Da vas pitam ...:P

[Ciciban]

Zbog cega volite zenu koju volite ?

[причалица]

ovo pitanje nije za mene

[Ciciban]

i ja pa, forumashima ovakvo pitanje, oni danas vole jednu sutra drugu

a mozda i razmishljaju koju i zbog cega vise vole ( prosto da ne verujes )

[misticlady]

da ne poverujes da ni jedan muski jos nije zalutao ovde...strasno

[G]

Vama ću da kažem. :raz_067::raz_067::raz_067:

Bitno je da ona zna. A zna !

[bagzi94]

Zbog cega volite zenu koju volite ?

Ne znam ni sam, veruj mi, jednostavno kad prodje pored mene dobijem aritmiju

[misticlady]

Vama ću da kažem. :raz_067::raz_067::raz_067:

Bitno je da ona zna. A zna !

ni sam neces znati da si rekao

[Ciciban]

Ne znam ni sam, veruj mi, jednostavno kad prodje pored mene dobijem aritmiju

a rekao i bagzi i odao nam svoje godine

[G]

Zbunjen sam. Neka takav i ostanem. To je možda i dobro.

[misticlady]

bagzi dusa,ima godina koliko i moj sin...

[bagzi94]

bagzi dusa,ima godina koliko i moj sin...

Super...

P.S Nemam razloga da krijem godine

[Ciciban]

Bagzi nemoj da se ljutis mislila sam na to da ovi vozrasniji , da ne kazem stariji , njih obicno uhvati neka slatka aritmija kad tudja zena prodje pored njih ...na svoju ne reaguju

[причалица]

Bagzi nemoj da se ljutis mislila sam na to da ovi vozrasniji , da ne kazem stariji , njih obicno uhvati neka slatka aritmija kad tudja zena prodje pored njih ...na svoju ne reaguju

tačno. zašto?

[kojote]

Dogodilo se sledeće: bilo je to jedno tipično književno veče. Zdraveći se sa mnoštvom uzdrhtalih ženskih ruku, osetio sam da mi je neko tutnuo nešto u dlan. Bio je to papirić, prilično izgužvan, još uvek vlažan od dlanova i presavijen načetvoro. Gurnuo sam ga u džep i nastavio da primam čestitke svojih obožavateljki. Kasno uveče, potražio sam cigarete u džepu, i napipao ceduljicu. Na njoj je pisalo: "Sutra u osam uveče, u parku Čair, iza hotela Centroturist. Čekaću te." "Ništa neobično, niti originalno", pomislio sam, jer sam već bio navikao da mi se žene udvaraju nakon večeri poezije koju sam satima čitao (zluradi komentari kažu da svoju poeziju bolje recitujem nego što je pišem) sa pozorišnih "dasaka koje život znače". Tih dana bio sam u svađi sa svojom tadašnjom verenicom, te reših da sutra odem u naznačeno vreme, i upoznam zagonetnu osobu čija me tajanstvenost, biću iskren, prilično zaintrigirala, jer su današnje žene uglavnom mnogo otvorenije i direktnije (poput Lilu, recimo).

Kad je sutradan, koji je inače bio dosadan poput bilo kog provedenog na Razbibrigi (), došlo vreme za vlažnom ceduljicom ugovoreni sastanak, Recitator je na zakazano mesto stigao pola sata ranije. Onaj ko zna o kojoj lokaciji govorim, zna i da je iza pomenutog hotela prilično neosvetljeno. Odjednom, kada sam došao do ugla hotela, jedan prilično visoki čovek u ženskom mantilu, na štiklama, panično poče da beži u pravcu unutrašnjosti parka. Recitator se priljubi uza zid, spreman na tegobnu borbu, proklinjući sebe. Neko slabim glasom viknu: "Ana, Ana!" Recitator izviri na zov - tamo je neko zadihano, isprekidano disao. On pogleda put neba (nije ga bilo), sebi pod noge; zazvižduka. Tamo se još uvek čulo disanje i niko nije napuštao poprište ugovorenog sastanka. Prođe minut.
"Znači, Vi ste mi pisali?" - upita najzad Recitator.
Nije usledio odgovor, ali se Recitatoru učinilo da neko plače. Bez obzira na oskudno osvetljenje, Recitator je mogao primetiti da su devojačka plahost, uzbuđenost, uzdrhtalost i skromnost... rečju, predmet naklonosti bio je ovaploćen u zdepastu i čvrstu figuru. Nosila je crne zvonaste pantalone i sintetičku polusportsku jaknu sa žutim prugama. Krajevi kose dodirivali su joj okovratnik; kosa je bila upadljivo bakarne boje. Recitator nije imao ništa protiv devojačke plašljivosti i bubnu:

"No, što sad ćutite?"
Devojačka smernost, uzdrhtalost i plahost nisu se oglasile. Recitator shvati da je to kraj, odmahnu rukom i utonu u san... I to je sve. Tako je umrla priča, besmisleno, na brzu ruku, ne stigavši da se razvije, a sve ostalo je dometak, post scriptum, kleveta na najčednije čedo.
"Kako se zovete?", ljubazno upita Recitator.
"Neću da kažem!", i pogleda ga kao da će ga ugristi. Recitator se zbuni, i nehotice mu se dopade lice koje se pomoli iz mraka. Misao radosno nađe sebi primenu, sanjivost ga prođe, lucidnost proradi. O takvoj devojci nije smeo ni da sanja, takva devojka mu je bila nedostupna, pripadala je sasvim drugoj dimenziji života, i viđajući takve u masi mislio bi: "Evo opasnice, evo podrivačice svih običaja, evo čuvarke neprocenjivog blaga; evo izuzetka svih ustaljenih pojmova!"

A sad se našao pred njom. Potrudiće se da joj podari nezaboravno veče. I mada su njegove mogućnosti ograničene svekolikom izmeštenošću mračnog grada, daće sve od sebe. Nije u pitanju sažaljenje i samilost... Nikako. Kao izletnik koji urezuje svoje inicijale u stablo borova u čairskom parku, i on je želeo da ostavi trag... Radilo se o Mističnoj... pardon, o mističnoj potrebi. On će živeti u njenom sećanju, možda i deformisan i smešan, ali čist. Žudeo je za čistotom a ne odurnim razvratom. Želeo je da oseti njeno uživanje.
"Ionako znam kako se zovete", smejao se recitator.
"Ne znate!", ljutila se Ana.
"Dajte mi onda ruku. Da pogodim." Ona mu nepoverljivo pruži šaku. Beše muževna i čvrsta, s kratkim prstima, a dlan beše tvrd, kao bajata zemička.
"Ime Vam je Aleksandra", otkri Recitator, zagledavši dlan.
"Kako ste pogodili?!" začudi se Ana. Zagonetno se osmehujući, Recitator je sa staromodnom galantnošću povukao prema istoimenom restoranu u neposrednoj blizini.
Ugledavši restoran, Ana se žestoko opirala, da je Recitator već bio posumnjao u uspeh. kada ju je najzad nagovorio, sipajući i glasna preklinjanja i kletve sebi u bradu, portir je iznutra, izvirujući kroz zavesu, viknuo: "Zatvoreno!"...

Elem, Ana nije savršena. Ima umoran, opušten trbuh sa ožiljkom od carskog reza, skoro do pupka obrastao u dlake. Šta mari! Ovo je brdoviti Balkan, posvuda rastu bukva i rutav hrast, ali tu je i Delijski vis, i to kakav! Jednom smo otišli tamo i iznajmili kamp-kolibicu sa jednim francuskim ležajem. Prvo je ukočeno ležala, zalenkastosiva, pričajući nervozne, glupe šale provincijalne tridesetpetogodišnje žene i vajkala se: "Ubiće me muž!", a potom se zarumene, ustade, skide sve sa sebe i odlepi. Recitatoru nije bilo potrebno da se skida. Već je bio odlepljen.

[misticlady]

i šta je on ovde pitao...možda i jeste...ne mogu da čitam

[misticlady]

zasto na temama koje se odnose samo na muskarce odgovaraju ili postavljaju pitanja zene?

[Rainman]

Zašto volim ženu koju volim ?
...Paaa, valjda zato što sam prestao da volim prethodnu....tako nekako...

[mona]

Zasto ozenjeni muskarci muvaju druge zene

[boti]

Zasto ozenjeni muskarci muvaju druge zene

muvaj ih druge zene zato shto su ozenjeni i imaju redovan sex

[Tibi]

Zasto ozenjeni muskarci muvaju druge zene

Valjdak sto im se svidjaju, nego da ja pitam drugacije, zasto se slobodne devojke zaljubljuju u ozenjene muskarce