Vlada Republike Srbije.

[G]

Ocenite i prokomentarišite rad Vlade Republike Srbije

[причалица]

ne razumem se u politiku...ništa se ne razumem.
samo znam da bolje živim sada, nego pre 5 godina, a pre 10 neću ni da pominjem...doduše, radim mnogo više, ali i pre sam mogla da radim, pa ništa...dakle, moguće je da je stvoreno okruženje da, bar ljudi mojih interesovanja, mogu da žive pristojno od svog rada.

[G]

[G]

"Nezaposlenost najviše boli"

Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, o dve godine mandata, kritikama opozicije, životnom standardu, vladajućoj koaliciji...

"Živećemo bolje, a raditi više - sa ovom porukom premijer Srbije Mirko Cvetković ulazi u drugu polovinu mandata. Prvi intervju na startu treće godine otkako je na čelu srpske vlade, Cvetković započinje s entuzijazmom, a kritičarima i političkim oponentima poručuje:
- Znam da uvek može bolje. To mi je impuls da nastavim. Postoje dva puta. Da dignem ruke i kažem: ”Nemoćan sam” i da odustanem. Ili da sagledam teškoće, prikupim znanja od najumnijih ljudi i upotrebim svu energiju da rešim probleme. Izabrao sam ovaj drugi put."


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...t-najvise-boli

[G]

Puno uspeha u radu Vladi republike Srbije od srca...




:raz_067:

[Пркос]

"Nezaposlenost najviše boli"

Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, o dve godine mandata, kritikama opozicije, životnom standardu, vladajućoj koaliciji...

"Živećemo bolje, a raditi više - sa ovom porukom premijer Srbije Mirko Cvetković ulazi u drugu polovinu mandata. Prvi intervju na startu treće godine otkako je na čelu srpske vlade, Cvetković započinje s entuzijazmom, a kritičarima i političkim oponentima poručuje:
- Znam da uvek može bolje. To mi je impuls da nastavim. Postoje dva puta. Da dignem ruke i kažem: ”Nemoćan sam” i da odustanem. Ili da sagledam teškoće, prikupim znanja od najumnijih ljudi i upotrebim svu energiju da rešim probleme. Izabrao sam ovaj drugi put."


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...t-najvise-boli

A rezultat dvogodisnjeg rada je povecan broj korisnika materijalne pomoci ,udeljivanje jednokratnih pomoci od 5.ooo dinara i pomoci penzionerima u cetri rate(bas taman kad im dodje da nadju krusku gde ce da se bese)od po 4.ooo.Fascinantan rad vlade -prosto sam impresionirana-e tako bas ne moze svako -jedinstveni su....Ako treba rebalans budzeta ce uslediti samo da se ne digne kuka i motika....

[Man]

Tajno oružje u rukama kamena mudrosti: Mirko Cvetković

Nakon neprijatnog mišljenja Međunarodnog suda pravde na snagu je stupila realizacija lukavog tajanstvenog plana Borisa Tadića kojim će se Kosovo vratiti Srbiji, a zemlja početi da se okreće u suprotnom smeru
Realizacija tajanstvenog plana premudrog predsednika otpočela je upotrebom teške političke artiljerije u vidu vanrednog zasedanja kabineta Mirka Cvetkovića nakon čega je premijer glasom od kojeg se ledi krv u žilama obelodanio da je Vlada zaključila da MSP nije odgovorio na suštinsko pitanje legalnosti prava na secesiju kosovskih Albanaca.
“Ostajemo privrženi politici očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, uz korišćenje diplomatskih i političkih sredstava“ rekao je premijer Mirko dodavši da njegov kabinet nastavlja aktivnosti, kako bi se pitanje Kosova i Metohije rešilo dijalogom. Cvetković je rekao i da Srbija nastavlja i sa diplomatskom inicijativom kako bi se što bolje pripremila za raspravu na zasedanju Generalne skupštine UN.
Nešto ranije premudri predsednik Tadić objavio je da ima jasan plan diplomatskih aktivnosti. Prvi u nizu koraka koje je najavio biće slanje specijalnih izaslanika u više od 50 zemalja širom sveta koji će predstavnicima država ili vlada odneti srceparajuće pismo predsednika nakon čijeg čitanja niko na kugli zemaljskoj neće imati moralne snage da prizna nezavisnost otuđene svete srpske zemlje.
Dok zvaničnici beogradskog režima jeftinom demagogijom pokušavaju da izađu iz nokdauna u kome su se našli nakon odluke MSP opozicija zahteva odgovornost onih koji su inicirali ludoriju koja se pretvorila u težak debakl Srbije, a iz sveta stižu trezvene inicijative za početak tehničkog nestatusnog dijaloga.
Tadićev večiti rival Tomislav Nikolić ocenio je da je ishod procesa koji su srpske vlasti pokrenule pred MSP rezultirao potpunim slomom državne politike prema kosovskom problemu. On je zatražio da konsekvence zbog doživljenog sloma ne snose samo građani i država već i oni koji su tu politiku sprovodili.
"Nakon ovoga mi smo u sukobu sa celim svetom. Jedan ministar je u sukobu sa Rusijom, drugi sa Nemačkom, treći sa SAD. Imamo li mi danas neke prijatelje? Gde su sada pravnici koji su Borisa Tadića savetovali da se obratimo MSP-u? Znate li njihova imena", upitao je Nikolić novinare na vanredno sazvanoj konferenciji za medije.
Nikolić je kazao da bi voleo i da Republika Srpska iz odluke MSP izvuče neke pouke, ali je ocenio da su izjave premijera RS Milorada Dodika na tu temu samo politički marketing.
Lider SNS je dodao da besmisleno zvuče izjave predstavnika vlasti da mišljenje Međunarodnog suda pravde nije važno i zapitao zbog čega se Srbija onda obraćala tom sudu ukoliko je to tako.
Formalno opoziciona, režimu bliska Liberalno-demokratska partija zatražila je od vladajuće koalicije da odmah nakon vanredne sednice Vlade Srbije bude održana i posebna sednica Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o novoj politici nakon odluke Međunarodnog suda pravde o Kosovu.
"Jasno je da vlada nema snage da sama napusti pogrešnu politiku, ali može da računa na podršku LDP u definisanju nove politike koja bi predstavljala diskontinuitet sa politikom koja je do sada vođena. Upravo zbog toga LDP traži od premijera da inicira održavanje sednice", naveo je lider LDP Čedomir Jovanović u pisanoj izjavi.
Jovanović je ocenio da stranke koje u presudi MSP traže svoju šansu za rušenje vlasti nemaju pravo da se danas distanciraju od rezultata politike koju su zajedno formulisali i dugo godina sprovodili.
U potrazi za sopstvenom alternativom: Boris Tadić Photomontage: KANDAhar


"Zahtev tih stranaka inspirisan je željom za očuvanjem pogubne propale politike za koju niko u svetu nema razumevanja. Namera LDP je upravo suprotna, potrebna nam je nova politika koja mora biti definisana u parlamentu", navodi se u toj izjavi.
Dok se u zemlji zaoštrava političko pozicioniranje za pokosovski ciklus frakcijskih borbi, iz Evrope stižu pozivi za otpočinjanje dijaloga Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima.
Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton je, u telefonskom razgovoru, srpskom predsedniku Borisu Tadiću i kosovskom premijeru Hašimu Tačiju prenela spremnost EU da pomogne dijalog Beograda i Prištine u novoj fazi nastaloj posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu.
Evropski diplomatski izvori su agenciji Beta rekli da Tadić i Tači još nisu došli do prihvatanja pregovora, ali nisu ni stavili do znanja da odbijaju dobre usluge EU.
Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU je dvojici lidera prenela da su se o saopštenje EU posle objavljenog mišljenja MSP usaglasile svih 27 članica Unije.
Šefovi diplomatija EU će u ponedeljak u Briselu istaći i spremnost Unije da pomogne pokretanje dijaloga Beograda i Prištine, budući da se sada treba usredsrediti na budućnost. Prema pripremnom dokumentu zasedanja, ministri inostranih poslova EU bi mogli dodatno razraditi saopštenje povodom mišljenja MSP, u kojem se naglašava da dijalogdve strane u sporu treba da pospeši saradnju, ostvari napredak na putu u Evropu i poboljša život ljudi.

[G]

Već treći put pokušavam napraviti adekvatan tekst koji bi opisao moj stav o ovom potezu aktuelne vlasti. Osim GADE MI SE ne pronalazim ništa adekvatnije za napisati. Izbori su jedino šta preostaje kad neko napravi ovoliko loših poteza u nizu. Gora, jadnija, manje sposobna a više patetična vlast u Srba bila nije.

[G]

Bez posebnog komentara...

[G]

Širom Srbije samo hitni slučajevi besplatni
Domovi zdravlja krše zakon


Uprkos tome što prema važećim propisima domovi zdravlja u Srbiji ne bi smeli da naplaćuju preglede građanima koji se obrate za pomoć, a knjižice su im overene na drugoj teritoriji, u praksi se to dešava. Uglavnom hitni slučajevi imaju poseban tretman i ne koštaju. Retki su gradovi, kao što je Niš, gde u domu zdravlja pacijenti iz drugih gradova koji se jave za lekarsku pomoć ne plaćaju preglede ukoliko imaju overenu zdravstvenu knjižicu, osim što moraju da izdvoje 50 dinara za participaciju.



Iako se pacijenti iz različitih gradova širom Srbije žale da im često lekari opšte prakse u Beogradu naplaćuju preglede, u domovima zdravlja tvrde suprotno. Prema rečima lekara, hitni slučajevi primaju se uz overenu knjižicu besplatno, ali svi posebni pregledi i snimanja plaćaju se u zavisnosti od težine zdravstvenog problema.


- Svako bi trebao da ide kod svog lekara, jer jedino na taj način može da se uspostavi red u zdravstvu. Pacijenti koji se smatraju hitnim slučajevima ne plaćaju preglede sa overenom knjižicom, i svi imaju isti tretman, bilo da su iz Beograda ili nekog drugog grada u Srbiji. Međutim, hronični bolesnici treba da idu na preglede kod svojih lekara, jer ako dođu u Beograd na nekoliko dana, pa odu na rutinski pregled u neki dom zdravlja, zauzimaju red našim pacijentima. Ima ljudi koji dolaze preventivno na kontrole i njih ne možemo da puštamo na račun hitnih slučajeva i naših pacijenata hroničnih bolesnika - kaže za „Blic“ dr Mirjana Velimirović, direktorka Doma zdravlja „Savski venac“.


Lekari u prestoničkim domovima zdravlja tvrde da hitni slučajevi imaju poseban tretman i ne plaćaju preglede, a to su pacijenti sa visokom temperaturom, krvarenjem, prelomima, jakim bolovima.


- Ukoliko nam dođe pacijent iz drugog grada kome su potrebna neka snimanja i posebni pregledi, bez obzira na overenu zdravstvenu knjižicu, on plaća pregled u zavisnosti od težine bolesti. Cene takvih pregleda kod lekara opšte prakse su 352,88 dinara, plus dodatni pregledi, snimanja i slično su oko 300 dinara. Taj novac posle refundira RZZO. Hitni slučajevi ne plaćaju preglede, bez obzira na to odakle dolaze. Beograđani koji su prijavljeni u jednoj opštini, a na pregled dođu kod lekara koji je u domu zdravlja u drugoj opštini, takođe ne plaćaju ništa - objašnjava dr Ljiljana Jandrić, načelnica opšte prakse u Domu zdravlja „Novi Beograd“.


Prema rečima lekara, građani kojima pozli, a nađu se u blizini nekog doma zdravlja, treba da odu u tu najbližu ustanovu, a ne da zovu Hitnu pomoć. U tom slučaju, bez obzira na to gde im je overena knjižica, biće im ukazana lekarska pomoć.


- Ne prepisujemo terapije za hronične bolesnike, ali hitni slučajevi, a naročito deca, i bez zdravstvene knjižice dobijaju lekarski pregled, bez obzira na to odakle su. Osigurana lica ne plaćaju ništa, ali za izdavanje recepata moraju da se jave svom lekaru, jer mi prepisujemo lekove samo svojim pacijentima - naglašava dr Dragana Nalić, direktorka u Domu zdravlja „Voždovac“.


U kragujevačkom Kliničkom centru, koji pokriva region centralne Srbije, pacijenti koji bez uputa dođu na lečenje ili traže pregled, a zdravstvene knjižice su im overene u drugim filijalama, plaćaju usluge ovog zdravstvenog centra. U hitnim slučajevima kada je lečenje neophodno, pacijenti se zbrinjavaju, a naknadno se traži uput.


Za razliku od Kliničkog centra, u kragujevačkom Domu zdravlja ne naplaćuju usluge lečenja pacijenata kojima su zdravstvene knjižice overene na drugoj teritoriji.


- Hitne slučajeve, naravno, primamo,i ne naplaćujemo usluge. Ovde se uglavnom leče stariji pacijenti koji su eventualno iz drugih regiona, a u Kragujevcu su neko vreme kod svoje rodbine. Takvi pacijenti su u obavezi da privremeno prijave mesto boravka, i ovde mogu da dobiju i lekove i eventualno ortopedsko pomagalo sa besplatne liste. Na lečenje oni imaju ista prava kao i naši osiguranici, uz obavezu da daju pismenu izjavu da nisu lek ili pomagalo dobili kod svog izabranog lekara, da se terapija ne bi duplirala. Plaćaju samo participaciju, koja se inače plaća - kaže dr Gordana Damjanović, portparol Doma zdravlja.


U Subotici su Dom zdravlja i Opšta bolnica razdvojene ustanove. Dr Andrej Šimon iz Doma zdravlja kaže da se pacijenti koji imaju akutan i hitan problem, a nisu iz Subotice, obraćaju Službi hitne pomoći i da im se uz overenu zdravstvenu knjižicu pregledi i transport na dalje lečenje ne naplaćuju.


Hitnim slučajevima besplatna medicinska usluga obezbeđena je i u Opštoj bolnici u Subotici.


U Kruševcu, prema informacijama koje smo dobili u Zdravstvenom centru, osiguranici koji žive na teritoriji drugih gradova ne plaćaju samo hitne intervencije.


- Pod hitnim intervencijama se podrazumevaju saobraćajne nesreće, srčani i moždani udari i ostale situacije kada je potrebna brza intervencija. Ukoliko pacijent dođe sa overenim uputom iz nekog drugog grada ili iskaže želju da mu se ovde radi intervencija koja nije urgentna, onda se usluga plaća 100 odsto. Naravno, pacijent kasnije taj novac može da refundira preko Fonda - kažu u kruševačkom Zdravstvenom centru.


U niškom Domu zdravlja pacijentima iz drugih gradova koji se jave za lekarsku pomoć ne naplaćuju preglede ukoliko imaju važeću, overenu zdravstvenu knjižicu.


- Po važećim propisima, pacijentima koji imaju ispravne zdravstvene knjižice, overene markicom, ne naplaćuju se pregledi bez obzira na to što dolaze iz drugog grada. Naplaćuje se jedino participacija od 50 dinara, kao što se po propisima naplaćuje i pacijentima iz Niša koji imaju overene zdravstvene knjižice - kaže za „Blic“ dr Ljiljana Dimić, načelnica opšte medicine u Domu zdravlja u Nišu.


Isto je i u Somboru. U Domu zdravlja kažu da ne naplaćuju preglede pacijentima koji dolaze iz drugih filijala Fonda za zdravstvo.

Šta spada u hitne slučajeve?
- visoka temperatura
- krvarenje
- prelomi
- jaki bolovi u telu
- povrede zadobijene u saobraćajnoj nesreći
- moždani udari
- srčani udari

Vukajlović: Ne smeju da naplaćuju!
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović još jednom je naglasila da su naplate pregleda u domovima zdravlja osiguranicima protivzakonite.
- Ni u jednom zdravstvenom centru lekari nemaju zakonsko pravo da naplaćuju usluge pacijentima koji na pregled dođu sa overenom zdravstvenom knjižicom. Naši osiguranici imaju pravo na besplatne preglede uz overenu knjižicu u bilo kom gradu u zemlji, a to nema veze sa tim gde im je matična filijala - kaže Svetlana Vukajlović.
Prema njenim rečima, osiguranici imaju ista prava i mogu da se pregledaju pod istim uslovima u svim gradovima u Srbiji.
- Ukoliko je pacijent iz Beograda, a ide na pregled u Kraljevo, Novi Sad, Niš ili bilo koji drugi grad sa overenom zdravstvenom knjižicom, lekar je u obavezi da ga pregleda i ne sme ništa da naplati - naglašava Svetlana Vukajlović.
Ona napominje da u RZZO nemaju dovoljno kontrolora koji bi mogli da obilaze domove zdravlja u svim gradovima u zemlji i na taj način dobiju uvid u sistem i procedure koje se u svim ustanovama sprovode između lekara i pacijenta.

Izvor : Blic


Moj Komentar :

Zaista veliko dostignuće Vlade R Srbije... Napominjem da npr. građanin Češke Republike može da se leči bez problema u KCS ili bilo kom domu zdravlja (Uprava ustanove formira predmet i prosleđuje nadležnom organu državne uprave koji šalje fakturu za lečenje osiguranju bolesnika). Čak da bude operisan ... A mi ni u susednoj mesnoj zajednici a da ne platimo na licu mesta (Možda Vlast manje veruje svojim građanima nego strancima? Ma ne sigurno nije to.) Njima uplaćujemo doprinose za zdravstveno osiguranje a isti oni znaju da su ih "preusmerili"na neki drugi "projekat" ...

[G]

Da li predsednik prekoračuje ustavna ovlašćenja?

Vlast sama ruši institucije

Na papiru Srbija spada među parlamentarne demokratije. I tako je samo na papiru. U realnosti, odlučujuće konce vuku predsednik i njegova formalna i neformalna administracija, Skupština je podređena volji stranaka vladajuće koalicije, poslanici sa potpisanim blanko ostavkama obični su partijski plaćenici i megafoni, a institucije koje bi trebalo da imaju kontrolnu ulogu potpuno su uništene takvim sistemom, složni su u oceni sagovornici „Blica nedelje“ koji su komentarisali priznanje predsednika da se spoljna politika, suprotno svim zakonima i nadležnostima, vodi u njegovom kabinetu.


Neformalne odluke po pravilu overava i Parlament

To priznanje, međutim, predstavlja samo jedan u nizu dokaza da delovanje predsednika Srbije neretko izlazi iz propisanih okvira. Makar i da su namere dobre, posledice takvog ponašanja su nesagledive. Institucije sistema su upropaštene, ne postoji međusobna kontrola tri grane vlasti, ruše se pravila na kojima počiva uređena pravna država i, konačno, otvara se pitanje nepostojanja odgovornosti.


– Čim neki državni organ ne prepoznajete po njegovoj nadležnosti, tu već može da se govori o korupciji. To otvara ozbiljno pitanje odgovornosti, jer bi u ozbiljnoj pravnoj državi, umesto Tadićeve priče o odluci MSP, Parlament pozvao Vladu na odgovornost zbog kraha u rešavanju spoljnopolitičkih pitanja. Ovako, umesto pitanja odgovornosti koje Parlament zakonski mora da postavi Vladi kao nadležnom državnom organu, imali smo priču jednog čoveka koji po nadležnosti nema nikakve veze s tim, a koji je sam rekao da se spoljna politika pravi u njegovom kabinetu. Ti njegovi partijski drugovi s kojima smišlja nemoguće misije, nikada nikome neće odgovarati zbog promašaja jer nisu ni radili ništa iz svoje nadležnosti. Tadić to inače radi vrlo često i gotovo je nemoguće proceniti kada govori kao predsednik države, kada kao predsednik stranke – kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.


Činjenicu da predsednik države radi više nego što po Ustavu treba da radi vršeći svoju nadležnost, ne osporava ni Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.


– Ali ja nemam utisak da on to čini da bi vladao autoritarno ne osvrćući se na ostale vlasti i njihove nadležnosti ili da bi pravio štetu. I priznanje da se politika prema Kosovu pravi u njegovom kabinetu ne bih previše oštro kritikovao, jer je tu politiku koju je Jeremić sprovodio „u ime kabineta“ nekoliko puta potvrdio Parlament kroz razne deklaracije. Često se govori i da na čelu Vlade nije Cvetković, već Tadić, pa smatram da treba naći pravu meru i biti pažljiv. Doduše, Cvetković i sam po svom temperamentu i načinu ponašanja dopušta utisak da umesto njega vlada neko drugi – kaže Ivošević.


Politikolog Ana Stojiljković objašnjava da se suština velikog uticaja predsednika sadržava u činjenici da zapravo živimo u neformalnom polupredsedničkom sistemu koji u velikoj meri uređuje praksa.


– Priroda polupredsedničkog sistema je takva da zavisi od odnosa snaga u parlamentu i stranačke pripadnosti predsednika. U zavisnosti od trenutne političke situacije, može da klizi od gotovo parlamentarnog pa do skoro potpuno predsedničkog – precizira Stojiljkovićeva.


Danas kada je predsednik ujedno i lider vladajuće koalicije i parlamentarne većine, kojoj se čitava pozicija i opozicija dodvoravaju, stigli smo do sistema koji je najbliži predsedničkom. I koji deluje van svake kontrole.


– Ako Vlada, kao ključni politički organ koji bi trebalo da vodi politiku države, ne vodi spoljnu politiku, već je uslužna delatnost kabineta predsednika Republike, onda je jasno da je sistem političkih institucija potpuno urušen. Tako nam sada ne funkcionišu ni Vlada ni premijer niti Parlament, a političkom scenom na kojoj nikada nije ustanovljen stvarni politički pluralizam vlada udvorištvo oko budućih koalicija, odnosno raspodele komada vlasti po strankama. Demokratska stranka je zavela jednu vrstu većinskog apsolutizma i niko im se ne protivi, niko ne sme da ih zbog toga kritikuje jer se svi nadaju da će biti njene „udavače“ i s njima u koaliciji – rekla je nedavno za naš list Vesna Pešić, poslanica LDP.


Ona objašnjava da DS danas više nema relevantnu opoziciju koja može da je kazni za pogrešnu politiku, pa tako nema ni efikasnog kontrolora vlasti.


– Zato se vlast raskomotila i svakodnevno „buši institucije i zavodi institucionalni haos“ – rekla je Pešićeva.


U takvom haosu, podstaknutom veoma lošim izborom kadrova i partijskim delegiranjem najgorih “stručnjaka“ na najvažnije pozicije, dobili smo sistem bez ikakve odgovornosti.


– Ako pravilno sagledamo taj problem, videćemo da je uništavanje ili barem srozavanje autoriteta institucija u Srbiji opšta praksa. Prvo mi pada na pamet sastanak predstavnika Vlade sa predstavnicima kluba Privrednik, što je direktno urušavanje postojećeg Socijalno-ekonomskog saveta koji je osnovan kao institucija socijalnog dijaloga. A možda i veća opasnost je urušavanje četvrte grane vlasti, odnosno kontrolnih institucija. Ovaj poslednji postupak prema Agenciji za borbu protiv korupcije samo je poslao poruku da je u Srbiji zakon lakše izmeniti nego ispoštovati – kaže Ana Stojiljković.


Sličan primer je i formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu, kojim predsedava predsednik Tadić. To telo nije državni organ i ne postoji u našem pravnom sistemu, jer imamo ministarstva koja su po zakonu nadležna za određene poslove. Njihova rešenja su rešenja nadležnih organa i to treba u postupku ispitivanja zakonitosti da proveri sudska instanca.


– Ovde se namerno, zbog sistemske korupcije na kojoj vlast počiva, sve to izgubilo i sada imamo partijsku koordinaciju i neko fakultativno telo, koje nije državni organ, ali donosi veoma važne odluke. To telo nikome za to ne odgovara niti ga iko kontroliše, a paralelno zaklanja odgovornost ministarstava. To je u pravnom sistemu potpuno nedozvoljeno – objašnjava Verica Barać.


Primera koji govore u prilog razrušenom sistemu podele vlasti ima na pretek. Ana Stojiljković ističe i podatak da su ministri Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić za vreme mandata pokrenuli nove stranke.


– Ministri Dinkić i Ljajić prave stranke koje se zasnivaju na regionalizaciji, odnosno socijaldemokratiji, a nadležni su za oblasti koje su okosnica tih novih stranaka. Iz tih njihovih nadležnosti proističu i državni resursi koji su im na raspolaganju za formiranje stranaka i planiranje aktivnosti, a o ulozi državnog marketinga, da ne pričamo. To naravno nije nezakonito, jer država i ne treba preterano da reguliše osnivanje političkih stranaka, ali je samo ponašanje ministara krajnje neetično – kaže Ana Stojiljković, i dodaje:


– Ne bismo još dugo smeli da imamo razumevanja za nedostatke nasleđenog sistema, jer je već dovoljno vremena prošlo da se u Srbiji načine izmene političkog sistema koje bi uvele pojam lične odgovornosti, kao i nadzor i kontrolu u upravljanje državom, samo da je postojala volja – zaključuje Stojiljkovićeva.

Posao ili partijski dil
Primer prekoračenja ustavnih nadležnosti predsednika je i njegov odlazak kod vlasnika Fijata na pregovore iako po Ustavu predsednik države nema nadležnost da se bavi konkretnim trgovinskim poslovima. Ne zna se u kom je on svojstvu tamo išao, kome podnosi izveštaje i ko će na kraju biti odgovoran za to što je on uradio. Čitav taj posao je obavljan potpuno netransparentno. Uopšte nije moguće uočiti proceduru u kojoj su oni našli partnera za tako veliki državni posao kome daju 10.000 evra po jednom radnom mestu. Nema državnog organa koji je sproveo postupak, nema prethodne analize koja je rekla zašto je opravdan posao i toliki iznos i nema procedure koja će utvrditi ekonomsku isplativost i održivost tog rešenja. Svi takvi poslovi su ništa drugo do privatni partijski dilovi, kojima se od strane predsednika države urušavaju institucije, ističe Baraćeva.

Irena Radisavljević | 22. 08. 2010. - 00:02h | Foto: Beta - AP |
Izvor : Blic http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/2...---institucije

Mala šala na sve ovo i moj komentar...Treba proveriti možda je Boris svemugući pronašao novi način funkcionisanja parlamentarne demokratije? Ili njegovo ponašanje(vladanje) ipak ima ime i uporište u istoriji??? Razmislote o tome...

[G]

Opet pogodbom kupuju vozove Zbog ovakvih stvari je DS kritikovao prethodnu Vladu R.Srbije...Licemerju političke elite nikad kraja...


28. avgust 2010. | 11:55 | Izvor: Blic i b92

Beograd -- „Železnice Srbije“ će od ruskog „Metrovagonmaša“ kupiti još dva dizel motorna voza pored deset takvih vozova čija je kupovina već ugovorena u aprilu ove godine.



Cena ovih vozova zasad nije poznata, a ovaj posao će biti zaključen direktnom pogodbom. Kako to???? A javne nabavke ovo-ono???

Čim se pomenu nabavka vozova i direktna pogodba nameće se podsećanje na „posao veka“, kako je bivši direktor „Železnica“ Milanko Šarančić nazvao kupovinu švedskih lokomotiva. Kasnije se ispostavilo da je na tome država izgubila više od milion evra.

Međutim, u „Železnicama“ tvrde da razloga za brigu nema. U odgovoru na pitanja koja smo uputili generalnom direktoru Milovanu Markoviću, navodi se da je sve urađeno u skladu s Zakonom o javnim nabavkama.Kako se radi o dodatnim isporukama dizel motornih garnitura koje i imaju iste tehničke karakteristike kao prethodne i čija vrednost nije veća od 25 odsto prethodno zaključenog ugovora, Zakon o javnim nabavkama dozvoljava sprovođenje pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva s prvobitnim dobavljačem", piše u dopisu.

Predsednik Upravnog odbora „Železnica Srbije“ Zoran Anđelković navodi da ne samo što mesta za naduvavanje cena nema već novi voz može da košta samo manje nego voz kupljen u prethodnom poslu!

"Prethodnih deset dizel motornih vozova kupljeno je takođe kod „Metrovagonmaša“ i to nakon tendera na kojem su, pored njih, učestvovali i „CAF“ iz Španije, „ŽOS Vrutky“ iz Slovačke i hrvatski „Gredelj“. Tih deset vozova smo platili kreditom koji je dobijen od Evropske železničke banke, koja je procenila da nam je za taj posao potrebno oko 43 miliona švajcarskih franaka. Međutim, na tenderu smo ih platili svega 34,4 miliona, znači ispod realne cene jer je Rusima bilo stalo do ovog posla pa su spustili ponudu. Nakon toga, na Upravnom odboru smo procenili da nam je ostalo novca za još dva voza i dodatne rezervne delove. Što se tiče ovog prvog voza, logično je da posao direktnom pogodbom dogovaramo s kompanijom koja je na prethodnom tenderu imala najbolju ponudu, pa i ova sad može biti samo
jeftinija. Kada su u pitanju rezervni delovi, taj posao je još uvek u toku", navodi Anđelković.

U Upravi za javne nabavke juče nije bilo moguće dobiti komentar o ovoj kupovini „Železnica“. Na fiksne telefone Uprave niko se nije javljao, a nedostupan je bio i direktor Predrag Jovanović.

Potpisivanje ugovora za isporuku još dva dizel motorna voza očekuje se u narednih mesec dana, a rok isporuke je 24 meseca od stupanja ugovora na snagu.

Podsetimo, potpisivanju prethodnog ugovora prisustvovali su i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Konuzin, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Srbije dr Slavoljub Vukićević i predsednik Upravnog odbora srpskih železnica Zoran Anđelković, kao i predstavnici „Železnica Srbije“ i „Metrovagonmaša“.

Kako se očekuje, maksimalna brzina ruskih vozova biće 100 kilometara na sat, a imaće unutrašnji video-nadzor, unutrašnji i spoljni displej, ozvučenje, kao i savremene vakuum toalete namenjene i osobama s posebnim potrebama. Ovi vozovi biće opremljeni savremenim sistemom klimatizacije, ventilacije i grejanja, kao i sistemom za upravljanje, kontrolu i dijagnostiku. Predviđeno je da u saobraćaju budu 35 godina.

Krediti kod „Eurofima“
U tabeli koja se može naći na sajtu Evropske železničke banke „Eurofima“, „Železnicama Srbije“ od početka ove godine na raspolaganju se nalaze krediti vredni 149,5 miliona švajcarskih franaka.

Goati: Tender je bolji
"Načelno je uvek bolje ići na raspisivanje tendera, nego na sistem direktne pogodbe. Čak i kada zakon dozvoljava tako nešto, uvek postoji mogućnost zloupotrebe i to je pravilo", kaže Vladimir Goati iz „Transparentnosti Srbije“ i dodaje da to pravilo sprečava rasipanje novca građana i štedi sume koje poreski obveznici ne mogu ni da zamisle

[G]

Komentar nije potreban ...

[G]

Kao onomad...

[G]

Intervju: Tomica Milosavljević
Državne bolnice i privatnici ulaze u partnerske odnose

Sonja Todorović | 16. 09. 2010. - 00:02h | Izvor : BLIC

Dopunski rad od jeseni za sve lekare biće isti. Profesori, primarijusi i oni koji nisu vojna lica moći će da rade puno radno vreme u državnoj ustanovi, ali i do trećinu radnog vremena u privatnom sektoru. Za to im više neće biti potrebna dozvola direktora. Takođe, oni koji su podelili svoje radno vreme dobiće priliku da se vrate na svoje staro mesto sa punim radnim vremenom, kaže u intervjuu za „Blic“ ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.


Milosavljević: Dopunski rad od jeseni isti za sve lekare

- Predložili smo promenu dela zakona po hitnoj proceduri koja se tiče dopunskog rada. Usvojena je na sednici Vlade 9. septembra, i na taj način smo ujednačili uslove dopunskog rada za sve lekare. Svi će moći da rade pod podjednakim uslovima. Puno radno vreme radiće u državnim ustanovama, a do trećine radnog vremena mogu da kombinuju dopunski rad. Dopunski će moći da rade u svoj ustanovi, ali i kod privatnika. Imaće ugovore za rad u privatnom sektoru i na taj način će Ministarstvo zdravlja imati evidenciju u koliko ustanova lekar radi, a moći će na više mesta - objašnjava dr Milosavljević.


To znači da će lekari imati veću slobodu?
- Da. Ali, pošto im je data toliko velika sloboda, onda će morati da budu svesni da, ukoliko prekrše to pravilo, mogu da izgube pravo na dopunski rad na određeno vreme ili trajno.


Šta će biti sa onim lekarima koji su podelili radno vreme?
- Od 1. januara ljudi koji su do sada imali podeljeno radno vreme dobiće priliku da se kadrovskim planom vrate na svoje radno mesto sa punim radnim vremenom.


Na neki način, vraćate ono što je nekada bilo. Da li to znači da ste pogrešili?
- Ko radi taj i greši. Važna je spremnost na ispravku na pravi način. Unazad godinu i po dana, u organizaciji dopunskog rada dogodile su se dve dobre stvari. Jedna je fiskalizacija svega što se plaća u zdravstvenom sistemu, a druga to što je stvoren prostor da ono što se uradi u državnoj ustanovi kao dopunski rad plaća drugačije nego što je to običan prekovremeni rad. Međutim, zakon je kreirao nejednakost između doktora. Oko 400 ljudi moralo je da podeli radno vreme da bi mogli da rade kod privatnika. U međuvremenu, direktori ustanova nisu bili dovoljno agilni, vešti i motivisani da na bolji način dopunski rad obezbede unutar državnih ustanova. Zbog toga trpe profesionalci.


Da li ste napravili plan za rešavanje lista čekanja za operacija na srcu?
- Do kraja godine očekujem da počnu operacije srca u Nišu. To je praktično otvaranje novog pogona kardiohirurgije. To je važan strateški plan. Do kraja godine sabraćemo šta smo sve uradili u zračnoj terapiji i na operacijama srca. Uključujući i ova dva ugovora sa Turskom i privatnom bolnicom. Na osnovu toga izvući ćemo zaključak šta je najbolje da uradimo u 2011. godini.


Kako konkretno mislite da rešite te probleme?
- Smatramo da je vreme da raspišemo konkurse za privatno - javno partnerstvo. To znači da ćemo za gama nož u Kliničkom centru Srbije (KCS) pozvati privatnika da investira nekoliko miliona evra. Daćemo mu prostor, a on da investira u mašinu. Potpisaće ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje za narednih nekoliko godina. Posle isteka tog roka aparat ostaje državi, a privatnik će u međuvremenu svoj novac oploditi.


Da li ćete sklapati ugovore sa privatnicima i kada su u pitanju aparati za zračenje?
- Po svoj prilici. Uradićemo to i za zračnu terapiju u KCS za otvaranje novog centra za zračenja. Pregovaraćemo i sa KBC Bežanijska kosa. Videćemo šta sve možemo da uradimo na onkologiji u Beogradu, Kamenici, Nišu, Kragujevcu i Kladovu. U narednih pet godina sistematskim uvećavanjem kapaciteta moramo da rešimo taj problem.


Kada će transplantacija srca u Srbiji početi da se radi?
- Imamo dve važne tačke u transplantaciji. Jedna je sporazum sa bolnicom AKH u Beču. Reč je o strateškoj saradnji ustanova u Srbiji sa AKH u pogledu transplantacije srca, pre svega kod dece i mladih. Očekujem da će ugovor biti potpisan početkom oktobra. Tada će petoro-šestoro lekara otići na edukaciju u Beč. Oni će se osposobljavati za uvođenje programa transplantacije srca u Srbiji. Plan je da to bude ugovor koji predviđa dve godine intenzivnog zajedničkog rada koji će dati rezultate.


Izmenom propisa proširena su prava doktora u privatnoj praksi, da li se oni sada izjednačavaju sa državnim lekarima?
- Oni imaju podjednak tretman kao i izabrani doktori u državnoj praksi. Drugim rečima, njihove upute, nalaze za bolovanja prepoznajemo kao validne. To je jedan korak dalje u širenju prava privatnih doktora. Pacijenti koji se na to odluče potpisuju da su odabrali privatnog doktora za narednih 12 meseci. Zdravstveni karton se prebacuje kod njega, a privatnik dobija pečat od RZZO da je izabrani doktor. Time se jača konkurentnost privatnih doktora i prepoznaje se njihova odgovornost.



Milosavljević u bordu evropskih ministara

Ministar Milosavljević juče je na 60. zasedanju Svetske zdravstvene organizacije za Evropu u Moskvi jednoglasno izabran za člana Evropskog saveta za životnu sredinu i zdravlje. Ministarstva zdravlja saopštilo je da su u ovo telo izabrani ministri zdravlja Francuske, Malte i Slovenije. Evropski ministarski savet za životnu sredinu i zdravlje bira se na mandatni period od dve godine i predstavlja političko lice i pokretačko telo evropskog procesa zaštite životne sredine.



Dodatno plaćanje vađenja organa

Najavljeno je i dodatno plaćanje eksplantacije organa bolnicama?
- Tražimo da RZZO u planu za 2011. godini ima posebno stimulisanu eksplantaciju organa koja se posebno plaća bolnici. Sada se događa da u KCS bude urađena eksplantacija organa (vađenje organa, prim. aut.), koje šalju na VMA i onda samo plate trošak materijala, a nema stimulativnog plaćanja te bolnice. Iz iskustva drugih zemlja znamo da, ukoliko se ta eksplantacija posebno ne stimuliše, onda nema prave motivacije za transplantaciju. Finansiranje eksplantacije biće otprilike kao cena jedne velike operacije na srcu, reda veličine nekoliko hiljada evra.

Moj komentar : Ovaj je zaseo i neće da ode. Lepo čoveku da bude ministar...

[G]

Feudalci :

[G]

Napisah tada a potvrdilo se u praksi sada...Misija Mirko + 50 se pokazala i neuspešna i nepotrebna jer su kapitulirali pred pritiscima EU. A sve je obavljeno o trošku poreskih obveznika. Nažalost !

[G]

Prvi čovek DS o radu ministara iz stranke
Tadić kritikovao Čiplića, Milosavljevića i Dragina

N. M. Jovanović - M. Maleš | 03. 10. 2010. - 20:00h | Foto: FoNet | Izvor : BLIC

Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić je pre početka prekjučerašnje sednice Glavnog odbora kritikovao rad ministara Slobodana Milosavljevića, Saše Dragina i Svetozara Čiplića, saznaje „Blic“.



Tadić je na sednici Glavnog odbora rekao da „nema nameru da snosi odgovornost za tuđi nerad“, ali nije rekao na koga misli.


Daleko konkretniji i oštriji lider demokrata bio je na sednici Predsedništva stranke koja je održana pre početka sednice Glavnog odbora.


- Tadić je naveo da ne želi ljude koji umesto rešenja nude nove probleme. On je rekao da problema ima dovoljno - kaže naš izvor iz vrha DS.


On je ministrima Milosavljeviću i Draginu zaduženim za trgovinu i poljoprivredu zamerio činjenicu da postoji nestašica mleka, da postoje problemi oko ulja, kao i „lošu i nepredvidivu situaciju na tržištu“.


- Tadić je rekao da ne može samo Kosovo da bude tema već da se mora voditi računa o potrebama građana i naveo da nije zadovoljan stanjem u ekonomiji i privredi - kaže naš sagovornik.


Na teret Svetozara Čiplića, ministra za ljudska i manjinska prava, Tadić je stavio probleme oko izbora Bošnjačkog nacionalnog već.


- Predsednik je rekao da je na Čipliću da taj problem reši u skladu sa zakonom - kaže naš izvor iz DS.



Imena Slobodana Milosavljevića, Saše Dragina i Svetozara Čiplića već duže vreme se nalaze na spisku članova Vlade iz redova DS koji ne zadovoljavaju kriterijume Tadića. Predsednik Srbije i lider DS je najavljivao da će ocenjivati rad ministara iz svoje stranke, ali niko od navedenih još nije snosio odgovornost za svoj rad. S druge strane, premijer je takođe rekao da će tražiti da ministarstva ubrzaju rad, ali je rekao i da „tim koji dobija ne treba menjati“ pa se stiče utisak da kritike upućene na rad ministara neće imati neki veći značaj.

[G]

Nesvakidašnje obeležavanje godišnjice 5. oktobra
Bacali kese đubreta ispred Skupštine

M. N. | 06. 10. 2010. - 00:02h | Foto: V. Lalić | Izvor : BLIC

Grupa građana okupila se juče u 17 časova na platou ispred skupštine Republike Srbije i bacanjem kesa sa đubretom izrazila svoje nezadovoljstvo, jer se kako sami kažu borila za drugačije i pravednije društvo.


Provera da li u kesama ima eksploziva

Ideju je na svojoj stranici „Fejsbuka“ pokrenuo bivši aktivista „Otpora“ Borko Ilić. Građani su na platou ostavili oko desetak kesa sa đubretom, a zatim su potpisali zahtev koji je advokat Aleksandar Đelić predao na skupštinsku prijavnicu, u kom se traži da prime crne kese i napune ih đu**bretom. Grupa građana koja je ostavila đubre ispred Skupštine, brzo se razišla, a nju su zamenili pripadnici organizacije “Skoj” koji su protestvovali protiv 5. oktobra i promena koje je on doneo.



Pripadnici policije napravili su kordon oko đubreta koje je ostavljeno ispred Skupštine a dovedeni su i psi da bi bilo provereno da u kesama nema eksploziva.

[G]