Клуб распуштеница

[QueenOfClubs]

Да ли вас овај израз нервира?
Мене уопште.
Баш се осећам... распуштено
Брак је светиња и треба га чувати, ал кад не иде, не иде.
Бориле смо се колико смо могле, није успело, идемо даље.

Шта радимо кад смо саме викендом...
Како себи угађамо...
Шта желимо...
Како излазимо на крај са бившим, родбином, комшијама и вазда навалентним мушкарцима који мисле да смо па... малко угрожене ...
Наша деца, њихови проблеми и како их решавамо...
Хајде да то поделимо овде, да се посаветујемо, а кад буде прилика и да наздравимо новом животу.

[kojica]

:raz_131: Za život.

I ja sam načisto raspuštena.. mogu malo da vam se pridružim ponekad?

Samo bih ostavila jednu poruku za mame koje trpe.
Ne trpite. Vi ste primer vašoj deci. Sve što vi budete trpele,
trpeće i one. Sve što vi dozvolite, dozvoliće i one.
I sinovi će se tako odnositi prema svojim ženama.
Ako trpite zbog njih, prekinite, jer će od toga imati više
štete nego koristi.

Živela sloboda.

[QueenOfClubs]

Наравно Којице, добродошла.

[jasamja]

Немојте да будете паћенице и није срамота да будете угрожене.

[kojote]

Niče je jednom, u svom genijalnom delu Volja za moć, napisao: "Žena je zagonetka čije rešenje je dete". Poznati filozof je bio u pravu ponajviše zbog toga što je dete najveći zalog muške podređenosti moćima voljene žene. Retki su tako tvrdi muškarci kojima se ne može upravljati uz pomoć dece. Ipak, većinu razvedenih očeva od njihove rođene dece uspeva da odvoji famozna "druga" žena (ona koja nije, ili uglavnom još uvek nije majka njegove dece).
To praktično znači da smo mi u stanju da napustimo svoju decu zbog druge žene, te je potpuno jasno da jedina prepreka našim dragim ženicama u uspostavljanju moći nad nama, ni slučajno nismo mi sami, već druge žene (ili što bi jedan uvaženi član Foruma rekao: "Druge neodoljive ženske guze").

[QueenOfClubs]

Слажем се с тобом Којоте, само, чини ми се да у последње време више саме жене иницирају развод.
Колико сам причала са својим другарицама ниједна не ускраћује бившем право да виђа децу колико жели и кад жели.
А разлози су различити, почев од неке туђе гузе па све до самог презасићења.

[kojote]

Žene su donedavno više ćutale i trpele "zbog dece". Primarni razlog je ustvari bio materijalna zavisnost od muškaraca, kao i nekoliko razloga uglavnom psihološke prirode, koje ovoga puta ne želim da dotičem. U zadnjih dvadesetak godina ste se emancipovale, stekle materijalnu a sa njom i otvoren put za svaku drugu nezavisnost. Meni lično, današnja žena se mnogo više dopada, nego ona "jučerašnja". Ako želiš, objasniću ti i zbog čega? Mada, iskreno, više bih voleo da sama pretpostaviš razloge.

[QueenOfClubs]

Да, жене су данас махом материјално независне, мада знам и оне које нису а ипак су се развеле.
Неке су мужеви једноставно избацили из куће, а неке нису могле више...
Жене су почеле да се запошљавају не само због жеље за независношћу, веш су биле и принуђене на то.
Једна плата једноставно више ние била довољна. Само, стичем утисак да се ова независност махом не допада мушкарцима.
Зашто? Шта им толико смета?

[kojote]

Pitanje muške strategije u odnosima sa ženama ima centralni značaj za svakog muškarca, po ogromnom vremenu koje zahteva u toku života i još više, po posledicama koje obavezno slede iza pogrešne taktike. Tu, naravno, ne pomažu nikakve škole, jer se, nažalost, ni u jednoj školi (čak ni u najvišljoj!) ne izučavaju strategije i planiranje životnih postupaka. Neke žene danas često vole da kažu "nije mogao da me prati", ali moje mišljenje je da se većina muškaraca ne snalazi najbolje u savrmenim situacijama, te se često osećaju kao "lovina", a ne "lovci". Iskreno, mislim da je biti dobar lovac više stvar talenta, volje i rada, mukotpnog, svakodnevnog vežbanja. Shvatićeš ovu moju metaforu, pametnice.

[kojote]

Dakle, smeta im lenjost (ne vole muški ljudi, neće brate da rade na sebi... kao i nedostatak taktičnosti) .

[QueenOfClubs]

Тај разлог "није могао да ме прати" обично проналазимо код жена које нису ни ушле у брак.
Ретко која се баш због тога развела. Ако већ бира мушкарца који "не може да је прати", значи да воли да доминира па јој то свакако неће сметати касније.
Углавном неће, можда се и предомисли, али то већ није поштено, ел да...
Али, такве жене су још увек у мањини.
Оно што није у мањини су мушкарци који се плаше успешних и самосталних жена.
И онда наравно постају ловина, јер, жене јесу свашта научиле у последње време, али не и то како да поступе да се мушкарац осећа као ловац.

[kojote]

U mom sistemu vrednosti, gotovo primarnu ulogu zauzima SAMOOBRAZOVANJE. Kad to kažem, mislim na činjenicu da većina ljudi sa kojima se redovno susrećemo uglavnom ostane na obrazovanju stečenom u "svojih osamnaest" ili dvadeset i nekoliko godina, ako je fakultet u pitanju. O poslediplomskim neću sada, zato što me one redovno asocraju na jednu malaveliku devojčicu, a ti znaš koliko sam slab na njeno fenomenalno dupence. Dakle, ne mislim tu na čitanje savremenih romana, već na tzv. "široko" obrazovanje. Ne vidim što bi nekome bilo teško da upotpuni svoje znanje tako što će danas pročitati par stranica nekog istorijskog štiva, sutra iz dela nekog uvaženog fizičara, hemičara, filozofa...

Čovekov duh mora stalno da bude u pokretu. Ako tog pokreta nema...

[kojote]

Тај разлог "није могао да ме прати" обично проналазимо код жена које нису ни ушле у брак.
Ретко која се баш због тога развела. Ако већ бира мушкарца који "не може да је прати", значи да воли да доминира па јој то свакако неће сметати касније.
Углавном неће, можда се и предомисли, али то већ није поштено, ел да...
Али, такве жене су још увек у мањини.
Оно што није у мањини су мушкарци који се плаше успешних и самосталних жена.
И онда наравно постају ловина, јер, жене јесу свашта научиле у последње време, али не и то како да поступе да се мушкарац осећа као ловац.

Mogu kojoti da dube na glavi dosutra, ali od prerijskog zeca lovca nikada načiniti neće.

[kojote]

Pored problema koje skromno obrazovanje (samim tim i opšta kultura) bračnih partnera redovno prouzrukuje u braku, smatram da većina nas u brak ulazi prilično nezrela. Nedovoljno smo spremni za svakodnevno prilagođavanje jednoj veoma krhkoj i osetljivoj zajednici kakva je bračna. Navešću svoj lični primer. Sa seksualnim aktivnostima krenuo sam prilično rano (u svojoj 13-toj prvi put sam spavao sa jednom Sonjom, koja je tada bila maturant, imala 18 godina i njihala je u hodu zanosno svoju guzu, prelepo dupence kojem ne bi odoleo ni Bog čednosti lično). U trećem gimnazije zagledao sam se u ass neodoljive (zvaćemo je tako) Ane, da bi devet meseci kasnije ona postala majka, a ja ponosni otac svog sadašnjeg jedinca, Aleksandra. Pored mnoštva svari, zajedničko nam je bilo i to što smo oboje bili zaljubljeni u knjigu. Za tih sedam godina, uspeli smo da se iškolujemo, i steknemo fakultetske diplome. Voleli smo se nenormalno, strastveno, neponovljivo. Razveli smo se nakon sedam godina braka. Postavlja se pitanje, gde je nastao problem?

Ako bismo pokušali da ceo problem rešimo na način koji bi dao rezultata, posmatrano sa mog, dakle muškog stanovišta (što je naravno potpuno različito od gledišta tvog, ženskog pola, jer kod vas žena vladaju potpuno druge zakonitosti o kojima ćemo drugom prilikom, tačnije, u nekom od narednih postova) muška strategija koju sam u jednom od svojih jutrošnjih postova naveo kao jedan od primarnih uzročnika razvoda braka, dakle muška strategija se može postaviti po principu "sad ili nikad".

Dakle, (mi muškarci smatramo da) najbolji mogući stav koji se može zauzeti u odnosu sa ženom je "sad ili nikad". Osim brze akcije, on sadrži i dugoročnu strategiju. Ako zauzmete stav "sad ili nikad", on razume se važi i za "sad" i za "nikad". Ako bude "sad", to je odlično; a ako se pojavi "nikad", instiktivno ga odbacujemo i sačekamo da "nikad" postane "sad". Ako postane "sad", zna se.

[kojote]

U seksu se sve odvija "sad". Štetno je svako razmišljanje o budućnosti sa očekivanjima da ima vremena i da će se šansa pojaviti. Oni pametniji i malo iskusniji, pustaju šansu kao da ne postoji - neka šansa radi šta zna; ako se ukaže, ona postoji "sad", a muškarac instiktivno oseća da bi trebalo da odreaguje samo na "sad". Sve drugo osim "sad" ne dolazi u obzir"! Sa ovim stavom većina od nas odrasta i formira se kao ličnost. Seks ima smisla samo ako je "sad". (Ako se ne dogodi sada, trebalo bi odbaciti budućnost u vezi sa tim događajem. Neizvesnost oko dileme da li će seksa između Kvini i Kojota biti jednog dana, doneće izrazitu psihološku štetu za mene. )

Gotov svi problemi, kasnije u braku, proizilaze iz ovoga.

[QueenOfClubs]

Да не би било погубног утицаја на твоју психу, одмах да ти кажем да неће.

Даље, шта год да је био узрок разлаза, сад смо ми саме и распуштене, а опет зауздане различитим ланцима живота.
Питање је како ћемо искористити ту своју малену назовислободу.
Колико допуштамо мушкарцима да нам се приближе, да ли више излазимо, да ли имамо проблем са родитељима у смислу да покушавају да нам се мешају у живот јер смо се на неки начин њима вратиле.
Колико смо се промениле, шта очекујемо од живота, да ли се плашимо...

[mica]

Sloboda,hm....u glavi,da osecam se jako slobodno. No,nemam je nikako,obzirom da imam to dvoje cedovista koji me drze zauzetom,al mir u glavi koji imam ne moze s eporediti ni sa cim. Ne dopustam mnogo muskarcima da mi se priblize jer je suvise rano za bilo sta,a i nemam zelju ba su ovom trenutku da pripadam ikome,sem deci i sebi...Da,majka mi se mesa u zivot,sto je normalno jer mi gaji decu dok radim tako da nemam apsolutno nikakva prava,iz respecta prema njoj da joj to zamerim...Kolko sam se promenila...uf...ne znam..mislim da sam malo vis eposvecenija deci jer sam mirnija u glavi,malo vise nasmejana,a ponekad opet tuzna jer moj san o porodici je potpuno srusen i jako mi je tesko sto moja deca nemaju,kao sto ni ja nisam imala,oba roditelja u svakom trenutku pored sebe,no to je posledica mog slobodnog izbora....a sta ocekujem od zivota,to mi je bar jasno,trenutno,samo to da budem dobar roditelj,da izvucem njih dvoje na put,da imam snage da kroz sve poteskoce prolazim sa njima i da napravim dobre ljude od njih...naravno uz to,da pronadjem srodnu dusu jer sam i dalje optmista da takva negde postoji...plasim se...jezivo se plasim svih tih izazova ispred mene,plasim se sebe i pitanja koje svako vece postavljam,da li sam i koliko dorasla njima,plasim se usamljenosti i samoce,jer nisam neko ko voli da bude sam,plasim se poraza i neuspeha,plasim se ponekad mraka a opet,ne plasim se da kazem da se plasim jer je tako lakse i tako dobijem snagu da idem dalje...uvrnuto,je l da

[QueenOfClubs]

Па и није уврнуто.
Ја сам свој разлаз преболела још док смо били заједно.
Заједно... Мислим заједно под истим кровом, нисмо заједно одавно.
Цимери имају бољи однос.
Тако да ми је било необично и тешко тачно једно послеподне.
А онда велико олакшање, као да ми је неко поскидао камење око врата, с леђа и око ногу.
Никад нећу заборавити то предивно недељно јутро.

Врло брзо ме је брат извукао из куће и почела сам да излазим редовно.
Од мојих имам само подршку и баш никакво мешање у живот.
Све што кажем је – добро.
Упознала сам много људи, што овако, што са форума.
И могу вам рећи да ми је предивно.

[mica]

Ovo je sad fraza,ali zaista je potrebno vreme da se neke stvari prevazidju. Tako da verujem,da cemo i nas dvoje izgraditi nekakav odnos,vremenom jer smo,hteli ili ne,vezani za ceo zivot tako da sam strpljiva po tom pitnanju. Pocela sam i ja malo da izbivam iz kuce,koliko mi vreme i obaveze dozvoljavaju,ali da,potpuno ti verujem da ti je sad predivno

[QueenOfClubs]

А шта радиш кад деца оду код оца?