukla kada je reč o Kosovu.


- Mislim da je Vlada vrlo intenzivno radila na ovom problemu i da je sada jako važno da nastavi sa takvim radom od održavanja Generalne skupštine UN. Jer, činjenice da će Generalna skupština UN čiju mi povelju i te kako poštujemo imati presudan stav oko ovog pitanja. Mi ne možemo uticati na druge zemlje kako će se one ponašati, ali naš čvrst stav o suverenitetu i integritetu zemlje je izuzetno značajan. Vlada je tu vrlo striktna. Učinila je sve – zaključuje predsednica parlamenta.


U Predlogu odluke koja će se naći pred poslanicima parlamenta navodi se da Međunarodni sud pravde, prilikom izricanja savetodavnog mišljenja o proglašenju nezavisnosti Kosova, nije legalizovao etnički motivisan pokušaj otcepljenja Kosova, ali ni odgovorio na suštinsko pitanje legalnosti prava na secesiju kosovskih Albanaca. Ovim tekstom parlament potvrđuje dosadašnju politiku očuvanja suvereniteta i integriteta Srbije i nalaže vladi korišćenje „svih diplomatskih i političkih sredstava koja stoje na raspolaganju suverenim državama, članicama UN“.


Narodna skupština će potvrditi stav da Srbija nikada neće, ni eksplicitno ni implicitno, priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Parlament, prema tekstu, podržava Vladu u podnošenju rezolucije u Generalnoj skupštini UN, čije bi usvajanje otvorilo put da se kroz pregovore dođe do kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju i ovlašćuje je „da preduzme sve diplomatske napore u pravcu usvajanja te rezolucije“.


EU nudi razgovore Beogradu i Prištini



Šefovi diplomatija Evropske unije će danas u Briselu razmeniti mišljenja o tome šta tačno znači savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu i ponuditi "dobre usluge" Prištini i Beogradu za dijalog okrenut budućnosti. Franko Fratini, šef diplomatije Italije, koja je priznala nezavisnost Prištine, naglasio je da "put koji sledi jeste put Evrope" i da "kako to kaže i sam Sud, Srbi i kosovski Albanci sad treba da obnove pregovore". "Nadam se", istakao je Fratini, "da će već u ponedeljak biti data podrška ulasku u članstvo (EU) Srbije, što su dosad kočila oklevanja Nemačke i Holandije". Belgijsko predsedništvo EU je, međutim, stavilo do znanja Beogradu da će "više od mišljenja biti važno kako će postupati Srbija" posle stava Suda. Evropski zvaničnici u Briselu su predočili da se u EU novonastala situacija vidi kao "nova prilika za nove korake" i da je "u interesu obe strane da se ide na dijalog u funkciji evropske perspektive".

IZVOR : BLIC

[misticlady]

Silajdžić ne dolazi sutra u posetu Beogradu

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić neće sutra doputovati u posetu Beogradu, kako su najavili neki mediji, rečeno je agenciji Tanjug u kabinetu predsednika Srbije.
Datum posete predsedavajućeg predsedništva BiH još nije usaglašen, navode u kabinetu predsednika Borisa Tadića.
Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će, kako je najavljeno, posetiti "Školu prijateljstva", koja se tradicionalno svake godine organizuje na Tari.
Silajdžić je trebalo da, na poziv Ministarstva spoljnih poslova Srbije, poseti Beograd 25. maja, ali je poseta u poslednjem trenutku odložena zbog, kako je tada saopšteno, kvara na avionu kojim je predsedavajući Predsedništva BiH trabalo da doputuje.

Pozivu je prethodio trilateralni suret Tadića, Silajdžića i turskog predsednika Abdulaha Gula u Istanbulu, koji je rezultirao potpisivanjem "Istanbulske deklaracije".

Silajdžić je juče Radio-televiziji Federacije BiH izjavio da se njegova poseta Beogradu planira, ali da je u toku usaglašavanje termina.

"Osim prošlosti mi imamo i budućnost, susedne smo države i potrebno je razvijati ukupne odnose, i političke, ali i privredne. Tu imamo nekih nerešenih pitanja, npr. pitanje sa granicama, imamo i zajedničkih projekata, naravno ukoliko se odnosi budu razvijali dobro, koji su od interesa i jedne i druge zemlje, posebno u energetskom sektoru", izjavio je Silajdžić

izvor BLIC

[G]

ЕУ пише своју резолуцију?

Србија упутила предлог резолуције у УН без подршке пет земаља „квинте”, тврде дипломатски извори у Београду.





Београд је подношењем Предлога резолуције Генералној скупштини УН изненадио Брисел, који поводом овог потеза српске дипломатије не искључује узвратну меру – писање „контрарезолуције”.

Неименовани дипломатски извор из ЕУ истиче да је двадесетседморка очекивала да ће Београд најпре усагласити садржај резолуције са њима, а затим га представити у Уједињеним нацијама. „Прижељкивали смо резолуцију коју би подржале све земље чланице ЕУ, а то би онда било најбоље решење и за Београд”. На питање новинара „Политике” да ли ће државе ЕУ можда наступити са сопственим текстом резолуције коју ће подржати свих 27 чланица, наш саговорник у Бриселу каже да „та опција још није размотрена, али није ни искључена”.

Посредна потврда да је тако нешто могуће стигла је и од једног амбасадора земаља „квинте” који је у уторак на састанку у Министарству спољних послова видео српску резолуцију пре него што је послата у УН без договора са овим најутицајнијим земљама. „Уколико не нађемо заједнички језик са Београдом, постоји могућност да ЕУ напише своју резолуцију која би била прихватљива и за пет држава које нису признале независност Косова”, каже овај дипломата.

Европска унија је званично примила је на знање да је Србија поднела предлог резолуције Генералној скупштини УН. „ЕУ поздравља спремност Србије на дијалог, јер је то у складу са оним што је почетком недеље рекла и Кетрин Ештон, шеф Европске дипломатске службе – да је време за нову фазу у односима Београда и Приштине који се тичу заједничке будућности у ЕУ”, каже за „ Политику” Маја Коцијанчић, портпарол Ештонове.

Од пет најутицајнијих земаља света, које чине „квинту” (Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и САД) Србија није добила подршку за прекјучерашње упућивање предлога резолуције Генералној скупштини Уједињених нација”, поручено је из дипломатских извора у Београду.

Стивен Вордсворт, амбасадор Велике Британије у Београду, објаснио је за Би-Би-Си како су текли разговори амбасадора поменутих земаља са српским представницима: „Откако је објављено мишљење МСП-а пре недељу дана званичници ЕУ су радили заједно са својим српским колегама на састављању заједничке резолуције која би била послата Генералној скупштини УН. Почетком недеље су у Бриселу вођени разговори о елементима те заједничке резолуције и наше је разумевање било да ће се те консултације наставити. У уторак по подне МИП је позвао представнике ’квинте’, поделио нам је нацрт српске резолуције и тражио коментаре. Зато нас је изненадила информација коју смо добили касније тог дана да је Србија у УН већ поднела нацрт своје резолуције претходно не информисавши званичнике ЕУ или ’квинте’”.

На питање да ли је потом од МИП-а тражено објашњење за овакав потез Београда, амбасадор је одговорио да је то учинио наредног дана и да му је речено да је српска страна била забринута, јер су Албанци планирали да поднесу свој нацрт резолуције и да је Србија реаговала како би прва доставила своју резолуцију

„Рекао сам им да не знам за постојање било какве ’албанске резолуције’, касније током дана сам то проверио и са колегама у Њујорку и на основу тога сам питао МИП да ли је могуће повлачење предлога како би се вратили свом изворном плану и договорили се о заједничком нацрту резолуције ЕУ и Србије”, пренео је амбасадор.

Иначе, на поменутом састанку у уторак, амбасадори „квинте”, према објашњењу из дипломатских извора, упутили су замерке на текст преамбуле предлога резолуције у којој се говори о једностраној сецесији, као и на тачку у којој се стране позивају да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем дијалога. На питање да ли формулација „сва отворена питања” подразумева и статусно питање, представници Србије су им, како нам је пренето, потврдно одговорили.

Да ли се одлука Београда да иде пред УН без договора са најутицајнијим државама света може тумачити као конфронтирање Србије са Западом? Рекавши да би се брзина могла разумети уколико је резолуција послата да би се о њој расправљало пре евентуално неког другог предлога, Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, каже да је кључно да у наредном периоду дође до договора између ЕУ и Србије. Један од могућих модела, према његовом мишљењу, јесте да ЕУ достави амандмане које ће Србија прихватити.

Наводећи да је Београд понудио „формулацију: дијалог” која може бити, али и не мора да буде прихватљива за све чланице ЕУ, Тодорић каже да је кључно да се има у виду да ЕУ мора да покаже Русији, Америци и другим актерима да може да утиче на ствари у свом дворишту. „Уколико Србија покаже конфронтацију са ЕУ у Генералној скупштини, прво ћемо имати велики проблем са ЕУ, јер то није добро по њу да покаже колико има мало спољнополитичког утицаја на своју будућу чланицу”, наглашава овај наш саговорник.

На то упућују и речи британског амбасадора који је изјавио да му се не чини смисленим да се Србија и ЕУ конфронтирају у Њујорку, док Србија истовремено тврди да жели у ЕУ.

„Пошто Србија не тражи подршку Истока и пошто нема подршку Запада вероватно ће у процедури та резолуција негде да нестане. Или ће се модификовати или ће неко други да предложи нешто друго. У сваком случају, на крају ће бити нешто што са овим само посредно има неке везе”, уверен је један бриселски аналитичар који није желео да буде именован. Он тврди да текст „може да се модификује и једанаест пута до септембра, октобра и да поприми сасвим другачији облик”.

Овај саговорник сматра да је текст предлога резолуције „пре свега за домаћу јавност, да се каже да, ето, нисмо тек тако одустали”. Јер једна резолуција која нема подршку великих сила у Савету безбедности има минималне шансе да дође на дневни ред и да буде усвојена”, истиче он додајући да се и у Београду добро зна да та резолуција у том облику неће проћи.

Данас у посету Београду, како је речено за „Политику” из амбасаде Грчке, стиже Димитрис Друцас, заменик министра спољних послова Грчке, једне од пет држава ЕУ које нису признале независност Косова. Друцас је у понедељак, после састанка шефова дипломатије ЕУ у Бриселу, рекао да је Грчка земља која може да се обрати и Србији и Косову и која ће исцрпити све могућности да се пронађе решење прихватљиво за обе стране.

-----------------------------------------------------------

И Хисени у Њујорку

Приштина – Министар иностраних послова у привременој влади Косова Скендер Хисени састао се у Њујорку са америчким амбасадором при УН Розмари Дикарло, са којом је разговара о будућим потезима након саопштавања мишљења Међународног суда правде о Косову. „Током дугог и пријатељског састанка министар Хисени и Дикарло су разговарали детаљно о следећим корацима и акцијама које треба предузети након мишљења Међународног суда правде”, наводи се у саопштењу косовског министарства.

На састанку одржаном јуче Хисени је истакао потребу за блиском координацијом активности и акција Косова и САД.

Хисени у Њујорку борави како би се састао са сталним представницима акредитованим у Уједињеним нацијама, из земаља које још нису признале Косово.
објављено: 30/07/2010 Извор: ПОЛИТИКА

[G]

Јеремић Бан Ки Муну пренео став Београда





Шеф српске дипломатије Вук Јеремић пренео је јуче генералном секретару Уједињених нација Бан Ки Муну позицију Србије након мишљења Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Космета. „Посвећени смо тражењу компромисног решења за Косово и сматрамо да се до њега може доћи искључиво мирним путем, кроз преговоре, а не једностраним корацима”, рекао је Јеремић Танјугу после првог сусрета са шефом светске организације после изношења мишљења суда у Хагу.

Јеремић је напоменуо да Србија тражи подршку УН за тражење компромиса преговорима, што се види кроз садржај резолуције коју је поднела Генералној скупштини УН, а која ће се наћи на дневном реду у септембру. „Биће изузетно тешко под новонасталим околностима остварити већину у Генералној скупштини УН, али учинићемо све да то постигнемо. Од пресудне је важности да се очувају мир и стабилност на територији покрајине”, истакао је министар Јеремић.

Он је, такође, упутио апел Уједињеним нацијама да остану блиско ангажоване у вези са тим питањем, јер је потребна блиска сарадња свих међународних чинилаца.

Како Танјуг сазнаје у Њујорку, власти у Приштини су свим чланицама УН које нису признале независност Косова упутиле писмо у коме траже признање и при том износе интерпретацију да је мишљење МСП-а потврдило међународноправну легалност независности те српске покрајине.

Министар Јеремић ће се у Њујорку састати са амбасадорима земаља за које се сматра да су близу признања независности Косова, и то су оне државе којима су изасланици председника Србије Бориса Тадића предали писмо у коме се тражи да не признају независност српске покрајине.

За седницу Савета безбедности УН у уторак, на коме ће бити прочитан извештај генералног секретара о Косову већ влада велико интересовање и пријавио се велики број посматрача који ће седници присуствовати.

Многе чланице УН које имају проблеме са сепаратистичким покретима на својој територији забринуте су да је мишљењем МСП-а „отворена Пандорина кутија”.
објављено: 30/07/2010 Извор: ПОЛИТИКА

[G]

[G]

Тадић: Нисмо хтели да нас Албанци предухитре

Доношење резолуције у Генералној скупштини УН неће бити нимало лак посао и биће огроман успех ако Србија успе да се избори за њено усвајање, каже председник републике.





Тара – Председник Србије Борис Тадић изјавио је јуче да је резолуција о Косову коју је званични Београд предложио Генералној скупштини УН конструктиван документ, који је у складу са интересима ЕУ, што је потврдила и Европска комисија.

Тадић је новинарима на Тари рекао да се Србија, приликом писања резолуције, консултовала са „европским партнерима” у вези са садржајем и тоном резолуције, и да је текстом задовољна, како Европска комисија, тако и велика већина земаља чланица ЕУ, преноси Танјуг. „Ми смо са нашим европским пријатељима све време били у контакту, јер Србија треба да буде предвидљив партнер. Србија не треба никога да изненађује и само тако може изградити искрене и партнерске односе са ЕУ”, рекао је Тадић истичући да је Србија ипак самостално писала резолуцију, односно да није било рада на заједничком тексту.

Према његовим речима, осим гласова неколико амбасадора у Београду, није било званичног негодовања европских влада поводом предлога резолуције који је Србија предала Генералној скупштини УН. „Србија нема никакву намеру, нити има интерес, да долази у конфликт са међународном заједницом, али има, као и свака друга земља, своје црвене линије, и мислим да та наша задња линија јесте и у складу са интересима међународне заједнице”, рекао је Тадић.

Доношење резолуције у Генералној скупштини УН, према његовим речима, неће бити нимало лак посао и биће огроман успех ако Србија успе да се избори за њено усвајање.

Србија, како је истакао, својим приступом не разгорева страсти већ доприноси мирном и трезвеном решењу кроз дијалог, у којем све стране треба да добију нешто, односно и да изгубе понешто. „Ми смо наравно свесни чињенице да можда два милиона Албанаца на Косову не жели да прихвати уставни поредак Србије, с друге стране свет мора да буде свестан чињенице да Срби на КиМ не желе да приме суверени кров такозване државе Косово, и унутар тог оквира треба да трагамо за решењем које ће обезбедити мир и развој”, поручио је Тадић.

Он је објаснио да је Србија, радећи на резолуцији, испоштовала процедуру договорену са Европском комисијом, али да је са подношењем текста пожурила како је косовски Албанци не би предухитрили својом резолуцијом. „Дошло се до информације да албанска страна има намеру да преда своју резолуцију Генералној скупштини и ми нисмо смели на себе да преузмемо ризик да будемо други предлагачи, јер ако се прва резолуција изгласа онда се о другој не гласа, тако да нисмо могли да допустимо себи да наш текст уопште не буде предмет расправе”, објаснио је Тадић.
објављено: 31/07/2010 Извор: БЛИЦ

[Пркос]

Ambasador Albanije: Predsednik Srbije uskoro u Tirani
Međunarodni Radio Srbija - Pre 58 minuta
Ambasador Albanije u Srbiji Špetim Čauši izjavio je da se očekuje da Tiranu uskoro poseti predsednik Srbije Boris Tadić i ocenio da se odnosi između Albanije i Srbije intenzivno razvijaju, što pozitivno utiče na odnose u regionu. Očekuju se veoma važne posete između dve zemlje, uključujući i posetu predsednika Borisa Tadića, o kojoj je on sam rekao da će biti istorijska, s obzirom na to da će to biti prva zvanična poseta jednog srpskog predsednika u novijoj istoriji naših zemalja, rekao je Čauši u intervjuu za list "Danas".

[G]

Потрага за формулом прихватљивом за Европу и Србију

Уколико Србија до краја буде инсистирала на сопственој резолуцији о Косову може да заборави на европске интеграције за наредних неколико година, сматрају аналитичари.





Повратак приче о Косову са правног на политички терен захтева нове потезе a Србија, према мишљењу стручњака, треба са Европском унијом да потражи обострано прихватљиво решење за тај проблем.

„Уколико Србија до краја буде инсистирала на сопственој резолуцији о Косову која није усаглашена са ЕУ и која је, у односу на ЕУ, такмичарска, може да заборави на европске интеграције за наредних неколико година”, каже Милан Пајевић, из ИСАК фонда.

„Врх власти заиста би требало да уложи сваки напор да избегне да Србија свесно уђе у ситуацију у којој ће бити угрожен њен даљи европски пут. Једини начин да се то уради јесте да се усагласимо са целом ЕУ и да се уради резолуција о Косову која је прихватљива и за ЕУ и за Србију”, упозорава он. Пајевић додаје да би био сасвим легитиман и договор о томе да нам је Косово важније од европског пута и да не желимо да преговарамо о резолуцији онако како то ЕУ жели, али да о таквом договору мора да буде обавештена целокупна јавност.

Франко Фратини, министар иностраних послова Италије, на маргини састанка шефова дипломатије земаља ЕУ изјавио је да је време да се упути порука Београду о захтеву за добијање статуса кандидата али је Кетрин Ештон, шеф дипломатије ЕУ, пренела да на састанку нису разговарали о брзини европских интеграција Србије. Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, наводи да „ЕУ, једноставно, очекује од Србије, као њене будуће чланице, да нађе начин да заједно с њом налази политичке формуле које одговарају и њој и нама”, те да „ако не жели озбиљан проблем, земља мора да крене путем нове политике”. Указујући на то да у ЕУ постоји консензус о неопходности разговора Београда и Приштине, он каже да би, уколико Београд одбије тај консензус, „опет могла да нам се налепи етикета некога ко је више део проблема него део решења”.

Србија испред себе сада има, према његовим речима, две реалне могућности. Прва је прихватање тзв. техничких преговора са Приштином које препоручује Брисел, а друга да, уз те техничке преговоре, буде отворено и питање о ширини српске аутономије, односно о заштити српске заједнице на Космету.

Тодорић не види зашто би се улазак Србије у такве разговоре имплицитно сматрао признањем независности Косова. Јер Србија је већ прихватила учешће Косова на регионалним самитима у организацији ЕУ (јунски самит у Сарајеву). И влада Зорана Ђинђића и влада Зорана Живковића имала је такве састанке.

И Милан Николић, из Центра за проучавање алтернатива, мисли да треба разговарати. „После свих правних и политичких битака на међународном плану треба да почнемо полако да спуштамо копље и да крећемо у некакве конкретне разговоре са Албанцима и са косовским Србима, пре свега с циљем да се помогне њихов опстанак на Косову и да им се обезбеди пристојан живот и безбедност”, каже он.

На питање да ли је из тренутне перспективе реално очекивати да ће се обистинити најава неких европских званичника да ће у септембру поново бити размотрена кандидатура Србије за чланство у ЕУ, Николић одговара да неће бити уцене Србије – по систему нећете постати кандидат ако не признате Косово, али да неће бити ни тога да им је свеједно шта Србија ради са Косовом. „Веома широка палета потеза се крије између та два екстрема који се неће догодити. У том смислу конструктивност власти у Србији ће, наравно, помоћи Србији да постане кандидат”, примећује он.

Уколико би Србија усагласила свој став са европским ставом за Косово Пајевић мисли да би био настављен нормалан ток српске евроинтеграције. „То значи да у неко разумно време можемо да очекујемо завршетак ратификације ССП-а и да добијемо статус кандидата, такође у неко догледно време. При томе, не треба очекивати неку сензационалну брзину, већ да ће се то, просто, наставити по редоследу какав је иначе предвиђен”.

А да ли би Србија своју европску интеграцију могла некако да убрза, мимо косовског питања, рецимо бржим реформама? „Тај процес сигурно треба да иде даље, и то много агилније него до сада, али ми, с друге стране, не треба себи стално да стварамо политичке препреке”, одговара Пајевић.

Николић, међутим, мисли да косовски проблем није највећи проблем за прихватање српског захтева за кандидатуру. „Главна препрека није наше понашање у вези са Косовом или понашање ЕУ у вези са Косовом него неспремност ЕУ да иде у даље ширење, пре свега због економске ситуације ”.

Биљана Чпајак

----------------------------------------------

Јеремић: Мисија на граници немогућег

Њујорк – Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је да се настојање Србије да обезбеди подршку својој резолуцији у Генералној скупштини УН, с обзиром на отпоре, граничи са немогућим, али да ће учинити све да увери чланице светске организације у исправност својих ставова.

Делегација Србије, предвођена министром Јеремићем, обавила је протекле седмице у Њујорку преко 40 билатералних консултација са сталним представницима држава чланица УН, с циљем да се број земаља које би могле признати једнострано проглашену независност Косова сведе на најмању могућу меру упркос притисцима најутицајнијих светских престоница. „Детаљно смо упознали саговорнике са садржајем саветодавног мишљења Међународног суда правде, које ни у једном свом сегменту није дало за право Приштини на једнострану сецесију од Србије”, рекао је министар Јеремић дописнику Танјуга у Њујорку.

Он је казао да је саговорницима у УН указано на опасност од успостављања преседана који би довео у питање територијалну целовитост било које мултиетничке државе на свету.

Предмет разговора са дипломатама на Ист риверу била је и резолуција коју је Србија поднела Генералној скупштини УН на усвајање током предстојећег заседања, истакао је српски министар.

Упитан да процени какви су изгледи Србије да у актуелним околностима постигне успех, Јеремић је одговорио: „Имајући у виду са каквим се отпорима суочавамо није тешко закључити да се наша мисија граничи са немогућим. Али нећемо дозволити себи да не учинимо сваки напор, да не искористимо свако дипломатско средство, да не доспемо до свакога ко је спреман да нас саслуша и покушамо да га снагом политичких аргумената уверимо у исправност наших ставова”.

Морамо очувати сталоженост и систематичност, избегавати директну конфронтацију и урадити све што је у нашој моћи да не дође до масовног таласа од неколико десетина признања Косова, које је Приштина најављивала пре две недеље, додао је шеф српске дипломатије.

Јеремић је, као неосноване, одбацио оптужбе опозиције да је Србија, одлуком да наступи у Генералној скупштини УН, одустала од борбе у Савету безбедности, где има подршку Русије и Кине, сталних чланица са правом вета. „Наравно да нам не пада на памет да напуштамо сигурну луку Савета безбедности. На прошлонедељној седници смо изнели јасан став да се будући статус Космета може разматрати једино у том телу УН и то на основу Резолуције 1244, која прецизно дефинише начин на који је то могуће учинити”, закључио је Јеремић.

Он је додао да је једина тема којом ће се бавити Генерална скупштина УН саветодавно мишљење Међународног суда правде, јер га је она и затражила. „Наш наступ у Генералној скупштини, какав год био исход гласања, ни на који начин неће угрозити нашу позицију у Савету безбедности. Напротив, може само да је ојача”, нагласио је шеф српске дипломатије. „С обзиром на мале шансе које имамо сваки резултат за који се будемо изборили ће бити примљен као доказ наше истрајности у одбрани суверенитета и територијалног интегритета, те да нас стога и даље има смисла подржавати”, навео је Јеремић.
објављено: 10/08/2010 Извор : Политика

[G]

No coment...

[G]

Кинеска донација Војсци Србије, унапређење сарадње

ПЕКИНГ – Министар одбране Драган Шутановац изјавио је, након потписивања уговора о донацији кинеске армије Војсци Србије у вредности од пола милиона евра, да између оружаних снага две земље постоји веома чврста сарадња али и да увек има простора за унапређење односа.

„Добили смо уверавање да ће кинеска војска и убудуће подржавати реформе у Војсци Србије и наставити да даје донације у складу са могућностима”



Rекао је Шутановац у Пекингу након разговора са кинеским министром одбране генералом Лианг Гуанглијем.

Шутановац је рекао да је било речи и о сарадњи одбрамбених индустрија Србије и Кине и изразио уверење да, уз заједничко улагање, постоји могућност за развој наоружања и војне опреме која би била понуђена другим земљама.

Након разговора двојице министара, представници министарстава потписали су уговор који предвиђа да кинеска армија поклони информатичку опрему Војсци Србије у вредности од 500.000 евра. Пре посете Министарству одбране, Шутановац је обишао авио базу 24. ваздухопловне дивизије у Тјенђину где је за госте из Србије приређен летачки програм.

Делегација Министарства одбране Србије је међу првим страним делегацијама којој су приказане летачке и маневарске способности вишенаменског кинеског млазног авиона Ј-10, који је пре неколико година уведен у наоружање.

„Видели смо (кинески) авион Ј-10, који је један од најбољих авиона на свету. Кина је показала да може да направи софистицирану војну опрему која може да се користи у Србији али и да се понуди земљама које традиционално купују наоружање од Србије”, рекао је Шутановац.

Министар је најавио да ће ускоро четири официра Војске Србије отпутовати у Кину на школовање а да ће од септембра двојица кинеских старешина доћи у Београд, где ће учити српски језик и похађати школу за Командно-штабно усавршавање.

„То је веома важан сегмент наших билатералних односа, имајући у виду да ће они који заврше ту врсту школовања после бити мали амбасадори своје земље. Идеја је да се настави са том праксом”, рекао је Шутановац.

Он је додао да Србија може да понуди сарадњу у области војног школства и Војно-медицинске академије, а да жели да користи искуства која Кина има у области мировних операција. Шутановац је изразио и жељу да официри Војске Србије посете кинески Центар за мировне мисије.

„Желимо да учимо од њих имајући у виду да Кинези заиста присуствују у великом броју у мировним мисијама. Они су, практично, једна од земаља која највише доприноси мировним мисијама под заставом Уједињених нација”, рекао је он.

Лианг је приликом разговора са Шутановцем позитивно оценио напредак војних односа две земље, подсећајући на честе посете на високом нивоу и сарадњу на бројним пољима, преноси данас централни кинески дневник Женмин Жибао.

Лианг је захвалио на привржености Србије политици једне Кине и додао да је та земља спремна да учини заједничке напоре са Србијом како би ојачала даљи развој билателарног стратешког партнерства.

Кинески министар је позвао оружане снаге две земље да наставе јачање међусобних веза и пронађу нове области и видове сарадње

Министар Шутановац ће, у наставку посете Кини, обићи Академију специјалних јединица Народне наоружане милиције кинеске војске, након чега ће отпутовати у Шангај.
Бета
објављено: 17/08/2010 извор : ПОЛИТИКА

[G]

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције
Не играмо на поделе унутар Европе

Став Србије је непромењен: ми никада нећемо признати једнострано проглашену независност Косова и никада нећемо одустати од уласка у ЕУ.



Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције, каже да је, нажалост, „мали број веома утицајних земаља чланица ЕУ одлучио да употреби прослеђивање наше кандидатуре као својеврсно средство притиска на Србију пред и у току расправе унутар Генералне скупштине Уједињених нација око Косова. Због тога, како истиче Ђелић у интервјуу за „Политику”, не треба очекивати да наша апликација за чланство у Европској унији буде разматрана у септембру”, већ да је „реалније је да до тога дође до краја године”.

Шта мислите о ставу неких аналитичара да Србија може да заборави на европске интеграције уколико буде инсистирала на сопственој резолуцији о Косову? Односно, могу ли и Косово и ЕУ заједно?

Неке државе чланице су, нажалост, последњих месеци почеле да повезују та два процеса. Таква политика је, према нама, погрешна јер може да доведе до успоравања процеса европских интеграција и дестабилизације целог региона, не само Србије. Став Србије је непромењен – ми никада нећемо признати једнострано проглашену независност Косова. Истовремено, ми никада нећемо одустати од уласка у ЕУ. Консензус унутар ЕУ по питању статуса Косова не постоји. Пет чланица није признало Косово и нема намеру да то учини ни сада, после мишљења МСП и разних притисака. Самим тим, ЕУ ни не може да нас стави пред избор Косово или Европа. Међутим, свима је јасно да мора доћи до решења питања Косова да би цео регион био интегрисан унутар ЕУ. Што пре, то боље.

Појавиле су се информације, из неименованих извора, о томе да Влада Србије неће пристати на било какав договор с кључним чланицама ЕУ и САД у вези с резолуцијом о Косову. Да ли је то тачно?

Иако ће, по свему судећи, бити веома тешко постићи већину у ГС УН за нашу резолуцију, ми ћемо се борити да она буде усвојена. Резолуција Србије није уперена против било кога, већ брани на миран начин наша легитимна права, на начин који би употребила било која демократска држава. Србија је свесна да мора имати дугорочну подршку великих светских сила, пре свега ЕУ, за њен убрзани развој и бољу будућност њених грађана. Предложена резолуција показује веома велики степен разумевања за реално стање на терену, али и брани основне принципе међународног права, од којих је најважнији да једнострани акт сецесије не може бити прихватљив за државе чланице УН.

Из белгијског председништва ЕУ најављено је да ће покушати да створе климу у којој ће много више бити испољена логика да ЕУ говори једним гласом. Имајући у виду да је досад постојала разједињеност ЕУ поводом косовског питања, како би то евентуално једногласје могло да се одрази на Србију?

Косово је поделило ЕУ. Природно је да ЕУ жели да успостави јединство око тог битног питања, нарочито после ступања на снагу Лисабонског споразума и стварања заједничког дипломатског тела који води леди Ештон. Та тежња ЕУ је заправо у интересу Србије јер даје снажан подстицај за постизање консензуса између Београда и Приштине, који би омогућио и консензус између Немачке и Шпаније, Француске и Грчке, Велике Британије и Словачке. Управо за то се залаже и Србија. Ми не играмо на поделе унутар Европе, већ желимо да будемо део решења које ће бити прихватљиво за све.

Посматрачи из ЕУ указивали су да кандидатура Београда неће бити разматрана све док земља у потпуности не буде сарађивала с Хашким трибуналом. Да ли се може догодити да евентуални пристанак Србије на европске ставове у вези с Косовом компензује тај услов?

Не треба се стално бавити гласинама и посматрачима већ се одредити према званичним и јавним ставовима. Сарадња с Хашким трибуналом је јасан услов који ће постојати докле год та сарадња не буде окончана. За оцену сарадње је меродаван извештај главног тужиоца Сержа Брамерца који је последња два пута био позитиван. Очекујем да ће и наредни извештаји бити позитивни чиме ће се омогућити несметан ток процеса европских интеграција.

Следећи важан датум, кад је реч о интеграцији Србије ка ЕУ, јесте разматрање извештаја о напретку Србије ка ЕУ, у новембру. Какву оцену тада очекујете? Које су то области које ће добити похвале, односно покуде ЕК?

Очекујем избалансиран извештај који ће као и сваке године указати на слабе тачке у процесу реформи. Искуство показује да је извештај ЕК најсвеобухватнији и најобјективнији редовни међународни извештај о Србији. Од позитивних ствари бих издвојио одличну регионалну сарадњу у области борбе против корупције и организованог криминала, одржане изборе за националне савете и рад Скупштине Србије која је у овом периоду била веома ефикасна у доношењу закона. Лошије ће бити оцењен однос државе према независним регулаторним телима, одређени делови реформе правосуђа и процес реституције који још није спроведен. Имамо још неколико недеља да поправимо свеукупну слику реформи у Србији.

Шта Србија у овом тренутку конкретно ради на техничкој страни своје европске интеграције?

Србија је технички посматрано спремна за статус кандидата. Спроводимо Национални програм интеграције с просечним степеном успешности од око 60 одсто и на тај начин убрзано усклађујемо своје законодавство с прописима ЕУ. Успешно користимо фондове ЕУ за различите пројекте. Недавно смо у Бриселу са Олијем Реном потписали макрофинансијску подршку вредну 200 милиона евра, а у Нишу траншу од 190 милиона евра бесповратне ЕУ подршке за ову годину. Србија активно учествује у изради стратегије за Дунав ЕУ која ће бити завршена седином 2011. године, током мађарског председавања ЕУ. Организоваћемо 27. септембра у Београду састанак са ЕК и подунавским земљама посвећен финансирању дунавске стратегије, уз присуство европског комесара за регионални развој, г. Хана и председника Европске инвестиционе банке, г. Мејстада. Ми ћемо следеће године посветити 18,5 милиона евра ЕУ подршке за дунавске пројекте попут ревитализације голубачке тврђаве и водоснадбевања у Великом Градишту.

----------------------------------------------

Усавршавам немачки

– Припремамо велики број инфраструктурних пројеката у науци. На пример, средином септембра ћемо расписати међународни конкурс за архитектонско решење за центар за промоцију науке који ће бити изграђен у Блоку 39 на Новом Београду. Надам се да ћемо тако ставити Београд на светску мапу врхунске архитектуре, на начин на који је то урадио спектакуларни Гугенхајм музеј за Билбао. Иначе, радим свакодневно два сата с професором немачког језика, наравно, о свом трошку, јер желим да течно говорим нови званични језик европске дипломатије – каже Ђелић, одговарајући на питање чиме се, након повратка с годишњег одмора, бави.

Иако је мишљења да не треба очекивати било каква политичка превирања, он оцењује да ће „политичка јесен бити тешка јер позитивни економски трендови попут повећања извоза за двадесет одсто, у еврима, током првих шест месеци ове године се још не одражавају на стандард грађана и ликвидност привреде”.

Биљана Чпајак Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Srbiji prete usporavanjem integracija u EU
Beograd neće da menja rezoluciju zbog Brisela

Tekst srpske rezolucije o Kosovu o kome će sredinom septembra raspravljati Generalna skupština UN neće biti izmenjen ni za jednu jedinu reč, saznaje „Blic” iz vrha vladajuće koalicije. Tako je odlučeno, kaže naš izvor, na najvišem nivou uprkos upozorenjima iz Brisela, ali i sve očiglednijih podela u vladajućoj koaliciji oko rezolucije.



Zemlje „Kvinte” upozorile su diplomatskim putem Beograd da će srpska rezolucija o Kosovu ukoliko ne bude izmenjena, usporiti integracije Srbije u EU. Takve vesti izazvale su nesuglasice i u vladajućoj koaliciji. Naš izvor kaže da su na jednoj strani SPO, G17 plus, ali i intimno i deo DS. Ta grupacija zagovara iznalaženje kompromisa i „ublažavanje” rezolucije. Na drugoj strani su zvanični DS i SPS koji ostaju dosledni da nema promena u rezoluciji. Međutim, naš sagovornik kome je bliska ideja kompromisa, tvrdi da je demokratama pošlo za rukom da stišaju nesuglasice tako što je dozvoljena formula „slažemo se da se ne slažemo” i da nikome neće biti zamereno iznošenje stava. Tim potezom gotovo da je sprečen mogući raskol u koaliciji.


- Oni računaju na moguća dva ishoda. Prvi je da Generalna skupština usvoji rezoluciju, što je malo verovatno, pa da to proglase svojom pobedom. Drugi, koji je više verovatan, jeste da članice GS UN odbiju rezoluciju, nakon čega će poručiti narodu da su učinili sve što su mogli - kaže naš sagovornik.
U diplomatskim krugovima u Briselu kažu da, nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde, nestaje strpljenje i razumevanje za srpsku politiku prema Kosovu. U Kontakt grupi navode da Srbija proteklih godina nije dobila nikakve bodove zbog Kosova u zemljama EU, već da je izgubila podršku za ubrzavanje približavanja Uniji.


Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Srbije Božidar Đelić kaže da je mali broj veoma uticajnih zemalja članica EU odlučio da izvrši pritisak na Srbiju neposredno pred raspravu u Generalnoj skupštini UN u vezi sa statusom Kosova i srpskom rezolucijom o južnoj pokrajini. On je izjavio da je „instrument pritiska srpska kandidatura za članstvo u EU za koju je, pre prosleđivanja Savetu ministara, potreban konsenzus svih zemalja članica”.


- Od momenta usvajanja Lisabonskog sporazuma, u decembru prošle godine, korak prosleđivanja kandidature, i to ne samo za Srbiju, postalo je političko pitanje. Od tada znamo da to neće biti samo tehnički korak, već da će da iziskuje i politički konsenzus. Novo je da, nažalost, jedan mali broj uticajnih zemalja želi da našu kandidaturu za članstvo u EU veže za pitanje rešavanja statusa Kosova - objašnjava Đelić.


Đelić očekuje da će oni koji misle da vrše pritisak na našu zemlju brzo uvideti da ta politika ne daje rezultate. Sa druge strane, naveo je on, kao demokratska zemlja imamo pravo da branimo naš teritorijalni integritet i nema razloga da budemo jedina zemlja članica UN na čijem se slučaju pokušava opravdati jednostrana secesija. On je rekao da očekuje da ćemo kroz koju nedelju ili mesec „dobiti mnogo veće razumevanje, pa i onih koji pokušavaju da vrše pritisak”. Kako je istakao, Srbija ima jasnu politiku da je konsenzus Beograda i Prištine najdirektniji mogući način da se ponovo uspostavi evropsko jedinstvo oko pitanja Kosova, „tako što će se Nemačka složiti sa Španijom, Francuska sa Grčkom, Velika Britanija sa Slovačkom”.


Član Foruma za međunarodne odnose Jovan Ilić, međutim, upozorio je juče da bi Srbija mogla da plati visoku cenu ako do Generalne skupštine UN ne preduzme korake koji bi bar delimično zadovoljili EU u pogledu teksta rezolucije o Kosovu. Iz Brisela, kako je istakao, stižu veoma ozbiljna upozorenja da će u slučaju da ovakva rezolucija Srbije prođe u UN to ne samo usporiti nego i odložiti razmatranje srpske kandidature za članstvo u EU.


- Zbog toga je i bio onaj Đelićev komentar da mi nećemo konfrontaciju sa EU, ali opet uz nužni dodatak, ne znam šta će to njemu, da nećemo ni po koju cenu priznati nezavisnost Kosova - rekao je Ilić. On je dodao je da su prištinske vlasti prethodnih dana prateći delovanje srpske diplomatije zaključile da im stvari ne idu naruku. Ilić kaže da bi eventualno usvajanje rezolucije delovalo obeshrabrujuće na nova priznanja Kosova i pored ozbiljnog angažovanja pojedinih zemalja.


Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić u Njujorka je u sedištu UN dve nedelje lobirao za srpsku rezoluciju o Kosovu. Jeremić je imao bilateralni sastanak sa predstavnicima 50 zemalja, sa kojima se, kako saznajemo, sastao i kosovski predsednik Fatmir Sejdiju. Jovan Ilić smatra da se rezultati diplomatske aktivnosti Srbije poslednjih nedelja najbolje vide po tome što nije bilo novih priznanja Kosova nakon mišljenja koje je dao MSP.


Promena stava prema Beogradu
Analitičari ukazuju na to da je Srbija zbog svoje kosovske politike izgubila mnoge saveznike u Briselu. Navode da su tako britanske diplomate, koje su se godinama zalagale za to da Hrvatska i Srbija uđu u EU u isto vreme, promenile taktiku zbog Kosova. Ni u Nemačkoj nisu propustili priliku da politiku prema Kosovu navedu kao još jedan razlog za usporavanje širenja EU, nakon ulaska Hrvatske.



Izvor : Blic

[G]

Poseta Gvida Vestervelea
Nemačka donosi poslednju ponudu Beogradu

Državni vrh Srbije će tražiti od nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervela, koji u Beograd dolazi u četvrtak, da se priča o Kosovu na relaciji Beograd-Brisel odloži do posle sednice Generalne skupštine UN, kako bi se moglo razgovarati hladnije glave, saznaje „Blic“ iz državnog vrha. Kako kaže naš izvor, Vestervele dolazi u ime zemalja Kvinte da zatraži da se iz srpske rezolucije izbrišu svi delovi teksta koji imaju veze sa statusom Kosova, „što bi impliciralo to da je status Kosova rešena stvar“.


Srbija sve dalje od EU zbog Kosova: Jeremić, Tadić i Vestervele

- Ukoliko bi Srbija pristala na zahteve koje će čuti od Vestervelea, nemački šef diplomatije će ponuditi lakši put za kandidaturu Srbije u EU. Međutim, u ponudi se ne precizira kada bi moglo da dođe do prihvatanja kandidature - kaže naš izvor.


Izvor „Blica“ tvrdi da Beograd računa na pomoć Italijana koji pokušavaju da „spuste loptu“ kako bi se izbeglo dalje zaoštravanja odnosa između Srbije i EU.
S druge strane, diplomatski krugovi u Briselu i prestonicama vodećih članica EU ne kriju razočaranje i ljutnju što je Srbija nepragmatično i tvrdoglavo nastavila da insistira na svom tekstu rezolucije o Kosovu u UN. Izvor „Blica“ u diplomatskim krugovima kaže da je poseta Vestervelea poslednji pokušaja da se omekša stav Srbije. Kako kaže, u Briselu gube strpljenje i Srbiji otvoreno prete usporavanjem integracija u EU.


Beograd zvanično i dalje ćuti o tome da je ovo pitanje izazvalo nesporazume u vladajućoj koaliciji, pri čemu G17 plus i SPO traže „omekšavanje“ stavova iz rezolucije da bi sprečili usporavanje procesa integracije i plašeći se da bi taj put mogao potpuno da bude zatvoren.



Opširnije pročitajte u izdanju za petak, 20. avgust 2010.

Izvor : BLIC

[G]

BEOGRAD 21. 08. 2010

Izvor : TANJUG i PRESS

Zvanični pregovori sa MMF-om od ponedeljka



Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije i misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) počeće u ponedeljak, 23. avgusta održavanjem plenarnog sastanka u Narodnoj banci Srbije (NBS)
Na sastanku će učestvovati, pored guvernera Dejana šoškića koji predstavlja Srbiju u MMF-u, potpredsednici vlade Mlađan Dinkić, Jovan Krkobabić i Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović i predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković.

Tokom razgovora razmatraće se najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja, s posebnim osvrtom na predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji bi trebalo da do sredine septembra ove godine bude upućen u skupštinsku proceduru, najavila je NBS.

Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, boravi u Beogradu od 19. do 31. avgusta, u okviru pete revizije stend-baj aranžmana Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom i krajem ove nedelje sa predstavnicima srpskih vlasti obavila je pripremne, tehničke razgovore.

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je u petak da se budžet Srbije trenutno puni mnogo bolje nego početkom godine i da će se sa misijom MMF-a razgovarati o tome na koji način bi mogao da bude upotrebljen eventualni višak sredstava u budžetu.

"Razgovori sa MMF-om neće imati bilo kakvu dozu tenzije o kojoj se svojevremeno pričalo, već ćemo ići na to da vidimo ako se pojavi neki višak sredstava na koji način bi taj višak mogao da se upotrebi", izjavio je Cvetković.

Premijer je istakao da je Srbiji potreban zakon o fiskalnoj odgovornosti, jer će omogućiti stabilnost finansija u narednom periodu i poboljšaće gledanje stranih investitora na privredu zemlje.

On je podsetio da taj zakon predstavlja vrstu obaveze državne administracije da vodi fiskalnu politiku tako da se u srednjeročnom periodu u kontinuitetu smanjuje budžetski deficit. Prema rečima Cvetkovića, zakon ima i zadatak da obezbedi da zaduženost zemlje ne dostigne nivo koji ne bi mogao da se finansira.

Pred početak pregovora povodom pete revizije aranžmana srpski ministri finansija i ekonomije Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić izneli su različita mišljenja o tome da li bi vlada trebalo da odmrzne plate u javnom sektoru i penzije pre isteka aranžmana sa tom finansijskom institucijom u aprilu 2011. godinu.

Prema Dinkićevim tvrdnjama, u budžetu Srbije ima 20 milijardi dinara više nego što je to očekivao MMF, i taj novac bi, prema njegovom mišljenju, pre svega trebalo izdvojiti za dodatne podsticaje privredi i građanima, a ostatak za pomoć penzionerima i odmrzavanje plata od oktobra.

Ako se ispostavi da je tačno da je višak u budžetu oko 20 milijardi dinara, za podsticaje privredi, za infrastrukturu i poljoprivredu trebalo bi izdvojiti oko 14 milijardi dinara, a šest milijardi bi bilo raspoređeno tako da tri milijarde ide penzionerima, izjavio je juče Dinkić.

Preostale tri milijarde bile bi namenjene za odmrzavanje plata budžetskih korisnika od oktobra ove godine, dodao je Dinkić.

Nasuprot njemu, ministarka Dragutinović zalaže se da se "višak" novca u budžetu, ukoliko ga bude, iskoristi za smanjenje budžetskog deficita sa 4,8 na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ona je istakla će poštovati postignuti dogovor s MMF-om, prema kojem će plate i penzije u Srbiji biti odmrznute tek u 2011. godini, ali i nagovestila mogućnost da se ukupna suma jednokratne pomoći za penzionere poveća sa dve, na oko 3,5 milijardi dinara.

"Zakonom o budžetu smo planirali da plate i penzije budu zamrznute do kraja ove godine. Za sledeću godinu smo planirali odmrzavanje i način vođenja politike plata i penzija. Dakle, za mene je to zakon i ja ću se tako ponašati", naglasila je ministarka finansija.

Ministarka finansija je ocenila da neće biti ništa neobično što će Dinkić, za razliku od nje, izaći pred MMF sa sopstvenim predlogom za odmrzavanje plata i penzija i naglasila da će na kraju razgovora s predstavnicima Fonda biti postignut dogovor iza kojeg će stati cela Vlada Srbije, koja će po tom pitanju biti jedinstvena.

Povodom najave Dinkića da će tražiti povećanje plata i veću jednokratnu pomoć penzionerima, guverner Dejan šoškić ocenio je da "u toku realizacije odgovarajućih dogovora koje smo postigli, nije dobro da šaljemo signale da nameravom da od nekih naših obaveza odustajemo pre roka".

MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji stend-baj aranžman, vredan oko tri milijarde evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.

U dosadašnje četiri tranše Srbija je povukla oko 1,45 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, pri čemu je u okviru treće tranše povukla samo polovinu sredstava i 15 odsto četvrte tranše kredita.

[G]

Zaoštrava se diplomatska borba oko Kosova
Vašington sprema kontrarezoluciju

Amerika je pripremila svoju rezoluciju povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu u kojoj je ključno da se traže pregovori između Beograda i Prištine i zaključuje nepromenljivost statusa Kosova. Vašington još nije odlučio da li da svoju rezoluciju preda direktno ili preko prijateljske zemlje, na primer Albanije, otkriva za „Blic“ Obrad Kesić, ugledni vašingtonski analitičar, najnovije odluke američke administracije.


Još nije odlučeno da li će rezoluciju predati direktno SAD: Bajden i Tadić

Kesić, inače stariji partner u „TSM Global Consultants“, kaže da pred Generalnu skupštinu UN posvećenu, pored ostalog, i pitanju Kosova, ne treba očekivati promenu dosadašnjeg stava SAD jer je u toku promena administracije. Vašington će, kaže on, čvrsto nastaviti da insistira na tome da Beograd promeni svoju rezoluciju i iz nje izbaci ne samo sporni uvod, u kome se konstatuje da je neprihvatljiva jednostrano proglašena nezavisnost, već i rečenicu kojom se traže pregovori o „svim otvorenim pitanjima“.


- SAD će još pokušati da ubede Srbiju da promeni rezoluciju, a u slučaju da se to ne dogodi, pripremili su svoju varijantu. Najverovatnije da će svoj predlog predati preko prijateljske zemlje jer tako mogu da obezbede veći broj glasova „za“ jer ima zemalja koje automatski glasaju protiv svega što predloži Amerika - kaže Kesić za „Blic“.
Izvor „Blica“ iz vrha vlasti odbacio je danas svaku mogućnost drastične promene rezolucije jer bi to „za nas značilo odustajanje od naših vitalnih interesa“.

Izvor : Blic

[G]

Dzurinda: Nezavisnost Kosova nije u interesu Evrope

Ministar inostranih poslova Slovačke Mikulaš Dzurinda kritikovao je danas u Beču jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ističući da ona nije u interesu Evrope.


Slovački ministar spoljnih poslova Mikulaš Dzurinda

"Jednostrano otcepljenje jedne grupe bez odobrenja zemlje nije u interesu Evrope", kazao je on na konferenciji za novinare, posle susreta sa šefom austrijske diplomatije Mihaelom Špindelegerom.


Dzurinda je istakao da je razlika između nezavisnosti Crne Gore i Kosova u tome što je Podgorica sprovela referendum uz saglasnost Beograda. Prema njegovim rečima, Slovačka neće priznati nezavisnost Kosova i ima isti stav u EU kao i Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.


Dzurinda i Špindeleger su zajednički ocenili da zemlje zapadnog Balkana treba dalje da se približe EU. Šef austrijske diplomatije, govoreći o odličnim odnosima dve zemlje, rekao je da ih povezuje i Dunavska inicijativa.


U vezi odbijanja slovačkog parlamenta da se pruži pomoć Grčkoj, Špindeleger smatra da je potrebno da se svi pridržavaju dogovora, ali i da poštuje odluku slovačke skupštine.


Dzurinda je, od preuzimanja dužnosti, svoje prvo putovanje u inostranstvo ostvario posetom Beču, što je Špindeleger ocenio znakom prijateljstva dve zemlje. Kada je reč o pitanju koje, ipak, opterećuje odnose dve zemlje, nuklearki Mohovce, Dzurinda je obećao maksimalnu transparentnost.

Izvor : BLIC

[G]

Šef diplomatije Nemačke sutra u Beogradu
Srbija bi da izbegne sukob sa EU oko Kosova

Susret predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Nemačke Gvida Vestervelea poslednja je šansa da se pred zasedanje Generalne skupštine UN postigne dogovor između Srbije i EU o rezoluciji koju je Beograd podneo u nameri da obezvredi mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova. Teme njihovog susreta, mimo uobičajene diplomatske procedure, nisu striktno određene i to ostavlja šanse za dogovor, kažu za „Blic“ izvori iz vrha srpske vlasti i iz nemačkih diplomatskih krugova.


Poslednja šansa za dogovor: Boris Tadić i Gvido Vestervele

Vestervele, koji u Beograd dolazi iz Zagreba a odlazi u Prištinu, zatražiće da Srbija povuče ili ublaži tekst svoje rezolucije. Strategija državnog vrha Srbije biće da pokuša da dobije garancije za priključenje EU snažnije od uopštene izjave da je „budućnost Srbije u Uniji“, tačnije datum prihvatanja kandidature za članstvo i za početak pregovora o pristupanju, ali i garancije za sigurnost i opstanak Srba na celom Kosovu u zamenu za ublažavanje teksta rezolucije. Srpske vlasti će učiniti sve da ovakav stav predstave kao principijelni minimum i podvući da ne žele sukob sa EU zbog Kosova.


Dobro upućeni u nemačku diplomatiju i njene ciljeve, u koje svakako spada i preuzimanje ključne uloge Nemačke u regionu zapadnog Balkana, smatraju da su šanse da se takav dogovor postigne minimalne. Jer pozicija Beograda je u ovom trenutku tvrda, a zainteresovanost Nemačke za dalje proširenje EU i posle pristupanja Hrvatske - gotovo nikakva.


- Ako sada dozvolimo da se vežu pitanja Kosova i našeg pristupanja EU, onda će svaki sledeći naš korak biti uslovljen nekim zahtevom vezanim za Kosovo i na kraju će se kao uslov našeg pristupanja pojaviti priznanje Kosova - kažu nezvanično za „Blic“ u vrhu vlasti u Beogradu i naglašavaju da su najveći aduti Beograda to što Kosovo bez pristanka Srbije ne može da dobije ni svoj pozivni telefonski broj (cena fiksnog operatera na Kosovu zbog toga je prepolovljena), a kamoli da dobije stolicu u UN.


Domaći stručnjaci za evropske integracije koji smatraju da ovako tvrd stav Srbije šteti njenim evropskim integracijama upozoravaju da Beograd propušta šansu da uđe u grupu sa Albanijom i Crnom Gorom, koje će 10. novembra dobiti status kandidata. Umereni evroentuzijasti, poput Nikole Jovanovića, urednika „Izazova evropskih integracija“, smatraju da do kraja sledeće godine svejedno nema šansi da se prihvati kandidatura Srbije u EU i da sa nemačkim šefom diplomatije treba otvoriti što više tema, naročito ekonomskih, i ne insistirati na razlikama u vezi s Kosovom.


Predsednik Inicijative za evropsku stabilnost Gerald Knaus rekao je, povodom dolaska nemačkog ministra u region, da je evropska perspektiva zapadnog Balkana osigurana samo u teoriji, a ne i u praksi jer je „kandidatura Srbije stavljena na led bez jasnih razloga“. Makedonija pet godina čeka na početak pregovora, Kosovo nema evropsku perspektivu dok ga ne priznaju sve članice EU, a BiH sve dok se ne zatvori kancelarija visokog predstavnika, objasnio je Knaus.
- Stav Srbije o Kosovu imaće uticaja na njene evropske integracije - izjavila je zamenica direktora Udruženja za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Minhenu Johana Dajmel, napominjući i da će mnoge članice EU biti uzdržane da prime, kako kaže, još jedan Kipar.


Ona je u izjavi za Radio „Slobodna Evropa“ najavila da će Vestervele u Beogradu predočiti da je za Berlin pitanje Kosova rešeno pošto je Međunarodni sud pravde saopštio svoje mišljenje. Prema stavu Nemačke, dodala je Dajmel, Beograd i Priština sada bi trebalo da se okrenu budućnosti, a ne da budu taoci prošlosti.
Politički analitičari ocenjuju da je poseta Vestervelea veoma važna jer će, na prvom mestu, pokazati da će Nemačka, kao najvažniji balkanski partner, početi intenzivnije da se bavi tim regionom, kao i da Berlin podržava evropsku perspektivu svih zemalja zapadnog Balkana.


Tokom posete Beogradu Vestervele će se sastati i sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i šefom diplomatije Srbije Vukom Jeremićem, a razgovaraće i sa studentima Beogradskog univerziteta o izazovima evropskih integracija. Vestervele će imati i zajednički sastanak sa političkim liderima Ivicom Dačićem, Čedomirom Jovanovićem, Mlađanom Dinkićem i Tomislavom Nikolićem.


Intenzivni razgovori u Njujorku
Srpska diplomatija ulaže maksimalne napore da Generalna skupština Ujedinjenih nacija 9. septembra usvoji rezoluciju koju je predložio Beograd, izjavio je juče šef stalne misije Srbije u UN Feodor Starčević. Starčević je istakao da srpska diplomatija u Njujorku u sklopu svojih aktivnosti razgovara sa predstavnicima svih zemalja članica UN.
- Imamo stalne kontakte, ubeđujemo ih da glasaju za našu rezoluciju - naglasio je Starčević i dodao da se još ne zna ni koliko će zemalja učestvovati u debati na sednici, ali će rasprava početi govorom ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića.

Izvor : BLIC

[G]

[G]

Kompromis na vidiku
Usaglašavanje rezolucije sa Briselom i Vašingtonom

T. Spaić | 28. 08. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters |

Vlast neće povući rezoluciju koju je predala Generalnoj skupštini UN, ali je spremna da je menja i najverovatnije će već tokom vikenda biti obavljene konsultacije sa Briselom i Vašingtonom o tome kakvo ublažavanje bi omogućilo njihov uzdržan stav, saznaje „Blic” u vrhu vlasti. Razmatra se opcija promena teksta amandmanima.


Boris Tadić i Vuk Jeremić sa nemačkim šefom diplomatije Gvidom Vesterveleom

- Spremni smo da menjamo rezoluciju, ali bez prelazaka poznatih crvenih linija - kaže izvor „Blica“ iz vrha vlasti. Kompromis bi mogao biti pronađen u izbacivanju dela uvodne rečenice da je „jednostrana secesija neprihvatljiv način rešavanja spora”.


Poruka nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea da je status Kosova završena priča nije ostavila ni najmanju dilemu da će, ukoliko Beograd to ne prihvati, Nemačka ometati svako dalje napredovanje Srbije ka EU. To je uticalo da vrh vlasti pokuša agilnije da dođe do dogovora sa SAD i EU.


- Mi nećemo povući rezoluciju, a neće biti ni kontrarezolucije, koliko je zasad poznato. Najrealnija opcija je da će doći do amandmana tokom samog procesa debate u Generalnoj skupštini i da će amandmanima biti promenjeni delovi naše rezolucije koji najviše smetaju zemljama Kvinte. Tom opcijom niko ne bi bio sasvim nezadovoljan jer bi Srbija dobila izglasavanje rezolucije, a u amandmanima ne bi bile konstatacije koje su nama neprihvatljive i koje eksplicitno priznaju nezavisnost Kosova ili direktno pozivaju Beograd i Prištinu na pregovore jer to ne bi dozvolile zemlje koje nisu priznale Kosovo - objašnjava za „Blic” mogući način promene Nikola Jovanović, urednik „Izazova evropskih integracija”, inače dobro obavešten o opcijama o kojima razmišlja državni vrh Srbije.


Poznato je da SAD i EU imaju velike primedbe na tri stvari koje su konstatovane u srpskoj rezoluciji. Pre svega, na rečenicu da „jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja” jer ne žele bilo šta što dovodi u pitanje nezavisnost Kosova. Drugo na čemu su insistirali do sada jeste da se u rezoluciji, umesto poziva na dijalog o svim „otvorenim pitanjima”, napiše „o svim tehničkim pitanjima”. A treći kamen spoticanja nalazi se na kraju srpskog predloga, gde se poziva da Kosovo bude predmet razmatranja UN. Najuticajnije zemlje EU žele da se o svemu što se tiče Srbije i Kosova razgovara u Briselu, na čemu je insistirao i nemački ministar Gvido Vestervele. Srbija, naprotiv, želi da Kosovo zadrži na dva koloseka - da se statusna pitanja rešavaju u UN, gde ima zaštitu Rusije i Kine, a da se o tehničkim stvarima razgovara u Briselu.


Domaći poznavaoci međunarodnih odnosa smatraju da bi Srbija, ukoliko ne promeni ništa u dosadašnjoj tvrdoj strategiji oko Kosova i nastavi da insistira na ovakvoj rezoluciji, ugrozila svoju evropsku budućnost.


- Vestervele nije doneo ultimatum, ali je to bila ozbiljna poruka iz koje je jasno da će Nemačka o svemu što se tiče evropskih aspiracija Srbije odlučivati uzimajući u obzir ponašanje Srbije po pitanju rezolucije. I pre podnošenja naše rezolucije smatrao sam da je potrebno naći zajednički jezik sa EU o rezoluciji, a njeno brzopleto podnošenje smatra se u Briselu i SAD kao akt loše volje s naše strane.

Verovatno je razgovor sa Vesterveleom delovao. Neke stranke koje su deo vladajuće koalicije traže promenu rezolucije. Međutim, državni vrh je u problemu jer je tvrdo insistirao da rezoluciju neće menjati i teško je naći način da se ona sada menja - kaže za „Blic” Ivan Vujačić, naš bivši ambasador u SAD.


Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Francuskoj Predrag Simić naglašava da je Vestervele govorio ne samo u ime EU već i u ime SAD i da posle njegove posete ne može više da se govori o tome da su „EU i Kosovo odvojeni procesi”.


- Svaka dalja odluka državnog vrha o rezoluciji imaće dalekosežne posledice i ako Beograd ostane pri rezoluciji, neće biti skorog razmatranja naše kandidature u EU. Naša pobeda u GS UN značila bi direktnu konfrontaciju sa zemljama Kvinte, a poraz ne bi bio prijatan za našu poziciju na međunarodnom planu - kaže Simić za „Blic”.


Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je juče da je značajno to što je Vestervele u razgovoru sa stranačkim prvacima rekao „da neće biti zastoja, ili se bar tako kaže, u evropskim integracijama Srbije, da možemo da očekujemo više investicija i da Srbija može da napreduje. To je bolji život i perspektiva za građane Srbije”, naglasio je Vučić.


On je dodao da je, prema njegovim informacijama, vlast spremna na određene vrste ustupaka po pitanju rezolucije o Kosovu, ali nije precizirao o čemu je reč.



Neophodan dijalog Beograda i Prištine
Ministar spoljnih poslova Nemačke Gvido Vestervele posetio je juče Prištinu i Sarajevo. Na Kosovu je naglasio da je neophodan konstruktivan dijalog Beograda i Prištine i istakao da će Nemačka i dalje raditi na tome da „Kosovo što pre bude član evropske porodice”. On je na konferenciji za novinare u Prištini rekao da se ne slaže sa predlogom rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela GS UN. Vestervele je u Sarajevu poručio da BiH ima budućnost u EU samo kao jedinstvena država i naglasio da su u toj zemlji nužne ustavne promene.

Izvor : Blic

Moj komentar : O Bože moj ! Srećom pa imamo političare koji dosledno sprovode odluke Skupštine Republike Srbije i donete rezolucije o Kosovu i Metohiji. Ne dam, ne dam, sud, ne dam... Izvolite moliću lepo. Jel treba još nešto???